Pređi na sadržaj

Brigite Birlajn

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brigite Birlajn
Lični podaci
Datum rođenja(1949-06-25)25. jun 1949.
Mesto rođenjaBeč, Austrija
Datum smrti3. jun 2024.(2024-06-03) (74 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
UniverzitetUniverzitet u Beču
Politička karijera
Politička
stranka
nezavisni političar
1. januar 2003 — 22. februar 2018.
Kancelar(i)Gerhard Šisel
PrethodnikKarl Korinek
NaslednikKristof Grabenvarter
23. februar 2018 — 3. jun 2019.
Kancelar(i)Sebastijan Kurc
Zamenik predsednikaKristof Grabenvarter
PrethodnikGerhart Holcinger
3. jun 2019 — 7. januar 2020.
PredsednikAleksander Fan der Belen
PrethodnikSebastijan Kurc
NaslednikSebastijan Kurc

Brigite Birlajn (nem. Brigitte Bierlein; Beč, 25. jun 1949Beč, 3. jun 2024) bila je austrijski pravnik i političar, koja je od 3. juna 2019. do 7. januara 2020. godine vršila dužnost kancelara Austrije. Bila je i glavni javni tužilac od 1990. do 2002. i član Izvršnog odbora Međunarodnog udruženja tužilaca od 2001. do 2003. godine. Bierlejn je postala sudija Ustavnog suda Austrije 2003. godine. Bila je i predsednik Ustavnog suda od januara 2018. do juna 2019. godine i to kao prva žena na toj funkciji.

Nakon afere Ibica, austrijski predsednik Aleksandar van der Belen ju je imenovao za privremenu kancelarku 30. maja 2019. godine, a nakon pada vlade Sebastijana Kurca. Ona je prva žena na ovoj funkciji u Austriji i na njoj će ostati do nove vlade.

Detinjstvo i mladost

[uredi | uredi izvor]

Brigite Birlajn je rođena u Beču, 25. juna 1949. godine i to dok je grad bio pod savezničkom okupacijom. Otac joj je bio državni službenik, a majka domaćica. Diplomirala je 1967. godine u Gimnaziji Kundamangase.

Sudska karijera

[uredi | uredi izvor]

Brigite je želela da studira umetnost i arhitekturu i trebalo je da upiše Univerzitet primenjenih umetnosti. Mećutim, na savet svoje majke, upisala je pravo i doktorirala ga je 1971. godine.

Nakon četiri godine potrage za poslom, 1975. godine je postala sudija Okružnog suda "Inere Štat" u Beču, a potom i Okružnog suda u Beču. Godine 2002. je imenovana za potpredsednika Ustavnog suda Republike Austrije, a 31. decembra 2017. godine je postala v.d. predsednika Ustavnog suda, nakon ostavke Gerharta Holcingera. Na inicijativu Slobodarske partije Austrije imenovana je, od strane predsednika Belena, na funkciju predsednika Ustavnog suda.

Politika

[uredi | uredi izvor]

Brigite Birlajn je imala bliske odnose sa Austrijskom narodnom partijom i Slobodarskom partijom Austrije. 1. januara 2019. godine je kao predsednik Ustavnog suda legalizovala istopolne brakove u Austriji. Smatra se za političarku desnog centra. Ona je bila prva žena kancelar u istoriji Austrije, a njeno imenovanje je dogovoreno sa svim parlamentarnim strankama.

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Birlajn nije bila udata i nije imala dece. Živela je u vanbračnoj vezi sa kontroverznim sudijom u penziji Ernestom Maurerom, koji je poznat po oslabađajućoj presudi za Dejvida Irvinga, britanskog naučnika koji poriče Holokaust. Brižit je volela da posećuje pozorišta, opere i muzeje, a posedovala je i prefinjenu kolekciju slika moderne umetnosti. Volela je skijanje i jedrenje. Bila je nosilac Velikog ordena časti u srebru za odanu i časnu službu Republici Austriji.