Pređi na sadržaj

Velika Gospojina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ikona Uspenje Presvete Bogorodice

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice, ili Međudnevnica, je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Jedan je od pet Bogorodičinih praznika, koji su crveno slovo (veliki praznik) u crkvenom kalendaru. Poslednji je veliki praznik crkvene godine, koja počinje 1. septembra, a završava krajem avgusta. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i, prema crkvenom predanju, dan kada se ona vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika. Srpska pravoslavna crkva i ostale pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar ga slave 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Živopis

[uredi | uredi izvor]

Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve. Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih crkava. U srpskom manastiru Sopoćani, zadužbini Nemanjića iz 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru. U sceni koja prikazuje ovaj praznik, često se slika i jevrejski sveštenik Atonije, protivnik hrišćanstva, koji je nameravao da prevrne mrtvo telo Bogorodice na odru, pa mu je arhangel Mihailo nevidljivim mačem odsekao ruke, koje su ostale da vise na odru. Atonije se za svij greh pokajao, od Hrista je dobio isceljenje, primio je hrišćanstvo, zbog čega je ubijen od svojih bivših jednoveraca.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Uspenje Presvete Bogorodice se praznuje od IV veka. Praznovanje je nastalo odvajanjem od ranijeg jedinstvenog i jedinog sabornog praznika Bogorodice, koji je praznovan dan nakon Božića - Sabora Presvete Bogorodice. Kao samostalni praznik počeo je da se proslavlja u Jerusalimu tokom VI veka[2].

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik. Najstarije svedočanstvo o ovom prazniku je u besedi jerusalimskog patrijarha Modesta iz 7. veka. Jedan vek kasnije nalazimo tri besede Svetog Andreja Kritskog i tri besede Svetog Jovana Damaskina na praznik Uspenja. Jerusalimska crkva praznik proslavlja na grobu Bogordodice u Getsimanskom vrtu.[3]

Događaji vezani za Bogorodičinu smrt nisu sačuvani u kanonskim novozavetnim spisima (u Novom Zavetu), nego u apokrifnom spisu Dela Jovanova. Tim opisima je nadahnuta gotovo celokupni himnopis praznika. Po Delima Jovanovim, pred smrt joj se javio arhangel Gavrilo i objavio joj da će uskoro napustiti ovaj svet. Nakon što je Bogorodica sve apostole blagoslovila, upokojila se. Jevrejin Jefonije napada njen odar, ali mu angel Gospodnji ognjenim mačem odseca ruke, koje mu bivaju ponovo pripojene telu nakon njegovog pokajanja. Telo je pogrebeno u Getsimaniji, da bi treći dan bilo uzneto na nebesa.[4] Prikaz gde arhangel odseca ruke ovom Jevrejinu, protivniku hrišćana, je čest motiv ikona i fresaka koji prikazuju ovaj praznik.

Međudnevnica

[uredi | uredi izvor]

Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.

Kalendar

[uredi | uredi izvor]

Po crkvenom kalendaru, Nova godina počinje 1. septembra po julijanskom kalendaru (po novom to je 13.-14. septembar). Zato je poslednji veliki praznik u godini Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina, a prvi veliki praznik u crkvenoj (a nekada i svetovnoj) Novoj godini je Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice. Tako su praznici poređani vremenskim redom.[5]

Verovanja i običaji kod Srba

[uredi | uredi izvor]

Veliki broj crkava i manastira srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Velika Gospojina je slava gradova Pirota i beogradske opštine Barajevo. Po običajnom kalendaru na Veliku Gospojinu se ne rade poslovi u kući i oko nje. Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.

Počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja kojim se leče se razne bolesti.

Veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu. Svi običaji za Beliku Gospojinu vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato, prema narodnom verovanju, na Veliku Gospojinu u jelo treba staviti malo bosiljka, i poslužiti ga ukućanima. Veruje se da na taj način Presveta Bogorodica štiti od zla. Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.[6]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Šangajski, Jovan (2022). Svetigora, br. 300., Vaskršnji post, Kako sveta Pravoslavna Crkva poštuje Majku Božiju. Cetinje: Svetigora. str. 18. 
  2. ^ Protojerej-stavrofor prof. dr Vladimir Vukašinović (2011). „BEOGRAD - BOGORODIČIN GRAD -Beseda na praznik Uspenja Presvete Bogorodice”. novine Pravoslavlje (broj 1064 i 1065-1066). Arhivirano iz originala 16. 01. 2022. g. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  3. ^ Pravoslavlje, dvobroj 1281.-1282, od 1. i 15. avgusta, U susrte prazniku. Beograd: SPC. 2020. str. 16. 
  4. ^ Lješković, Pavle (2017). Svetigora, br. 265. (oktobar), O himnografiji Bogorodičinih praznika. Cetinje. str. 17. 
  5. ^ Perović, Gojko (2017). Svetigora, br. 265. (oktobar), Kalendar univerzalnih istina. Cetinje. str. 18. 
  6. ^ 24sedam. „Danas slavimo Veliku Gospojinu: Mnoga verovanja se vezuju za ovaj praznik, sva upućena ženama”. 24sedam (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-08-28. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Velika Gospojina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_Госпојина&oldid=28400550”