Pređi na sadržaj

Vesna Vidojević Gajović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vesna Vidojević-Gajović
Datum rođenja(1953-01-04)4. januar 1953.
Mesto rođenjaObrenovac, FNRJ

Vesna Vidojević-Gajović (rođena 4. januara 1953. godine u Obrenovcu) srpski je pisac za decu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti. Živi u Beogradu i radi kao urednik Dečje rubrike Televizije Beograd.[1][2][3]

Dela

[uredi | uredi izvor]

Objavila je knjige priča za decu:[2][3]

  • Potraga za letom (1985)
  • Babarogin rođak (1986)
  • U zemlji Piruežana (2000)
  • Kecelja na bele tufne (2003)[2] - nagrada Neven, kao i nagrada Dositejevo pero

Nema domaćice bez kecelje. Kecelja se pripaše kad se kuva ručak, peru sudovi, mese kolači...

Sećam se bakine kecelje na tufne. Uštirkana i čista, dugo je visila na čiviluku. Stajala je na tom mestu i onda kada baka više nije bila sa nama. Nju je obukla i onog dana kad su je odveli u bolnicu.

  • Sanke za princezu (2003)
  • Detelina sa četiri lista (2006)
  • Naša avlija (2010)[4]
  • Dve japanske salvete[1]
  • Slovne priče
  • Priče iz vitrine (2017)[5]
  • Kad priča priču priča (2016)[6]

A ja sam najviše volela našu avliju u vreme velikog spremanja. Tada to i nije bila avlija već nekakva bela, pernata lađa. Svuda se sunčaju jastuci, jorgani, dušeci. Na konopcu vise okačeni kaputi i odela. Necane zavese su se rastezale na drvene ramove, a ramovi prislanjali na zid kuće koji je najosunčaniji. Kao da smo se odjednom našli u čarobnoj zemlji neke nepoznate planete.

slikovnicu Svako svoju kuću ima (1990).

romane za decu:

  • Zeleni papagaj (1994)
  • Puženko i njegova kuća (2001) - nagrada Zmajevih dečjih igara, Rade Obrenović i Dositejevo pero
  • Edarov pas (2007).

Nosilac je nagrade Zmajev štap, 52. Zmajevih dečjih igara, 2009. godine.[7] Radio Beograd je emitovao šest njenih drama za decu. Nagrađene su:

  • Rukavice-buntovnice (1981)
  • Zimski sladoled (2000)
  • Kuća iz snova (2000)
  • Gizela je torta

Autor je čitanke za treći razred osnovne škole.[3] Prevodila je priče za decu sa engleskog i italijanskog jezika. Zastupljena je u nekoliko antologija i čitanki. Za Školsku redakciju Televizije Beograd uradila je mnoge serije i emisije za decu, od kojih su najpoznatije[2][3]:

  • Knjiga je da se čita
  • Putokaz
  • Izaberi svoju knjigu
  • O romanu
  • Lirika
  • Mali deklamator
  • Petar Petrović Njegoš[8]
  • Vukov leksikon[8]
  • Zmajeva biblioteka
  • Pisci iz moje čitanke
  • Književna školica
  • Večni sjaj detinjstva
  • Kukuriku šou - lutkarska serija[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „RTS: Dve japanske salvete, 13. 1. 2013.”. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
  2. ^ a b v g „Digitalna narodna biblioteka Srbije: Kecelja na bele tufne, Vesna Vidojević Gajović, Beleške o piscu. 2003. [[Međunarodni standardni broj knjige|ISBN]] [[Special:BookSources/978-86-19-02293-4|978-86-19-02293-4]]. str. 59.[[Kategorija:Cite book]]”. Pristupljeno 13. 2. 2013.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)[mrtva veza]
  3. ^ a b v g „Laguna: Vesna Vidojević Gajović”. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
  4. ^ „Komunikacija - Povelja (časopis) dodatak: Naša avlija, Vesna Vidojević-Gajović, decembar 2010”. Pristupljeno 13. 2. 2013. [mrtva veza]
  5. ^ „Priče iz Vitrine - Kreativni centar”. 
  6. ^ „Kad priča priču priča - Kreativni centar”. 
  7. ^ "Kolibri“+otvaraju+"Zmajeve+dečije+igre“.html „RTS: "Kolibri“ otvaraju "Zmajeve dečije igre", 2. 6. 2009.”. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
  8. ^ a b „RTS: Vreme televizije, 26. 6. 2011.”. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Весна_Видојевић_Гајовић&oldid=28559697”