Vizantologija

Vizantologija je interdisciplinarna nauka koja se bavi proučavanjem istorije, kulture, demografije, religije, književnosti, muzike, nauke, ekonomije, novca, politike, svakodnevnog života Istočnog rimskog carstva. Kao nauka, vizantologija je nastala u Nemačkoj, osnovana od strane Hijeronimusa Volfa (1516—1580).

Vizantologija

Proučavanje vizantijske istorije otpočelo je još tokom srednjeg veka, u samom Vizantijskom carstvu. Nakon pada Carigrada pod Turke 1453. godine i propasti srednjovekovnog Vizantijskog carstva, interesovanje za vizantijsku istoriju (posebno grčke izvore) nastavlja se sa italijanskim humanizmom, a tokom 17. veka širi se na prostore Evrope i Rusije. Početkom 20. veka, formiranjem vizantoloških studija, vizantologija postaje samostalna disciplina. Dokumenta koja proučava vizantologija mogu se klasifikovati na više načina: 1) sekularna (carska i privatna dokumenta) i verska (akti patrijaršije i episkopija), 2) prema autentičnosti (originali, kopije) i sl. Carski dokumenti mogu se podeliti na one kojima se proglašavaju zakoni (edikton, tipografi, nomosi, sakre i dr.), donose odluke povodom specifičnih slućaja (epistule i dr.), dokumenta spoljne politike (ugovori, pisma stranim vladarima) i administrativni dokumenti (prostagme, horismi, sigilije i dr). Sveti dokumenti su dokumenti i službena pisma patrijaršije i episkopa. Proučavanje vizantijskih izvora zadatak je različitih pomoćnih istorijskih nauka, poput sigilografije, paleografije, epigrafike, numizmatike, metrologije, hronologije i dr.

Poznati vizantolozi

• Atanasije Angelu (rođen 1951.), Grk
• Sergej Averinčev (1937—2004), Rus
• Peter Haranis (1908—1985), Grk
• Franc Dolger (1891—1968), Nemac
• Božidar Ferjančić (1929—1998), Srbin
• Filaret Granić (1883—1948), Srbin
• Henri Gregor (1881—1964), Belgijanac
• Venans Grumel (1890—1967), Francuz
• Šarl Dil (1859—1944), Francuz
• Judita Herin (rođena 1942.), Britanka
• Karl Hopf (1832—1873), Nemac
• Herbert Hunger (1914—2000), Austrijanac
• Aleksandar Každan (1922—1997), Rus
• Karl Krumbaher (1856—1909), Nemac
• Angeliki Laju (1941—2008), Grkinja
• Viktor Lazarev (1897—1976), Rus
• Rut Makrid (1969—1992), Amerikanka
• Ljubomir Maksimović (rođen 1938.), Srbin
• Donald Nikol (1923—2003), Britanac
• Georgije Ostrogorski (1902—1976), Rus, Jugosloven
• Džon Mejendorf (1926—1992), Francuz
• Đula Moravčik (1892—1972), Mađar
• Vilhelm Nisen (1925—1994), Nemac
• Radivoj Radić (rođen 1954), Srbin
• Vasilij Regel (1857—1932), Rus
• Emil Renold (1870-?), Francuz
• Stiven Ransimen (1903—2003), Englez
• Gustav Šlumberger (1844—1929), Francuz
• Varen Tredgold (rođen 1949.), Amerikanac
• Fjodor Uspenski (1845—1928), Rus
• Aleksandar Vasiljev (1867—1953), Rus
• Speros Vrionis (1928—2019), Grk
• Dionisije Zakintos (1905—1993), Grk
• Vasil Vasilevski (1838—1899), Rus

Vidi još

• Vizantološki institut SANU

Literatura

• Evans, Helen C. & Wixom, William D. (1997). The glory of Byzantium: art and culture of the Middle Byzantine era, A.D. 843-1261. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780810965072. 
• Baynes, Norman Hepburn (1955). Byzantine studies and other essays. London: U. of London. 
• Kazhdan, Aleksandr Petrovich (1982). People and power in Byzantium: an introduction to modern Byzantine studies. Dumbarton Oaks. 
• Gregory, Timothy E. (1990). „Intensive archaeological survey and its place in Byzantine studies”. Byzantine Studies. 13 (2): 155—175. 
• Charanis, Peter (1972). Studies on the demography of the Byzantine empire: collected studies. Variorum Publishing. 
• Hendy, Michael F. (1969). „Coinage and money in the Byzantine Empire, 1081-1261”. 12. Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Jeffreys, Elizabeth; Haldon, John F.; Cormack, Robin (2008). The Oxford handbook of Byzantine studies. Oxford University Press. 
• Barker, Ernest, ur. (1957). Social and Political Thought in Byzantium: From Justinian I to the Last Palaeologus. Oxford: Clarendon Press. 
• Vasiliev, Alexander A. (1927). „Byzantine Studies in Russia, Past and Present”. The American Historical Review. 32 (3): 539—545. doi:10.2307/1837746. 
• Beck, Hans-Georg (1977). Byzantinistik heute. Berlin: De Gruyter. ISBN 978-3-11-007220-4.  (jezik: nemački)
• Hunger, Herbert (1973). Byzantinische Grundlagenforschung. London.  (jezik: nemački)
• Irmscher, Johannes (1971). Einführung in die Byzantinistik. Berlin.  (jezik: nemački)
• Mazal, Otto (1989). Handbuch der Byzantinistik. Graz.  (jezik: nemački)
• Moravcsik, Gyula (1976). Einführung in die Byzantologie. Darmstadt.  (jezik: nemački)
• Stouraitis, Ioannis (2014). „Roman Identity in Byzantium: A Critical Approach” (PDF). Byzantinische Zeitschrift. 107 (1): 175—220. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 06. 2016. g. Pristupljeno 19. 05. 2019.