Pređi na sadržaj

Vizelj (reka)

Koordinate: 44° 50′ 01″ S; 20° 28′ 13″ I / 44.8335545° S; 20.470227° I / 44.8335545; 20.470227
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Vizelj (muzička grupa).
Vizelj
Vizelj u Borči
Opšte informacije
Dužina31 km
SlivCrnomorski
Vodotok
Izvorseverno od Padinske Skele
UšćeDunav kod Krnjače
Koor. ušća44° 50′ 01″ S; 20° 28′ 13″ I / 44.8335545° S; 20.470227° I / 44.8335545; 20.470227
Geografske karakteristike
Država/e Srbija
OblastPančevački rit
NaseljaPadinska Skela, Kovilovo, Borča, Beograd (Krnjača)
PritokeSefkerinski kanal, Buk, Lisičji jarak, Rasova, Mokri Sebeš, Veliki kanal

Vizelj je kanalisana reka u krajnjem jugozapadnom delu Banata, i severnom delu centralne Srbije. Leva je pritoka Dunava, u koga se uliva kod Krnjače. Celom svojom dužinom teče kroz Pančevački rit, odnosno teritorijom opštine Palilula u okviru administrativne teritorije Grada Beograda.

Tok

[uredi | uredi izvor]

Vizelj izvire severno od Padinske Skele, u središnjem delu Pančevačkog rita koji predstavlja nekadašnju plavnu močvaru u jugozapadnom kraju Banata. Izvire na lokalitetu Livade, i najpre teče na zapad gde u rejonu Puškara prima Sefkerinski kanal sa desne strane, a kod Carske šume, takođe sa desne strane, prima kanal Buk. Buk povezuje Vizelj sa Besnim fokom i kanalom Kišvara na zapadu. Od te tačke, Vizelj generalno teče u pravcu sever-jug, uz mnogobrojne krivine i meandre, prateći u gornjem toku Zrenjaninski put. Teče između rejona Nove livade na istoku, i Galina greda i Zlobatska bara na zapadu.[1][2][3]

U Padinsku Skelu ulazi kod Instituta za ratarstvo i šumarstvo, i teče između skelanskih naselja Novo naselje (sa desne strane), Tovilište i aero-kompleksa Lisičji jarak (sa leve strane). Na izlasku iz Padinske Skele, kod PKB-ovog industrijskog kompleksa, u Vizelj se, sa leve strane, uliva Lisičji jarak. Odatle meandrira na zapad, odvajajući se od Zrenjaninskog puta. Teče kroz Kovilovo, gde prima kanal Rasova sa desne strane, i kroz predeo Zbeg nastavlja na jug. U ovom delu preko kanala prelazi Spoljna magistralna tangenta, odnosno severni krak obilaznice oko Beograda. Pred ulazak u Borču, kanal pravi veliki meandar, formirajući lokalitet Veliki budžak.[1][2][3]

Vizelj nastavlja da meandrira, čineći najvećim delom zapadnu i jugozapadnu granicu urbanog dela Borče, odnosno njenih naselja Mali Zbeg, Nova Borča (Centar 3) i Stara Borča. Irgot, deo Stare Borče, se u potpunosti nalazi u zajedničkom meandru Vizelja i Mokrog Sebeša, koji dolazi sa leve strane. Vizelj nastavlja na jug, gde sa desne strane prima Veliki kanal. Na ovom pravcu se Borča širi, i prostor se urbanizuje u pravcu Crvenke. Kanal nastavlja ispod nasipa koji brani unutrašnjost Pančevačkog rita od izlivanja Dunava, i skreće na jugoistok, paralelno sa nasipom.[1][2][3]

U ovom krajnjem delu, kanal čini administrativnu granicu između naselja Borča i Beograd, odnosno Krnjača. Takođe čini istočnu granicu dunavske ade Kožara, koja je sa okolnim područjem planirana kao osnova za formiranje mnogo većeg, veštačkog ostrva Čaplja. Poslednja 2 kilometra Vizelja, a po nekim mapama i ceo tok posle nasipa, nazivaju se još i Borčanski ili Jojkićev Dunavac, po nekadašnjem gradonačelniku Beograda Đurici Jojkiću. Za vreme Jojkićevog mandata ovaj deo Vizelja je kanalisan i proširen, kako bi se ubrzalo odvodnjavanje Pančevačkog rita. Kanal se uliva u Dunav na njegovom 1.168,5-om kilometru, kod vikend naselja Mika Alas.[1][2][3][4]

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Stadion Vizelj park u Borči, u blizini kanala

Usled kanalisanja i veštačkog povezivanja sa susednim vodotokovima i kanalima, za Vizelj se daju različite dužine, od 27 do 31 kilometra. Reka je duboka od 1.5 do 2 metra, i u proseku je široka 50 metara.[5]

Jojkićev Dunavac, koji čini završni deo vodotoka, je u stvari 6 kilometara dugačak kanal, prosečen krajem 1950-ih radi odvodnjavanja terena. U Borči se nalazi pumpna stanica koja prebacuje vodu iz Jojkićevog Dunavca u Mokri Sebeš.[6]

U periodima normalnog i povišenog vodostaja, manja plovila mogu da uplove u kanal, ali tokom niskog nivoa kanal nije plovan.[4] Međutim, kanal je pogodan za kajakaštvo. U svrhu ovog sporta koristi se od 1972. godine, kada je osnovan prvi kajakaški klub u Borči.[7]

Vizelj je i ime PKB-ove farme svinja. Stadion FK BSK Borča, koji je sagrađen u neposrednoj blizini reke 2009. godine, nosi naziv Vizelj park.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Najstariji zabeleženi radovi na kanalisanju reke potiču iz druge polovine 18. veka, za vreme vladavine austrijske carice Marije Terezije.[5] Sredinom 20-og veka, Vizelj je bio plovan za manja plovila. Plovni put počinjao je kod Vrbovskog, i tekao do Reve, gde se ulivao u Dunav.[8] Početkom 1960-ih, sa prokopavanjem Jojkićevog Dunavca, kanal je skraćen i dobio današnji izgled. Kako je teritorija kroz koju teče naglo urbanizovana posle Drugog svetskog rata, a što nije praćeno odgovarajućom komunalnom infrastrukturom, Vizelj je bio sve više i više zagađen.[5]

Delimično je očišćen 2009. godine. Sestre kajakašice Nikolina and Olivera Moldovan, koje su trenirale na Vizelju, uputile su 2012. godine poziv gradonačelniku Draganu Đilasu da se nešto uradi po pitanju sve gorih uslova na reci, s obzirom na važnu ulogu Vizelja u srpskom kajakaštvu. Gradska uprava je tvrdila da to nije u njenoj nadležnosti, ali je grad finansijski podržao čišćenje u avgustu i septembru 2012, kada je kanal izmuljan i očišćen, a okolna vegetacija posečena.[5] Posle ovog čišćenja, počele su da se održavaju godišnje kajakaške regate. Kanal je ponovo čišćen 2014. godine, ali do maja 2015. godine ponovo je zarastao u vegeataciju i zamočvaren.[9] Ponovo je čišćen u leto 2015. godine.[10] Od tada, građani i članovi kajakaških klubova organizuju redovna čišćenja kanala, uključujuću sređivanje obale u aprilu 2017. godine.[7][11]

U martu 2019. godine, ekolozi su opisali Vizelj, uz još neke beogradske rečice, kao "više kanalizacioni slivovi, a manje vodotokovi".[12] Kanal je delimično očišćen posle poplava 2019. godine.[8] U februaru 2022. godine najavljena je izgradnja šetališta uz Vizelj u delu kroz Padinsku Skelu.[13]

Živi svet

[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2014. godine, prilikom popravke kolektora za otpadne vode, otrovne materije su iscurele u reku, što je dovelo do masovnog pomora ribe.[14] U avgustu 2014. godine, PKB je ispustio u kanal veliku količinu amonijaka, koji je pobio gotovo sav riblji svet.[15][16] Uprkos zagađenju, Vizelj je popularan među ribolovcima, iako je sportsko pecanje povremeno zabranjeno, kao na primer 2016. godine u dužini od 600 metara, između 3. i 4. kilometra reke.[17]

U jesen 2010. godine, jato od 30 labudova sletelo je na Vizelj. Nastavili su da dolaze svake godine, a jato se udvostručilo. Labudovi su postali lokalna atrakcija.[10][7] Međutim, područje je pogodio ptičji grip u januaru 2017. godine, od koga je uginulo četrdesetak labudova.[18] Pomor desetina ptica usled ptičjeg gripa registrovan je i 2021. i 2022. godine.[19]

Komunalne službe koje su sekle topole sa terena oko Jojkićevog Dunavca su ostavile debla i granje u kanalu, tako da se do 2020. godine napravio čep koji je potpuno odsekao Jojkićev Dunavac od Dunava. Dunavac je pretvoren u baru, voda je pocrnela a umiranje riba, labudova i pataka se nastavilo.[6]

U 2021. godini izmuljan je i očišćen od trske gornji deo toka, kroz Padinsku Skelu. Kako Vizelj u ovom delu još uvek nije mnogo zagađen, a Padinska Skela je najvećim delom pokrivena kanalizacionom mrežom, labudovi i patke su se odmah vratili na ovaj deo kanala.[13]

Glutin

[uredi | uredi izvor]

Industrijski kompleks Glutin se nalazi u industrijskoj zoni Padinske Skele, uz šetalište kraj obale Vizelja. Glutin je bio državna firma za preradu i uništavanje mrtvih životinja, životinjskog otpada, štavljenje kože i prozvodnju tutkala. Zbog lošeg stanja u kome se kompanija nalazila, radnici su započeli štrajk 2005. godine, i prerada otpada je prestala. 2012. godine država je donirala sredstva kompaniji kako bi se prerada nastavila jer se količina neprerađenog životinjskog otpada gomilala godinama. Umesto toga, štrajkovi su radikalizovani 2012. i 2013. godine, Glutin je otišao u stečaj i zvanično je zatvoren.[20][21]

Ceo kompleks se prostire na površini od 3,3 hektara, i nalazi se 500 metara od urbanog dela Padinske Skele.[22] U februaru 2019. godine, ekološki aktivisti i novinari su ispitali kompleks, koji je već počeo da se raspada. Procenjeno je da ima oko 300 tona delimično fosilizovanih životinjskih leševa. Mazut, tečnost za štavljenje i brojne neidentifikovane hemikalije su bile rasute svuda po tlu. Bilo je i mnogobrojnog kristalizovanog, stvrdnutog otpada, ostavljenog na otvorenom. Zemlja je bila natopljena otrovnim otpadom, dok su životinjski ostaci razvlačeni svuda od strane pasa lutalica, šakala i lisica. Sportski ersoft timovi su koristili kompleks kao poligon, dok su kosti skupljane za potrebe snimanja muzičkih i video spotova.[20][21]

Centralni bazen - kolektor za otpadne vode PKB-a, koji je u okviru Glutina, je još uvek radio. Cisterne su u njega istakale otpadne vode, odakle su direktno, neprečišćene, tekle u Vizelj. Glutin je tada opisan kao ekološka bomba i "Damoklov mač nad Pančevačkim ritom". Ekolozi su predlagali da se sav otpad preveze i spali u pećima cementare u Beočinu. Međutim, dodatne probleme je stvaralo to što se, čak ni u katastarskim knjigama, nije znalo tačno ko je vlasnik zemljišta na kome se nalazi Glutin, dok su sva ministarstva i državne agencije tvrdili da nisu nadležni.[20][21]

Kako niko nije hteo da preuzme odgovornost, gradska uprava je na kraju organizovala uklanjanje otpada, koje je započelo u julu 2019. godine. Otpad je prevožen u fabriku "Proteinka" u Somboru, na preradu. S obzirom na udaljenost (Sombor je 150 kilometara udaljen od Beograda), i vrlo specifičnog procesa prerade ovakvog otpada, planirano je da ceo proces uklanjanja traje mesecima jer je mogao da se preradi samo jedan kamion otpada nedeljno.[23] Prevoz je kasnije pojačan, pa je krajem avgusta 2019. objavljeno da su sve kosti uklonjene.[24]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Tamara Marinković Radošević (2007). Beograd - plan i vodič. Beograd: Geokarta. str. 79, 83 & 91. ISBN 978-86-459-0297-2. 
  2. ^ a b v g Beograd - plan grada. Smederevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 86-83501-53-1. 
  3. ^ a b v g Slobodan Radovanović (2007). Beograd sa okolinom. Smederevska Palanka: M@gic M@p. str. 8, 9, 18, 19, 28 & 29. ISBN 978-86-7802-004-9. 
  4. ^ a b „Ono što znamo i ne znamo o Dunavu”. Plovidba info. 20. 8. 2009. Arhivirano iz originala 13. 02. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  5. ^ a b v g Nikola Belić (21. avgust 2012), „Kanal Vizelj će biti kajakaška oaza”, Politika 
  6. ^ a b Branka Vasiljević (29. jul 2020). „Jojkićev Dunavac i dalje bez života”. Politika. str. 14. 
  7. ^ a b v Č.L. (26. mart 2016). „Neverovatna slika u Borči: Zabeleo se kanal”. Blic. 
  8. ^ a b Branka Vasiljević (11. avgust 2020). „Sprečena ekološka katastrofa u kanalu Vizelj”. Politika. str. 14. 
  9. ^ Marija Kosanovića (31. maj 2015). „Očajni uslovi u kojima treniraju kajakaši iz Borče”. Blic. 
  10. ^ a b „Oaza mira i prirode koju su svi zaboravili”. Koreni. 1. decembar 2015. Arhivirano iz originala 21. 10. 2017. g. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  11. ^ „Uređenje obale kanala Vizelj u Borči”. Zelena lista Srbije. 22. april 2017. 
  12. ^ Branka Vasiljević (23. mart 2019). „Sava i Dunav odolevaju zagađenju, rečice i potoci postali kolektori”. Politika. str. 12. 
  13. ^ a b Ana Vuković, Branka Vasiljević (5. februar 2022). „Šetalište uz kanal Vizelj”. Politika. str. 14. 
  14. ^ M.Lj.Popović (21. april 2014). „Pomor ribe u Borčanskom kanalu Vizelj”. Večernje novosti. 
  15. ^ M.Jovićević (4. avgust 2014). „Mrtve ribe ponovo plutaju po Vizelju”. Blic. 
  16. ^ Marija Kosanović (5. avgust 2014). „Borčanci jeli otrovanu ribu?!”. Blic. 
  17. ^ „Ribarsko područje "Beograd"”. Srbijašume. 2016. 
  18. ^ Ana Ristović (27. januar 2017). „Od ptičjeg gripa uginulo 39 labudova”. Blic. 
  19. ^ Branka Vasiljević (29. januar 2022). „Opet otkriveni uginuli labudovi”. Politika. str. 15. 
  20. ^ a b v Branka Vasiljević (19. februar 2019). „Ekološka bomba na dvadesetak kilometara od centra grada”. Politika. str. 1 & 17. 
  21. ^ a b v Branka Vasiljević (21. februar 2019). „Za kosti u Padinskoj Skeli niko nije nadležan”. Politika. str. 16. 
  22. ^ Branka Vasiljević (28. februar 2019). „Ekološki horor u Padinskoj Skeli”. Politika. str. 14. 
  23. ^ Branka Vasiljević (4. jul 2019). „Ekološka bomba iz Padinske Skele odlazi u spalionicu”. Politika. str. 13. 
  24. ^ Daliborka Mučibabić (29. avgust 2019). „Uklonjeno groblje kostiju iz Padinske Skele”. Politika. str. 15. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Визељ_(река)&oldid=27711664”