Боја дима
| Boja dima | |
|---|---|
 Korice knjige Boja dima na mađarskom jeziku, 1975. godina | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Füstös képek |
| Autor | Menjhert Lakatoš |
| Zemlja |  Mađarska |
| Jezik | Mađarski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 1975. |
Boja dima (mađ. Füstös képek) je roman mađarsko romskog autora Menjhert Lakatoša (mađ. Menyhért Lakatos), objavljen 1975. u izdanju Magvető és Szépirodalmi iz Budimpešte.[1]Roman je na hrvatskom jeziku objavljen pod naslovom Slike u dimu koji je prevela Lea Kovač (mađ. Lea Kovács), 2022. godine.[2] Na srpskom jeziku knjiga nije još prevedena.
O autoru[uredi | uredi izvor]
Menjhert Lakatoš (1926–2007) je mađarski romski književnik. Rođen u romskom selu Vestu u okrugu Bekeš, siromašnom delu jugoistočne Mađarske. Izbegao je romsku sudbinu tako što se školovao. Kasnije postao učitelj i pisac. Glavna dela su mu: Füstös képek, Angárka és Busladarfi, A hét szakállas farkas, A hosszú éjszakák meséi, A paramisák ivadékai, Az öreg fazék titka, Csandra szekere, Akik élni akartak, Átok és szerelem, A cigányság törzsi és nemzetiségi kérdései, A titok i Tenyérből mondtál jövendőt. [3]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
U roamnu Boja dima autor prikazuje život jedne naseobine u Mađarskoj neposredno pred Drugi svetski rat. Roman je pun zabavnih anegdota i britkih zapažanja o položaju Roma u društvu. Precizno, čak i antropološki, predstavlja svakodnevni, ponekad neverovatni život Roma u Mađarskoj.[4]
Menjhert Lakatoš je u roman uneo niz autobiografskih elemenata. Prati odrastanje i školovanje mladog Roma u Mađarskoj u periodu pred početak Drugog svetskog rata do dolaska nacista i odvođenje Roma u koncentracine logore, iznoseći veran prikaz života u romskoj zajednici i kritički osvrt na mentalitet njenih pripadnika.[2]
Roman Boja dima predstavlja prvi veliki roman o istočnoevropskim Romima romskog autora, roman koji istražuje unutrašnje prilike dotad nepoznatog sveta Roma i njihove istorije. Roman prati život neimenovanog junaka koji je prikazan u životnoj dobi od jedanaest do sedamnaest godina u romskom naselju u ruralnoj Mađarskoj, neposredno pred početak Drugog svetskog rata i holokausta. U zajednici u kojoj junak romana živi vladaju plemenski zakoni i običaji, žive porodice s mnogo dece, stalno su prisutne krađe, prošenje, prljavština, glad, bolesti i žandarska brutalnost. Istovremeno, zajednica živi strastveno, u veselju i buci, s ogromnim poštovanjem prema zemlji i precima. Dečaka slučajno rani lokalni moćnik i tada dobija priliku za školovanje. U tom trenutku za njega započinje život u dva sveta: dovoljno je bistar da se dobro snalazi u školi, ali previše definisan poreklom da bi ga potpuno prihvatali. Godine prolaze, glavni junak se sve više okreće planovima o zaradi, sukobima s autoritetima i adolescentskim požudama, a u društvu sve više jača fašizam.[2]
Knjiga Boja dima prikazuje „ciganski svet“ iznutra. Godine 1975. je objavljeno prvo izdanje romana i tada je šokirao i romske i ne romske čitaoce. Delo je kasnije objavljeno u 19 drugih zemalja. Menjhert Lakatoš je prikazao živote Roma koji osamsto godina žive u Evropi - knjiga koju je napisao predstavlja književno ostvarenje, književni podvig, delo koje otkriva unutrašnje prilike do tada nepoznatog sveta. Prikazao je Rome koji su bili veseli, živahni, glasni i nepodnošljivi. Kako je pisanje odmicalo, zadirući sve dublje u kutke romskog sveta, doticao je sve više segmenta romskih života, prikazao je da osećaju, razmišljju, da su ljudi od krvi i mesa, koji pripadaju mestu gde žive, da je to njihova zemlja, jer su i oni izrasli iz te zemlje.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Füstös képek”. goodreads.com. Pristupljeno 4. 4. 2023.
- ^ a b v „Slike u dimu”. goodreads.com. Pristupljeno 4. 4. 2023.
- ^ „The page of Lakatos Menyhért”. babelmatrix.org. Pristupljeno 4. 4. 2023.
- ^ „Da biste razumeli Rome, čitajte njihovu književnost”. glif.rs. Pristupljeno 4. 4. 2023.
