Branko Bon
 |
| Branko Bon | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. maj 1912. |
| Mesto rođenja | Krk, Austrougarska |
| Datum smrti | 2001. |
Branko Bon (Krk 2. maj 1912 — 2001) je bio arhitekta. Građevinsku školu i Umetničku akademiju završio je (1936) u Zagrebu. Između 1936. i 1941. projektovao je vile (Bakar, Korčula, Zagreb), a u Beogradu je po njegovoj zamisli je izvedena palata Albanija.
Učestvovao je u NOPu od 1941. Uhapšen i zatvoren u logoru Stara Gradiška od 1942. do 44. godine.
Posle rata radio na osposobljavanju, adaptacijama i eksterijerima mnogih zgrada. Dobio je prvu nagradu 1947na konkursu za zgradu CK KPJ i drugu nagradu za Predsedništvo vlade FNRJ U Bogradu sa (d. Galičem, N,. Šegvićem i Antunom Augustinčićem). Projektovao je i mnogobrojne hotele sâm (Tučepi, Krupanj ili u saradnji sa Lariks u Kranjskoj Gori i Orlando u Srebrenom. Rekonstruisao je kompleks Sveti Stefan kod Budve. Izradio je mnogobrojne spomenike revolucije. (Groblje palih boraca za oslobođenje Beograda, spomenike žrtvama fašističkog terora u Jajincima, palim borcima u Žabljaku, Opovu i dugde.)
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, JLZ, 1982.
