Bolnice škotskih žena — Jedinica „Korzika”

Luka u Ajačiju na Korzici u kojoj je osnovana bolnica
Naziv	Bolnice škotskih žena — Jedinica „Korzika“
Osnovana	1916
Zemlja osnivač	Škotska
Prvi upravnik	dr Meri Alis Bler (Dr. Mary Alice Blair, 1880–1962)
Sedište	Ajačo, Korzika Francuska

Bolnice škotskih žena — Jedinica „Korzika“ (Corsica Unit ili Serbian Refugee Hospital, Corsica) bila je šesta od 14 jedinica Bolnice škotskih žena za službu u inostranstvu, u kojoj je organizovano lečenje i rehabilitacija srpskih izbeglica smeštenih u koloniji na Korzici. Glavni deo bolnice je bio u jednoj vili, u Ajačiju, a izolovana bolnica u lazaretu, dok je nekoliko ambulanti i dispanzeri bilo razmešteno u okolnim selima.

Preduslovi

Kada je u avgustu 1914. izbio Prvi svetski rat, Velika Britanija je 4. avgusta 1914. objavila rat Nemačkoj. U prvih pet meseci rata, do januara 1915, preko 1.000.000 ljudi podnelo je zahtev za aktivnu službu. Međutim, nije bilo dovoljno muškaraca da se suprotstave rastućim žrtvama. Vojni rok je uveden u martu 1916. Tokom Prvog svjetskog rata, vojnoj obavezi odazvalo se nekih 2,5 miliona ljudi, koji su poslati u rat.

I pored toga što se tražio način, kao bi se učinilo sve što je moguće da se podrže ratni napori, i obezbedi masovnost, žene u Velikoj Britaniji nisu naišle na razumevanje. Kada je dr Elsi Inglis ponudila svoje usluge Ratnoj kancelariji, rečeno joj je:

Moja dobra gospo, idite kući i sedite mirno.

Nezadovoljna ovakvim stavom, i vidno razočarana, ali ne i obeshrabrena, dr Inglis je počela sa osnivanjem Bolnice škotskih ženske za službu u inostranstvu, čije usluge je ponudila zemljama saveznicama u ratu. Bio je to specifičan oblik samoorganizovanja kroz osnivanje medicinskih jedinice, kako bi se pomoglo vojsci ili pružila medicinska pomoć stradalim civilima i izbeglicama, na ratištima Evrope.

U sklopu tih nastojanja osnovano je 14 jedinica Bolnice škotskih žena, u kojima je organizovano lečenje i rehabilitacija vojnika i stanovništva u zaraćenim zemljama širom Evrope. U sklopu ovih aktivnosti nastala je i Bolnice škotskih žena — Jedinica „Korzika“, koja je na istoimenom ostrvu osnovana početkom 1916. godine.

Specifičnosti Bolnica škotskih žena

Iako su Bolnice škotskih žena bile naoko slične drugim bolnicama — one su ipak bile veoma različite, zapravo jedinstvene. Jedinstvene po tome, jer su se od samog početka zasnivale na dva vrlo specifična cilja:

• Prvom — da pomognu ratnim naporima kroz pružanje medicinske pomoći.
• Drugom — i jednako važnom, da promovišu ženska prava kroz njihovo učešće u ratu, i podrže borbu za osvajanje tih prava u budućnosti.

Osnivanje i aktivnosti

Osoblje Bolnice škotskih žena koje je radilo u Srbiji tokom 1915. godine nakon okupacije zemlje od strane trojnog neprijatelja imalo je strašan izbor — da ostane u opustošenoj Srbiji i ode u zarobljeništvo, ili još gore, da ide u izgnanstvo sa Srbima i njenom vojskom koja se povlačila preko Albanije. Na kraju izbor je bio sledeći:

• jedan deo pripadnica je otputova iz Srbije,
• drugi deo je ostao u Srbiji, a
• treći deo je krenuo u albansku golgotu sa srpskom vojskom i narodom.

Sa Srbima u albanskoj golgoti

One koje su se pridružile srpskoj vojsci i vladi krenule su u povlačenje, sa jako oskudnom opremom i sanitetskim materijalom i pretrpele neopisive užase tog povlačenja, deleći teškoće koje je trpela i srpska vojska. Sa vojskom su se povlačila preko planina Albanije i Crne Gore usred zime bez hrane, skloništa ili pomoći, pokušavajući da spasu i zdravstveno zbrinu bar neke od hiljade i hiljade vojnika, civila i ratnih zarobljenika koji su na tom putu poginuli ili preminuli tokom povlačenja.

U toku albanske golgote jedna od sestara Bolnice škotskih žena, je preminula, dok su ostale, iako jako narušenog zdravlja, stigli do Jadranskog mora i na njenim obalama nastavile da pružaju pomoć vojnicima, civilima, a posebno deci koja su se pridružila povlačenju.

Bolnica u Solunu

U sklopu opšte reorganizacije Škotskih žena, dr Meri Alis Bler je ponovo osnovala Bolnicu škotskih žena, sa 100 kreveta, u Solunu. Bolnica je radila nekoliko nedelja, pazeći na izbeglice, kada je u decembru 1915. godine, dobila zadatak da otputuje na Korziku kako bi tamo u „razumnim” uslovima pomogla prvom kontingentu savezničkih brodova evakuisanih Srba sa njihovom decom.

Osnivanje i rad bolnice na Korzici

Spisak Bolnica škotskih žena, na kome se vide imena lekara i period rada bolnice na Korzici

Bolnica je isplovila iz Solunskog zaliva 25. decembra 1915. i na Korzici osnovala šestu bolnicu škotskih žena koja je radila sve do aprila 1919. godine.

Simbolično, na dan Božića, 25. decembra 1915. krenula je prva grupa sa trista izbeglica, kojom je rukovodila dr Meri Bler. Brod „Amazon“ sa izbeglicama plovio je preko Mediterana ka konačnoj destinaciji – ostrvu Korzika. Ubrzo je stigao još jedan brod sa 500 srpskih izbeglica. Dok je Bolnica škotskih žena preuzela organizaciju zdravstvene službe za srpsku koloniju, članice Srpskog potpornog fonda su imale zadatak da rade na socijalnim pitanjima.

Jedinica „Korzika“ koja je bila predvođena dr Meri Alis Bler (Dr. Mary Alice Blair, 1880–1962), lekarkom sa Novog Zelanda, dobila je težak zadatak da...

...izleči i povrati u normalan život deo iznemogle srpske nacije... Bilo je to ponovno stvaranje nacije slomljene i rasute po svetu – odnosno oporaviti i vratiti u život ljude, žene, decu koja umiru.

Za početak, bolnica je smeštena u jednom starom manastiru, gde su odmah osnovana odeljenja: zarazno, hirurško i porodilište. Ubrzo je bolnica preseljena na pogodnije mesto, dvospratnu vilu „Miot“ u Ajačiju, okruženu zelenilom nedaleko od mora. Od tada će se sav rad bolnice žena Škotske odvijati u njoj. Najbolje sobe, na drugom spratu, čiji su visoki, svetli prozori bili okrenuti zalivu, dodeljene su porodilištu, dok su u prostranom dvorištu vile podignuti šatori. Infektivno odeljenje radilo je neko vreme u Lazaretu, davnašnjem karantinu, starinskoj zgradi, udaljenoj oko dve milje od Opšte bolnice. Dispanzer za ambulante bolesnike smešten je u obližnjim mestima. U Bolnici škotskih žena u Ajaču zdravstvene službe je bila organizovana isključivo za potrebe srpske izbegličke koloniji, i u svom sastavu imala je muško, žensko i dečje odeljenje.

U izveštaju dr Bler od 8. februara 1916. godine stoji da su najčešće bolesti pegavi tifus, malarija, pneumonija i tuberkuloza i da je bolnica primila 42 pacijenta, od kojih je bilo 24 vojnika.

Komiteta u Edinburgu predložio je da se bolnička jedinica na Korzici nazove Mančesterska (Manchester and District Federation).

Jedinica je uspešno izvršavala zadataka i u vreme svog delovanja, primila na bolničko lečenje 1.704 bolničkih pacijenata i 15.515 ambulantnih bolesnika.

Bolnice škotskih žena za službu u inostranstvu, koje su formirala i Jedinicu Korzika za srpske izbeglice na Korzici, imala je pored Srpskog potpornog fonda i materijalnu pomoć i podršku grada Mančestera i Unije ujedinjenih sindikata.

U grupi dečaka školskog uzrasta koji su utočište našli u Ajačiju, nalazio se i Ljubomir Đoković, kasnije (1948) prvi dekan tek osnovanog Stomatološkog fakulteta u Beogradu, koji će u Francuskoj svršiti i srpsku i francusku gimnaziju.

U bolnici se radilo i slavilo

Na dan Božića, 25. decembra 1918. godine, u Bolnici škotskih žena na Korzici priređena je svečanost, na kojoj su ranjeni i bolesni vojnici dobili poklone od stanovnika Bastije, a posle zajedničke zakuske priređen je i božićni koncert.

Prigodna svečanost je okupila veliki broj srpskih izbeglica, članice Bolnice škotskih žena, Srpskog potpornog fonda, lokalno stanovništvo Bastije, srpsko sveštvenstvo, nastavnike i učenike iz Liceja. Posebno je bio zapažen hor srpskih đaka, koji je pevao patriotske i narodne pesme iz starog kraja, o čemu su pisali i bastijski listovi.

Povodom Vidovdan i Petrovdana 1918. godine u Srpskoj crkvi u Bastiji pripadnici srpske izbegle kolonije priredili su i svečanost na kojoj je obavljena svečana liturgijaa sa blagodarenjima u čast rođendana kralja Petra I.

Kadrovska struktura

Bolničko rukovodstvo

dr Meri Alis Bler osnivač i prvi rukoovodilac bolnice na Korzici

Dr Elsi Inglis, osnivač i rukovodilac Bolnice škotskih žena, posetila je bolnicu na Korzici aprila 1916. i bila je zadovoljna radom i toplom atmosferom koja je vladala među članovima ove velike zajednice, sastavljene od personala sa različitih strana sveta.

Posle dr Meri, Jedinicom „Korzika“ u Ajačiju na Korzici, od 1. maja 1916. do 4. januara 1917. godine rukovodila je dr Meri Elizabet Filips, koja je u njoj formirano muško i žensko odeljenje i porodilište, u kome je kasnije rođeno 79 beba.

Sledile su nove čelnice bolnice — dr Elizabet Kortland (Dr. Elizabeth Courtland), koja je završila medicinu u Brislu, potom dr Matilda Makfejl (Dr. Alexandrina Matilda MacPhail), Škotlanđanke, dr Edna Gest (Dr. Edna Mary Guest), Kanađanke i dr Onoria Kir (Dr. Honoria Somerville Keer), takođe Kanađanke.

Bolnički lekari

Lekarsku ekipu bolnice činile su:

• dr Ketrin Anderson (Dr. Catherine Emslie Anderson),
• dr Meri Ferguson (Dr. Mary Mitchelina Grant Ferguson),
• dr Edit Holvej (Dr. Edith Blake Hollway),
• dr Sofi Džekson (Dr. Sophie Bangham Jackson),
• dr Helena Džons (Dr. Helena G. Jones).

Ostalo osoblje

Bolnica sa kompletnim ženskim osobljem imala je pored lekarki,

• medicinske sestre,
• bolničarke,
• rendgen tehničara,
• sanitarnog tehničara,
• žene šofere,
• masere, kuvarice,
• administratora,
• pralje.

Prestanak rada

Bolnica u Ajaču je zatvorena aprila 1919. godine, kada je na njenom čelu bila poslednja upravnica bolnice dr Onorija Kir. Naime po organizovanom povratku svih srpskih izbeglica u Kraljevinu Srbiju prestala je potreba za postojanjem ove bolničke ustanove.

Literatura

• Dimitrijević Brana, „U kontejneru“ zapisi srpskog vojnog hirurga 1916-1918, Beograd, 2001.
• Cesil & Celia Manson, Doctor Agnes Bennett, Michael Joseph, London, 1960.
• Stebbing, Edward, At the Serbian Front in Macedonia, John Lane & Bodley Head, London, 1917.
• Ruvidić, M. Žarko, Evakuacija ranjenika pri zauzeću Kajmakčala 1916, Srbija, Ratnik, 1921.
• Frenklin, Stella Miles, Ne mari ništa (It Matters Not), Mitchel Library, Sydney, Australia.
• Popović Filipović, Slavica, Za hrabrost i humanist, Bolnice škotskih žena u Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914-18. godine, Signature, Beograd, 2007.
• An Intreview with dr Agnes Bennett, ‘Sydney Morning Herald’, 26. December 1917
• Hutton, I Emslie (1928) With a woman's unit in Serbia, Salonika and Sebastopol Williams and Norgate, London
• McLaren, Eva Shaw (1919) A History of the Scottish Women's Hospitals Hodder and Stoughton, London
• Gilchrist, Hugh (1997). Australians and Greeks, Volume 2. Halstead Press, Sydney
• Manson, Cecil and Celia (1960) Doctor Agnes Bennett Michael Joseph, London
• Leneman, Leah (1994) In the Service of Life: Story of Elsie Inglis and the Scottish Women's Hospitals Mercat Press
• Corbett, Elsie (1964) Red Cross in Serbia, 1915-1919: a personal diary of experiences Cheney & Sons
• Ross, Ishobel (1988) Little Grey Partridge: First World War Diary of Ishobel Ross Who Served With the Scottish Women's Hospitals Unit in Serbia Aberdeen University Press

Spoljašnje veze

• Scottish Woman's Hospitals (jezik: engleski)