Pređi na sadržaj

Bradavičasti diskeratom

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bradavičasti diskeratom

Bradavičasti diskeratom (BD) je dobroćudna (benigna) epidermalna proliferacija koja je prvi put prijavljena 1957. godine zbog svojih karakterističnih histoloških nalaza.[1] BD se manifestuje kao papula sa keratotičnim čepom, obično ograničena na glavu, vrat ili lice. Lezije su generalno usamljene i sporadične i mogu biti povezane sa folikularnom jedinicom. Prijavljeni su i slučajevi u ustima (u kojima je posebno zahvaćeno tvrdo nepce),[2][3] na očnim kapcima[4] i genitalijama.[5] Kod istog pacijenta može doći do pojave više lezija.[6][7][8][9]

Iako se prvobitno nazivalo izolovana folikularna keratoza, nikakvi podaci ne podržavaju da pacijenti sa BD imaju mutacije zametne linije u ATP2A2, genu odgovornom za Darierovu bolest, kod koje sa BD javlja spontano ili tokom lečenja sistemskim retinoidima.[10]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Frekvencija

Bradavičasti diskeratom je neuobičajena lezija. Zahvatanje površina sluzokože je takođe retko.[11][12]

Rasa

Nije poznata rasna sklonost.[11]

Pol

Sa skromnom marginom, bradavičasti diskeratom češće pogađa muškarce nego žene.[11]

Starost

Prosečna starost pacijenata pri postavljanju dijagnoze fokalnog, oralnog bradavičastog diskeratoma je 52,2 godine (10 od 13 prijavljenih pacijenata bilo je između pete i sedme decenije života).[11]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Primenom imunohistohemije bradavičasti diskeratom pokazuje odsustvo SERCA2. Ovaj nalaz sugeriše da stečene genetske mutacije u ATP2A2, kao što je odsustvo njegovog proteinskog proizvoda, SERCA2, igraju ulogu u razvoju bradavičastog diskeratoma.

Do danas, u literaturi nisu prijavljene genetske procene bradavičastog diskeratoma za mutacije u ATP2A2 (gen koji kodira SERCA2).

Dva izveštaja su pokazala imunohistohemijsko bojenje bradavičastog diskeratoma sa antikeratinskim antitelima HKN-6 i HKN-7, a ova reakcija je protumačena kao sugerisanje folikularnog porekla bradavičastog diskeratoma.

Ultrastrukturni nalazi su protumačeni tako da sugerišu da je akantoliza posledica defekta u kompleksima dezmozom-tonofilamentima.

Epidermalna virusna infekcija sa sekundarnom hiperproliferacijom i akantolizom takođe je predložena kao uzročni mehanizam. Međutim, studija iz 2002. godine pokazala je da 13 od 13 slučajeva nije otkriven DNK humani papiloma virusa nakon testiranja lančane reakcije polimerazom, tako da nijedan podatak ne podržava virusnu etiologiju u ovom trenutku.[13]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Bradavičasti diskeratom se obično predstavlja kao asimptomatski keratotični čvor. Skalp, lice i vrat su uobičajena mesta zahvata. Prijavljene su i lezije sluzokože.[2][2][5][13] Prijavljene su i višestruke lezije kod istog pacijenta.[6][7] Pacijenti mogu prijaviti podmukli početak ili blago nedavno povećanje lezije.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Bradavičasti diskeratom se predstavlja kao beličasta ili sivkasta hiperkeratotična papula sa vezom u centru, često zahvatajući lice, kožu glave ili leđa. Lezije su obično manje od 1-2 cm.

Retko se mogu naći lezije sličnog izgleda na površini sluzokože.[2][3][5] Retko se javlja subungualni bradavičasti diskeratom i kada se pojavi proizvodi uzdužnu eritronihiju.[14][15] U izuzetnim slučajevima može doći do razvoja višestrukih lezija.[6][7]

Diferencijalne dijagnoze[uredi | uredi izvor]

  • Aktinična keratoza
  • Karcinom skvamoznih ćelija kože
  • Porodični benigni pemfigus (Hailei-Hailei bolest)
  • Keratoakantom
  • Folikularna keratoza (Darierova bolest)
  • Linearni epidermalni nevus
  • Prolazna akantolitička dermatoza

Terapija[uredi | uredi izvor]

Za BD u načelu nije potrebna medikamentozna terapija već je za ovu benignu leziju nije neophodna medicinska terapija; koja se eventualno leči hirurškim uklanjanjem.[16]

Hirurška terapija

Uklanjanje lezije izvođenjem biopsije ili ekscizionom biopsijom jedasn je od oblika efikasna terapija za ove dobroćudne (benigne) lezije.

Dijeta

Ovaj dobroćudni tumor nije povezan sa uticajima ishrane.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Jedine komplikacije povezane sa bradavičastim diskeratomom su one povezane sa manjim hirurškim zahvatima potrebnim za biopsiju ili uklanjanje ovih benignih lezija.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Ne postoji poznat rizik od maligne transformacije bradavičastog diskeratoma (BD). Ponavljanje nakon hirurškog uklanjanja je izuzetno retko. Iako je BD histološki sličan Darierovoj bolesti (jer verovatno da deli isti odsutni protein (SERCA2) u barem nekim slučajevima), nema dokaza da su pacijenti sa bradavičastim diskeratomom izloženi riziku od drugih poremećaja, uključujući Darierovu bolest.[17]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ SZYMANSKI, FREDERICK J. (1957-04-01). „Warty Dyskeratoma”. A.M.A. Archives of Dermatology. 75 (4): 567. ISSN 0096-5359. doi:10.1001/archderm.1957.01550160093012. 
  2. ^ a b v g Allon I, Buchner A (mart 2012). „Warty dyskeratoma/focal acantholytic dyskeratosis--an update on a rare oral lesion”. J Oral Pathol Med. 41 (3): 261—7. .
  3. ^ a b Azuma Y, Matsukawa A (jun 1993). „Warty dyskeratoma with multiple lesions”. J Dermatol. 20 (6): 374—7. 
  4. ^ Phelps PO, Hinshaw MA, Potter HD. Warty Dyskeratoma of the Eyelid. Ophthalmology. 2015 Jul. 122 (7):1282.
  5. ^ a b v Duray, Paul H.; Merino, Maria J.; Axiotis, Constantine (1983). „Brief Communication Warty Dyskeratoma of the Vulva”. International Journal of Gynecological Pathology. 2 (3): 286—293. ISSN 0277-1691. doi:10.1097/00004347-198303000-00006. 
  6. ^ a b v Koç M, Kavala M, Kocatürk E, Mete O, Can B, Zindanci I; et al. (februar 2009). „Multiple warty dyskeratomas on the scalp”. Dermatol Online J. 15 (2): 8. .
  7. ^ a b v Heymann WR (septembar 1988). „Warty dyskeratoma appearing in a patient with Darier's disease”. International Journal of Dermatology. 27 (7): 521—2. .
  8. ^ Allon I, Buchner A. Warty dyskeratoma/focal acantholytic dyskeratosis - an update on a rare oral lesion. J Oral Pathol Med. 2011 Sep 21.
  9. ^ Jang EJ, Lee JY, Kim MK, Yoon TY (februar 2011). „Warty dyskeratoma involving two adjoining follicles”. Ann Dermatol. 23 (1): 98—100. .
  10. ^ Savignac, Magali; Edir, Anissa; Simon, Marina; Hovnanian, Alain (2011). „Darier disease : A disease model of impaired calcium homeostasis in the skin”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Cell Research. 1813 (5): 1111—1117. ISSN 0167-4889. doi:10.1016/j.bbamcr.2010.12.006. 
  11. ^ a b v g „Warty Dyskeratoma: Etiology”. emedicine.medscape.com. 2021-11-04. 
  12. ^ Ghasemi Basir, Hamid Reza; Alirezaei, Pedram; Ebrahimi, Baharereh; Khanali, Sina (2020-06-25). „Oral warty dyskeratoma: An unusual presentation”. Dermatology Reports. 12 (1). ISSN 2036-7406. doi:10.4081/dr.2020.8236. 
  13. ^ a b Kaddu, Steven; Dong, Huiting; Mayer, Gerlinde; Kerl, Helmut; Cerroni, Lorenzo (2002). „Warty dyskeratoma—“follicular dyskeratoma”: Analysis of clinicopathologic features of a distinctive follicular adnexal neoplasm”. Journal of the American Academy of Dermatology. 47 (3): 423—428. ISSN 0190-9622. doi:10.1067/mjd.2002.122756. 
  14. ^ Baran R, Perrin C (1997). „Focal subungual warty dyskeratoma”. Dermatology. 195 (3): 278—80. 
  15. ^ Cohen, Philip R. (2011). „Longitudinal Erythronychia”. American Journal of Clinical Dermatology. 12 (4): 217—231. ISSN 1175-0561. doi:10.2165/11586910-000000000-00000. 
  16. ^ Baran, R.; Perrin, C. (1997). „Focal Subungual Warty Dyskeratoma”. Dermatology. 195 (3): 278—280. ISSN 1018-8665. doi:10.1159/000245962. 
  17. ^ „Warty Dyskeratoma: Prognosis”. emedicine.medscape.com. 2021-11-04. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брадавичасти_дискератом&oldid=27871042”