Pređi na sadržaj

Veš-mašina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peraća mašina
Bubanj (centrifuga) veš mašine (Boš)

Mašina za pranje veša ili, kraće, veš mašina predstavlja poluautomatsku kombinovanu mašinu namenjenu za pranje prljavog veša. Naziv veš mašina upotrebljava se za mašine koje upotrebljavaju vodu za pranje umesto hemijskog čišćenja, gde se koriste i hemikalije.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Mašina za pranje veša AEG iz 1957. godine

Prvu veš mašinu je konstruisao nemački naučnik Jakob Kristijan Šefern 1767. godine. Mehaničke veš mašine datiraju od 19. veka i njihovi osnovni principi zadržali su se uglavnom do danas, bez bitnih promena. Najznačajnije promene su bile prelazak na struju umesto dotadašnjeg ručnog pogona i zamena zasebne cediljke za veš centrifugom. Prvi moderna "automatik" veš mašina je nastala 1937. godine i imala je mehanički programator i motor koji je radio na dve brzine, sporija za pokrete muljanja veša prilikom pranja i ispiranja i brža za centrifugiranje. Na prostorima bivše SFRJ veš mašine počinju da se omasovljavaju krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih licencnom proizvodnjom pre svega Zanusijevih (Gorenje) i Indesitovih (Obod) veš mašina, dok je niška Elektronska industrija proizvodila potpuno domaće dizajne.

Prvi korak je staviti materijal za čišćenje u vodu koja sadrži sredstvo za pranje. Materijal i voda se zatim mešaju kružnim pokretima. Nakon toga voda se ispumpa i tkanine se centrifugiraju, te se na taj način delimično isuše. Zatim se dodaje čista voda kojom se odstranjuje sredstvo za pranje i na kraju se materijal ponovo centrifugira, mada se neki materijali vade i bez centrifuge, jer ih ona može oštetiti.[1]

Način rada

[uredi | uredi izvor]

Osnovni delovi veš mašine su bubanj, kazan, programator, grejač, pogonski elektromotor, termostat, pumpa za vodu, filter i dozirna posuda.[1] Bubanj može biti okrenut horizontalno, sa otvorom za ubacivanje veša na prednjoj strani, i vertikalan, sa otvorom za ubacivanje veša na gornjoj strani. On je izgrađen od izbušenog lima i naizmenično se okreće u jednom, pa u drugom smeru. Pokretni bubanj je ograničen spoljnjim većim bubnjem, koji sprečava izlazak vode iz veš mašine. Prosečna brzina bubnja je 30-45 obrtaja u minuti, sa promenom smera na 4-5 obrtaja.[1] Programator je programski satni mehanizam, koji automatskim uključivanjem i isključivanjem pojedinih sklopova upravlja radom cele veš mašine. Grejač zagreva vodu na programiranu temperaturu koju meri termostat, dok elektromotor, pod kontrolom programatora, pokreće bubanj mašine. Pumpa za vodu u sklopu sa filterom nalazi se u donjem delu mašine. Ona nakon pranja izbacuje prljavu vodu iz veš mašine, dok filter sprečava da kroz mehanizam veš mašine prođu predmeti kao što su igle, kamenčići i dugmad.[1]

Najčešći kvarovi

[uredi | uredi izvor]

Statistički gledano, delovi na veš mašini koji se najviše kvare su:.[2]

  • 17% ležajevi i semering
  • 15% amortizeri
  • 12% filteri
  • 12% pumpe
  • 11% grejač
  • 10% remen
  • 8% bimetalne bravice
  • 6% guma na vratima

Socijalni uticaj

[uredi | uredi izvor]
Mašina „ženski prijatelj” (oko 1890)

Istorijski naporan proces pranja odeće (zadatak koji je često imao ceo dan određen za obavljanje) ponekad je označavan kao 'ženski posao'. Širenje mašine za pranje veša smatra se pokretačkom snagom koja stoji iza poboljšanja položaja žena u društvu.

Italijanski list L'Osservatore Romano je 2009. godine objavio je Plejbojev članak o Međunarodnom danu žena u kojem se tvrdi da je mašina za pranje rublja učinila više za oslobođenje žena nego kontracepcijske pilule i prava na pobačaj.[3] Jedna studija sa Montrealskog univerziteta u Kanadi, predstavila je slično gledište, dodajući i frižidere.[4] Sledeće godine, švedski statističar Hans Rosling sugerisao je da pozitivan efekat mašine za pranje veša na oslobađanje žena čini je „najvećim izumom industrijske revolucije”.[5] Tvrdilo se da su mašine za pranje veša primer tehnologije za uštedu radne snage, koja ne smanjuje zaposlenost, jer domaćinstva mogu da internalizuju dobitke inovacija.[6] Istoričarka Franses Finegan pridaje zasluge rastu ove tehnologije u podrivanju ekonomske održivosti Magdalenskih azila u Irskoj, za koje je kasnije otkriveno da su zatvori za žene u kojima su nečovečno zlostavljane, zamenjujući njihovu privredu pranje rublja i dovodeći do konačnog zatvaranja tih institucija u celini.[7] Irska feministkinja Mari Franses Makdonald opisala je mašine za pranje veša kao pojedinačni izum koji je najviše izmenio život žena.[8]

Pre pojave mašine za pranje veša, veš se prao prvo na vodotocima, a zatim u javnim praonicama poznatim kao lavori. Kamil Paglija i drugi tvrde da je mašina za pranje veša dovela do vida društvene izolacije žena,[9] jer je zajednička aktivnost postala usamljenička.

U Indiji se dobisi, kastinska grupa specijalizovana za pranje veša, polako prilagođava savremenoj tehnologiji, ali čak i uz pristup mašinama za pranje veša, mnogi i dalje ručno peru odeću.[10] Budući da je većina modernih domova opremljena mašinom za pranje veša, mnogi Indijci su odustali od usluga dobivalaha.[11]

Uticaj na životnu sredinu

[uredi | uredi izvor]

Zbog sve većih troškova popravki u odnosu na cenu mašine za pranje veša, došlo je do velikog povećanja broja neispravnih mašina za pranje veša koje se odbacuju, na uštrb životne sredine. Zbog troškova popravke i očekivanog veka trajanja mašine kupovina nove mašine može izgledati kao bolja opcija.[12]

Različiti modeli mašina za pranje veša uveliko se razlikuju u upotrebi vode, deterdženta i energije. Energija potrebna za zagrevanje je velika u poređenju sa energijom koju koriste osvetljenje, električni motori i elektronski uređaji. Zbog upotrebe tople vode, mašine za pranje veša su među najvećim potrošačima energije u tipičnom modernom domu.[13]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Sajfert, Vojislav; Tasić, Ivan; Petrović, Marina (2011). „Električne mašine”. Tehničko 8. Beograd: ZUNS. str. 71—72. ISBN 978-86-17-17290-7. 
  2. ^ „Kupi Deo blog”. 
  3. ^ Galeotti, Giulia (8. 3. 2009). „Metti il detersivo, chiudi il coperchio e rilassati”. L'Osservatore Romano (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  4. ^ „Fridges And Washing Machines Liberated Women, Study Suggests”. Sciencedaily.com. 2009-03-12. Pristupljeno 2012-06-01. 
  5. ^ „Hans Rosling and the magic washing machine”. TED Conferences. decembar 2010. Pristupljeno 17. 11. 2011. 
  6. ^ E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) SSRN, part 3(4)
  7. ^ Finnegan, Frances (2004). Do Penance or Perish: Magdalen Asylums in Ireland. Oxford University Press. 
  8. ^ Meehan, Ciara (28. 11. 2017). „'Cope the Modern Way': Electricity and the Irish Housewife, 1930s–1960s”. Irish Archives. 25: 10 — preko School of Humanities, University of Hertfordshire. „Mamo McDonald – born in 1929 and a former president of the Irish Countrywomen’s Association – replied without hesitation that the washing machine had had the greatest impact.” 
  9. ^ "As mulheres sufocam os homens". Revista Veja, issue 2,363, 5 March 2014 (in Portuguese) „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2016-04-02. g. Pristupljeno 2014-04-03. .
  10. ^ Rebecca Bundhun. „Dhobi tradition far from washed up”. thenational.ae. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  11. ^ Photos (19. 1. 2015). „Indian laundry men spin out decades-old tradition”. NBC News. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  12. ^ „Are new washing machines only built to last 5 years?”. Washerhelp.co.uk. Pristupljeno 2012-06-01. 
  13. ^ Pakula, Christiane; Stamminger, Rainer (2010). „Electricity and water consumption for laundry washing by washing machine worldwide”. Energy Efficiency. 3 (4): 365—382. S2CID 154072195. doi:10.1007/s12053-009-9072-8. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Veš-mašina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веш-машина&oldid=28912377”