Pređi na sadržaj

Bradati koli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bradati koli
PorekloŠkotska
Klasifikacija / standardi
FCI standard
AKC standard
ANKC [ standard]
UKC standard
Domaći pas (Canis lupus familiaris)

Bradati koli ili Bradati škotski ovčar je pastirska rasa pasa koju su nekada koristili prvenstveno škotski pastiri[1], ali sada uglavnom popularan porodični pratilac.

Bradati škotski ovčari imaju prosečnu težinu od 18-27 kilograma. Mužjaci su oko 51–56 centimetara visoki u grebenu, dok su ženke oko 51–53 centimetra[2].

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Legenda o poreklu bradatog ovčara je da su preci današnjeg poljskog ravničarskog ovčara napušteni na obalama Škotske, a ovi psi su potom uzgajani sa domaćim pastirskim psima[3]. Varijanta ove priče je da je Kazimier Grabski, poljski trgovac, navodno trgovao pošiljkom žita za ovce u Škotskoj 1514. godine i doveo šest poljskih nizijskih ovčara da ih nasele. Škotski ovčar je bio toliko impresioniran pastirskim sposobnostima pasa da je zamenio nekoliko ovaca za nekoliko pasa[4]. Poljski ovčarski psi su uzgajani sa lokalnim škotskim psima za proizvodnju bradatog kolija[5].

Prvo pisano spominjanje bradatog škotskog ovčara javlja se 1891. godine[6], kada ih je D.J. Tomson Grej opisao u svojoj knjizi Psi Škotske.

Bejli i Džini od Bokenar su osnivači moderne izložbene rase; postoji samo nekoliko drugih krvnih linija koje se mogu registrovati, sačuvane velikim delom upornošću gospodina Nikolasa Brodbridža (Salen) i gospođe Beti Foster (Bredon) . Oni su zasnovani na Turnbull's Blue—bradatom koliju iz čistog radnog stada, registrovanom u ISDS-u kada je ISDS još uvek registrovao negranične škote. Rodio je tri legla bradatih škotskih ovčara koji se mogu registrovati.

Dok se registrovane rasne linije mogu pratiti do ograničenog broja krvnih loza, još uvek ima mnogo neregistrovanih bradatih škotskih ovčara u Škotskoj, od kojih neki još uvek rade kao pastirski psi[6].

Rasa je postala popularna u poslednjoj polovini 20. veka — delimično je pokrenula Poterdal Klasik at Munhil, bradati škotski ovčar koji je osvojio nagradu Best in Šou na Krufts 1989. Klub bradatih škota proslavio je svoj Zlatni jubilej 2005. godine.

Bradati škotski ovčar zauzima 117. mesto od 175 rasa po popularnosti u Sjedinjenim Državama, prema godišnjoj rang-listi rasa Američkog kinološkog kluba[7]. Bradatog škotskog ovčara je najbolje nabaviti od renomiranog odgajivača ili spasioca psa[8].

Bradati škotski ovčari su odlični kućni ljubimci za one koji žele da se prilagode njihovom visokom nivou energije - veoma su entuzijastični i imaju poletnu prirodu. Takođe zahtevaju redovnu negu; nedeljno četkanje je obavezno da bi njihova duga dlaka bila bez ćebanja. Neki vlasnici bradatih škotskih ovčara odlučuju da svoje kućne ljubimce ošišaju na "štene", što smanjuje potrebu za češljanjem. Bradati škotski ovčari su energična rasa, prvobitno namenjena za čuvanje ovaca u Škotskim brdima; takođe se ističu u agilnosti pasa i vežbama poslušnosti.

Radni vek

[uredi | uredi izvor]

Bradati koli se koristi za čuvanje ovaca i goveda. To je u suštini radni pas—odgajan da bude izdržljiv i pouzdan, sposoban da izdrži najteže uslove i najteže ovce. Radni bradati koli je postao manje uobičajen u poslednjih nekoliko decenija i rizikovao je da izumre.

Instinkti stada i upravljivost mogu se proceniti u nekonkurentnim testovima stada. Bradati škotski ovčari koji ispoljavaju osnovne ovčarske instinkte mogu biti obučeni da se takmiče u ogledima stada[9].

Zdravlje

[uredi | uredi izvor]

Studija u Velikoj Britaniji iz 2024. godine pokazala je da je očekivani životni vek ove rase 13,9 godina u poređenju sa prosekom od 12,7 za čiste rase i 12 za meleze[10].

Vodeći uzroci smrti među bradatim kolijima u istraživanju Kenel Klub-a iz 2004. godine bili su starost (26%), rak (19%), cerebrovaskularna bolest (9%) i hronična insuficijencija bubrega (8%)[11].

Dalje postojeće rase bradatih kolija uključuju: dermatološka stanja, kao što su pemfigus i bolest crne kože, folikularna displazija, muskuloskeletna stanja kao što je urođena luksacija lakta, očna stanja, kao što je distrofija rožnjače, katarakta i generalizovana progresivna retinal (GPRA)[12].

Hipoadrenokorticizam, takođe poznat kao Adisonova bolest je nasledna bolest kod bradatih kolija, iako mehanizam nasleđivanja nije poznat[13]. Javlja se kada korteks nadbubrežne žlezde proizvodi nedovoljno glukokortikoidnih i/ili mineralokortikoidnih hormona. Pogađa otprilike 2–3,4% bradatih škotskih ovčara u SAD/Kanadi[14] i uzrokuje smrt najmanje 1% bradatih škotskih ovčara u Velikoj Britaniji[15]. To su mnogo veći procenti nego za opštu populaciju pasa (0,1%), a hipoadrenokorticizam uzrokuje neproporcionalno veliki broj uginuća među mladim psima.[traži se izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Collis, Joyce; Jones, Pat (1992). The complete bearded collie. New York : Torronto : New York: Howell Book House ; Maxwell Macmillan Canada ; Maxwell Macmillan International. ISBN 978-0-87605-131-3. 
  2. ^ Fox, Michael W. (2020-01-01). „One planet, one health”. Animal Sentience. 5 (30). ISSN 2377-7478. doi:10.51291/2377-7478.1632. 
  3. ^ „Figure 1.20. Comparison of monetary (MCI) and financial (FCI) condition indexes”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-10-25. 
  4. ^ „Kennel Club updates breed standard for French bulldogs”. Veterinary Record. 189 (12): 459—459. 2021-12-01. ISSN 0042-4900. doi:10.1002/vetr.1281. 
  5. ^ „23 of the Most Prestigious Chemistry Publications in the World—”. Chemical & Engineering News Archive. 67 (20): 41—42. 1989-05-15. ISSN 0009-2347. doi:10.1021/cen-v067n020.p041. 
  6. ^ a b Bearded Collie, Qeios, 2020-02-07, Pristupljeno 2024-10-25 
  7. ^ „Screenshot of George and Bella, AKC awards”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-10-25. 
  8. ^ Milking shorthorn breeders' guide. Lyndonville, Vt: The Milking Shorthorn Club of America. 1918. 
  9. ^ Ms Jeanne Taylor. Sisu Downunder (Teza). University of Queensland Library. 
  10. ^ McMillan, Kirsten M.; Bielby, Jon; Williams, Carys L.; Upjohn, Melissa M.; Casey, Rachel A.; Christley, Robert M. (2024-02-01). „Longevity of companion dog breeds: those at risk from early death”. Scientific Reports. 14 (1). ISSN 2045-2322. doi:10.1038/s41598-023-50458-w. 
  11. ^ Adams, V. J.; Evans, K. M.; Sampson, J.; Wood, J. L. N. (2010-10-01). „Methods and mortality results of a health survey of purebred dogs in the UK”. Journal of Small Animal Practice. 51 (10): 512—524. ISSN 0022-4510. doi:10.1111/j.1748-5827.2010.00974.x. 
  12. ^ Gough, Alex; Thomas, Alison (2004-04-16). Breed Predispositions to Disease in Dogs and Cats. Wiley. ISBN 978-1-4051-0748-8. 
  13. ^ Scott-Moncrieff, J. Catharine (2015), Hypoadrenocorticism, Elsevier, str. 485—520, ISBN 978-1-4557-4456-5, Pristupljeno 2024-10-25 
  14. ^ „Community Tracking Study Household Survey, 1996-1997, and Followback Survey, 1997-1998: [United States]”. ICPSR Data Holdings. 1998-09-11. Pristupljeno 2024-10-25. 
  15. ^ „Dog Painting: The European Breeds (1st) A Breed Apart: The Art Collections of the American Kennel Club and the American Kennel Club Museum of the Dog (2nd)”. Reference Reviews. 16 (5): 29—30. 2002-05-01. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr.2002.16.5.29.256. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брадати_коли&oldid=28894234”