Borba (novine)

Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak Borba (višeznačna odrednica).

Naslovna strana „Borbe” 9. januara 1929. godine

Vojnik mirovnih snaga Ujedinjenih nacija tokom Sueckog rata čita „Borbu”

Novine „Borba”, nezavisan politički i društveni list koji je 1922. godine pokrenula Komunistička partija Jugoslavije.

Istorija

Prvi broj je izašao 19. februara 1922. godine u Zagrebu. List je zabranjen 13. januara 1929. godine, posle uvođenja Šestojanuarske diktature.

Ponovo je izlazio tokom Drugog svetskog rata u oslobođenom Užicu, od 19. oktobra do 27. novembra 1941. godine i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. godine. Štampala se u selu Driniću.

Posle oslobođenja Beograda, 15. novembra 1944. godine počeo je ponovo da izlazi kao dnevni list, a od 22. oktobra 1948. godine u Zagrebu, kao organ KPJ (SKJ).

U Borbi su između ostalih kao urednici, odnosno glavni urednici ili direktori učestvovali: Zlatko Šnajder, Vladimir Čopić, Ivan Krndelj, Ognjen Prica, Josip Kraš, Veselin Masleša, Marijan Stilinović, Puniša Perović, Veljko Vlahović, Vlajko Begović, Lazar Mojsov, Moma Marković, Vladimir Dedijer, Zdravko Čolić i Dimitrije Bajalica.

Od 9. juna 1954. Borba je organ SSRNJ (Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije).

List je odlikovan Ordenom zasluge za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.

Gašenje Borbe

Osamdesetih godina Borba gubi politički ugled, pa samim tim i finansijska sredstva. Tako osiromašena više nije imala raskošnu ekipu dopisnika iz sveta, skupe dodatke u koloru i slične sadržaje na kojima su drugi gradili prestiž, ali je zato okupila novinare sposobne da sagledaju sve izvesnije globalne promene. Postajalo je jasno da model jugoslovenske državne zajednice zasnovane na ideologiji jedne parije prestaje da postoji. Novinari Borbe o tome su otvoreno pisali, zamerajući se time i zagovornicima državne zajednicima i probuđenom nacionalizmu koji je vodio u sukobe i ratove. Tako su uoči katoličkog Božića 1994. snage pod kontrolom vrha tadašnje vlast tokom noći upale u redakciju i proglašena je prinudna uprava. Gotovo cela redakcija odbila je da se potčini nametnutoj upravi i svi su dobili otkaze.

Borba je privatizovana krajem 2008. godine i prvi redizajnirani broj izašao je 15. januara 2009. godine. Pod novim rukovodstvom, na čijem je čelu bio novi vlasnik i glavni urednik Ivan Radovanović, Borba je izlazila nekoliko meseci i tokom 2009. godine, posle 87 godina postojanja, list je ugašen. Na sajtu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” nalaze se neka digitalizovana godišta „Borbe”.

Naša Borba i Danas

Ubrzo po proglašenju prinudne uprave osnovan je list Naša Borba. Iza njega su stajali nekadašnji novinari Borbe uz podršku jednog preduzetnika. Međutim, ta podrška je ubrzo izostala, pa su nekadašnji novinari Borbe 1997. godine osnovali list Danas, koji i danas postoji.

Novi dnevni list Borba

Godine 2020, 11 godina po gašenju dnevnog lista Borba, pokrenut je časopis istog imena — Borba, koji se pre svega bavi kulturom, obrazovanjem, modom, tradicijom i turizmom.

Kulturna misija Borbe

U dnevnim novinama Borba stasali su mnogi cenjeni novinari. Osim toga, Izdavačka kuća "Borba" pokrenula je na desetine štampanih izdanja, od časopisa za decu Kekec do Večernjih Novosti i dnevnog lista Sport, koji je decenijama bio jedini sportski dnevnik u nekadašnjoj Jugoslaviji. Među brojnim novinarima i dopisnicima Borbe bili su i Dobrica Ćosić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Slobodan Glumac, Bogdan Tirnanić, Branko V. Radičević, Slobodan Selenić i mnogi drugi.

U Borbi je začeta ideja o pokretanju Ateljea 212, kada su se predstave igrale u sali za održavanje sastanaka u prizemlju zgrade, koja je preko dana služila za sastanke, a uveče za pozornicu u koju je moglo da stane tačno 212 stolica. Grupa novinara je u zgradi Borbe 1970. godine pokrenula radio stanicu Studio B.

Spoljašnje veze

• zvanični sajt lista „Borba”
• Arhiva nekih izdanja Borbe