Pređi na sadržaj

Vazdušni napad na Plzenj 5. maja 1942.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vazdušni napad na Plzenj 5. maja 1942.
Deo Drugog svetskog rata

Napad na Plzenj izvršili su bombarderi tipa Šort sterling.[1]
Vreme5. maj 1942.
Mesto
Plzenj,  Čehoslovačka
Ishod neuspešan napad
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo  Nemačka

Vazdušni napad na Plzenj 5. maja 1942. ili operacija Canonbury 2 bila vazdušna operacija britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u proleće 1942. godine, tokom Drugog svetskog rata. Noćni nalet bombardera RAF-a na zapadnočeški grad Plzenj imao je za cilj da ošteti ili uništi pogone Škode. Iako je pre ovog naleta bilo još nekoliko pokušaja bombardovanja glavnih postrojenja fabrike oružja Škoda, ovaj nalet je trebalo da bude prvo uspešno bombardovanje Plzenja, jer su prethodni pokušaji bili neuspešni. Bio je to šesti pokušaj bombardovanja Plzenja, od ukupno 17 koliko ih je izvedeno tokom Drugog svetskog rata.

I ovaj napad kao i prvi od 21. oktobra, drugi od 28. oktobra, treći od 20. novembra 1940. godine, četvrti od 29. oktobra 1941. i 26. aprila 1942. godine rezultovao je neuspehom, jer se bombardovanje postrojenja Škoda i grada uopšte nije dogodilo zbog problema koje su piloti imali sa pronalaženjem cilja, i pravovremenog delovanja neprijatelja.[2]

Pozadina događaja

[uredi | uredi izvor]
Plzenjski pogon Škode, kao deo nemačkog inženjerskog koncerna Reichswerke Hermann Göring od početka okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu, bio je veoma važan cilj savezničkog vazduhoplovstva

Nakon što je Nemačka bez većih poteškoća okupirala Skandinavsko poluostrvo, zemlje Beneluksa i Francusku, i time stekla dovoljnu količinu sirovina i proizvodnih resursa, mogla je da nastavi dalje ratovanje. Dana 10. jula 1940.godine, Treći rajh je započeo masovne vazdušne udare na Veliku Britaniju, od kojih je zavisio dalji uspeh Nemačke kopnene invazija na Britanska ostrva. Iako je Nemačka uspela da preuzme primat u vazduhu, Britanci su uspeli da odbiju Nemačke vazdušne napade. U tim uslovima Visoka vazduhoplovna komanda (RAF) odlučila je da sveobuhvatno krene u bombardovanje industrijskih objekata u Nemačkoj, čije uništavanje bi paralizovao proizvodni potencijal dobavljača vojne opreme.[3]

Plzenjski pogon Škode, kao deo nemačkog inženjerskog koncerna nem. Reichswerke Hermann Göring od početka okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu, bio je veoma važan za nacističku Nemačku, jer je u tom istorijskom razdoblju bio jedna od najvećih fabrika oružja u Evropi. Škoda je svojom produkcijom pomogla u vođenju agresivne i ekspanzione politike Nemačke, isporučujući nacističkoj Nemačkoj vojsci kvalitetan i moderan arsenal ratne opreme i naoružanja.

U prvoj polovini rata, oružje iz Škode bilo je uglavnom čehoslovačke konstrukcije, i upravo iz ovih razloga pogoni Škoda sa sedištem u Plzenju postali su meta broj jedan britanskih vazdušnih napada na teritoriju nekadašnje Čehoslovačke, a u vreme Drugog svetskog rata Protektorat Češka i Moravska, kako bi se uništavanjem pogona Škoda značajno smanjila borbena sposobnost nemačke i eventualno time sprečila da nastavi rat.

Problemi sa navigacijom i noćni letovi

[uredi | uredi izvor]

Prvi britanski vazdušni ciljevi bili su nemački putevi i stanice koji su bombardovani tokom dana, što je sa sobom donelo mnogo gubitaka vazduhoplova RAF-a.[4] Tako je npr. samo tokom dnevnih aktivnosti iznad neprijateljske teritorije u maju i junu 1940. godine, RAF je zabeležio skoro šest procenata gubitaka u poređenju sa manje od tri procenta gubitaka u noćnim aktivnostima.

Takođe slabo naoružani i spori britanski bombarderi tokom dana bili su laka meta nemačke odbrane. Ova ograničenja u vazduoplovima uticala je na donošenje odluke da se vazdušni napadi izvode uglavnom u noćnim časovima. Tako je u jesen 1940. godine došlo do promena u strategiji RAF-a: noćni prepadi su imali prednost, a tokom dana izvođene su samo manje i specijalizovane operacije.

Međutim, bacanje bombi noću na precizno obeležene tačke tadašnjom tehnologijom bilo je praktično nemoguće i bombe su padale na desetine kilometara od izabranog mesta udara i noćni vazdušni napadi bili su znatno neefikasniji od dnevnih.[5] Na primer prema podacima iz avgusta 1941. godine neki bombarderi odstupili su od kursa i za više od 120 kilometara.[6]

Takođe, noćna dejstva su bila komplikovanija zbog otežane navigacijom do odredišta udaljenih preko 1.000 km od aerodroma sa kojih su avioni poletali, jer nije bilo adekvatnih tehničkih sredstava za tu namenu.

Imajući u vidu napred navedeno, piloti RAF-a su od 1940. do 1942. godine imali vrlo ograničene resurse da odrede pravac leta i pronađu cilj. Oslanjali su se uglavnom na običan kompas, mape i izračunavanje vremena dolaska iznad odredišta. U vedroj noći mogli su da se orijentišu prema zvezdama i verovatno prema vidljivim elementima pejzaža ispod sebe, tokom oblačnosti ili magle bilo je jako teško ili čak nemoguće odrediti lokaciju cilja. Vetar je takođe bio jedan od problema u navigaciji, jer je bočni vetar menjao pravac i brzinu aviona, pa su na vetru letelica bila pred ciljem van predviđenog vremena dolaska. Imajući ovo u vidu Britansko vazduhoplovstvo je na putu do Plzenja 1940. i 1941. godine bilo na ivici mogućnosti letenja, jer se ovaj cilj nalazio na samoj granici dometa tadašnjih britanskih letelice.

Iako je tokom 1942. godine RAF je promenio tip vazduhoplova, i u nalete iznad Plzenja koristio bombardere tipa Šort sterling, koji su imali veći domet naleta, problemi sa navigaciojom i određivanjem likacije cilja u noćnim uslovima praktično se nisu značajno poboljšali, što je uticalo na nesupah izvršenju i ovog zadatka.

Prethodni napadi

[uredi | uredi izvor]

Između 1940. i 1942. godine, RAF je nekoliko puta pokušao da izvrši vazdušni udar na Plzenj. I to uglavnom zbog već pomenutog značaja fabrike Škoda. Međutim, ti napori bili su sporadični, jer se u to vreme Plzenj nalazio na samoj ivici dometa Britanski bombarderi, odnosno oko 1.200 kilometara od aerodroma u Velikoj Britaniji, a RAF je posedovao samo jedan tip letelice koji bi mogli da lete do iznad teritorije Protektorata, a zatim i nazad bez usputnog zaustavljanja, a to je bio u početku samo dvomotorni aviona Armstrong Vitvort Vajtli. Sledi kraći opis prethodna pet neuspešna napada RAF-a na Plzenj u periodu od 1940. do maja 1942. godine:

Prvi napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 21. oktobra 1940.

Na zahtev čehoslovačke vlade u egzilu u Londonu , RAF je izveo prvi vazdušni napad na Plzenj u Drugom svetskom ratu u noći 20. na 21. oktobar 1940 godine. Jedanaest aviona iz sastav 58. eskadrile 4. bombarderske grupe poletelo je sa RAF-ovog aerodroma u blizini Jorka. Dva bombardera Armstrong Vhitvorth Vhitlei Mk.Vmorali su se ubrzo vratila zbog kvara a preostalih 9 aviona odletelo je u ciljno područje. Međutim, iznad Plzenja u momentu nalaeta aviona bilo je jakih oblaka, koji nisu dozvoljavali vizuelno već samo slepo bombardovanje. Neke posade bacile su barem nekoliko svežanja letke a avioni su potom krenuli nzada za Englesku. Usput su bombardirali alternativne ciljeve u Nemačkoj.[7] Zbog znatne udaljenosti Plđenja, koji je bio na granici dometa letelica, tri letelice su imale problema se nadostatkom goriva. Dve su hitno sletele na britansku obalu, a treću je oborio nemački noćni lovac. Vazdušni napad je opšti fijasko, jer su avioni odleteli na pogrešno mesto, i umesto bombi na Škodu bacali su samo letke na sela u regiji Beroun, a po povratku sa zadatka RAF je imao tri uništena aviona i gubitak nekoliko pilota i članova posade.

Drugi napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 28. oktobra 1940.

Nakon nesuspešnog prvog napada na Plzenj 21. oktobra 1940. RAF je odlučio da napad ponovi što pre. Njegova 51. bombardarska eskadrila stacionirana na aerodromu u Jorku dobila je zadatak da izvede taj napad.[8][9] Posle kašnjenja, zbog nekoliko otkazovanja poletanja, konačno je osam aviona poletelo na zadataka sa aerodroma Svanton Morlei 27. oktobra.[9][10]

Zbog gustih oblaka i navigacione netačnosti posade, Plzenj ponovo nije pronađen, avioni uopšte nisu preleteli preko Škodinog Zavoda i bombe nisu bačene.[9] U povratku posade aviona su bombe bacale na alternativne ciljeve u Nemačkoj, okupiranoj Holandiji i Belgiji.[9] Napad na Plzenj bez bombardovanja primarnog cilja, ponovo je bio neuspešan, iako su letelice gađale alternativne ciljeva, i vratile se bez oštećenja.

Treći napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 20. novembra 1940.

Dvostruki neuspeh nije umanjio odlučnost RAF-a da ponovi bombardovanje u noći 19. na 20. novembar 1940. godine, ali dogodile su se brojne promene. Posade iz nekoliko eskadrila 5. komandne grupe bombardera krenule su u napad. Uveče je osam bombardera poletelo sa dodatnim rezervoarima za gorivo, ali jedan od aviona se ubrzo vratio zbog kvara na rdio stanici.[11]

Preostali avioni leteli su po lošem, oblačnom vremenu i magli, što im je omogućilo orijentacije samo prema nepouzdanim procenam vremena dolaska na cilj.[12] Kada su avioni navodno stigli u ciljno područje i tragali za ciljem, na letelicama je počelo da se javlja zaleđivanje.[12] Dva aviona su bacila bombe na navodnu metu, a drugi avioni su uglavnom bombardovali alternativne ciljeve u Nemačkoj.[12] Vazdušni napad na Plzenj i kombinat Škoda i po četvrti put bio neuspešan.[12]

Četvrti napad 1941.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 29. oktobra 1941.

Još jedan pokušaj napada na saveznike dogodio se u noći sa 28. na 29. oktobar 1941. godine, u kome bombarderi ponovo nisu stigli do odredišta i bacili su svoj teret u povratku na nemačku teritoriju.  

Posle ova četiri neuspešna napada britanskih bombarderi nisu preletali zapadnočešku metropolu sve do do aprila 1942. godine.

Peti napad 1942.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 26. aprila 1942.

Peti napad ili akcija Canonbury 1 koja je izvedena 26. aprila 1942. godine pripremljena je uz podršku sa zemlje od strane pripadnika Čehoslovačkog pokreta otpora i čehoslovackih padobranaca iz grupe Od Distance , Anthropoid i Black A,[13] koji su trebali da obeleže područje oko Škodine fabrike paljenjem velikih vatri i tako olakšaju pilotama orijentaciju nad zamračenim gradom.[14] Međutim, napad nije uspeo, a Škoda nije oštećena.[14]

Sledećih dana neuspeh vazdušnog naleta bio je tema razgovora radiostanicom između padobranca u Češkoj i vlade u Londonu.[15] Da bi popravilu utisak nakon neuspešne akcije, Alfred Bartos, komandant padobranaca Srebrna A i svi padobranci u protektoratu, zatražio je ponavljanje racije.[16][17] London se složio i ponovo zatražio pomoć padobranaca, koji su vatrom trebali da označe cilj bombardovanja.[16] Padobranci su to odbili, jer nisu želeli ponovo da rizikuju i na taj način ugroze ispunjenje svojih glavnih zadataka,[16][17] istovremeno su raspoređeni i drugi padobranci o kojima je trebalo brinuti i obezbediti sigurno sklonište.[18] Napad je zbog toga bio zakazan bez podrške sa zemlje u noći između 4. i 5. maja 1942. godine.

Vazdušni napad

[uredi | uredi izvor]
Ponovljeni napad izveden je prema planu u noći 5. maja 1942. godine sa šest posada bombardera S-29 Šort sterling, iz 218. eskadrile 3. grupe britanskog vazduhoplovstva

Ponovljeni napad izveden je prema planu u noći 5. maja 1942. godine. Planirano je šest posada bombardera S-29 Šort sterling, iz 218. eskadrile 3. grupe britanskog vazduhoplovstva, koja je prethodno učestvovala u aprilskom bombardovanju Plzenja.[17][19][20][21]

Pet aviona sa britanske teritorije poletelo je između 21.35 i 21.55, šesti avion uopšte nije poleteo zbog tehničke neispravnosti. Svaki od bombardera nosio je po šest 1.000 funti teških bombi.[19]

U momentu preleta preko Češke, niska oblačnost otežavala je letenje do odredišta.[19] Vazdušni napad alarmiran je u Pilzenu u 1:28 časova.[17][22] Farovi koji su tražili avione prelazli su nebo.[22] Osmatrač koji posmatra situaciju sa kule crkve Svetog Vartolomej zabeležio je u 1,35 buku avionskih motora iznad Škode,[17] koji je leteo nekoliko puta tokom naleta.[19] Tri aviona, N3717, V7469 i DJ977 bombardovali su prilično slepo u gustim oblacima.[19] Prema njihovom izveštaju, Bulokova posada bila je dobro orijentisana prema jezerima koja odražavaju odsjaj mesečine severoistočno od cilja, a to bi trebalo da budu Bolevecke bare.[19] Jedna posada koja je krenula u napad poslednja, naletela je na nemačku protivvazduhoplovnu odbranu koja je odgovorila paljbom.[19] Avion je bombardovao navodnu elektranu, ali u to vreme su ga pronašli farovi, a zatim ga je pogodila granat.[19] Posada oštećene letelice bacila je bombe severozapadno od Škode, i napustila ovaj reon.[19] Dve preostale letelice nisu bacile bombe iznad Plzenja zbog nemogućnosti tačnog pogađanja cilja i zbog sigurnosti civilnog stanovništva okupirane zemlje.[19] Između 2.09 i 2.16 primećen je vatreni sjaj u pravcu Rokikanije.[17] U 2.45 sirene su označile kraj vazdušne opasnosti.[17][22]

Rezervni cilj

[uredi | uredi izvor]

Četvrti avion N3725/HA-D kojim je upravljao P/O Lamason vraćao se iz Plzenja sa punim kontejnerom bombi, koji je ispraznio nad gradom Manhajmom.[2]

Problemi tokom povratka

[uredi | uredi izvor]

Na povratku kroz Belgiju, avion V7469 u zoru je video nemački lovac.[19] Prema sećanjima jednog člana posade lovac u višenamenskom borbenom avionu Junkers Ju 88 počeo je da sledi avion.[19] Uprkos manevrisanju pilota bombardera, pilot lovca je vatrom pogodio rezervoare i levi stajni trap, što je primoralo posadu da hitno sleti na aerodrom RAF Manstonu Kentu.[19]

Poslednji avion, N6070 uopšte se nije vratio u Veliku Britaniju.[19] Ovaj avion je verovatno pogodila protivavionska raketa, što je dovelo do njegovog pada direktno na Goldštajnštrase u Frankfurtu na Majni.[19][23] Od osam članova posade,poginulo je sedam dok je jedini preživeli, ali je pao u zatočeništvo, i držan u zatvoreničkom logoru.[19][23][24]

Vazdušni napad posledica i šteta

[uredi | uredi izvor]

Pričinjena šteta bila je zanemarljiva, a niko nije umro niti je povređen.[17] Piloti su fabriku zamenili plutajućim kaolinom,[25] i bacili bombe u šumovito područje između brda Krkavec i obližnjeg sela Ledce severno od Plzenja, bez nanošenja značajne štete.[17][26][27][28]

Dve policijske oblasti prijavile su ukupno 52 loma stakala.[17] Škodu nisu pogodile bombe,[26] u izveštaju interventne vatrogasne službe prijavljeno je samo oštećenje svetlarnika jedne zgrade izazvano gelerom od granata ispaljenih iz topova protivzudoplovne odbrane.[17] Bivši bazen za kaolin Karel Vedel u blizini Ledcea verovatno je oštećen tokom racije.[17]

Procena napada u cilju planiranja daljih dejstava

[uredi | uredi izvor]

Londonsko rukovodstvo zatražilo je od padobranaca u Protektoratu da saopšte rezultate naleta aviona kako bi mogli uzeti u obzir ove rezultate prilikom planiranja daljih događaja.[17] Zbog toga je radio stanica Libuše od 6. do 8. maja emitovala nekoliko evaluacionih izveštaja u kojima su takođe pomenute intervencije, ali se njihov opis delimično razlikovao od stvarnosti.[17]

U prvom izveštaju se pominju efekti bombardovanja između Krkavca i Ledeca, i navodi jedna neksplodirana bomba, i jaka odbrane Plzenja u krugu od 10 km i izostavljanje rada noćne i delimično druge smene u Škodi usled napada.[29]

Procena napada na Plzenj obavljena je 7. maja 1942. iz aviona Moskito PR. Mk.IV

Izveštaj od 8. maja navodi sledeće efekte bombi: 4 bombe pale su u Koterov, 5 bombi zapadno od Bolevca, jedna u Rokičanima.[29] Udar i veliko oštećenje fabrike municije u rudniku Zigler i takođe u Holšovu, međutim, dejstva po ovim ovim ciljevevima nisu verifikovana.[17][29][30] Padobranac je u izveštaju takođe ukazao na jačanje broja PVO oklopnih vozova iz Esena zbog prisustva bližih neodređenih generala koji su imali dva neuspeha PVO da kontrolišu svoj napredak tokom sledeće vazdušnog napada.[29] Zbog jačanja Škodine protivvazdušne odbrane, padobranci su preporučili napad na drugu metu.[29]

Pored korišćenja obično netačnih izveštaja bombarderskih ekipa i izveštaja o špijunaži, komanda je po prvi put primenila izviđanje iz vazduha. Avioni De Heviland DH.98 Moskito u specijalnim verzijama korišćeni su za izviđanje od 1941. godine i bili su uspešni zbog velike brzine kojom su uspeli da pobegnu čak i nemačkim lovcima.[31]

Ali Česi su i dalje bili van dometa konvencionalnih izviđačkih varijanti De Heviland DH.98 Moskito, koje su se promenile samo sa varijantom Moskito PR. Mk.IV prilagođenom većem dometu.[29][31] Dva dana nakon naleta, 7. maja, nenaoružani izviđački avion poleteo je iz baze Benson serijski broj DK284 da slikaju Drezden, Plzenj i Regensburg.[31] Prema istoričaru Jiriju Rajlichu, tada je to bio najdublji prodorni izviđački let savezničkog aviona iznad okupirane Evrope.[traži se izvor] Šestočasovni let je prošao dobro i avion se bezbedno vratio u bazu.[31] Nakon ispitivanja slika od strane Centralne jedinice za tumačenje rezultata, bilo je jasno da nijedna bomba nije pogodila Škodine pogone.[31]

Razlozi neuspeha

[uredi | uredi izvor]
Efikasnost bombardovanja u bivšoj Čehoslovačkoj umanjena je utovarom manjeg broja bombi u korist dodatnih rezervoara za gorivo.[17]

Vazdušni napadi u proleće 1942. preduzimani su uporedo sa traženjam strategije za efikasno noćno bombardovanje.[17] Glavna poteškoća bila je navigacija aviona do odredišta, posebno tokom letova iznad Centralne Evrope i velika daljina cilja od aerodroma u Velikoj Britaniji. Navigacioni uređaj GEE koji je nedavno testiran za bliže destinacije, nije bio dovoljan za udaljenije destinacije.[17] Piloti su morali da se vizuelno orijentišu kada su leteli ka udaljenim ciljevima, za šta im je bila potrebna vedra noć sa mesečinom.[17] Takođe veliki problem je bila i trenutna meteorološka situaciju nad neprijateljskom teritorijom, koju je bilo veoma teško odrediti, kao npr. tokom vazdušnih napadi na oblačnom nebu, kao što je to bio prevladavajući slučaj nad Plzenjom, tako da su prethosni napadi, završili neuspehom.[17]

Ograničene mogućnosti tačnog dolaska na odredište tokom noćnog leta iznad polovine Evrope vrlo su dobro dokumentovane iskrcavanjima prvog talasa čehoslovačkih padobranaca koji su se obično odvijali desetinama kilometara od planiranih lokacija.[17] Zbog zahteva da se let bombardera do cilja i nazad odvija pod okriljem noći, bilo je moguće planirati operacije nad Protektoratom samo u periodima dovoljno dugih noći.[17] Efikasnost bombardovanja u bivšoj Čehoslovačkoj smanjena je potrebom da se broj ponetih bombi smanji u korist dodatnih rezervoara za gorivo.[17]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Gunston, Bill (462—465). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  2. ^ a b televize, Česká. „Na Škodovy závody cílil britský nálet. Operace Canonbury ale selhala”. ČT24 - Česká televize (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-04-25. 
  3. ^ KOHOUT, Jaroslav, Bombardování Radčic 14. května 1943, Plzeň−Radčice 2013, s. 5
  4. ^ BOWYER, Chaz, Dějiny RAF, Praha 1995, s. 37−135
  5. ^ FREEMAN, Roger, Bombardování říše, Praha, 2006, s. 11−25
  6. ^ JORDAN, David, WIEST, Andrew, Atlas druhé světové války, Praha 2005, s. 43
  7. ^ DONNELLY, Larry. The Other Few: The Contribution Made by Bomber and Coastal Aircrew to the Winning of the Battle of Britain. Walton on Thames: Red Kite / Air Research, 2004. 288 s. ISBN 978-0-9546201-2-7. OCLC 59265106 S. 203
  8. ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 стр. 22. ISSN 0018-2583.
  9. ^ а б в г RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 24. ISSN 0018-2583.
  10. ^ CUNLIFFE, Peter Wilson. A Shaky Do : The Skoda Works Raid 16/17th April 1943. Seaford: 2QT Limited, 2013. 278 s. ISBN 978-1-908098-46-7}. OCLC 914231015
  11. ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.25 ISSN 0018-2583.
  12. ^ а б в г RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.26 ISSN 0018-2583.
  13. ^ televize, Česká. „Na Škodovy závody cílil britský nálet. Operace Canonbury ale selhala”. ČT24 - Česká televize (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-27. 
  14. ^ а б „Před 75 lety ohně naváděly spojence na Škodovku, bomby ale padaly vedle”. iDNES.cz. 2017-04-29. Приступљено 2021-04-27. 
  15. ^ Janík, Vlastislav (2017-06-18). „Příběh rodiny Kučerovy” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 18. 06. 2017. г. Приступљено 2021-04-27. 
  16. ^ а б в „Místa Paměti národa”. Místa Paměti národa. Приступљено 2021-04-27. 
  17. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Jaro 1942, s. 273–274.
  18. ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р. 30 ISSN 0018-2583.
  19. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.30. ISSN 0018-2583.
  20. ^ „PressReader.com - Your favorite newspapers and magazines.”. www.pressreader.com. Приступљено 2021-04-27. 
  21. ^ Plzeňsko : příroda, historie, život. Praha: Baset, 2008. 879 s. ISBN 9788073401009}. OCLC 294938617 Kapitola Nálety na Plzeň a Plzeňsko v letech 2. světové války, s. 389.
  22. ^ а б в FOUD, Karel; KOLOUCH, Jiří; KRÁTKÝ, Vladislav, et al. Operace Argument : Historie sestřelení amerických bombardérů u Horšovského Týna, Nepomuku a Lhenic 22. února 1944. 1. vyd. Nepomuk: Karel Foud, 2004. 159 s. OCLC 163127035 S. 5–11
  23. ^ а б Ranter, Harro. „Accident Short Stirling Mk I N6070 , 05 May 1942”. aviation-safety.net. Приступљено 2021-04-27. 
  24. ^ SMITH, Stephen C. From St. Vith to victory : 218 (Gold Coast) Squadron and the campaign against Nazi Germany. Barnsley, South Yorkshire: Squadron and the Campaign Against Nazi Germany, 2018. 376 s. Dostupné online. ISBN 978-1-4738-5540-3}. OCLC 905902791 S. 90–91.
  25. ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р. 31. ISSN 0018-2583.
  26. ^ а б FOUD, Karel; KOLOUCH, Jiří; KRÁTKÝ, Vladislav, et al. Operace Argument : Historie sestřelení amerických bombardérů u Horšovského Týna, Nepomuku a Lhenic 22. února 1944. 1. vyd. Nepomuk: Karel Foud, 2004. 159 s. OCLC 163127035 S. 5–11.
  27. ^ „Konec války na železniční stanici Nezvěstice - Konec války na železniční stanici Nezvěstice - Oficiální stránky obce Chválenice”. www.chvalenice.cz. Приступљено 2021-04-27. 
  28. ^ „Na opravu nádraží v Plzni dohlíží pyrotechnici, v zemi mohou být bomby - regiony.impuls.cz”. iRegiony – Rádio Impuls. 2017-02-21. Приступљено 2021-04-27. 
  29. ^ а б в г д ђ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р. 31 ISSN 0018-2583.
  30. ^ BOŘÍKOVÁ, Barbora. Odboj na Plzeň–sever za druhé světové války. Praha, 2012 [cit. 2020-01-24]. 126 s. Diplomová práce. Pedagogická fakulta, Univerzita Karlova. Vedoucí práce Alena Míšková. s. 22–23.
  31. ^ а б в г д RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р. 33 ISSN 0018-2583.

Литература

[uredi | uredi izvor]
  • LAŠTOVKA, Vojtěch, Plzeň v boji proti fašismu, Plzeň 1975
  • MILLER, Donald, Vládcové nebes: Příběh amerických hochů od bombardérů, kteří bojovali v letecké válce proti nacistickému Německu, Praha 2013.
  • FREEMAN, Roger, Bombardování říše: Spojenecká strategická a bombardovací ofenzíva V Evropě, Praha, 2006.
  • HARRIS, Arthur, Bombardéry útočí, Brno 1994.
  • HELLER, Patrik, Neznámá historie druhé světové války na Blovicku, Plzeň 2011.
  • JANÁČEK, František, Největší zbrojovka monarchie, Praha 1990.
  • JANUSOVÁ, Jana a kol, Město Plzeň, Plzeň 1995.
  • JÍLEK, Tomáš, Kapitoly z historie západních Čech 20. století, Plzeň 2010.
  • JIRÁNEK, Václav, Zajišťování národního majetku. In: ŠTĚPÁNEK, Vladimír (ed.), První rok, Praha 1946, s. 25−27.
  • JÍŠA, Václav, Škodovy závody 1859−1965, Praha 1969.
Ваздушни напади на Плзењ у Другом светском рату
21. октобар 1940. — 28. октобар 1940. — 20. новембар 1940. — 29. октобар 1941. — 26. април 1942. — 5. мај 1942. — 17. април 1943. (Добрани) — 14. мај 1943. (Радчице) — 22. фебруар 1944. — 16. октобар 1944. — 23. октобар 1944. — 16. децембар 1944. — 20. децембар 1944. — 14. фебруар 1945. — 17. април 1945. — 18. април 1945. — 25. април 1945.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваздушни_напад_на_Плзењ_5._маја_1942.&oldid=28520697”