Vavilonski rat
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Vavilonski rat | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Ratova dijadoha | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
| Antigon I Monoftalmos | Seleuk I Nikator | ||||
Vavilonski rat (311-309. p. n. e.) predstavlja rat između Antigona Jednookoga i Seleuka Nikatora. Taj rat je predstavljao nastavak Trećega rata dijadoha. Seleuk Nikator je pobedio i postao je najmoćniji od svih dijadoha. Taj rat omogućio je stvaranje Seleukidskoga carstva.
Uvod
[uredi | uredi izvor]Nakon smrti Aleksandra Velikoga 323. p. n. e. u Vavilonu njegovi generali podelili su carstvo nastojeći da očuvaju njegovu celinu. Međutim veoma brzo došlo je do unutrašnjih napetosti i Prvoga rata dijadoha u kome je poražen dotadašnji regent Perdika. Drugi rat dijadoha (319-315. p. n. e.) usledio je nakon smrti Antipatra. Bio je to uglavnom rat Kasandra i Poliperhona, ali u rat su se umešali ostali dijadosi. Tokom toga rata Antigon je zauzeo velike teritorije u Aziji i postao je najmoćniji dijadoh. Kasandar je u Evropi ovladao Makedonijom, a Poliperhon je morao da beži na Peloponez.
Antigon kao najmoćniji dijadoh
[uredi | uredi izvor]Antigon Jednooki je postao najmoćniji i gospodario je celom Azijom. Seleuka Nikatora je 316. p. n. e. proterao iz njegove satrapije Vavilona. U Trećem ratu dijadoha (314-311. p. n. e.) protiv Antigona su se udružili Ptolemej Soter, Seleuk Nikator, Kasandar i Lizimah. Antigon je bio u savezu sa Poliperhonom. Uspeo je da očuva većinu teritorija u sukobu sa ostalima. Iznureni protivnici su krajem 311. p. n. e. zaključili mirovni sporazum i priznali su jedni druge. Jedino je Seleuk Nikator bio isključen iz toga sporazuma.
Seleukov povratak u Vavilon 311. p. n. e.
[uredi | uredi izvor]Seleuk Nikator je još pre sklapanja mirovnoga sporazuma dobio od Ptolemeja 800 pešaka i 200 konjanika i krenuo je na Vavilon. Seleuk je pretpostavljao da će u svojoj bivšoj satrapiji dobiti pomoć od stanovništva i da će mnogi preći na njegovu stranu, a to se zaista i desilo. Pridružili su mu se i makedonski vojnici naseljeni u Karama. Došao je do Vavilona u drugoj polovini maja 311. p. n. e. Većina stanovništva izašla je u susret Seleuku. Naklonost naroda je stekao tokom četiri godine vlasti kao satrap Vavilonije. Prišli su mu i neki vojni komandanti. Oni koji su ostali lojalni Antigonu sklonili su se u tvrđavu. Seluk je izgradio branu na Eufratu, pa je pomoću brane stvorio veštačko jezero. Tokom avgusta je srušio branu, pa je uz pomoć bujice srušio zidine tvrđave. Tako je Seleuk zauzeo tvrđavu, u kojoj su bili zatočeni mnogi koji su mu bili lojalni. Seleuk je ponovo ovladao Vavilonijom.
Seleuk osvaja Persiju, Mediju i istočne satrapije
[uredi | uredi izvor]Antigonovi satrapi u Mediji i Ariji Nikanor i Evagora odlučili su da intervenišu sa 10.000 pešaka i 7.000 konjanika. Seleuk Nikator je sa 3.000 pešaka i 400 konjanika iz Persije prešao Tigar i čekao je u zasedi u jednoj od močvara. Spremao se da napadne noću. Nikanor je sa svojom vojskom došao do Tigra i pošto nije naišao na Seleukovu vojsku mislio je da su pobegli. Seleuk je napao Nikanorovu vojsku noću. Nikanorovi Persijanci su pružali otpor sve dok nije poginuo Evagora. Nakon toga većina vojnika prešla je na stranu Seleuka, a Nikanor je pobegao sa manjom jedinicom. Seleuk je tada, novembra 311. p. n. e. dobio velike vojne snage. Nakon toga prešao je planine Zagros i lako je osvojio Suzu, Mediju i ostale oblasti.
Demetrije Poliorket kratkotrajno osvaja Vavilon
[uredi | uredi izvor]Antigon Monoftalmos je po svoj prilici saznao za gubitak istočnih satrapija u vreme potpisivanja mirovnog sporazuma sa ostalim dijadosima u decembru 311. p. n. e. Naredio je svome sinu Demetriju Poliorketu da ponovo uspostavi red i da povrati istočne satrapije. Dao mu je 5.000 Makedonaca,10.000 najamnika i 4.000 konjanika. Demetrije Poliorket je stigao u Mesopotamiju u proleće 310. pre n. e, kada se Seleuk Nikator još uvek nalazio na istoku. Seleuk Nikator je u to vreme osvajao teritorije na granicama Indije i Srednje Azije. Demetrije Poliorket je očekivao da će Mesopotamija biti nezaštićena, pa je zbog toga prešao Eufrat i napao Vavilon pre nego što se Seleuk mogao vratiti. Osvojio je jednu od dve tvrđave, isterao Seleukov garnizon i u njoj je ostavio svojih 7.000 vojnika. Drugu tvrđavu nije uspevao da osvoji, pa je tu ostavio Arhelaja da nastavi opsadu. Nakon pljačkanja okoline Demetrije Poliorket se vratio u Siriju.
Antigon neuspešno pokušava da povrati Vavilon
[uredi | uredi izvor]Antigon Monoftalmos je ujesen 310. p. n. e. ponovo pokušao da osvoji Vaviloniju i uspeo je da uđe u Vavilon. Ipak marta 309. p. n. e. bio je prisiljen da napusti grad. Pri povratku sreo se sa Seleukovom vojskom. Seleuk Nikator je napao Antigonovo vojsku za vreme doručka i pobedio je iskoristivši faktor iznenađenja.
Značaj
[uredi | uredi izvor]Antigon Monoftalmos se povukao i pomirio se sa činjenicom da Vavilonija, Medija i Elam pripadaju Seleuku. Seleuk je nakon toga otišao na istok do Indije i zaključio je mirovni sporazum sa osnivačem Maurja carstva Čandragupta Maurjom. Po sporazumu Čandragupta je dobio Pendžab. Seleuku je dao 500 ratnih slonova. Pod Seleukovom kontrolom se pored Mesopotamije i Irana našao i Avganistan. Seleuk je postao najmoćniji vladar nakon Aleksandra Velikoga. Nakon Vavilonskoga rata više nije bila moguća obnova Aleksandrovoga carstva. Četvrtim ratom dijadoha i bitkom kod Ipsa 301. p. n. e. potvrđen je takav ishod.
Izvori
[uredi | uredi izvor]| Istorijska enciklopedija | Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa Istorijske enciklopedije gde je dostupan pod Creative Commons Attribution-Share Alike License 3.0 |  |
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Plutarh, Demetrije
- Vavilonska hronika, Hronika dijadoha Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. март 2012)
- Richard A. Billows, Antigonos the One-Eyed and the Creation of the Hellenistic State (Hellenistic Culture and Society),University of California Press. 1997. ISBN 978-0-520-20880-3..
- John D. Grainger (1990). Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom. Routledge. ISBN 978-0-415-04701-2..