Pređi na sadržaj

Vendsko odeljenje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„Vendsko odeljenje”
Wendenabteilung
Pregled
Datum osnivanja1920.
Rasformirano1945.
SedišteBaucen, Nemačka
Rukovodioci
Nadređena agencijacentralna vlada Nemačke

„Vendsko odeljenje” (nem. Wendenabteilung; od Wenden — zvanično nemačko označavanje Lužičkih Srba, koje je imalo negativno-prezrivu nijansu[4]) naziv je tajnog državnog organa vlade Vajmarske republike i nacističke Nemačke, stvorenog u januaru 1920. godine za političku kontrolu nad Lužičkim Srbima u Lužicama.[5]

Pojavio se kao odgovor na težnje Lužičkih Srba za autonomijom (1918—1919) iz straha od odvajanja Lužice od Nemačke, kao državni organ „za kontrolu nad lužičkosrpskim pokretom” (posebno nad njegovim kontaktima sa Čehoslovačkom i Poljskom[1]). Pošto su ciljevi i zadaci „odeljenja” bili nespojivi sa građanskim slobodama, zagarantovanim Vajmarskim ustavom, postojanje ustanove se držalo u tajnosti.[6] Faktički je počelo da radi od 1923. godine.[7] Sedište se nalazilo u Baucenu.[5] Rukovodilac „Vendskog odeljenja” bio je načelnik baucenskog okruga (Kreishauptmannschaft Bautzen, od 1932. godine — Amtshauptmannschaft Bautzen).[8]

Naziv „Vendsko odeljenje” bilo je namenjeno samo za unutrašnju upotrebu. U adresaru Baucena odeljenje imalo je maskirno ime „služba informacije” (narichtenstelle[1]). Korišćena je i skraćenica WM, što je značilo lužičkosrpska (Wenden) manjina (Minderheit).[9] Početkom 1930-h godina pojavila se podružnica „Vendskog odeljenja” u Fečauu za Donju Lužicu. Posljednji dokaz funkcionisanja „odeljenja” datira iz februara 1942. godine, sa krajem Drugog svetskog rata je konačno prestalo postojati.[10]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Vajmarska republika

[uredi | uredi izvor]

Stvaranje „Vendskog odeljenja”

[uredi | uredi izvor]
Tvrđava Ortenburg: sedište načelnika baucenskogo okruga — rukovodioca „Vendskog odeljenja”

Posle završetka Prvog svetskog rata vlada Nemačke se plašila „lužičkosrpske iredente”;[11] stvaranja samostalne lužičkosrpske države ili pripajanja Lužice Čehoslovačkoj[1]. „Vendsko odeljenje” je stvoreno pri Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke — u okviru „specijalnog odseka Nemačka”, na čijem je čelu bio Fridrih Vilhelm fon Pritvic (spominje se kao „referent za lužičkosrpske nacionalne težnje”).[12]

Početkom 1920. godine Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke sazvalo je tajno savetovanje o „pitanju preduzimanja narednih efikasnih mera da privuče pažnju na lužičkosrpsko pitanje”. Savetovanje je vodio direktor kabineta predsednika Nemačke doktor Oto Majsner. Savetovanju je prisustvovalo 11 ljudi, među kojima su bili doktor fon Pritvic, predstavnici Pruske i Saksonije, ober-gradonačelnik Baucena (grad se smatrao središtem „lužičkosrpskog političkog pokreta“) i drugi. Doktor Majsner je izložio rezultate savetovanja po sljedećim osam tačkama:

  1. U celini podržana je ideja stvaranja centralnog (koji obuhvata Saksoniju i Prusku) organa za kontrolu nad vendskim pokretom.
  2. U suštini, ovo je ustanova Rajha, formalno, međutim… ustanova je okružne administracije.
  3. Prema tome, postulirana ustanova će biti ovlašćena da direktno rešava službena pitanja sa svim administrativnim okruzima u Saksoniji i Pruskoj.
  4. Iz sistema kontrola moguće je isključiti okruge (Kreise, Bezirke), čiji sastav stanovništva nesumnjivo isključuje mogućnost pobuđivanja vendske opasnosti (na primer, Libenverda, Merzeburg).
  5. S obzirom na trenutnu situaciju pretpostavlja se da će sedište ustanove biti Baucen, a njen rukovodilac će biti načelnik okruga (Kreishauptmann).
  6. Ovo odeljenje ostaje na svim pitanjima u sljedećim okruzima: Baucen, Legnjica, Frankfurt na Odri.
  7. Kadrovska i organizaciona pitanja odeljenja ostaju kod gospodina načelnik baucenskog okruga. U slučaju dodatnih finansijskih poteškoća, treba ih ujednačiti oni moraju biti očišćeni od strane finansijskog ureda Rajha i obe pokrajine. Treba takođe razmotriti pitanje finansiranja vrednih istraživačkih projekata profesora R. Kečkea.
  8. Gospodin načelnik baucenskog okruga će izraditi statut koji će odrediti opseg istraživanja i delatnosti Vendskog odeljenja (Wendenabteilung) i uzimati će u obzir sve predloge i inspirisane ideje predstavljene danas.[13]

Beno fon Nostic-Valvic je 27. januara (ili 22. januara[14]) 1920. godine predstavio strogo povjerljiv projekat statuta „Vendskog odeljenja”, u kojem su između ostalog postavljeni ciljevi: jačanje nemačkog rada na na vendskim područjima i efikasni otpor pretnje vendskog iredentizma u svim sferama javnog i privatnog života;[15] raskrinkavanje vendske nacionalne svesti kao neprijateljske prema državi; podrška rastvaranju Venda u nemačkoj naciji[16]. Statut je postavio pred odeljenje sledeće tekuće zadatke:

  1. Prikupljanje i ocena svih vrsta informacija iz vendskih zajednica.
  2. Pregled vendske štampe, knjiga i brošura.
  3. Kontrola nad vendskim sastankama.
  4. Kontrola nad delatnošću vendskih društava svih vrsta i privrednih ustanova.
  5. Kontrola nad vendskim liderom (treba odrediti).
  6. Kontrola nad školskim i crkvenim poslovima, nad delatnošću vendskih učitelja i sveštenika i njihovom pripremom.
  7. Prikupljanje domaćih i stranih izveštaja o Vendima.
  8. Kontrola nad putovanjima stranaca kroz vendsko područje i Venda u inostranstvo.
  9. Kontrola nad napretkom nemačkog rada u vendskim područjima i priprema predloga za odgovarajuće mere.
  10. Konsultacije i podrška nemačkih naučnika i istraživača koji prikupljaju materijale na vendskom području.
  11. Podrška ili predlog za stvaranje takvih vendskih društava koja doprinose nemačkom radu (na primer, Savez vernih saksonskih Venda).
  12. Stvaranje vendske arhive.
  13. Izveštavanje ili pružanje odgovarajuće informacije odgovornim ministarstvima Saksonije, Pruske i Rajha, zainteresovanim okruzima (Bezirke, Kreise), kao i drugim ustanovama (policiji, crkvenim liderima, Šucbundu, diplomatskim predstavništvima Nemačke, itd.).[17]

Delatnost „odeljenja” od 1923. godine

[uredi | uredi izvor]

U svom konačnom obliku statut „Vendskog odeljenja” pojavio se tek 1923. godine. Uprkos činjenici da je realizacija organizacionih pitanja odložena, načelnik baucenskog okruga je ostajao odgovoran za „vendsko pitanje”, posebno nakon što je direktna podređenost Ministarstvu spoljnih poslova, očigledno, prestala. Organizaciona pitanja su postavljena na konferenciji 15. januara 1923. godine u Baucenu, u kojoj su učestvovali predstavnici Saksonije i Pruske i načelnik baucenskog okruga fon Nostic-Valvic.[18] Konferenciji je prisustvovao vladin komesar Kurt Cimerman, koji je u avgustu 1923. godine konačno prešao na posao u odeljenje.[19]

Godine 1927. „odeljenje” je primilo od državne blagajne 16.000 rajhsmaraka, od čega je 6.700 maraka dodeljeno za „aktivnu, nemačku kulturnu propagandu”, 5.500 maraka za „jačanje nemačkih elemenata na vendskom području i podršku vernih državi Venda”, 3.400 maraka za očuvanje arhive (Archiv der Wendenabteilung[20], Wendenarchiv[2]) i 500 maraka za „podršku naučnih inicijativa”.[21]

Tajni saradnik „Vendskog odeljenja” bio je lužičkosrpski učitelj i pisac J. A. Hančka (um. 1928).[22]

Nacistička Nemačka

[uredi | uredi izvor]
Vidi još: Konačno rešenje vendskog pitanja
Dokument „Vendskog odeljenja” od 26. aprila 1933. godine. Početna slova: W.M.

U nacističkoj Nemačkoj „Vendsko odeljenje” je kontaktiralo s administrativnim ustanovama Saksonije i Pruske, jedinicama NSDAP.[1] Do 1934. godine „Vendsko odeljenje” se često žalilo da su različite administrativne i partijske ustanove samostalno pokušavale da deluju u okviru lužičkosrpske politike.[2] Godine 1935. „Vendsko odeljenje” počelo je da sarađuje sa izdavačkom preduzećem Berlin-Dalem (Publikationsstelle Berlin-Dahlem).[23] Iste godine kod „Vendskog odeljenja” se pojavio novi konkurent — Savez nemačkog istoka. Sedište rukovodstva ovog Saveza u Saksoniji bio je gornjolužički grad Lebau. Kasnije su „Vendsko odeljenje” i Savez nemačkog istoka tesno sarađivali.[24] Rezultat njihove delatnosti bila je likvidacija „Domovine” i svih lužičkosrpskih organizacija.[20]

Od početka 1936. godine nemačke vlasti pokušale su nametnuti „Domovini” statut, prema kome ona morala je da se naziva „Savez Nemaca koji govore vendski”.[25] Nakon ministarskih konsultacija rukovodilac „Vendskog odeljenja” Johanes Zivert je 20. novembra 1936. godine razradio novi projekat statuta „Domovine” — „Saveza za brigu o Otadžbini i vendskim običajima” (Bund zur Pflege der Heimat und des wendischen Brauchtums).[25] Na taj način, prema planu „Vendskog odeljenja”, „Domovina” je trebalo da se iz nacionalne organizacije pretvori u teritorijalnu, otvarajući pristup Nemcima.[26] Vođstvo „Domovine” na čelu sa Pavolom Nedom odbilo je da prizna ovaj ultimativan statut, koji je ponižavao nacionalno dostojanstvo.[27] 18. marta 1937. godine njen predsednik P. Nedo je dobio od Ziverta[25] saopštenje, prema kome zbog odbijanja da usvoji novi statut sve akcije „Domovine” odsada su se razmatrale „kao upravljene protiv očuvanja društvenog mira, bezbednosti i poretka”.[28] Objavljivanje saopštenja u vendskoj štampi se nije dozvoljavalo. Ovog dana „Domovina” je bila faktički ukinuta.[27]

Početkom Drugog svetskog rata „odeljenje” je kontrolisalo kontakte Lužičkih Srba sa slovenskim ratnim zarobljenicima i stranim radnicima.[1] Posle 1941. godine nema tačnih podataka o delatnosti „odeljenja”. Ostaje pitanje u kojoj meri i na koji način je „Vendsko odeljenje” učestvovalo u planiranoj deportaciji Lužičkih Srba u Generalno gubernatorstvo ili rudnike Lotaringije. Tesna saradnja „odeljenja” s rukovodstvom SS-a, koji je predložio projekat deportacije, je prema mišljenju istoričara F. Mjetška, u svakom slučaju bila je moguća.[29] Zabeleška u dosjeu poslednjeg rukovodioca „odeljenja” H. Ekhardta od 22. februara 1942. je poslednje direktno svedočanstvo o delatnosti „Vendskog odeljenja”.[30]

Materijali „Vendskog odeljenja” (Depositum W.) од 1957. године су се налазили у Лужичкосрпском културном архиву, од 1992. године — у Државном архиву Саксоније, од 1999. године — у државном архиву у Бауцену.[23]

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ а б в г д ђ Cyž, Benedikt (2012). „Što bě «Wendenabteilung»? Was war die «Wendenabteilung»?”. Hamtske Łopjeno wokrjesa Budyšin. Bautzen: Der Landkreis Bautzen: 23. 
  2. ^ а б в Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 92. 
  3. ^ Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. стр. 299. 
  4. ^ Schuster-Šewc, H. (1983). „Zur Geschichte und Etymologie des ethnischen Namens Sorb/Serb/Sarb/Srb”. Lětopis. Bautzen: Domowina-Verlag (30): 138. 
  5. ^ а б Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 489. 
  6. ^ Kroh, Peter (2009). Nationalistische Macht und nationale Minderheit. Jan Skala (1889—1945): ein Sorbe in Deutschland. Berlin: Homilius. стр. 122. 
  7. ^ Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. стр. 294. 
  8. ^ Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 489, 490. 
  9. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 90—91. 
  10. ^ Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 490. 
  11. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 87—88. 
  12. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 87. 
  13. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 88, 89. 
  14. ^ Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 489. 
  15. ^ Förster, Frank (2007). Die Wendenfrage in der deutschen Ostforschung 1933–1945. Bautzen. стр. 22. 
  16. ^ Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Москва: Научный центр славяно-германских исследований ИСБ РАН. стр. 135. 
  17. ^ Förster, Frank (2007). Die Wendenfrage in der deutschen Ostforschung 1933–1945. Bautzen. стр. 22—23. 
  18. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 89. 
  19. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 90. 
  20. ^ а б Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 95. 
  21. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 91. 
  22. ^ Brankačk, Achim (2001). „Listowanje Bjarnata Krawca z Arnoštom Muku, Měranku Lešawic a Michałom Nawku”. Lětopis. Budyšin: LND (48). 
  23. ^ а б Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 490. 
  24. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 94. 
  25. ^ а б в Förster, Frank (2007). Die Wendenfrage in der deutschen Ostforschung 1933–1945. Bautzen. стр. 82. 
  26. ^ Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Москва: Научный центр славяно-германских исследований ИСБ РАН. стр. 153. 
  27. ^ а б Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Москва: Научный центр славяно-германских исследований ИСБ РАН. стр. 154. 
  28. ^ Лаптева, Л. П. История серболужицкого народа (PDF). Москва. стр. 25. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 08. 2020. г. Приступљено 22. 07. 2019. 
  29. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 97. 
  30. ^ Mětšk, Frido (1966). „Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945”. Przegląd Zachodni. Poznań: Instytut Zachodni (3): 98. 

Литература

[uredi | uredi izvor]
  • Mětšk, Frido (1967). Bestandsverzeichnis des Sorbischen Kulturarchivs in Bautzen. Teil III : Das Depositum Wendenabteilung (на језику: немачки). Bautzen. 
  • Scholze, Dietrich (2003). Die Wendenabteilung in Bautzen, in: Eine Kirche — zwei Völker, Bd. 1, Hg. D. Grande/D. Fickenscher (на језику: немачки). Leipzig. 
  • Förster, Frank (2007). Die Wendenfrage in der deutschen Ostforschung 1933–1945 (на језику: немачки). Bautzen. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вендско_одељење&oldid=28521061”