Pređi na sadržaj

Veliki smog 1952. godine (London)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Veliki Smog u Londonu ili Veliki Smog 1952. predstavlja ozbiljno zagađenje vazduha koji je pogodio britansku prestonicu 1952. godine. Period neobično hladnog vremena u kombinaciji sa anticiklonom i uslovima bez vetra, sakupljao je zagađene čestice - uglavnom proistekle iz upotrebe uglja, formirajući debeli sloj smoga iznad grada. Trajalo je od petka, 5. decembra do utorka 9. decembra 1952. godine, a zatim se razvedrilo kada se vreme promenilo.[1]

Veliki Smog 1952.

Izazvala je veliki zastoj smanjenjem vidljivosti, pa čak je i prodirala u zatvorene prostore, bila je mnogo ozbiljnija od prethodnih problema sa smogom, zvanim magla supe od graška. Vladini medicinski izveštaji u narednim nedeljama procenili su da je od 8. decembra umrlo 4.000 ljudi od isključivo od posledice smoga, a još 100.000 je obolelo od uticaja smoga na čovekov respiratorni trakt. Novija istraživanja ukazuju da je ukupan broj smrtnih slučajeva mogao biti znatno veći, sa procenama između 10.000 i 12.000 smrtnih slučajeva. [2][3]

London još od 13. veka pati zbog lošeg kvaliteta vazduha[4], a to se pogoršalo u 1600-im[5][6]. Smatra se da je Veliki Smog najgori događaj zagađenja vazduha u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva [7]i najznačajniji po svojim efektima na istraživanje životne sredine, vladine propise i svest javnosti o vezi između kvaliteta vazduha i zdravlja[6].[3] Dovelo je do nekoliko promena u praksi i propisima, uključujući Zakon o čistom vazduhu iz 1956. godine.

Pozadina

[uredi | uredi izvor]

Izvori zagađenja

[uredi | uredi izvor]

Period neobično hladnog vremena koji je prethodio i bio tokom Velikog smoga naterao je Londonce da sagore mnogo više uglja nego obično da bi se zagrejali. Dok se kvalitetniji „tvrdi“ ugalj (poput antracita) uglavnom izvozio da bi se otplatili dugovi iz Drugog svetskog rata[8], posleratni domaći ugalj obično je relativno niskog kvaliteta, sumporne sorte (slično lignitu) što je povećalo količinu sumpor-dioksida u dimu. Takođe su bile prisutne brojne elektrane na ugalj u širem Londonu, uključujući Fulam, Batersi, Benksajd, Grinič, i Kingston na Temzi i sve je to uticalo na povećanje zagađenja. Prema britanskom Met Ofisu, navedeni zagađivači ispuštali su svakog dana tokom perioda Velikog smoga: 1.000 tona čestica dima, 140 tona hlorovodonične kiseline, 14 tona jedinjenja fluora i 370 tona sumpor-dioksida koji su možda pretvoreni u 800 tona sumporne kiseline. [1]

Istraživanje ukazuje na to da su dodatni sistemi za sprečavanje zagađenja ugrađeni u Batersi dodatno pogoršali kvalitet vazduha. Pročišćavanje dimnim gasovima smanjilo je temperaturu dimnih gasova, pa se nisu gasovi nisu podigli, već su se srušili na nivo zemlje, uzrokujući lokalnu nesreću. [9] Pored toga, bilo je zagađenja i dima iz izduvnih gasova vozila, posebno iz parnih lokomotiva i autobusa na dizel gorivo koji su zamenili nedavno napušteni sistem električnog tramvaja. Ostali industrijski i komercijalni izvori takođe su doprineli zagađenju vazduha. [10]

Posledice

[uredi | uredi izvor]

Uticaj na London

[uredi | uredi izvor]

Iako je London bio naviknut na velike magle, ova je bila gušća i dugotrajnija od bilo koje prethodne magle.[11] Vidljivost je smanjena na nekoliko metara („Kao da ste slepi“) što je otežavalo ili onemogućavalo vožnju.

Javni prevoz je zastao, osim londonske podzemne železnice, a služba hitne pomoći je prestala sa radom, primoravajući korisnike da se prevezu do bolnice. Smog je bio toliko gust da je čak ulazio i u unutrašnjost prostorija što je rezultiralo otkazivanjem ili napuštanjem koncerata i projekcija filmova jer se vidljivost smanjivala, a pozornice i ekrani postali su teže vidljivi iz sedišta. Otkazivani su i sportski događaji na otvorenom. [12]

Uticaj na zdravlje

[uredi | uredi izvor]

Nije bilo panike, jer je London bio zloglasan po svojoj magli. Međutim, u sledećim nedeljama statistika koju su prikupile medicinske službe otkrila je da je magla ubila 4.000 ljudi. Većina žrtava bili su vrlo mladi ili stariji ili su već imali respiratornih problema. U februaru 1953. godine, Markus Lipton je u Donjem domu sugerisao da je magla prouzrokovala 6.000 smrtnih slučajeva i da je još 25.000 ljudi zatražilo naknade za bolest u Londonu tokom tog perioda.[13]

Mortalitet je ostao povišen mesecima nakon magle. Preliminarni izveštaj, koji nikada nije završen, za te smrtne slučajeve optuživao je epidemiju gripa.[3] Dokazi koji su se pojavili otkrivaju da samo deo smrtnih slučajeva može biti od gripe[14]. Većina smrtnih slučajeva uzrokovana je infekcijama respiratornog trakta, od hipoksije i kao rezultat mehaničke zapreke vazdušnih prolaza gnojem koji nastaje zbog infekcija pluća izazvanih smogom[15][16].[17] Infekcije pluća bile su uglavnom bronhopneumonija ili akutni gnojni bronhitis koje je bio gori od hroničnog bronhitisa.[3][18]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „The Great Smog of 1952 - Met Office Education”. web.archive.org. 2014-09-03. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 2020-12-31. 
  2. ^ Stone, R. (2002). „Counting the Cost of London's Killer Smog”. Science. doi:10.1126/SCIENCE.298.5601.2106B. 
  3. ^ a b v g „Environ Health Perspect”. 
  4. ^ Brimblecombe, Peter (oktobar 1976). „Attitudes and Responses Towards Air Pollution in Medieval England”. Journal of the Air Pollution Control Association. 26 (10): 941—945. ISSN 0002-2470. doi:10.1080/00022470.1976.10470341. 
  5. ^ Graunt, John, 1620–1674; Petty, William, Sir, 1623–1687 (1662), Natural and political observations mentioned in a following index, and made upon the bills of mortality [microform] / by John Graunt ... ; with reference to the government, religion, trade, growth, ayre, diseases, and the several changes of the said city, Printed by Tho. Roycroft for John Martin, James Allestry, and Tho. Dicas
  6. ^ a b Evelyn, John; Pegge, Samuel, 1704–1796, (ed.) (1661), Fumifugium, Printed by W. Godbid, retrieved 5 May 2016
  7. ^ „Great Smog is history, but foul air still kills”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2002-11-24. Pristupljeno 2020-12-31. 
  8. ^ Wills, Matthew (2015-08-24). „Old Smoke: London's Famous Fog”. JSTOR Daily (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-31. 
  9. ^ Sheail, John. (1991). Power in trust : the environmental history of the Central Electricity Generating Board. Oxford [England]: Clarendon Press. ISBN 0-19-854673-4. OCLC 23767849. 
  10. ^ Mason, Nigel J. (Nigel John) (2001). Introduction to environmental physics : planet earth, life and climate. Internet Archive. London ; New York : Taylor & Francis. ISBN 978-0-7484-0764-4. 
  11. ^ Greater London Authority. 50 Years On: The struggle for air quality in London since the great smog of December 1952.
  12. ^ „Third day of a London particular, Busy time for thieves, Traffic disrupted”. 
  13. ^ „Nutty Slack (Hansard, 16 February 1953)”. hansard.millbanksystems.com. Arhivirano iz originala 18. 05. 2013. g. Pristupljeno 2020-12-31. 
  14. ^ Hood, Clifton; Davis, Devra Lee (jul 2004). „When Smoke Ran like Water: Tales of Environmental Deception and the Battle against Pollution”. Environmental History. 9 (3): 549. ISSN 1084-5453. doi:10.2307/3985785. 
  15. ^ Bell, Michelle L.; Davis, Devra Lee (jun 2001). „Reassessment of the Lethal London Fog of 1952: Novel Indicators of Acute and Chronic Consequences of Acute Exposure to Air Pollution”. Environmental Health Perspectives. 109: 389. ISSN 0091-6765. doi:10.2307/3434786. 
  16. ^ Hunt, Andrew; Abraham, Jerrold L; Judson, Bret; Berry, Colin L (jul 2003). „Toxicologic and epidemiologic clues from the characterization of the 1952 London smog fine particulate matter in archival autopsy lung tissues.”. Environmental Health Perspectives. 111 (9): 1209—1214. ISSN 0091-6765. PMC 1241576Slobodan pristup. PMID 12842775. 
  17. ^ Peters, Annette; Döring, Angela; Wichmann, H-Erich; Koenig, Wolfgang (maj 1997). „Increased plasma viscosity during an air pollution episode: a link to mortality?”. The Lancet. 349 (9065): 1582—1587. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(97)01211-7. 
  18. ^ „1962: Choking fog spreads across Britain” (na jeziku: engleski). 1962-12-06. Pristupljeno 2020-12-31. 

Spoljašnji izvori

[uredi | uredi izvor]