Branko G. Adžemović
Branko G. Adžemović | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 10. maj 1888. |
| Mesto rođenja | Trstenik, Srbija |
| Datum smrti | 25. avgust 1962. (74 god.) |
| Mesto smrti | Vašington, SAD |
Branko G. Adžemović (Trstenik, 10. maj 1888 – Vašington, 25. avgust 1962) je bio jugoslovenski diplomata i pravnik.
Otac mu je bio učitelj Grujica Adžemović. Školovao se u Beogradu i diplomirao je na Pravnom fakultetu 1912. godine. Vojni rok je odslužio u IV konjičkom puku (1914−1915). U istoj jedinici je služio kao đak-podnarednik i vodnik od 1915. do 1916, te konjički podnarednik i u tom činu je bio na vojnoj dužnosti do 24. maja 1919. godine. Posle ratova imao je čin konjičkog kapetana I klase.
Karijera
[uredi | uredi izvor]Radio je u Ministarstvu finansija i Hipotekarnoj banci. Činovničku karijeru je počeo kao sudski pisar marta 1919, unapređen je u sudiju Sreskog suda u Aranđelovcu, decembra iste godine.[1][2] Primljen je u službu Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca januara 1920. godine, i odmah postavljen za vicekonzula u Njujorku. Određen je da otvori Konzulatu u Denveru i postavljen za v.d. konzula u tom gradu, marta 1923. godine. Potom je premešten za sekretara Poslanstva u Vašingtonu, juna 1924. godine. Po sopstvenoj molbi povučen je na rad u ministarstvo 1928, jer nije mogao da živi u Vašingtonu od sekretarskih prinadležnosti. Nekoliko meseci u toku druge polovine te godine bio je i v.d. šefa Kancelarije ministra inostranih poslova. Postavljen je za generalnog konzula u Marseju juna 1929, i tu dužnost je preuzeo u toku septembra. Docnije je premešten za generalnog konzula u Solunu, septembra 1932, a na novu dužnost je otputovao u toku novembra. Unapređen je u poslanika u Ankari 19. juna 1937. godine. Zbog slanja nedovoljno proverenih i nepotvrđenih informacija o nelojalnosti Turske prema Balkanskoj antanti i Jugoslaviji,[3] novi ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković ga je premestio za poslanika u Kairu marta 1939, a novu dužnost je preuzeo početkom juna.[4][2][5] Na početku rada na novoj dužnosti usledila je poseta, na do tada najvišem državnom nivou u bilateralnim odnosima, egipatskog ministra inostranih poslova Abdel Fataha Jahja paše i generalnog savetnika Ministarstva inostranih poslova Abdel Khalek Hasuna beja Beogradu, 6-10. jula 1939. godine. U razgovorima sa knezom Palvom Karađorđevićem, predsednikom vlade Dragišom Cvetkovićem i ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincarom-Markovićem, težilo se unapređenju jugoslovensko-egipatskih političkih, ekonomskih i kulturnih odnosa.[6] Brank Adžemović je penzionisan na položaju poslanika u Kairu, 16. maja 1941,[4] jer je novi ministar inostranih poslova Momčilo Ninčić želeo da se oslobodi nasleđenog pomoćnika ministra Miloja Smiljanića i premestio ga je za novog poslanika u Kairu.[7] U toku Drugog svetskog rata nalazio se u Kejptaunu na nižoj dužnosti. Pisao je članke o jugoslovenskim kolonijama u SAD i bavio se pesništvom. Posle rata, u emigraciji je predavao na Bart koledžu u državi Njujork.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Arhiv Jugoslavije, Fond Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavija (334), kutija 136, jedinica opisa 459 personalni dosije Branka Adžemovića
- ^ a b v Dragoš Petrović, Predrag Krejić, Srpski i jugoslovenski diplomatski predstavnici u Sjedinjenim Američkim Državama 1917–1945 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jul 2018)
- ^ Mićić, Srđan (2022). „Shifting in the Yugoslav Foreign Policy from Regional Alliance to Neutrality”. Ur.: Mićić, Srđan; Čavoški, Jovan. On the Fault Lines of European and World Politics: Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non-Alignment. Belgrade: Institute for Recent History of Serbia. str. 117, 118. ISBN 978-86-7005-212-3.
- ^ a b AJ, f. 334, k. 136, j. o. 459
- ^ Župančić, Tonka (2004). „Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Turskoj – Carigrad, Ankara 1919-1945. (1890-1945)”. Arhiv. Časopis Arhiva Srbije i Crne Gore. Beograd: Arhiv Jugoslavije. 5 (2): 14. ISSN 1450-9733. Arhivirano iz originala 11. 01. 2021. g. Pristupljeno 13. 02. 2023.
- ^ Životić, Aleksandar (2006). „Jugoslovensko-egipatski odnosi 1922-1941.” (PDF). Zbornik Matice srpske za istoriju. Novi Sad: Matica srpska. 74: 55, 56. ISSN 0352-5716.
- ^ Ilić, Bogoljub S. (1995). Memoari armijskog generala 1898–1942. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 228. ISBN 86-379-0520-X.
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |