Bruklinski papirus
| Bruklinski papirus | |
|---|---|
 Bruklinski papirus | |
| Period | 664–332. godine p. n. e. |
| Kultura | Egipatska |
| Mesto otkrića | Egipat |
Bruklinski papirus je staroegipatski rukopis koji se danas nalazi u Bruklinskom muzeju i nije izložen. Veruje se da je papirus, napisan hijeratskim pismom, kao kopija, koja datira iz kasnog perioda (664–332. godine p. n. e.), a koja je zasnovana na ranijem originalu.[1][2]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Bruklinski papirus dospeo je u Bruklinski muzej 1947. godine, kao zaveštanje gospođice Teodore Vilbur, čije je otac Čarls Edvin Vilbur (novinar i egiptolog), nabavio ovaj papirus u Egiptu. Tačno poreklo Bruklinskog papiru je nepoznato, jer je kao i mnogi drevni egipatski tekstovi poreklom sa tržišta antikviteta, pa se gotovo ništa ne zna o okolnostima njihovog pronalaska i njihovog porekla.[3]
Kada je preminuo Čarls Edvin Vilbur 1896. godine u njegovoj hotelskoj sobi u Parizu, papirus je bio među njegovim stvarima u kutiji za keks zajedno sa poznatim Elefantinskim papirusima.[4]
Šezdesetih godina prošlog veka na Bruklinski papirus skrenuo je pažnju Serža Sonerona, prvi put 1967. godine a potom 1969. godine, kada je u Bruklinskom muzeju radio na konzervaciji papirusa i transliteraciji hijeratskog pisma u hijeroglife, sa kojih je preuzeo prevod na francuski. Soneron je bio direktora Francuskog arheološkog instituta u Kairu od 1969. godine, sve do svoje prerane smrti 1976. godine.[5][6]
Trenutno rukopis nije izložen u Bruklinskom muzeju, već se nalazi u arhivi zaveden pod brojevima 47.218.48 i 47.218.85.
Namena i sadržaj
[uredi | uredi izvor]Papirus je nastao kao priručnik za Kherepw Serqet ( sveštenike boginje Serket) koji su bili pozvani po tome da su se bavili lečenjem onih koje su ugrizle zmije. U skladu sa njegovom namenom pairus se sastojao iz dva dela, prvog i drugog.
Prvi deo
[uredi | uredi izvor]Prvi deo papirusa opisuje različite zmije na način na osnovu koga mogu dati verovatne i moguće identifikacije. Takođe opisuje efekte njihovih ujeda i eventualnu prognozu za ujedenu žrtvu.[2][6]
Drugi deo
[uredi | uredi izvor]Drugi deo papirusa se odnosi na tretmane ugriza zmije i navodi otprilike 140 tretmana ugriza zmija i detaljniji prikaz njihove primeni kod ugriza zmija. Tretmani se ne mogu nazvati lekovima jer ne znamo kakvi su bili ishodi lečenja. Ovi tretmani prate poseban obrazac:
- za šta je propisan recept (ujed određene zmije ili određeni simptom),
- sastojci za lečenje,
- kako spojiti sastojke i kako primeniti tretman pacijentu.
- mogući ishod za pacijenta.
Ovo u velikoj meri prati trenutne medicinske tretmane: dijagnozu, dozu i primenu recepta i očekivani ishod. Ovi tretmani su uključivali obloge i lekove za kožu, lekove za gutanje i emetike (one koji su korišćeni da izazovu povraćanje).[6]
Sastojci za tretman koji se jasno mogu svrstati u nkoliko grupanavedeni su ovoj tabeli:
| Grupa sastojaka | Sastojci |
|---|---|
| Botanički sastojci | Čine većinu sastojaka za tretman u bruklinskom papirusu. Ovi botanički sastojci imali su različite oblike (kora, koren, listovi i cveće, biljna ulja, i sokova i smola. Pojedini tretman nije precizirao koji deo biljke treba koristiti. Botanički sastojci su mogli da se koristite u svežem ili osušenom obliku.[6] |
| Životinjski proizvodi | Najčešće korišćeni životinjski sastojak bio je med, a zatim krv, izmet, žuč i mast. Često su korišćeni proizvodi od goveda i koza, kao i određene vrste riba. |
| Mineralni sastojci | Mineralni sastojak koji se najčešće koristio u tretmanima ugriza zmije bila je so. U smislu kontrole infekcije, ovo je možda bio najkorisniji od svih sastojaka. Stipsa i oker (i crveni i žuti oker) su takođe korišćeni prilično često. Obično korišćene tečnosti kao nosače sastojaka bile su vino, voda, pivo i slatko pivo.[6] |
| Nosači sastojaka | Kao nosači biljnih ili mineralnih sastojaka obično su korišćene tečnosti kao što si vino, voda, pivo i slatko pivo.[6] |
Sastojci su često morali da se mešaju bilo samostalno ili sa nosačem sastojaka, u neku vrstu tečnosti da bi se omogućilo ukusno i lako gutanje, ili da bi se vezali suvi sastojci za oblog.[6]
Osnovne informacije
[uredi | uredi izvor]Prvi deo papirusa odnosi se naugriza zmija, a u drugom delu Bruklinskog papirusa navode se recepi za lečenje ujeda zmija, škorpiona i pauka. Kako su, sveštenici boginje Serket (bili zapravo specijalisti koji su se bavili lečenjem ujeda zmija i škorpiona) imali su naučni pristup lečenju ujeda zmije (dijagnoza, lečenje i mogući ishod) čini se da je početna procena istoričara medicine da je papirus očigledno magijskog i mitološkog sadržaja najverovatnij manja od 10%. Jer se magijski i mitološki sadržaj papirusa odnosi samo na zagonetke, invokacije i reči upućene direktno otrovu.[1]
- Izbor sastojaka za tretmane
Međutim, postoji dilema da li je moguće da su sastojci izabrani za tretmane odabrani zbog njihove percipirane ili posmatrane terapeutske vrednosti, ili zbog magijskih i religioznih udruženja? Pažljiviji pogled na povezanost između nekih procesa lečenja uključenih u spregu sa lekovitim sastojcima i magijom i mitologijom, ukazuje na to da u Bruklinskom časopisu ona postoji mnogo više, od onog datog u jednostavnom popisu, sastojaka za lečenje i metoda pripreme i upotrebe nego što se na prvi pogled čini.[1]
- Magija kao komplementarna veština Egipatske medicine
Magija i medicina u starom Egiptu su bile komplementarne veštine. Da je to tako očigledni primer je Bruklinski papirus, jedinstvena rasprava o lečenju ugriza zmije koja uzima u obzir i fizičke i mentalne aspekte pokušaja da se izleči žrtva nakon ujeda zmije. Terapija u Bruklinskom papirusu odvija se na fizičkom nivou (tretman tela) kao i na psihološkom nivou (tretman uma, uključujući emocionalne i duhovne aspekte), i može se smatrati holističkim prisupom.[1]
Verovalo se da određene radnje navedene u terapiji u Bruklinskom papirusu (pljuvanje, gutanje, crtanje, fumigiranje, recitovanje) imaju magijske asocijacije. Jednako su važna bila prizivanja i zagonetki. Smatrase se da je pacijent bio smirivan rečima koje su izgovarane tokom tretmana ( kao što su izgovaranje zagonetki i prizivanje raznih božanstva) ili naredbama otrovu da napusti telo.[1]
Komentarišući, određeni drevni egipatski mitovi istoričari medicine smatraju da oni čine osnovu razumevanja lekova, amajlija i inkanata koji se koriste u lečenju. Ovo svakako važi i za Bruklinski papirus, jer su invokacije u Bruklinskom papirusu često imale osnovu u mitologiji, a zaključci o mitovima izvođeni su tokom procesa lečenja.[7]
Dok brojni sastojci u tretmanima ugriza zmije iz Brooklinskog papirusa imaju veze sa različitim božanstvima i mitologijom, biljke su posebno povezane sa božanstvima sunca, stvaranja, lečenja i zaštite. Ogroman broj sastojaka za tretman bio je botaničkog porekla. Određeno drveće je imalo svetilišta posvećeno njima, u kojima su održavani festivali u njihovu čast ili su davane ponude.[8] Druga su bila sveta stabla noma (egipatske provincije) ili su imala svete gajeve osnovane u blizini gradova. Smatralo se da je jedna biljka, kao što je luk, božanskog porekla.[1]
Kao i kod botaničkih sastojaka u tretmanima ugriza zmije u Brulinskom papirusu korišćeni su i životinjski proizvodi zbog njihovih uočenih magičnih svojstava ili čak izabrani zato što je životinja imala neke poželjne karakteristike. Nekoliko životinja čiji su nusproizvodi korišćeni u tretmanima ugriza zmije imaju veze sa mitologijom, faraonima i božanstvima.[1]
Boja je bila veoma važna za stare Egipćane i svaka boja je imala svoje značenje. U Bruklinskom papirusu zabeleženo je da se povremeno navodi boja životinje od koje se dobija krv, organi ili izmet, na primer: salo crne krave ili krv crvene koze. Crna je bila popularna boja u magiji i često se preciziralo da se krv ili mleko moraju dobiti od crne životinje. Iako se crvena boja često povezivala sa negativnošću kao što su haos i zlo, takođe je bila povezana sa boginjom solarnog oka i, zbog ove veze, takođe se smatrala veoma moćnom.[9]
Iako su različiti mineralni sastojci korišćeni u tretmanima ujeda zmije u Bruklinskom papirusu, vrlo malo njih je imalo veze sa mitologijom i magijom. Najčešće korišćeni mineralni sastojak bila je so, a i crveni i žuti oker koji su takođe korišćeni prilično često.[6] Crveni oker koji se zove djdj je verovatno posebna vrsta crvenog okera koja se nalazi u Asuanu i Nubiji.[6] Ovaj sastojak je povezan sa boginjom Hator u Mitu o uništenju čovečanstva koji se nalazi u Knjizi o nebeskoj kravi. Glina je bila povezana sa stvaranjem i životom. Stari Egipćani su verovali da je bog Hnum stvorio čovečanstvo od gline ili blata na grnčarskom točku.[9] Kao bog stvaralac, Hnum je pružio važnu vezu sa davanjem života i, pošto je glina bila povezana sa njim, bila bi važan sastojak za upotrebu.
Postoji dovoljno dokaza koji sugerišu da su određeni sastojci odabrani za lečenje žrtava ujeda zmije u Bruklinskom papirusu mogli biti izabrani na osnovu njihove povezanosti sa mitologijom i važnim božanstvima, a ne zbog njihovih percipiranih ili posmatranih terapeutskih vrednosti.[10]
Sve u svemu, Bruklinski papirus (47.218.48 i 47.218.85) nije ni potpuno magičan u svom pristupu, niti je potpuno racionalan (koji se bavi samo medicinskim tretmanima). Dokument predstavlja dragocenu priliku da se razume kako magija, religija i medicina rade zajedno kako bi se obezbedio uravnotežen stav prema lečenju, i da se sazna kako je tome pristupio drevni Egipatski Kherepw Serqet ( sveštenike boginje Serket).[1]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e ž Golding, Wendy (2023). „The Brooklyn Papyrus Snakebite and Medicinal Treatments’ Magico-Religious Context”. Religions (na jeziku: engleski). 14 (10): 1300. ISSN 2077-1444. doi:10.3390/rel14101300.
- ^ a b Sauneron, Serge. 1989. Un Traité Égyptien d’Ophiologie. Cairo: Institut Français d’Archéologie Orientale.
- ^ Mark, Joshua J. „Ancient Egyptian Medical Texts”. World History Encyclopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-27.
- ^ Wilson, John A. 1964. Signs & Wonders upon Pharaoh: A History of American Egyptology. Chicago: University of Chicago
- ^ Sauneron, Serge (1962). „Enquête (ÉGYPTE PHARAONIQUE)”. Chronique d'Egypte. 37 (74): 291—292. ISSN 0009-6067. doi:10.1484/j.cde.2.307925.
- ^ a b v g d đ e ž z Golding, Wendy Rebecca Jennifer. 2020. The Brooklyn Papyrus (47.218.48 and 47.218.85) and its Snakebite Treatments. Ph.D. thesis, University of South Africa, Pretoria, South Africa.
- ^ Nunn, John F. 2002. Ancient Egyptian Medicine. London: University of Oklahoma.
- ^ Täckholm, Vivi, and Gunnar Täckholm. 1941. Flora of Egypt. Cairo: Fouad I University, vol. 1.
- ^ a b Pinch, Geraldine. 2002. Handbook of Egyptian Mythology. Santa Barbara: ABC-CLIO, Inc.
- ^ Roth, Ann Macy. 2003. Funerary ritual. In The Oxford Essential Guide to Egyptian Mythology. Edited by Donald B. Redford. Oxford: Oxford University Press, pp. 147–54
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
