Pređi na sadržaj

Botulizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Botulizam
Četrnaestogodišnji dečak sa botulizmom, karakterisan slabošću očnih mišića i opuštenim kapcima prikazan na levoj slici, i proširenih i nepomičnih zenica prikazanih na desnoj slici. Ova dečak je bio potpuno svestan.
SpecijalnostiInfektivna bolest, gastroenterologija
SimptomiSlabost, problemi sa vidom, osećaj umora, problemi sa govorom[1]
KomplikacijeRespiratorna insuficijencija[2]
Vreme pojave12 do 72 sata[2]
TrajanjePromenljivo[2]
UzrociClostridium botulinum[1]
Dijagnostički metodPronalaženje bakterija ili njihovog toksina[1]
Slična oboljenjaMiastenija gravis, Gilen-Bareov sindrom, amiotrofična lateralna skleroza, Lambert–Itonov mijastenični sindrom[3]
PrevencijaPravilna priprema hrane, ne korišćenje meda za decu mlađu od jedne godine[1]
LečenjeAntitoksin, antibiotici, mehanička ventilacija[1]
Prognoza~7,5% rizik od smrti[1]

Botulizam (lat. botulismus od lat. botulus - kobasica) je trovanje izazvano botulinskim toksinom (engl. Botulinum toxin), koji proizvodi botulinusov bacil (lat. Clostridium botulinum),[1] koji se razvija bez prisustva kiseonika u kobasicama, konzervama i suvomesnatim proizvodima. Otkrio ga je krajem XIX veka u Gentu Belgijanac E. P. van Ermangem. Bolest započinje slabošću, zamućenim vidom, osećajem umora i problemima u govoru.[1] To može biti praćeno slabošću ruku, mišića grudnog koša i nogu.[1] Takođe se mogu javiti povraćanje, oticanje stomaka i dijareja.[1] Bolest obično ne utiče na svest niti izaziva groznicu.[1]

Botulizam se može širiti na više načina.[1] Spore bakterija koje ga uzrokuju česte su i u zemlji i u vodi.[1] One proizvode botulinski toksin kada su izložene niskim nivoima kiseonika i na određenim temperaturama.[1] Botulizam koji se prenosi hranom dešava se kada se jede hrana koja sadrži toksin.[1] Botulizam dojenčadi se dešava kada se bakterija razvije u crevima i oslobodi toksin.[1] To se obično javlja samo kod dece mlađe od šest meseci, pošto se zaštitni mehanizmi razvijaju nakon tog vremena.[1] Botulizam rana se najčešće sreće među onima koji ubrizgavaju ulične droge.[1] U ovoj situaciji, spore ulaze u ranu, i u odsustvu kiseonika oslobađaju toksin.[1] Botulizam se ne prenosi direktno između ljudi.[1] Dijagnoza se potvrđuje pronalaskom toksina ili bakterija kod dotične osobe.[1]

Prevencija je prvenstveno pravilnom pripremom hrane.[1] Toksin, iako nije organizam, uništava se zagrevanjem na više od 85 °C (185 °F) duže od 5 minuta.[1] Med može da sadržati organizam, pa se iz tog razloga medom ne smeju hraniti deca mlađa od 12 meseci.[1] Lečenje se vrši antitoksinom.[1] Kod onih koji izgube sposobnost samostalnog disanja, mehanička ventilacija može biti potrebna mesecima.[1] Antibiotici se mogu koristiti za botulizam rane.[1] Smrt se dešava kod 5 do 10% ljudi.[1] Botulizam pogađa i mnoge druge životinje.[1] Naziv je izveden iz latinskog botulus, što znači kobasica.[4] Rani opisi botulizma datiraju iz daleke 1793. godine u Nemačkoj.[5]

Znaci i simptomi

[uredi | uredi izvor]

Mišićna slabost botulizma karakteristično započinje u mišićima koje snabdevaju kranijalni nervi - grupa od dvanaest živaca koji kontrolišu pokrete očiju, mišiće lica i mišiće koji kontrolišu žvakanje i gutanje. Zbog toga se mogu javiti dvostruki vid, spuštanje oba kapka, gubitak izraza lica i problemi sa gutanjem. Pored toga što utiče na voljne mišiće, takođe može da izazove poremećaje u radu autonomnog nervnog sistema. Ovo se doživljava kao suvost usta i grla (zbog smanjenog stvaranja pljuvačke), posturalna hipotenzija (smanjeni krvni pritisak pri stajanju, sa rezultujućom vrtoglavicom i rizikom od gubitka svesti) i na kraju zatvor (zbog smanjenog pomeranja crevnog sadržaja).[6] Neki od toksina (B i E) takođe izazivaju mučninu, povraćanje[6] i poteškoće u govoru. Slabost se zatim širi na ruke (počevši od ramena i nastavljajući prema podlakticama) i noge (opet od butina do stopala).[6]

Teški botulizam dovodi do smanjenog kretanja mišića disanja, a samim tim i do problema sa razmenom gasova. Ovo se može doživeti kao dispneja (otežano disanje), ali kada ozbiljna bolest može dovesti do respiratorne insuficijencije, zbog nakupljanja neizdahnutog ugljen-dioksida i rezultujućeg depresivnog efekta na mozak. To može dovesti do respiratornog kompromisa i smrti ako se ne leči.[6]

Kliničari često razmišljaju o simptomima botulizma u smislu klasične trijade: bulbarna paraliza i opadajuća paraliza, nedostatak groznice, jasna čula i mentalni status („bistri senzor”).[7]

Botulizam dojenčadi

[uredi | uredi izvor]
Dojenče sa botulizmom uprkos tome što ne spava, niti je pod dejstvom sedativa, ne može da otvori oči ili da se pomeri; on takođe ima slabo čujan plač.

Dojenčadski botulizam (takođe se naziva i sindrom flopi bebe) prvi put je prepoznat 1976. godine i najčešći je oblik botulizma u Sjedinjenim Državama. Dojenčad je osetljiva na infantni botulizam u prvoj godini života, pri čemu se više od 90% slučajeva javlja kod novorođenčadi mlađe od šest meseci.[8] Botulizam dojenčadi nastaje usled gutanja spora C. botulinum i naknadne kolonizacije tankog creva. Creva dojenčadi mogu biti kolonizovana kada kompozicija crevne mikroflore (normalne flore) nije dovoljna da konkurentno inhibira rast bakterije C. botulinum, a nivoi žučnih kiselina (koji normalno inhibiraju klostridijalni rast) su niži nego kasnije u životu.[9]

Rast spora oslobađa botulinum toksin, koji se zatim apsorbuje u krvotok i raznosi kroz telo, uzrokujući paralizu blokiranjem oslobađanja acetilholina na nervno-mišićnom spoju. Tipični simptomi botulizma novorođenčadi uključuju zatvor, letargiju, slabost, otežano hranjenje i izmenjeni plač, koji često napreduju do potpune silazne flacidne paralize. Iako je zatvor obično prvi simptom botulizma kod novorođenčadi, on se često zanemaruje.[10]

Med je poznati prehrambeni rezervoar spora C. botulinum i povezan je sa botulizmom dojenčadi. Iz tog razloga med se ne preporučuje za dojenčad mlađu od jedne godine.[9] Međutim, smatra se da je većina slučajeva botulizma kod novorođenčadi uzrokovana prikupljanjem spora iz prirodnog okruženja. Clostridium botulinum je sveprisutna bakterija koja živi u tlu. Pokazano je da mnogi pacijenti sa botulizmom novorođenčadi žive u blizini gradilišta ili područja s poremećajem tla.[11]

Dojenčadski botulizam zabeležen je u 49 od 50 američkih država (sve osim za Roud Ajlanda),[8] i slučajevi su prepoznati u 26 zemalja na pet kontinenata.[12]

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Botulizam dojenčadi nema dugotrajne neželjene efekte, ali može biti komplikovan bolničkim infekcijama.

Botulizam može rezultirati smrću zbog respiratorne insuficijencije. Međutim, u poslednjih 50 godina, procenat pacijenata sa botulizmom koji umiru opao je sa oko 50% na 7% zbog poboljšane podržavajuće nege. Pacijentu sa teškim botulizmom može biti potrebna mehanička ventilacija (podrška disanju kroz ventilator), kao i intenzivna medicinska i sestrinska nega, ponekad i tokom nekoliko meseci. Osoba može zahtevati rehabilitacionu terapiju nakon napuštanja bolnice.[13]

Uzroci

[uredi | uredi izvor]
Fotomikrografija bakterija Clostridium botulinum.

Clostridium botulinum je anaerobni, Gram pozitivni, štapić koji formira spore. Botulinski toksin je jedan od najmoćnijih poznatih toksina: oko jednog mikrograma je smrtonosno za ljude kada se udahne.[14] Toksin deluje blokirajući funkciju nerva (nervno-mišićna blokada) inhibicijom oslobađanja ekscitatornog neurotransmitera acetilholina iz presinaptičke membrane nervno-mišićnih spojeva u somatskom nervnom sistemu. Ovo uzrokuje paralizu. Napredni botulizam može da uzrokuje respiratornu insuficijenciju paralizujući mišiće grudnog koša; ovo zatim može da napreduje do zastoja disanja.[15] Dalje, blokirano je oslobađanje acetilholina iz presinaptičkih membrana sinapsi muskarinskih nerva. To može dovesti do različitih autonomnih znakova i simptoma.

U svim slučajevima bolest je uzrokovana botulinskim toksinom koji proizvodi bakterija C. botulinum u anaerobnim uslovima, a ne sama bakterija. Obrazac oštećenja nastaje zato što toksin prvo utiče na živce koji ispaljuju (depolarizuju se) većom frekvencijom.[16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž „Fact sheets - Botulism”. World Health Organization. 10. 1. 2018. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  2. ^ a b v „Consumers - Foodborne Illnesses: What You Need to Know”. FDA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 5. 2018. 
  3. ^ Caterino, Jeffrey M.; Kahan, Scott (2003). In a Page: Emergency medicine. Lippincott Williams & Wilkins. str. 122. ISBN 9781405103572. 
  4. ^ Lewis, Charlton T.; Short, Charles. „bŏtŭlus”. A Latin Dictionary. Arhivirano iz originala 2014-08-14. g. Pristupljeno 2014-06-09. 
  5. ^ Truong, Daniel; Dressler, Dirk; Hallett, Mark; Zachary, Christopher (2014). Manual of Botulinum Toxin Therapy (na jeziku: engleski) (2 izd.). Cambridge University Press. str. 1. ISBN 9781107654334. Arhivirano iz originala 2017-09-10. g. 
  6. ^ a b v g Sobel J (oktobar 2005). „Botulism”. Clinical Infectious Diseases. 41 (8): 1167—73. PMID 16163636. doi:10.1086/444507. 
  7. ^ „Botulism”. OutbreakID.com. Arhivirano iz originala 2. 4. 2012. g. 
  8. ^ a b Arnon SS (2004). „Infant Botulism” (PDF). Ur.: Feigin RD, Cherry JD, Demmler GJ, Kaplan SL. Textbook of Pediatric Infectious Diseases (5th izd.). Philadelphia: WB Saunders. str. 1758—66. Arhivirano (PDF) iz originala 2011-07-26. g. 
  9. ^ a b Caya, James G.; Agni, Rashmi; Miller, Joan E. (jun 2004). „Clostridium botulinum and the clinical laboratorian: a detailed review of botulism, including biological warfare ramifications of botulinum toxin”. Archives of Pathology & Laboratory Medicine. 128 (6): 653—62. PMID 15163234. doi:10.5858/2004-128-653-CBATCL. 
  10. ^ „Infant Botulism”. kidshealth.org. Arhivirano iz originala 2016-10-07. g. Pristupljeno 2016-09-28. 
  11. ^ Domingo RM, Haller JS, Gruenthal M (novembar 2008). „Infant botulism: two recent cases and literature review”. Journal of Child Neurology. 23 (11): 1336—46. PMID 18984848. S2CID 37908365. doi:10.1177/0883073808318200. 
  12. ^ Koepke R, Sobel J, Arnon SS (jul 2008). „Global occurrence of infant botulism, 1976-2006”. Pediatrics. 122 (1): e73—82. PMID 18595978. S2CID 207160701. doi:10.1542/peds.2007-1827. 
  13. ^ „Clostridium perfringens”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention. Arhivirano iz originala 16. 6. 2016. g. Pristupljeno 14. 6. 2016. 
  14. ^ Emmeluth, Donald (2010). Botulism. Infobase Publishing. str. 38. ISBN 978-1-60413-235-9. Arhivirano iz originala 2017-01-01. g. 
  15. ^ Arnon SS, Schechter R, Inglesby TV, Henderson DA, Bartlett JG, Ascher MS, et al. (februar 2001). „Botulinum toxin as a biological weapon: medical and public health management”. JAMA. 285 (8): 1059—70. PMID 11209178. doi:10.1001/jama.285.8.1059. 
  16. ^ Oxford Textbook of Medicine, 4th Ed., Section 7.55

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ботулизам&oldid=28910876”