Valentin Vodnik
Valentin Vodnik | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 3. novembar 1758. |
Mesto rođenja | Šiška, Habzburška monarhija |
Datum smrti | 8. januar 1819.60 god.) ( |
Mesto smrti | Ljubljana, Austrijsko carstvo |
Zanimanje | pesnik, novinar, sveštenik |
Valentin Vodnik (Šiška, 3. novembar 1758 — Ljubljana, 8. januar 1819) je bio slovenački pesnik, novinar i sveštenik.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Gimnaziju i bogosloviju završio je u Ljubljani kao franjevački đak. Po završenom školovanju postaje sveštenik i služi po raznim mestima Kranjske. Poznanstvo sa baronom Žigmundom Cojsom, čuvenim i zaslužnim mecenom slovenačkih književnika, bio je važan događaj u Vodnikovom životu. Kao i mnoge druge, Cojs je i Vodnika potstakao na javni rad i obilato ga pomagao. Na njegovo zauzimanje, Vodnik je prvo izdao kalendar (Velika pratika), a kada je došao u Ljubljanu (Ljubljanske novice), prve slovenačke novine. Kalendar je sadržao zabavno i poučno štivo za narod, pored nekoliko lakih i poučnih pesama, ispevanih u narodnom duhu. U Ljubljani je Vodnik postao nastavnik, a za vreme Napoleonove vlade upravitelj ljubljanske gimnazije. Njegova književna delatnost naročito je plodna i raznovrsna u doba Napoleonove Ilirije.
U vreme nacionalnog preporoda, kada počinje da se stvara prava nacionalna književnost na narodnom jeziku, Vodnik se trudio da odgovori tim potrebama. On je, kao i Dositej Obradović, bio praktičnog duha, podstrekač narodne svesti i prosvetitelj najširih narodnih slojeva. Zato je s razlogom nazvan ocem slovenačke književnosti. Izdavao je novine i kalendare, pisao istoriju Kranjske, slovenački bukvar, gramatiku i rečnik, veronauku, francusku gramatiku i spise iz arheologije i numizmatike. Tim svojim radom Vodnik je budio patriotizam kod svog naroda i pripremao ga za kulturni preporod.
Bavio se i pesništvom. Njegove zbirke pesama su: „Pesmi za pokušino“ (Za pokušaj) i „Pesmi za brambovce“ (Za domobrance). To su proste i lake pesme, ispevane kratkim stihom i jednostavnim ritmom. One su poučne sadržajem, rodoljubive i katkad vesele. U rukopisu je ostavio prevod Anakreonovih pesama. Najznačajnija je njegova pesma „Ilirija oživljena“, puna poleta i rodoljublja, kojom slavi Napoleona kao tvorca Ilirije.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Spomeniki zaslužnim možem”. Rep. Slovenija-Urad Vlade za komuniciranje. Arhivirano iz originala 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 17. 1. 2019.