Pređi na sadržaj

Vasilije Veliki Komnin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vasilije
Lični podaci
Datum smrti6. april 1340.
Porodica
SupružnikIrena Paleolog
PotomstvoAleksije III Veliki Komnin, Maria Komnenos, Theodora Komnenos
RoditeljiAleksije II Veliki Komnin
Džijadžak Džakeli
DinastijaVeliki Komnini
Trapezuntski car
Period1332-6. april 1340.
PrethodnikManojlo II Veliki Komnin
NaslednikIrina Paleolog (trapezuntska carica)

Vasilije Veliki Komnin (grč. Βασίλειος Μέγας Κομνηνός) je bio trapezuntski car od 1332. do 1340. godine, iz dinastije Velikih Komnina.

Car Vasilije Veliki Komnin (romanized: Basileios Megas Komnēnos), (umro 6. aprila 1340. godine) bio je car Trapezuntskog carstva od avgusta 1332. godine, do svoje smrti 1340. godine. Iako je Vasilijeva vladavina bila period stabilnosti tokom građanskog rata koji je dominirao celim carstvom tokom druge četvrtine 14. veka, neki od tih sukoba su bili izazvani njegovim bračnim postupcima.

Život

[uredi | uredi izvor]

Vasilije je bio mlađi sin cara Aleksija II Trapezuntskog i njegove žene carice Džijadžak Džakeli. Kada je njegov najstariji brat car Andronik III stupio na presto 1330. godine, i ubio svoja dva brata (Mihaila i Đorđa), Vasilije je tada boravio u Carigradu i tako izbegao sudbinu svoje braće.

Nakon smrti cara Andronika III, car je postao njegov maloletni sin car Manojlo II. Međutim, Vasilije je bio pozvan iz Carigrada da preuzme presto; car Manojlo II je svrgnut u avgustu 1332. godine, i zatvoren u manastir. Car Vasilije je očistio dvor od pristalica svog brata i sinovca (koji su uključivali mega duka Lekesa Catzincaiosa i njegovog sin mega domestika Camba), ali čovek koga je imenovao za novog mega duksa, Jovan Evnuh, pobunio se u korist svrgnutog cara Manojla II.[1] Pobuna je ugušena i da bi se sprečile dalje nevolje dete je ubijeno 1333. godine, verovatno po Vasilijevom naređenju.

Uprkos Vasilijevom povratku, sukobi su nastavljeni. Prema Džordžu Finleju, veliki oficiri i glavni plemići postali su sitni suvereni, i sveli su selo na anarhiju. Sholariji, policija feudalaca, postala je toliko nepokorna da je car Vasilije morao da unajmi strane plaćenike da zaštiti svoju ličnost, ali su svojom bahatošću i korupcijom brzo učinili da sebe i svog gospodara omrznu.[2] Tolika je bila njegova nepopularnost među stanovnicima grada, da su, kada je nastupilo pomračenje Sunca, oni to shvatili kao znak božanskog gneva i naterali cara da potraži utočište u citadeli i pokušali da ga gađaju kamenjem.[3]

Car Vasilije je 17. septembra 1334. godine, sklopio bračni savez sa vizantijskim carem Andronikom III Paleologom oženivši se njegovom vanbračnom ćerkom Irinom.[4] Naklonost između njih dvoje se ubrzo ohladila, a car Vasilije je uzeo ljubavnicu koja se takođe zvala Irina, od koje je dobio četvoro vanbračne dece. Ostaje neizvesno da li je on zaista bio razveden od supruge, ali postoji zanimljivo pismo carigradskog patrijarha Jovana XIV Kalekasa, Grigoriju mitropolitu Trapezuntskom. U ovom pismu Patrijarh ukorava mitropolita i sve ostale sveštenike u Trapezuntu zbog zlobe koju su dozvolili da se dogodi na povredu svetih kanona, i naređuje im da ovaj problem reše pod pretnjom ekskomunikacije starešina Crkve.[5] Lokalno sveštenstvo se, međutim, zadovoljilo pretvaranjem da zapravo odaje počast legitimnoj carici u svojim službama pošto odaje počast jednoj Irini.

Nelagodnu situaciju u glavnom gradu iskoristio je turkmenski šeik Hasan, koji je napao Trapezunt 5. jula 1335. godine. Borbe su se vodile kod palisade Svetog Kerikija i na planini Mintrion, ali je proviđenje kiše omogućilo Trapezuntcima da razbiju napadače.[6]

Car Vasilije je umro 6. aprila 1340. godine, očigledno otrovan od svoje zakonite žene carice Irine Paleolog, koja je odmah zauzela presto.[7]

Deca

[uredi | uredi izvor]

Deca cara Vasilija i njegove druge žene, Irine Trapezuntske, bila su:[8]

  • Ana, koja se udala za Andreja Konstantinoviča, velikog kneza Nižnjenovgorodsko-Suzdaljskog 1343. godine;
  • Aleksije Trapezuntski (1327–oko 1349);
  • Jovan, kasnije preimenovan u car Aleksije III (1338–1390);
  • Marija, koja se udala za Fahrudina Kutlug bega, emira Ak Kojunlua 1352. godine;[9]
  • Teodora, koja se udala za hadži Omara, emira Halivije (turski: Hadžemir) 1358. godine;[10]

Sa caricom Irinom Paleolog ili Irina Trapezuntska, Vasilije je verovatno imao ćerku:

  • Helena (umrla 1366. godine), bila je prva žena kralja Bagrata V od Gruzije.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Aleksije II Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Vasilije Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Džijadžak Džakeli
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ William Miller, Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461, 1926. . Chicago: Argonaut. 1969. pp. 44. 
  2. ^ Finlay, The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204–1461). . Edinburgh: William Blackwood. 1851. pp. 418. 
  3. ^ Michael Panaretos, Chronicle, ch. 21. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 11–13. 
  4. ^ Michael Panaretos, Chronicle, ch. 21. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 11–13. 
  5. ^ Miller 1969, str. 45
  6. ^ Miller 1969, str. 46
  7. ^ Miller 1969, str. 48
  8. ^ Miller 1969, str. 60
  9. ^ Panaretos, Chronicle, ch. 52. Greek text and English translation in Kennedy, Two Works, p. 27
  10. ^ Panaretos, Chronicle, ch. 69. Greek text and English translation in Kennedy, Two Works, p. 33

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut. str. 15. 

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Василије_Велики_Комнин&oldid=28987478”