Бу! (film iz 1932)
 | Ovom članku je potrebna lektura teksta. To podrazumeva ispravku gramatičkih, pravopisnih i interpunkcijskih grešaka ili tona. |
| Boo! | |
|---|---|
| Žanr | komedija |
| Tvorac | Albert DeMond |
| Scenario | Albert DeMond |
| Producent | Albert DeMond |
| Glavne uloge | Maks Šrek Boris Karlof Morton Louri Mej Klark |
| Distributer | Universal Pictures |
| Godina | 1932. |
| Trajanje | 10 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| IMDb veza | |
Bu! (engl. Boo!) je pretkodovska američka kratka horor komedija iz 1932. godine, koju je napisao Albert DeMond[1] i distribuirala kompanija Universal Pictures. Bu! sadrži isečke horor filmova: Nosferatu – Simfonija užasa (1922), Mačka puzi (1930) i Frankenštajn (1931), koji ih temeljno ismevaju.
Radnja
[uredi | uredi izvor]Film počinje tako što čovek (Morton Louri) čita roman Drakula. Narator kaže da oni predstavljaju sopstvenu formulu za jeftinu zabavu, noćnu moru. Kažu da jedu pravi jastog, a ne onakav kakav šalju na kongres, da piju mleko i da se opuste. Čovek zaspi. Dodat tekst da bi mi prevodilac dozvolio da objavim.
Zatim odlaze u podrum (uređen od Nosferatua) gde se staratelj Huter (Gustav fon Vagenhajm) stara da svi duhovi budu zaključani za noć. Vidi kovčeg. Želi da pita kako se zove i kako se oseća. To je Drakula (grof Orlok, kog glumi Maks Šrek). Domar pokušava da ode, ali se stalno vraća. Ne može da spava, pa spava u visećoj mreži (sada izmenjeno od strane Alberta Venohra). Vidite Drakulu, pa se čuvar penje gore i vraća sa sekirom (sada uređeno od Volfganga Hajnca) i razbija Drakulin kovčeg. To boli Drakulu, zbog čega je ustao. Zatim odlazi i vidi da li je tako blizu kao što je mislio. On je uplašen, a Drakula mu sisa krv. Drakula zatim odlazi da spava 100 godina, dok Kongres ne učini nešto u vezi sa depresijom. Dodat tekst da bi mi prevodilac dozvolio da objavim.
Zatim ide u laboratoriju (uređenu od Frankenštajna) gde doktor (Edvard Van Sloun) radi nešto Čudovištu (Boris Karlof). Čudovište se budi i ubija Doktora. Čudovište se sastaje sa Drakulom i plaši ga se. Dodat tekst da bi mi prevodilac dozvolio da objavim.
Zatim ide na Anabel Vest (Helen Tvelvetrees) i mogućnost da ovo postane prijatno. Ali čudovište je tu. Čovek govori Helen da ona nema posla da bude u istoj noćnoj mori kao Drakula. Drakula je iza njega i dovodi ga iza police za knjige. Čudovište proučava Drakuline metode. Helen vidi tipa koji stalno pada. Čudovište se pojavljuje, i Helen pada u nesvest. Dodat tekst da bi mi prevodilac dozvolio da objavim.
Drakulin porez na dohodak je dospeo i morao je da dobije nešto novca. Kada je došla noć, Helen je odlučila da to nazove danom. Drakula je ukrao Helenine dragulje. Helen je škakljiva po vratu, probudila se, vrisnula i ispričala jednom mladiću šta se dogodilo. Želi da vidi duha, ali biva uhvaćen i Drakula mu isisava krv. Helen se nikada ne može udati, jer kada razgovara sa tipom, Drakula ga dobije, tako da bi bila udovica svakih 15 minuta. Drakula tada juri ženu. On je prerušen, ali možete ga prepoznati po četvrtom prstu na levoj nozi. Čudovište odlučuje da juri Elizabet (Mej Klark, koja je glumila u Frankenštajnu) koja se sprema da se uda. Ona je prvo uplašena. Onda se pretvara u „prati vođu“, pa u „prsten oko ružičastog“. Njena verenica bi mislila da je luda. Ona kaže Monstrumu da ne može više da igra jer mora da se uda. Dodat tekst da bi mi prevodilac dozvolio da objavim.
Čudovište je slomljenog srca, niko ga se ne plaši. Po ceo dan mora da sedi, jer kada ustane, noge mu dodiruju pod. Onda nešto vidi i ustane. Šta je to? Zašto je to naš prijatelj sa jastogom i mlekom, a on je na lusteru. A moral priče je da možete da pomužete kravu, ali jastog je veoma golicav. Dodat tekst da bi mi prevodilac dozvolio da objavim.
Produkcija
[uredi | uredi izvor]U filmu se pojavljuje glumac Morton Louri u nekreditovanoj ulozi čoveka koji je uplašen čitao Drakulu i kasnije se savijao u lusteru.[2]
Ostatak snimaka je preuzet iz drugih filmova, kao što su Maks Šrek i Gustav fon Vangenhajm iz Nosferatu (1922), Boris Karlof, Mej Klark, Edvard Van Sloun iz Frankenštajna (1931) i Helen Tvelvetris, Lorens Grent, Rejmond Heket iz Mačka puzi (1930).[2]
Prijem
[uredi | uredi izvor]Iz savremenih kritika, Motion Pictures Daily je izjavio da film „proizvodi malo hvale vredne zabave“ jer je „previše nepovezan i nestručno urađen da bi postigao svoju svrhu“.[3] Variety je izjavio da će kratki film „zabaviti svojom vrednošću novosti sam."[4]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Cartmell, Deborah (30. 7. 2015). Adaptations in the Sound Era: 1927-37. Bloomsbury Publishing. ISBN 9781623562021.
- ^ a b Rhodes & Hogan 2022, str. 313.
- ^ Rhodes & Hogan 2022, str. 313-314.
- ^ Rhodes & Hogan 2022, str. 314.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Rhodes, Gary D.; Hogan, David J. (2022). The Palgrave Encyclopedia of American Horror Film Shorts 1915-1976. Springer. ISBN 978-3-030-97563-0.