Википедија:GLAM/MVB/Zanimljivosti

Glavna strana Članci QR-kodovi Donacija slika Događaji Zanimljivosti Rezultati Statistika Razgovor

Ispod se nalaze zanimljive informacije koje bi trebalo iskoristiti i u baciti u članke. Nezaboravite da na stranizu za razgovor članka stavite šablon {{Википројекат:ГЛАМ/МВБ}}.

Zanimljivosti

• Tokom boravka u Zrenjaninu (tada Petrovgradu) 1937. godine književnica Milica Jakovljević Mir-Jam upoznala je pilota poručnika Momčila Maksimčeva koji joj je kasnije poslužio kao uzor za lik pilota Nenada Aleksića u romanu Ranjeni orao.[1]
• Verovanje da pauke ne treba ubijati jer oni donose sreću potiče iz avijacije. U njenim ranim danima kada su avioni pravljeni od platna i drveta, strukturu aviona napadale su razne štetočne koje su je slabile. To je za posledicu imalo lom konstrukcije tokom leta što se neretko završavalo i tragično. Međutim, vremenom je primećeno da tamo gde ima paukova nema štetočina, pa samim tim ni slabljenja strukture letelice. Očigledno - pauci pilotima donose sreću![2]
• Prilikom vazdušnog bombardovanja Bagdada 1991. godine televizijske kamere su prvi put direktno prenosile prizore iz rata.[3]
• S obzirom da pritisak vazduha opada sa porastom visine, tokom leta avionom bilo je nemoguće koristiti klasično naliv-pero jer je usled razlike pritisaka mastilo izlazilo i razlivalo se. Da bi rešili ovaj problem, američki inženjeri su konstruisali posebnu olovku koja je imala gušće mastilo smešteno u cevčicu na čijem se kraju nalazila kuglica koja je mastilo ravnomerno nanosila na papir. Tako je nastala hemijska olovka.[4]

Dogodilo se

• 17.01.1617. - Umro Faust Vrančić (Fausto Veranzio).[5]
• 04.07.1753. - Rođen pionir balonstva Žan Pjer Blanšar (Jean-Pierre Blanchard) [6]
• 25.04.1783. - Poleteo prvi balon na topli vazduh braće Mongolfje - ali bez ljudske posade; dostigao je visinu od 300 metara. [7]
• 26.06.1794. - U Francuskoj, tokom bitke kod Flerisa, balon je prvi put upotrebljen u borbi; balonista je bio kapetan Kutel. [8]
• 12.01.1866. - U Londonu osnovano Kraljevsko aeronautičko društvo (Royal Aeronautical Society - RAeS) [9]
• 14.05.1884. - Rođen nemački konstruktor aviona Klod Dornir (Claude (Claudius) Honoré Desiré Dornier) [10]
• 01.08.1893. - Donete Izmene i dopune uredbe o formaciji celokupne vojske kojima se previđa stvaranje po jedne vazduhoplovnog (balonskog) odeljenja u svakoj diviziji Srpske vojske. [11]
• 26.06.1898. - Rođen nemački konstruktor aviona Vili Meseršmit (Willhelm Emil Willy Messerschmitt) [12]
• 22.01.1899. - U Sodražici kod Ribnice (Slovenija) rođen France Pirc, prvi komandant jugoslovenskog Ratnog vazduhoplovstva posle Drugog svetkog rata. [13]
• 11.01.1901. - Rođena Kvon Ki-ok (Kwon Ki-ok), prva žena vazduhoplovac kako u Koreji tako i u Kini [14]
• 09.04.1901. - Rođen Stanislav Vigura (Stanisław Wigura), poljski konstruktor, suosnivač firme RWD i pobednik Trećeg FAI takmičenja 1932. u Berlinu [15]
• 28.08.1904. - Rođen italijanski konstruktor Sekondo Kampini (Secondo Campini), pionir mlazne avijacije [16]
• 22.05.1906. - Američki patentni zavod izdao patent braći Rajt za sistem upravljanja avionom po tri ose [17]
• 23.01.1908. - Rođen Aleksandar Aca Stanojević, legenda našeg jedriličarstva [18]
• 19.01.1910. - Tokom leta na avionu tipa Farman sa pilotom Lujom Polanom (Louis Paulhan) kod Los Anđelesa, poručnik američke Armije Pol Bek (Paul W. Beck) bacio je tri vreće peska teške po 0,9 kg na metu kako bi ispitao mogućnost upotrebe aviona za bombardovanje iz vazduha. [19]
• 13.07.1910. - Francuski konstruktor i pilot Leon Moran prvi na svetu je leteo brže od 100 kilometara na sat [20]
• 22.10.1910. - Britanski pionir avijacije Tomas Sopvič (Sir Thomas Octave Murdoch Sopwith) izveo je svoj prvi samostalan let, ali je pao posle 300 jardi (270 metara) [21]
• 09.01.1911. - U Beogradu poginuo Edvard Rusjan. [22]
• 29.03.1912. - Rođena Hana Rajč (Hanna Reitsch) [23]
• 28.01.1913. - Jovan Bjelovučić prvi je preleteo Alpe iz Francuske u Italiju. [24]
• 19.01.1915. - U noći 19./20. januara dva nemačka Cepelina L.3 i L.4 bombardovali su Veliku Britaniju bacivši bombe na gradove Grejt Jarmaut i Kings Lin; poginulo je preko 20 osoba; bilo je to prvo bombardovanje Engleske vazdušnim brodovima i prvo veliko bombardovanje civila iz vazduha.[25]
• 22.05.1915. - Dodeljen prvi Viktorijin krst jednom pripadniku vazduhoplovstva: drugi poručnik Rod-Morhaus (W.B. Rhodes-Moorhouse) posthumno odlikovan za bombardovanje železničke stanice iz niskog leta koje je izvršio 26. aprila.[26]
• 27.07.1915. - Rođen nemački pilot lovac-as Jozef Pips Priler (Josef Pips Priller).[27]
• 04.07.1916. - Po rešenju srpske Vrhovne komande, poručnik-pilot Miloš Ilić vraćen je u pešadiju.[28]
• 08.09.1917. - Francuski pilot srpskog porekla Petar Pjer Marinović postigao svoju prvu vazdušnu pobedu.[29]
• 23.09.1917. - U vazdušnoj borbi poginuo nemački lovački as Verner Fos (Werner Voss).[30]
• 03.06.1918. - Englezi ustanovili odlikovanja Distinguished Flying Cross (DFC), Distinguished Flying Medal (DFM) i Air Force Medal (AFM).[31]
• 21.01.1919. - Rođen probni pilot engleskog mornaričkog vazduhoplovstva Erik Braun (Eric Melrose "Winkle" Brown), pilot koji je leteo više različitih tipova aviona od bilo koga na svetu.[32]
• 20.03.1919. - Rođen nemački pilot lovac Gerhard Barkhorn (Gerhard "Gerd" Barkhorn), drugi na svetu po broju postignutih vazdušnih pobeda (301).[33]
• 28.08.1919. - Osnovana IATA (International Air Trafic Association).[34]