Bubrežni krvotok
| Bubrežni krvotok | |
|---|---|
| |
| Detalji | |
| Sistem | Urinary system |
| Identifikatori | |
| Latinski | Renal circulation |
| MeSH | D012079 |
| Anatomska terminologija | |
Bubrežni krvotok ili cirkulacija jedan je od najbogatijih vaskularnih sistema u telu, koji se sastoji od bubrežnih arterija i bubrežnih vena. Krvni sudovi bubrega čine osnovu lobulacije bubrega, s obzirom da je interlobularno ili intersticijalno vezivno tkivo veoma slabo razvijeno. Bubrežni krvni sudovi su uglavnom funkcionalni i stoga veoma veliki u odnosu na bubreg kao organ.
Bubrežni protok krvi (cirkulacija) i glomerularna filtracija su važni aspekti održavanja pravilnih funkcija organa. Kako postoji delikatan balans između bubrežnog krvotoka i brzine glomerularne filtracije svaka promena promene u jednom od ova dva sistema može uticati jedan na drugi.
Embriologija[uredi | uredi izvor]
Anatomske varijante bubrežnih arterija i vena su česte i mogu se naći kod 25% do 40% pacijenata.
Tokom razvoja, krv iz prolaznih aortnih „izdanka“ prvo snabdeva krvlju burege; da bi potom došlo do degeneracije ovih aortnih „izdanka“ kako se bubrezi uzdižu, tako da na kraju razvoja bubrega bubrežne arterije iz lumbalnog regiona vrše perfuziju bubrege. Kada arterije iz ranijeg razvoja ne degenerišu, one mogu i dalje postojati, ali sada kao dodatni krvni sudovi.[1]
Fiziologija[uredi | uredi izvor]
Bubrežna cirkulacija ima nekoliko neobičnih karakteristika:[2]
- Bubrezi primaju veliki procenat minutnog volumena srca,
- Bubrežna mikrocirkulacija se sastoji od dve kapilarne mreže povezane u niz - glomerularne kapilarne petlje i peritubularne kapilarne mreže.
- Kako bubrezi primaju približno 25% minutnog volumena srca, ova brzina protoka krvi (otprilike 350 mL/100 g tkiva) je veća od one kod drugih organa koji imaju velike potrebe za kiseonikom, uključujući mozak i srce.
- Iako formiranje mokraće zahteva mnogo energije, ovaj protok krvi daleko prevazilazi normalne metaboličke zahteve, a količina kiseonika koja se ekstrahuje dok krv prolazi kroz arterijsku cirkulaciju da bi se vratila kroz bubrežnu venu je relativno mala.
Bubrezi se snabdevaju krvlju preko bubrežnih arterija, direktnih glavnih grana abdominalne aorte. Oni ulaze i dele se na više nivoa da bi formirali visoko specijalizovanu i uniformnu mrežu aferentnih arteriola koje zatim formiraju specijalizovane kapilarne slojeve zvane glomeruli. Svaki glomerul čini jednu komponentu nefrona. Kapilare se zatim ponovo spajaju i formiraju eferentne arteriole. U spoljašnjem korteksu, ove eferentne arteriole se uvijaju oko tubula i formiraju peritubularnu mrežu. U unutrašnjoj trećini korteksa i medule, peritubularna mreža je zamenjena dugim ravnim granama koje se nazivaju vasa recta.
Anatomija[uredi | uredi izvor]
Svaki bubreg prima krv iz trbušne aorte preko bubrežne arterije koja potiče iz trbušne aorte od koje se obično odvajaja neposredno pre ulaska u bubrežni hilus. Po ulasku u bubreg bubrežna arterija se deli na dve grane od kojih jedna ide u prednji a druga u zadnji deo organa, koje potom formiraju segmentne arterije, koje perfunduju diskretne regione bubrega. Pre ulaska u bubrežni parenhim ove grane se račvaju dajući grane interlobarnih arterija, koje se penju uz Bertinijeve kolumne sve do baza bubrežnih piramida, gde se granaju na lučne arterije. Potom skreću naglo i nastavljaju tok između kore i srži bubrega dajući grane interlobularnih arterija pod pravim uglom i na regularnim distancama. Neke od ovih arterija završavaju se na periferiji bubrežne kore a neke prodiru i u kapsulu bubrega.
Prolazeći kroz bubrežnu koru interlobularne arterije daju aferentne arteriole, po jednu za svaki korpuskul. Dovodne arteriole rasipaju se u glomerulski kapilarni splet iz koga izrastaju eferentne arteriole. Odvodne arteriole kortikalnih nefrona odmah se ponovo granaju dajući peritubularnu kapilarnu mrežu koja snabdeva krvlju proksimalne i distalne vijugave tubule i istovremeno odvodi vodu, elektrolite i organske supstance apsorbovane u nivou vijugavih tubula.
Odvodne arteriole jukstamedularnih nefrona daju duge, tanke kapilare koji prate Henleovu petlju i slično njoj prodiru do vrha bubrežne piramide, prave petlju i vraćaju se ka kortikomedularnoj granici. Ovi kapilari označavaju se kao pravi krvni sudovi (vasa recta). Kroz bubrežnu srž između Malpigijevih piramida prolazi interlobarna arterija. Na bazi Malpigijeve piramide ona daje pod pravim uglom arteriju arkuatu, koja leži na granici bubređne srži i bubrežne kore. Od arterije arkuate ka bubrežnoj kori se odvajaju interlobularne arterije koje teku između Fereinovih piramida.Od njih potiču aferentne arteriole koje ulaze u bubrežni korpuskulum i rasipaju se u kapilarne petlje. Krv napušta glomerul kroz nešto užu eferentnu arteriolu. Od eferentnih arteriola jukstamedularnih nefrona odvajaju se arteriollae medullares rectae koje daju najveći deo krvi za srž bubrega. Od lučnih arterija odvajaju se arteriollae medullares rectae verae koje manjim delom snabdevaju krvlju bubrežnu srž.
Ova visoko specijalizovana i uniformna mreža aferentnih arteriola formira specijalizovane kapilarne slojeve zvane glomeruli. Svaki glomerul čini jednu komponentu nefrona. Aferentne arteriole, koje vrše perfuziju glomerula, granaju se od međurežanjske arterija na glomerularne kapilare, a zatim kulminiraju u drugoj eferentnoj arterioli. Glomeruli čine prvu od dve kapilarne mreže u bubrega. Nakon izlaska iz glomerula kroz eferentne arteriole, krv ulazi u drugu kapilarnu mrežu, peritubularnu kapilarnu mrežu. Tako je glomerularna kapilarni sistem jedini takav kapilarni sloj u telu okružen sa dva otporna krvna suda. Promene u otpora unutar arteriola može uticati na glomerularni pritisak i na kraju na filtraciju.
Medularni deo bubrega je takođe prokrvljen krvnim sudovima, koji nastaju iz eferentnih arteriola jukstamedularnih glomerula.[3]
Kako su segmentne arterije bubrega krajnje arterije, to znači da će iznenadna vaskularna okluzija dovesti do infarkta u predelu bubrega koji je prokrvljen ovim krvnim sudovima. U nekim slučajevima, segmentna arterija može nastati direktno iz aorte, a ne kao grana bubrežne arterije. Ovo nisu „dodatne“ arterije već prave arterije, jer održivost dela bubrega zavisi od perfuzije iz ovih sudova.
| Arterije | Vene |
|---|---|
| Trbušna aorta | Donja šuplja vena |
| Bubrežna arterija | Bubrežna vena |
| Segmentne arterije | – |
| Režanjska arterija | – |
| Međurežanjska arterija | Međurežanjska vena |
| Međurežanjska arterija | Međurežanjska vena |
| Ushodna arteriole | Silazeće arteriole |
| Glomerul | Glomerul |
Venski sistem[uredi | uredi izvor]
Velika venska drenaža bubrega slična je njegovom arterijsko sistemu za snabdevanje bubrega krvlju, osim što nema segmentnih vena.[4]
Zvezdaste vene bubrega nastaju iz peritubularnih kapilara, a zatim se sukcesivno odvode kroz interlobularne i interlobarne vene sve dok one ne konvergiraju preko bubrega i konačno formiraju bubrežnu venu za levi i desni bubreg bubreg. Filtrirana krv putuje kroz levu i desnu bubrežnu venu koja se uliva u donju šuplju venu da bi stigla do srca.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Raissian, Yassaman; Grande, Joseph P. (2013), Embryology and Normal Anatomy of the Kidney, Elsevier, str. 1—14, ISBN 978-0-443-06966-6, Pristupljeno 2024-02-24
- ^ Normal Kidney Structure, Elsevier, 2016, str. 24—35, ISBN 978-0-323-37707-2, Pristupljeno 2024-02-24
- ^ Pallone TL, Edwards A, Mattson DL (januar 2012). „Renal medullary circulation”. Compr Physiol. 2 (1): 97—140..
- ^ Martini, Frederic; Tallitsch, Robert B.; Nath, Judi L. (2017). Human Anatomy (9th ed.). Pearson. p. 689. ISBN 9780134320762.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „lower-alpha“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="lower-alpha"/>