Pređi na sadržaj

Venern

Koordinate: 58° 55′ 00″ S; 13° 30′ 00″ I / 58.916667° S; 13.5° I / 58.916667; 13.5
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Venern
Venern
Koordinate58° 55′ 00″ S; 13° 30′ 00″ I / 58.916667° S; 13.5° I / 58.916667; 13.5 58° 55′ 00″ S; 13° 30′ 00″ I / 58.916667° S; 13.5° I / 58.916667; 13.5
Tipprirodno, slatkovodno
PritokeTidan, Bjelven, Gulspengselven, Klarelven, Norselven, Lidan
Zemlje basena Švedska
Maks. dužina140 km
Maks. širina75 km
Površina5,650 km2 (2,181 sq mi)[1] km2
Pros. dubina27 m (89 ft)[1] m
Maks. dubina106 m (348 ft)[1] m
Zapremina153 km3 (37 cu mi)[1] km3
Nad. visina44 m (144 ft)[1] m
Venern na karti Švedske
Venern
Venern
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Venern (šved. Vänern)[2][3][4][5][6] najveće je jezero u Švedskoj i treće je po veličini u Evropi. Nalazi se na području okruga Vestra Jetaland i Vermland. Zauzima površinu od 5.648 km² i ima zapreminu od 153 km³. Prosečna dubina je 27 metara a najveća dubina je 106 metara.

Venern se uliva u Geta alv prema Geteborgu i Kategatskoj pritoci Atlantskog okeana. To je jedino od deset najvećih jezera u Švedskoj koje se ne ispušta na istočnoj obali zemlje. Zbog izgradnje kanala Geta u 19. veku, postoji uzvodni vodeni put do Veterna i istočne obale od Venerna. Glavni dotok vode dolazi iz Klarelvena koji ulazi u Venern kod Karlstada sa izvorom u Trendelagu u Norveškoj.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Venern

Jugoistočni deo Venerna je depresija za koju se čini da je nastala erozijom sedimentnih stena stare paleozoika tokom kvartarne glacijacije koja je stigla do tog područja.[7] Ova erozija bi ponovo otkrila delove subkambrijske erozije zemljišta.[7] Pošto su južna i istočna obala delovi gde se subkambrijski teren blago naginje ka severu, odnosno zapadu, jezero je na ovim mestima prilično plitko.[7] Zapadna obala jezera uglavnom prati rasednu skarpu povezanu sa rasedom Venern-Geta.[7]

Savremeno jezero je nastalo posle kvartarne glacijacije pre oko 10.000 godina; kada se led otopio, čitava širina Švedske je bila prekrivena vodom, stvarajući moreuz između Kategata i Botničkog zaliva. Zbog činjenice da je naknadni oporavak posle glacijacije prevazišao istovremeni porast nivoa mora, jezero Venern je postalo deo Ancilskog jezera koje je zauzimalo Baltički basen.[8] Venern je bio povezan sa jezerom Ancilus moreuzom u Degerforsu, Vermland. Dalje uzdizanje je učinilo da jezera kao što su Venern i Vetern postanu odsečena od Baltika.[8] Kao rezultat toga, još uvek postoje vrste koje su preostale iz ledenog doba koje se inače ne sreću u slatkovodnim jezerima, kao što je amfipod Monoporeia affinis. Vikinški brod pronađen je na dnu jezera 6. maja 2009. godine.[9]

Priča koju je islandski mitograf iz 13. veka Snori Sturluson u svojoj Proznoj edi ispričao o poreklu Melarena verovatno je prvobitno bila o Venernu: švedski kralj Gilfi je obećao ženi Gefjon onoliko zemlje koliko četiri vola mogu da oru u jednom danu i noći, ali je ona koristila volove iz zemlje divova, i štaviše istrgla zemlju i odvukla je u more, gde je postala ostrvo Seland. Proza Eda kaže da 'uvale u jezeru odgovaraju rtovima u Selandu';[10] pošto ovo mnogo više važi za Venern, mit je verovatno prvobitno bio o Venernu, a ne o Melarenu.[11]

Bitka na ledu jezera Venern je bila bitka iz 6. veka zabeležena u nordijskim sagama i pomenuta u staroengleskom epu Beovulf. U Beovulfu se navodi da se Venern nalazi u blizini lokacije zmajeve humke u Ernanesu.[12]

Geografija

[uredi | uredi izvor]
Satellite image of Värnen
Satelitski snimak Varerna

Venern pokriva površinu od 5.655 km2 (2.183 sq mi), otprilike dvostruko više od površine Luksemburga. Njegova površina je 44 m (144 ft) nadmorske visine i u proseku je dubok 27 m (89 ft). Maksimalna dubina jezera je 106 m (348 ft)[13] Nivo vode u jezeru reguliše hidroelektrana Vargon.[14]

Životna sredina

[uredi | uredi izvor]

Studije praćenja stanja životne sredine se sprovode godišnje. U izveštaju iz 2002. godine, podaci nisu pokazali značajno smanjenje ukupnog kvaliteta vode, ali je zapažen blagi pad vidljivosti usled povećanja zastupljenosti algi. Povećani nivo azota bio je problematičan tokom 1970-ih do 1990-ih, ali se sada održava i na stalnom je nivou.

Neki zalivi takođe imaju problema sa eutrofikacijom i obrasli su algama i biljnim planktonom.[15][16][17][18]

Riba

[uredi | uredi izvor]

Venern ima mnogo različitih vrsta riba. Lokalno stanovništvo i vladini zvaničnici pokušavaju da sprovedu projekte očuvanja ribarstva, zbog pretnji po riblje stanište. Ove pretnje uključuju vodenu kultivaciju u pritokama, zagađenje i sindrom M74.[19][20][21][22] Sportski ribolov u Venernu je besplatan i neregulisan, kako sa obale tako i iz čamaca (uz određena ograničenja, na primer, najviše tri lososa ili pastrmke po osobi dnevno). Za komercijalni ribolov je potrebna dozvola.

U otvorenim vodama Venerna, najzastupljenija riba je zlatoperka (Osmerus eperlanus),[23] koja dominira u istočnom Dalbosjonu, gde je u proseku 2.600 zlatoperki po hektaru. Druga po zastupljenosti je zlatoperka (Coregonus albula),[24][25] takođe najistaknutija u Dalbosjonu, sa 200–300 riba po hektaru. Populacije mogu značajno da variraju između godina, u zavisnosti od temperature, nivoa vode i kvaliteta.

Losos

[uredi | uredi izvor]

Jezero Venern ima dve preostale podgrupe atlantskog lososa (Salmo salar),[26][27][28] koji nema izlaz na more, lokalno poznatog kao Venernski losos („Vanerlaks“). Obe su poreklom iz jezera Venern i sve roditeljske ribe moraju da se mreste u susednim tekućim vodama da bi obezbedile opstanak i proizvele potomstvo. Prva podgrupa je dobila ime po istočnoj pritoci jezera, Gulspengselven, i stoga se zove Galspeng losos („Gullspångslax”). Drugi soj je losos Klarelv („Klarälvslax“), koji se uglavnom mresti u sistemu za odvodnjavanje reke Klaralven, koji je dug preko 500 km. Klaralvenski losos je istorijski migrirao čak 400 km uzvodno u Norvešku da bi se mrestio u severnim delovima reke.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d Seppälä, Matti, ur. (2005), The Physical Geography of Fennoscandia, Oxford University Press, str. 145, ISBN 978-0-19-924590-1 
  2. ^ „Vänern”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 14. 4. 2019. 
  3. ^ „Vänern”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 14. 4. 2019. 
  4. ^ "Vänern" (US) and „Vänern”. Oxford Dictionaries UK English Dictionary. Oxford University Press. 
  5. ^ „Vänern”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 14. 4. 2019. 
  6. ^ Jöran Sahlgren; Gösta Bergman (1979). Svenska ortnamn med uttalsuppgifter (na jeziku: švedski). str. 28. 
  7. ^ a b v g Hall, Adrian M.; Krabbendam, Maarten; van Boeckel, Mikis; Hättestrand, Clas; Ebert, Karin; Heyman, Jakob (2019-12-01). The sub-Cambrian unconformity in Västergötland, Sweden: Reference surface for Pleistocene glacial erosion of basement (PDF) (Izveštaj). Swedish Nuclear Fuel and Wast Management Co. Pristupljeno 2020-11-26. 
  8. ^ a b Björck, Svante (1995). „A review of the history of the Baltic Sea, 13.0-8.0 ka BP”. Quaternary International. 17: 19—40. Bibcode:1995QuInt..27...19B. doi:10.1016/1040-6182(94)00057-C. 
  9. ^ „'Viking ship' discovered in Sweden's largest lake”. www.thelocal.se (na jeziku: engleski). 2009-05-08. Pristupljeno 2019-02-06. 
  10. ^ Anthony Faulkes (ed. and trans), Snorri Sturluson: Edda (London: Everyman, 1987), p. 7.
  11. ^ Heimir Pálsson, 'Tertium vero datur: A study of the text of DG 11 4to', p. 44 http://urn.kb.se/resolve?urn=urn:nbn:se:uu:diva-126249.
  12. ^ Howell D. Chickering, Jr. (ed. and trans), Beowulf (New York: Anchor Books, 2006), lines 3030-3032.
  13. ^ „World Lakes Database”. Arhivirano iz originala 2005-08-02. g. Pristupljeno 2006-04-22. 
  14. ^ „Våra kraftverk: Vargön - Vattenfall”. powerplants.vattenfall.com (na jeziku: švedski). 
  15. ^ Chapin, F. Stuart, III (2011). „Glossary”. Principles of terrestrial ecosystem ecology. P. A. Matson, Peter Morrison Vitousek, Melissa C. Chapin (2nd izd.). New York: Springer. ISBN 978-1-4419-9504-9. OCLC 755081405. 
  16. ^ Wetzel, Robert (1975). Limnology. Philadelphia-London-Toronto: W.B. Saunders. str. 743. ISBN 0-7216-9240-0. 
  17. ^ Elser, James J.; Bracken, Matthew E. S.; Cleland, Elsa E.; Gruner, Daniel S.; Harpole, W. Stanley; Hillebrand, Helmut; Ngai, Jacqueline T.; Seabloom, Eric W.; Shurin, Jonathan B.; Smith, Jennifer E. (2007). „Global analysis of nitrogen and phosphorus limitation of primary producers in freshwater, marine and terrestrial ecosystems”. Ecology Letters (na jeziku: engleski). 10 (12): 1135—1142. ISSN 1461-0248. PMID 17922835. S2CID 12083235. doi:10.1111/j.1461-0248.2007.01113.x. hdl:1903/7447 Slobodan pristup. 
  18. ^ Le Moal, Morgane; Gascuel-Odoux, Chantal; Ménesguen, Alain; Souchon, Yves; Étrillard, Claire; Levain, Alix; Moatar, Florentina; Pannard, Alexandrine; Souchu, Philippe; Lefebvre, Alain; Pinay, Gilles (15. 2. 2019). „Eutrophication: A new wine in an old bottle?” (PDF). Science of the Total Environment. 651 (Pt 1): 1—11. Bibcode:2019ScTEn.651....1L. PMID 30223216. S2CID 52311511. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.09.139. Arhivirano (PDF) iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  19. ^ Marja Keinänen; et al. (19. 3. 2012). „The thiamine deficiency syndrome M74, a reproductive disorder of Atlantic salmon (Salmo salar) feeding in the Baltic Sea, is related to the fat and thiamine content of prey fish”. ICES Journal of Marine Science. 69 (4): 516—528. doi:10.1093/icesjms/fss041 Slobodan pristup. 
  20. ^ Marja Keinänen; et al. (2008). „The M74 syndrome of Baltic salmon: the monitoring results from Finnish rivers up until 2007” (PDF). Riista- ja kalatalous – Selvityksiä. 4/2008: 21. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-14. g. Pristupljeno 2012-04-25. 
  21. ^ P. Koski (30. 6. 2002). „Parental Background Predisposes Baltic Salmon Fry to M74 Syndrome”. Acta Veterinaria Scandinavica. 43 (2): 127—130. PMC 1764190 Slobodan pristup. PMID 12173502. doi:10.1186/1751-0147-43-127. 
  22. ^ Atanasov, Vasil; Tzanova, M.; Valkova, E.; B. Krastev, B.; Dimitrov, Zh. (9. 6. 2015). „Ecology-Biochemical aspects of the reproductive syndrome M74 in salmonids”. LII: 63—77. 
  23. ^ Freyhof, J. (2011). „Osmerus eperlanus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2011: e.T15631A4924600. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T15631A4924600.en Slobodan pristup. Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  24. ^ Freyhof, J.; Kottelat, M. (2011). „Coregonus albula”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2011. 
  25. ^ „repsis - Coregonus albula (L.) - Zivis - Latvijas daba”. 
  26. ^ The Audubon Society Field Guide to North American Fishes, Whales & Dolphins. Chanticleer Press. 1983. str. 395. 
  27. ^ „Atlantic Salmon”. animallist.weebly.com. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  28. ^ „Atlantic salmon (Salmo salar)”. NOAA Fisheries - Office of Protected Resources. 2017-05-05. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • "Lakes, Streams and Rivers" Smorgasbord, 2007, webpage (English language): SverigeTur-lakes Arhivirano 2007-11-15 na sajtu Wayback Machine.
  • Lidmar-Bergström, K.; Olsson, S.; Roaldset, E. (1999). „Relief features and palaeoweathering remnants in formerly glaciated Scandinavian basement areas”. Ur.: Thiry, Médard; Simon-Coinçon, Régine. Palaeoweathering, Palaeosurfaces and Related Continental Deposits. Special publication of the International Association of Sedimentologists. 27. Blackwell Science Ltd. str. 275—301. ISBN 0-632 -05311-9. 
  • Hobbs, Joseph J., ur. (2009). „Northern Europe: Prosperous, wild and wired”. World Regional Geography (6th izd.). str. 127. ISBN 978-0495389507. 
  • Lundqvist, Jan (1969). „Landskapet”. Ur.: Lundqvist, Magnus. Det Moderna Sverige (na jeziku: švedski). Bonniers. str. 64—67. 
  • Lidmar-Bergström, Karna (2002). „Berggrundens ytformer”. Ur.: Fredén, Curt. Berg och jord. Sveriges Nationalatlas (na jeziku: švedski). Sveriges Nationalatlas. ISBN 91-87760-50-9. 
  • Terrängformer i Norden (na jeziku: švedski). Nordiska ministerrådet. 1984. str. 9. ISBN 9789138082416. <
  • Andersson, Gunnar (1915). „Ytbildning”. Ur.: Guinchard, Joseph. Sveriges land och folk: historisk-statistisk handbok (na jeziku: švedski). str. 13—14. </ref><ref>Thordeman, Bror; Söderlund, Alfr., ur. (1930). „Södra Sverige”. Svensk världsatlas (na jeziku: švedski). Generalstabens litografiska anstalts förlag. str. 17. 
  • „Geografisk region”. lansstyrelsen.se (na jeziku: švedski). Pristupljeno 25. 4. 2017. „Urbergsområden under HK runt de stora mellansvenska sjöarna. Relativt svårvittrade berg- och jordarter. Läget under högsta kustlinjen med förekomst av leror och andra finkorniga jordar ökar dock motståndskraften mot försurning. Höga naturliga kloridhalter förekommer i kustnära områden samt från kvarvarande relikt havsvatten i berggrund och jordlager.” 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Venern na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Венерн&oldid=27551544”