Википедија:Glasanje/Izmena politike izbora administratora

Veliki broj korisnika je aktivno učestvovao u raspravi o ovom predlogu. Iz toka rasprave se može zaključiti da postoji gotovo potpuna saglasnost da bi ovakva promena politike u načelu bila dobra i da ovaj predlog treba staviti na glasanje. Rasprava je takođe iznedrila nekoliko alternativnih verzija ovog predloga. U interesu usvajanja najkvalitetnijeg predloga na najefikasniji način, staviću na glasanje sve predloge koji su se iskristalisali.

Kako je moguće da se usvoji samo jedan od predloga, glasa se za tačno jedan predlog. Svi glasovi se posmatraju zajedno, tako da nema glasova protiv, već je glas za određeni predlog automatski glas protiv svih ostalih predloga (zbog ovoga postoji i predlog protiv promene politike). Predlog koji bude imao bar 70% ukupnog broja glasova se usvaja. Ako nijedan predlog ne osvoji potrebnu većinu, dva predloga sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug. U drugom krugu se usvaja predlog koji osvoji bar 70% glasova. Ako nijedan od predloga ne osvoji potrebnu većinu, glasanje nije uspelo.

Glasanje traje sedam dana. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:57, 27. januar 2010. (CET)

Predlozi

Predlog br. 1

Oduzimanje administratorskih i/ili birokratskih ovlašćenja je moguće u slučaju zloupotrebe prava ili ukoliko zajednica izgubi poverenje u administratora/birokratu. O poverenju administratoru/birokrati se odlučuje glasanjem. Ovlašćenja će biti oduzeta korisniku koji na glasanju dobije 50% podrške ili manje. Glasanje za oduzimanje administratorskih/birokratskih ovlašćenja korisniku sprovodi se po istim pravilima kao glasanje za davanje istog pristupa. Ukoliko korisnik dobije preko 50% podrške na glasanju, ovlašćenja neće biti oduzeta, i glasanje o opozivu istom korisniku može u narednih 90 dana biti organizovano samo ukoliko korisnik zloupotrebi tehnička ovlašćenja.

1. za -- Обрадовић Горан (разговор) 22:03, 27. januar 2010. (CET)
2. za Deluje mi realno i logičnije od ostalih predloga. Svakako pozitivan pomak u odnosu na trenutnu politiku. --micki ^talk 22:36, 27. januar 2010. (CET)
3. za --filip ██ 23:41, 27. januar 2010. (CET)
4. za --Dzordzm (razgovor) 23:58, 28. januar 2010. (CET)
5. za --Slaven Kosanović {razgovor} 00:04, 29. januar 2010. (CET)
6. za --Kvant (razgovor) 00:32, 29. januar 2010. (CET)
7. za----László (talk) 02:14, 29. januar 2010. (CET)
8. za--Kale ^{↙info/talk↗} 12:57, 29. januar 2010. (CET)
9. za Nikola (razgovor) 15:36, 29. januar 2010. (CET)
10. za--Vojvoda razgovor 19:58, 29. januar 2010. (CET)
11. za --Jagoda ispeci pa reci 10:31, 30. januar 2010. (CET)
12. za --Đorđe Stakić (r) 14:02, 30. januar 2010. (CET)
13. za --XZ (razgovor) 18:29, 31. januar 2010. (CET)
14. za Da. Potrebno je institucionalizovati uklanjanje administratorskih prava. Ovaj predlog se čini kao dovoljno dobar pomak. Potrebno ga je u naredno vreme precizirati, ali je ovakav kakav je dobar, jer daje odgovore na najbitnije vidove zloupotrebe. Uzmimo, 90 dana je dovoljno za amortizovanje mogućih zloupotreba, što znači da se protiv jednog administratora može pokrenuti proces maksimalno pet puta godišnje, i to ako je prvi zaključno sa 5-6. januarom. A ako neko upravo to radi, smatram da je vrlo lako pokrenuti medijaciju. --millosh (razgovor) 21:29, 1. februar 2010. (CET)
15. za -- JustUser  d[-_-]b  10:53, 2. februar 2010. (CET)
16. za -- Bojan  Razgovor  22:09, 3. februar 2010. (CET)

Predlog br. 2

Preimenovan u dopunu 3 (vidi dole). Svi administratori automatski gube administratorska prava određenog reizbornog dana (prvi reizborni dan se naknadno određuje) i svi (osim ako se najkasnije 3 sedmice prije isteka mandata zvanično ne izjasne protiv) su automatski kandidovani za sledeći mandat u dužini od 1 godine. Reizbor traje 3 sedmice do isteka mandata. Obaveza obrazloženja glasa u reizboru nije obavezna. Za slučaj da se broj administratora reizborom smanji ispod 5, potreban procenat podrške (sa potrebnih 70%) rekurzivno pada za 10%, sve dok se ne dostigne minimalni broj od 5.

1. za --Kašter (разговор) 22:05, 28. јануар 2010. (CET)

Predlog br. 3

Oduzimanje administratorskih i/ili birokratskih prava je moguće ako korisnik ista zloupotrebi ili konstantno krši vikipedijine smernice.

# za -- Bojan  Razgovor  22:25, 27. januar 2010. (CET) # za Riječ "konstantno" znači, bar 3 puta u "zadnje vrijeme" (1 put bi značilo "ponekad" a 2 puta bi značilo "često"). Pod pretpostavkom da taj period nije duži od 6 mjeseci. --Kašter (разговор) 22:05, 28. јануар 2010. (CET)

Predlog br. 4

Mandat administratora je 2 godine. Polovini administratora mandat počinje parnih a drugoj polovini neparnih godina (zbog kontinuiteta i iskustva). Biraju se na izborima sa glasanjem sa da i ne. Oduzimanje administratorskih i/ili birokratskih prava je moguće u slučaju zloupotrebe prava ili ukoliko zajednica izgubi poverenje u administratora. Opoziv može pokrenuti bilo ko (sa 1000+ izmjena) bez obaveze navođenja razloga. Odlučuje se o (ne)oduzimanju prava sa glasanjem. Sa manje od 50% glasova, u oba postupka, kandidat nije izabran.

1. za --Miroslav Ćika (razgovor) 17:33, 28. januar 2010. (CET) Jasan postupak postavljanja, i opoziva.
2. za --Novak (razgovor) 22:00, 28. januar 2010. (CET)

   za --Jagoda ispeci pa reci 23:18, 28. januar 2010. (CET) Vidi objašnjenje dole.--Jagoda ispeci pa reci 10:31, 30. januar 2010. (CET)

3. za --Sahara (razgovor) 18:02, 29. januar 2010. (CET)
4. za --SmirnofLeary (razgovor) 22:54, 29. januar 2010. (CET)

Ni jedan od predloga

Protivim se ovoj izmeni politike ili smatram da nijedan od predloga nije dobar.

1. za 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:43, 3. februar 2010. (CET)

Dopuna br. 1

Tokom rasprave je primećeno da više predloga menja sadašnje pravilo po kojem je za uklanjanje prava potrebno 50%+1 glasova. Takođe je ustanovljeno da makar jedan predlagač (Dzordzm) nema čvrst stav prema ovome, te se i ova stavka stavlja na posebno glasanje. Dakle, traži se potvrda trenutne politike, po kojoj je za uklanjanje prava potrebno 50%+1 glasova. U suprotnom će se slučajevi 50%-50% rešavati na štetu administratora na glasanju.

Za uklanjanje prava je potrebno preko 50% glasova

1. za 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:14, 28. januar 2010. (CET)
2. za Još bolje 70%. --Kašter (разговор) 22:05, 28. јануар 2010. (CET)
3. protiv 50% je sasvim dovoljno. Ako ti polovina ne veruje, sasvim je jasno da je taj admin izgubio poverenje zajednice. --Jagoda ispeci pa reci 23:11, 28. januar 2010. (CET)
4. protiv per Jagoda. --Dzordzm (razgovor) 00:00, 29. januar 2010. (CET)
5. protiv Pre bih podržao da je dovoljno 50%-1 Nikola (razgovor) 15:36, 29. januar 2010. (CET)
6. protiv--Vojvoda razgovor 19:49, 29. januar 2010. (CET)
7. protiv 50%+1 je minimum za održivost nekog na poziciji administratora. Od 70% (tj. 100% ako hoćemo da budemo precizni) do 50%+1 se nalazi prostor poverenja administratoru. Ispod 50%+1 administrator nema poverenja. --millosh (razgovor) 21:32, 1. februar 2010. (CET)

Dopuna br. 2

Takođe je bilo predloženo da u politiku bude uvršteno pravilo, da glasanje za uklanjanje admin prava ne može da pokrene korisnik koji je u zadnjih nedelju dana bio u sukobu sa dotičnim administratorom. Ovo je ekvivalent pravilu po kome administrator ne može da blokira korisnika sa kojim je u sukobu.

A pošto smo saterani da napravimo i predlog formulacije, uzećemo ga direktno iz teksta:

Davanje predloga za skidanje admin prava da bi se stekla prednost u raspravi o sadržaju nije moguće. Kao što administratori ne smeju da blokiraju korisnike sa kojima su trenutno umešani u raspravu o sadržaju, takođe će se glasanja pokrenuta od strane korisnika, koji su sa dotičnim adminom trenutno umešani u raspravu o sadržaju, biti smatrana nevažećim. Ako ste u nedoumici šta da radite, prijavite problem nekom drugom administratoru ili korisniku da se pozabavi njime. (Možda grešite!)

Pih, težina formulacije je to...

1. za 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:14, 28. januar 2010. (CET)
2. za Zaštita administratora od zlonamjernih korisnika. --Kašter (разговор) 22:05, 28. јануар 2010. (CET)

   protiv Nedefisano šta znači „sukob“; da li se misli na uređivački sukob ili kada admin maltretira korisnika. Ukoliko je ovo drugo u pitanju, onda je pravilo sve samo ne korektno.--Metodičar zgovor²a 22:51, 28. januar 2010. (CET) Povčaim glas.--Metodičar zgovor²a 21:25, 31. januar 2010. (CET)

   Kako nije? :) Vi kao da ne čitate šta je rečeno po toj tački. (nadovežite se na komentar dole, ali ne možete tvrditi da sukob korisnik-admin nije definisan, dok admin-korisnik jeste. Licemerno je) 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 04:12, 29. januar 2010. (CET)

   Da li ja mogu da glasam, a da me neko ne prozove da sam licemeran ili šta li već? I zašto se samo moj glas komentariše? I uopšte me ne zanimaju objašnjenja mimo predloga. U predlogu sukob nije definisan i doviđenja prijatno. Ionako pojma nemam gde to piše da admin ne može da blokira onog sa kim je u sukobu.--Metodičar zgovor²a 18:47, 29. januar 2010. (CET)

   Možeš da glasaš, ali ne možeš da pride kažeš nešto što ne stoji. Skoncentriši se na odgovor, kad si već počeo. Zašto bi sukob admin-korisnik bio definisan a sukob korisnik-admin ne? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:00, 29. januar 2010. (CET)

   Gde je to pravilo koje govori da admin ne može da blokira korisnika sa kojim je u sukobu?--Metodičar zgovor²a 19:04, 29. januar 2010. (CET)

   Evo, ovde. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 08:26, 30. januar 2010. (CET)

   Citiram: „Administratori ne smeju da blokiraju korisnike sa kojima su trenutno umešani u raspravu o sadržaju.“ Dakle, vrlo jasno definisano. U ovom pravilu nije jasno definisano, a prodaje se priča o „ravnopravnosti“. Ja bih zamolio da me se ne napada i ne vređa i da se umesto toga, prethodno sagledaju svi argumenti.--Metodičar zgovor²a 14:24, 30. januar 2010. (CET)

   Moraš da primetiš da gore nema formulacije već razloga predložene dopune. Upravo se na takvu ekvivalentnost misli, i to se provlači kroz celi predlog. Ako je jedini razlog za negativan glas to što tekst nije prekopiran sa zamenjenim ulogama, i dalje smatram licemernim da se tvrdi da spomenuti sukob nije definisan. Takođe i dalje tvrdim da niko ne napada tebe već tvoje stavove. Prestani da se poistovećuješ s njima i manje će boleti i tebe i druge. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:51, 30. januar 2010. (CET)

3. protiv Isto kao i Metodije. Pre će biti da treba zaštite korisnicima od zlonamernih administratora. --Jagoda ispeci pa reci 23:08, 28. januar 2010. (CET)
4. protiv Ko nema 50% poverenja, nema šta da traži na položaju administratora, bez obzira na to ko pokreće glasanje. --Dzordzm (razgovor) 00:02, 29. januar 2010. (CET)

   No, čak o neko sa preko 50% može u svakom trenu biti popljuvan na pravdi Boga, jer koliko god bili izbirljivi prema adminima, ne treba da biramo metode kojima ih biramo. Drži vodu samo iz perspektive pasivnih admina, koji malo šta rade. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 05:05, 31. januar 2010. (CET)

5. protiv Veoma jednostavan način da se postane doživotni administrator: ući u sukob sa svima Nikola (razgovor) 15:36, 29. januar 2010. (CET)

   Ima jednostavniji: svima idi uz dlaku, ili se i ne pojavljuj kad neko razara projekat. :) Uzgred, nema šanse da se uđe u sukob sa svima u roku od nedelju dana (uvek se može naći neumešani posmatrač sa strane da pokrene glasanje), a čak i da "oštećeni" od nekog zatraži da pokrene glasanje, ta druga osoba će biti hladnija od njega. Dakle, radi se o minimalnoj barijeri. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:41, 29. januar 2010. (CET)

   I to ima smisla.  neutralan za sada. Nikola (razgovor) 16:28, 29. januar 2010. (CET)

6. zaAko bi mogoa bilo ko da pokreće glasanje onda bi mogli da dobijemo veliki broj nepotrebnih glasanja.--Vojvoda razgovor 19:51, 29. januar 2010. (CET)
7. protiv Ovde se radi o poverenju administratoru, a ne o konkretnom sporu. Prevedeno na npr. sudski sistem, jedan sudija ne sme da sudi ako je u sukobu interesa, dok se pred nadležnim organima po potpuno drugim procedurama može pokrenuti proces za njegov opoziv i to može uraditi strana koja je s njim u sukobu. millosh (razgovor) 23:00, 1. februar 2010. (CET)

Komentari

Samo nešto da bude jasno; nikog ja nisam „saterao“ da menja formulaciju. Ja sam glasao protiv i argumentovao svoj glas. Time nisam vršio pritisak na bilo koga da bilo šta menja. Nikome ja nisam ništa naredio, niti ga ucenio. Moje je pravo da glasam protiv i ono što se navodi u predlogu samo pokazuje ozbiljnost samog predloga. Uzgred budi rečeno, formulacija jeste važna, jer su zloupotrebe uvek moguće, a i da nije važna kako se u predlogu tvrdi, onda ne bismo uopšte pravili ni predloge glasanja, niti glasanja niti bilo šta, nego bismo sve podrazumevali. Podrazumeva se i da me niko neće maltretirati, pa se to ipak dešava.--Metodičar zgovor²a 18:20, 30. januar 2010. (CET)

Već ti je rečeno da možeš da glasaš kako te volja. Ali tvrdnjom da sukob adimna i korisnika nije definisan dolaziš u sukob sa već donetim pravilima, koji ovaj sukob definišu. Nije bilo potrebe da dodajem bilo šta, no pošto si stavio do znanja da ne smatraš da je sukob korisnika sa adminom isto što i sukob admina sa korisnikom, potrudio sam se i da ti formulišem kako ovaj osnovni bonton treba da izgleda sa strane korsinika.

Naravno, pošto si već stavio do znanja da je tebi samo cilj da teraš svoje bez nečije mogućnosti da te na tom putu zaustavi — ako treba i bezobrazlukom da se izboriš za svoje mesto pod suncem — ne znam kako bi tebi ovakvo pravilo moglo uopšte da se svidi, ma koliko dobro formulisano bilo. :) Ne voliš fer-plej i tačka. No, i dalje je licemerno da tvrdiš da sukob nije definisan. Jeste. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 05:02, 31. januar 2010. (CET)

Tvoje je pravo da glasaš kako smatraš da treba i da daš svoj argument (što je čak i bolje nego da se glasa bez obrazloženja). Prvenstveno sam mislio na Mihajla koji je reagovao u odeljku za glasanje na tvoj i Nikolin komentar. Ne znam da li je nekom smernicom to obuhvaćeno, ali je svakako ružna praksa i može ličiti na pokušaj da se izvrši pritisak na ljude koji misle drugačije. Takođe mi se ne dopada i to što si ti nastavio da komentarišeš u tom odeljku jer to otežava praćenje toka glasanja i stvari čini komplikovanijim. Ne ulazim u povod za tu diskusiju (jer sam mislio uopšteno). Sve diskusije i komentare treba nastaviti u odgovarajućim odeljcima zbog drugih korisnika. --micki ^talk 18:35, 30. januar 2010. (CET)

Praksa nadovezivanja na glasove nije strana. V. metu. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 05:02, 31. januar 2010. (CET)

Pa shvatio sam. Zato sam i napravio pododeljak „komentari“.--Metodičar zgovor²a 18:49, 30. januar 2010. (CET)

A meni se čini da si ipak dopustio da te zastraše.--Jagoda ispeci pa reci 23:26, 1. februar 2010. (CET)

Dopuna br. 3

Svi administratori automatski gube administratorska prava određenog reizbornog dana (prvi reizborni dan se naknadno određuje) i svi (osim ako se najkasnije 3 sedmice prije isteka mandata zvanično ne izjasne protiv) su automatski kandidovani za sledeći mandat u dužini od 1 godine. Reizbor traje 3 sedmice do isteka mandata. Obaveza obrazloženja glasa u reizboru nije obavezna. Za slučaj da se broj administratora reizborom smanji ispod 5, potreban procenat podrške (sa potrebnih 70%) rekurzivno pada za 10%, sve dok se ne dostigne minimalni broj od 5.

1. za --Kašter (разговор) 22:05, 28. јануар 2010. (CET)
2. protiv bespotrebno komplikovanje stvari.--Jagoda ispeci pa reci 23:20, 28. januar 2010. (CET)
3. za Osigurava kakvo takvo ne-formiranje „veća pasivaca“. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 04:13, 29. januar 2010. (CET)
4. protiv (1) 5 administratora je malo za ovu Vikipediju. (2) Ako postoji (a čini mi se da postoji, mada nisam proveravao) pravilo o neaktivnosti (posle toliko i toliko meseci neaktivnosti administratoru/birokrati se uklanjaju prava), onda je ovo pravilo suvišno u tom smislu. (3) Mislim da nije loše imati proveru poverenja administratorima u nekom periodu (npr. jednom godišnje ili posle navršene godine dana administriranja), ali onda ne treba da limit bude 70% nego 50%, pošto se administrator tokom svog rada sigurno nekom zamerio. Ovako izmenjenu dopunu smatram korisnom, ali tek pošto prođe neko vreme (jedno dve godine) od početka primene predloga br. jedan. Inače bi bila previše radikalna promena i značila bi pojavu nestabilnosti u zajednici. --millosh (razgovor) 21:43, 1. februar 2010. (CET)đ

   Moguće da nisi vidio u raspravi, da broj od min. 5 admina predstavlja kritičan broj pri kojem se aktivira mehanizam zaštite projekta. Nije cilj ili odredba da imamo samo 5 admina. Redovne kandidature itd. bi se dešavalo nezavisno od ove dopune. A ujedno bi pokazao da zajednica nema povjerenja u postojeću garnituru tj. da nije blagovremeno brinuto o uvođenju novih admina na projekat. Dva, iz perspektive projekta veoma korisna indikatora. Ali, vjerovatno će ovo morati drugom prilikom da se pojavi kao zaseban i dobro objašnjen prijedlog, pošto imam utisak da uopšte nije shvaćen. Poz, --Kašter (разговор) 22:39, 1. фебруар 2010. (CET)

   A dopuštam i mogućnost da se neki boje da će odmah izgubiti pozicije, iako ih se politički veoma efikasno odriču "kad god to zajednica odluči" :). --Kašter (разговор) 22:43, 1. фебруар 2010. (CET)

   (1) Shvatio sam šta znači 5 administratora. U tom smislu sam protiv toga da to bude kritičan broj administratora. To je cifra koja u ovom trenutku treba da bude 20-30 i koja se stalno treba menjati. Zapravo, što više administratora -- to bolje; naravno, ne nauštrb njihovog kvaliteta. (2) Rekao sam da se sa osnovnom idejom (reizbor) slažem, ali mislim da treba sačekati neko vreme. Možda ne baš dve godine, ali sigurno bar 6 meseci do godinu dana od primene prvog predloga. Nismo više u situaciji kada nam trebaju radikalni rezovi, a tvoja dopuna, zajedno sa prvim predlogom, predstavljala bi radikalnu izmenu odjednom, iako to ne bi bila ako bi se uvela za neko naredno vreme. U ovom trenutku je situacija na projektu i u zajednici dovoljno dobra da nema potrebe eskperimentisati, već mirno menjati pravila u skladu sa potrebama, odnosno, u skladu sa onim što se nije do sada uradilo, a potrebno je. Usput, dobro je što se nalazimo tu gde se nalazimo. --millosh (razgovor) 23:12, 1. februar 2010. (CET)

   Evo i priloga za razradu budućeg pravila: Na reizboru ne prolaze oni koji imaju manje od 50%+1 glasova za, a ako ima manje od 20 (30, već koliko se dogovori) preostalih administratora, onda prvih 20 (30...) ostaju administratori. --millosh (razgovor) 23:20, 1. februar 2010. (CET)

Dopuna br. 4

U djelomičnom dogovoru sa Saharom, uvodimo pojašnjenja broja 4:

Kod prvog izbora administratora, pola biramo na dve godine (to je prva polovina po broju dobijenih glasova), a druga polovina je na jednu godinu. Ako postoje neki sa istim brojem glasova, pa se ne zna da li idu u prvu ili drugu skupinu, dotični idu u drugi krug glasanja. Važno je da se preklapaju mandati, jer onda otpada obrazloženje tipa „biramo ga zbog očuvanja kontinuiteta“. Admin postaje ako dobije 70% i više glasova za. Smjenjen je ako dobije manje od 50% ili samo 50% podršku na glasanju za opoziv. Glasanje za opoziv se ne smije ponavljati u razmacima manjim od 90 dana. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:34, 29. januar 2010. (CET)

Komentari

Samo bih da primijetim da predlog br. 2 predstavlja dopunu pravila (starih ili drugih novoizglasanih). Tako su bili i označeni u diskusiji. Praktično, recimo predlog 1 i predlog 2 nisu uopšte kontradiktorni. Glasanje samo za jednog dakle ne odražava faktično stanje predloga i dotične diskusije. Molim da se to promijeni. --Kašter (разговор) 00:53, 28. јануар 2010. (CET)

Takođe i moj predlog je dopuna postojećem pravilu i ostalim predlozima. Konstantno kršenje pravila umesto nejasnog poverenja zajednice. -- Bojan  Razgovor  00:56, 28. januar 2010. (CET)

Kašter i Bokice, ja sam razumeo da vaša dva predloga predstavljaju dopunu trenutno postojećih pravila, ali ne i da predstavljaju dopunu prvog predloga.

Kasterov predlog je koliko ja vidim nesaglasan sa prvim predlogom jer on implicira da između dva godišnja glasanja nije moguće pokrenuti glasanje za opoziv administratora, što je suština prvog predloga.

Bokicin predlog ne vidim da može da bude dopuna prvom predlogu pošto je on podskup tj. suženje a ne proširenje ovog predloga, i ako bi bio usvojen sa prvim predlogom bi u potpunosti zakočio njegovu implementaciju. Prvo, taj predlog nije jasno definisan (uklanjanje je moguće.. ali kako? po automatizmu, po glasanju ili na neki treći način?). Drugo, on zahteva da bude ispunjen interesantan uslov konstantnog kršenja smernica. Ovo otvara izuzetno široko polje za trolovanje/miniranje! Jedan administrator krši smernice, neko pokrene glasanje za njegov opoziv, i onda ovaj može da počne da minira glasanje tvrdeći da nije kršio smernice, te da je glasanje ništavno, i da ga treba prekinuti, dok se ne dokaže da su smernice prekršene. Ako pročitate smernice Vikipedije videćete da su one (to je i suština razlike između pravila i smernica) definisane široko i u opštim crtama, i stoga ne postoji jasno merilo da se dokaže da je neko prekršio određenu smernicu. Posebno ciničan administrator će čak reći dobro prekršio sam smernice u ovih 5 situacija ali evo navodim i ovih 5 situacija kad nisam prekršio smernice, to jasno dokazuje da ih ne kršim konstantno, dakle glasanje je ništavno. Meni je jasno da je ideja ovog predloga bila da učini situaciju jasnijom, ali zbog problematičnog izbora termina on čini upravo suprotno. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:21, 28. januar 2010. (CET)

Zbog čega bi trebalo pokretati raspravu o deadminovanju, osim ako admin zloupotrebljava prava i krši pravila? Zato što nije simpatičan nekom, a radi dobro? Naravno po glasanju, podrazumevalo se. Ne znam kako zamišljaš da u prvom predlogu ne bude trolovanja. To što si naveo neće pomoći nekom administratoru da se odbrani, on treba da ospori da je kršio pravila i smernice. -- Bojan  Razgovor  01:37, 28. januar 2010. (CET)

Pa to je trebalo da nedvosmisleno napišeš. Ovako kako si ti napisao, ti kad iz validnih razloga pokreneš glasanje za moj opoziv, ja ću da kažem: Čekaj, ne može to tako! Ti mene ne voliš i zato si pokrenuo glasanje. Kažeš da sam konstantno kršio smernice? Dokaži! Za svaki tvoj dokaz kad sam kršio smernice mogu da navedem dva primera gde nisam!! Ovo glasanje je potpuno protivno politikama. Vodi se hajka protiv mene i zahtevam da glasanje odmah bude prekinuto. To ću da ponavljam 7 dana dan i noć, fala bogu naći će se i par prijatelja koji će me podržati i zajedno ćemo da zaspemo sve trgove ovakvim izbljuvcima i da zagadimo skorašnje izmene trolfestom. I sam si video gomilu puta da se takve stvari dešavaju. (jedino) Prvi predlog omogućuje da se glasanje pokrene na nedvosmisleno legalan način i umešane strane nek se rasprave na stranici za glasanje. Nakon sedam dana, glasovi se prebroje i deluje se u skladu sa tim. Ideja izmene politike je čista procedura. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:48, 28. januar 2010. (CET)

Izvinjavam se, ali nisam hteo da menjam celu politiku. Mislio sam da se podrazumeva da će biti glasanja i da pitanje konstatnosti ne znači malo kršim, pa dva puta ne kršim, pa kršim, pa tri puta ne kršim. Jednom možemo (a i ne moramo) oprostiti (to zavisi od ličnog suda i težine dela), ali kad se nešto ponavlja sa vremena sa vreme, onda lepo reći: ok care, preterao si i slediti proceduru. Ko što sam rekao, ne treba on dokazuje da ima mesta gde nije kršio prava, već da nije prekršio uošte. Tvoje pravilo dozvoljava pokretanje glasanja o opozivu u slučaju kada admin ne podilazi korisniku (pozvan je da arbitrira pa presudio protiv jednog, glasao protiv, sukobi oko neutrane tačke), pa korisnik može da se sveti pod izgovorom da administrator nema poverenje zajednice. Trolovanja će samo štetiti, a prijateljska glasanja za i protiv ne možemo sprečiti. Ja znam da ja to neću uraditi kad ja budem na redu (ako zgrešim ili usvojimo reizbor), a ako budem glasao, svoj glas ću uvek obrazložiti. -- Bojan  Razgovor  02:08, 28. januar 2010. (CET)

---

Predlog koji se tiče redovnog reizbora ne isključuje mogućnost prevremenog uklanjanja prava prema drugim predlozima. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 01:31, 28. januar 2010. (CET)

Jel? To u njemu ne piše. Neko ko bude pod glasanjem može da dođe u iskušenje da se pravi lud i da pokuša da minira glasanje tvrdeći kako toga nema u pravilima. Što se mene tiče, ceo ovaj postupak promene politike bi trebalo da je nepotreban. Implicitno se je jasno da zajednica uvek može da se izjasni za nečiji opoziv. Ali očigledno se ne tiče samo mene i postoje ljudi koji će tražiti rupe u zakonima. To je sve šta predlog koji sam izneo novo uvodi. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:39, 28. januar 2010. (CET)

Nego, zašto bi nekoga bilo briga šta gde ne piše, kad već ima ono što je jasno zapisano? U prevodu: pošto se stavke međusobno ne sukobljavaju, izglasavanje obeju bi na snagu stavilo obe, i tu nema mesta proizvoljnostima.

Uzgred, pitam se otkud toliko nepoverenje u zajednicu da glasanje (kao i dobrog admina) neće spasti od miniranja? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 01:46, 28. januar 2010. (CET)

Evo ovako: na stranici za raspravu su definisani jasno odvojeni predlozi (predlog 1, predlog 2, ..) a ne dopune, i stoga sam ja na glasanje stavio predloge. Ako su pak predlagači (mada ja to iz toka rasprave nisam uočio) pod predlozima 2, 3, 4.. u stvari podrazumevali dopune predloga 1, nema problema - preimenujte podnaslov predlog n u podnaslov dopuna predloga m, i rešen problem. Samo nemojte da dodajete sad nekakve nove predloge kojih nije bilo na raspravi jer se pravi rusvaj od glasanja i protivno je politici. Imali ste 15 dana da iznesete predloge, ako ste se nečeg novog sad setili, pokrenite novu raspravu. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:59, 28. januar 2010. (CET)

Slažem se da sam i ja ovo prvobitno shvatio kao nešto što isključuje druge predloge, no otkada se Kašter ovde javio, shvatio sam da ta dva predloga tehnički ne smetaju jedan drugom. Možda sam u zabludi. Dajem reč samim predlagačima da kažu šta su s time mislili. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 05:46, 28. januar 2010. (CET)

Mogu ja ovdje da pričam koliko hoću i da se ponavljam do mile volje. Ko hoće može da vidi da se u predlogu 3 sa rasprave (pasus "Tekst predloga i njihovo usvajanje") govori o dopuni pravila (molim da se to pročita i utvrdi). Dakle, uvodi se sistem reizbora i on bi bio nezavisan od redovnih procedura (de)adminovanja, na koja se koncentriše Goranov predlog. Jedino je na dodatno Slavenovo pitanje, da li bi taj reizbor kačio i svježe izabrane admine, potvrdno odgovoreno. Sve ostalo je kristalno jasno. Sa druge strane, i Goranov predlog predstavlja dopunu/zamjenu određenih pravila u vezi izbora administratora a ne potpuno novo definisanje svih pravila. Dakle, ove dvije stvari nisu kontradiktorne, pošto predlog 2 predstavlja dopunu u smislu novog pasusa pravila, a predlog 1 dopunu u smislu zamjene pasusa o deadminovanju. --Kašter (разговор) 08:31, 28. јануар 2010. (CET)

Ja mogu da prihvatim da je Kašter dopunio Gorana, ali ne mogu da prihvatim da moram u paketu da glasam za oba pravila. Tim pre što po mom mišljenju jedno drugo isključuje. Ukoliko su reizbori toliko česti, ne vidim razlog da se u međuvremenu pravi novo glasanje a zbog ne znam čega. Pa ionako ćemo kad-tad glasati o poverenju. Dakle, gubi se smisao. Što se tiče dva novopridodata predloga, protivim se da se na njih glasa na način koji je opisan u vrhu strane i prema kome nisu dozvoljeni glasovi protiv. Jer jesam protiv da se izjednačava admin sa običnim korisnikom. I šta znači to da su u sukobu? Ako me neki admin blokira neopravdano, to bi moglo da znači da smo u sukobu i zato ja nemam pravo da se žalim? Ako neki admin vidno zauzme poziciju suprotstavljene strane i štiti je svim silama i pri tome meni preti blokom, to opet znači da smo u sukobu i ja opet nemam pravo da se žalim? Meni se ta „ravnopravnost“ uopšte ne dopada.--Metodičar zgovor²a 17:23, 28. januar 2010. (CET)

Kao što admin ne može u trenutnku sukoba da proceni da li korisnika zaista treba blokirati, ne znam zašto bi bilo koji korisnik bio bolji od njega i mogao da proceni da li da pokrene svoju igračku ili ne. Ostaviti to neutralnim korisnicima. Sukob između korisnika i admina se definiše na isti način kao i između admina i korisnika (pa ako je ovo dosadašnje bilo definisano, svakako je to i ovo)

No, sve su to već prožvakani argumenti i odgovori. Svoje negodovanje možeš svakako izraziti glasom. O dopunama se glasa sa {{за}} i {{против}} (opšta pravila), jer one nisu deo palete međusobno isključivih predloga. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 17:38, 28. januar 2010. (CET)

Pa nisam to mogao da znam jer nigde ne piše, a i nema podnaslova (kao što ih obično ima) „za“, „protiv“, „uzdržan“.--Metodičar zgovor²a 18:52, 28. januar 2010. (CET)

Kod broja 4 se navodi termin "mandat", ali se ne navodi da se on automatski gubi nakon predviđenog perioda. Ako je ovo zamišljeno drugačije i "mandat" traje sve dok se ne opozove, onda ne treba da se zove mandat nego drugačije. Ovakav "kvalitet" predloga ispada kad se u raspravi igra gluvih telefona. --Kašter (разговор) 19:32, 28. јануар 2010. (CET)

Manje više to, mene mnogo više zabrinjava činjenica da nije navedeno kako se odlučuje koji administrator je u kojoj grupi. U nekom trenutku će se glasati o poverenju prvoj grupi, kako ćemo odrediti ko su ti koji tad idu na glasanje? Ako ja osećam da imam klimavu podršku a ne želim da izgubim ovlašćenja, to mi otvara mogućnost da insistiranjem da se nađem u drugoj grupi još bar godinu dana budem administrator (a zajednica će još godinu dana morati da me trpi).

Takođe, ovo se tiče predloga broj 2 i predloga broj 4: nije definisano kad se sprovodi prvo glasanje, da li odmah nakon potencijalnog usvajanja predloga ili nakon godinu dana/dve godine. Vrlo bitna stvar a jednostavno ne piše, i meni i bez zle namere nije jasno šta su što se ovoga tiče predlagači hteli da definišu. A ako se uključi i zlonamernost (želja da se opstruiše proces), svakako bi bilo problema. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:11, 28. januar 2010. (CET)

Kašter, prijedlozi ne moraju ni biti kontradiktorani, nego je stvar da li postoji podrška za neki prijedlog ili ne. Uostalom sada je sve na glasanju, pa ćemo vidjeti. Ja sam ti već rekao da se ne slažem da se novim administratorima, recimo koji su dobili admin prava nekih tri do četiri mjeseca prije tog predviđenog reizbora, ponovo glasa o povjerenju, jer to smatram besmislenim. Ne slažem se takođe, da bilo ko nekoga kandiduje automatski i bez njegovog znanja, u slučaju da u tom periodu reizbora nije dostupan iz bilo kog razloga. Ne slažem se takođe da nam je cilj da smanjujemo broj admina, naprotiv, treba nam još admina, naročito aktivnih, jer je ovo volonterski projekat, a svi imamo i život izvan Vikipedije. Po novoj politici o adminima sa Mete, projekti sa ispod 10 admina, mogu dobiti i globalnog administratora, koji bi najverovatnije bio neko ko slabo razumije probleme ovog projekta. Samo po sebi to ne mora da bude problematično, ali ćemo sigurno u jednoj takvoj hipotetičkoj situaciji, do koje ne mora da dođe, ali može se desiti, utrošiti dosta vremena da se upoznamo. Štaviše ne slažem se ni da se administratorima koji rade svoj posao kako treba uopšte periodično glasa o povjerenju. Ne vidim nijedan razlog da mi ovdje radimo neki eksperiment o periodičnom reizboru svih administratora i biorokrata, koji koliko znam, ne postoji ni na jednoj drugoj Vikipediji. Zato podržavam Goranov prijedlog sa Džordžovim dopunama za slučajeve kada admini ne rade svoj posao kako treba u smislu da slabo ko na projektu u njih ima povjerenja, stalno ulaze u neke sukobe ili iste provociraju i tome slično, što i jeste smisao ove izmjene politike. Dakle, iako ti možda smatraš da se tvoj prijedlog ne shvata, mogu ti reći da ga ja shvatam, ako ti to nešto znači, ali ne podržavam. Iako Vikipedija ima neke odlike demokratije, u samim smjernicama projekta se jasno kaže da Vikipedija nije demokratija. Rad na projektu kao što je jedna enciklopedija ne može biti demokratski, onako kako se demokratija obično shvata među običnim ljudima, jer bi tada vrlo lako sve moglo da se pretvori u anarhiju ili čak diktaturu pojedinaca sa beskonačnim naklapanjima. Na ovom projektu smo imali već takvih eksperimenata "demokratizacije", koji su obično završavali krahom, smanjenjem priliva novih korisnika zbog stalnih svađa i slično. Izmjena ove stavke tako da pokrije problem sa administratorima koji ulaze u sukobe, mi se čini sasvim razumnom, jer će se time obeshrabriti svakog administratora da se upusti u tako nešto, te će sigurno obraćati više pažnje na smjernice projekta upozoravajući korisnike koji ih krše, ali ne tako što će ih i sami kršiti. Ako se ipak desi, onda zajednica ima pravo da zatraži opoziv takvog administratora. Dakle, ako administratori pokažu svojim primjerom da napadi na druge saradnike nisu prihvatljivi pod bilo kakvim okolnostima, sami korisnici kojima padne na pamet da se odvaže u taj pohod, će sigurno dobro da razmisle, naravno ako im je stalo da nastave da rade ovdje. Ali da bi stvari funkcionisale, admini ne mogu da budu u povlašćenom položaju u odnosu na obične korisnike, kao što je bilo dosada, gdje se o povjerenju adminu moglo glasati samo ukoliko je zloupotrijebio prava (odnosno te tehničke alatke). --Slaven Kosanović {razgovor} 20:33, 28. januar 2010. (CET)

Izvinjavam se, ali profi-deformacija, volim da izvlačim suštinu:
„Dakle, ako administratori pokažu svojim primjerom da napadi na druge saradnike nisu prihvatljivi pod bilo kakvim okolnostima, sami korisnici kojima padne na pamet da se odvaže u taj pohod, će sigurno dobro da razmisle, naravno ako im je stalo da nastave da rade ovdje.“
Svaka čast. Dakle, to je cilj koji je smislen i koji vodi ka boljitku. Zato podržavam Goranov predlog jer „gađa“ taj cilj. Ostali predlozi to naprosto ne rade, jer koliko god se trudio, u njima taj cilj ne prepoznajem.--Metodičar zgovor²a 21:09, 28. januar 2010. (CET)

Iako neki rekoše da su shvatili, ipak ih sopstvene riječi odaju da nisu.

Prvo, u vezi prvog reizbornog dana. U samom tekstu predloga je rečeno "(prvi reizborni dan se naknadno određuje)". Šta bi to moglo da znači? Riječ "naknadno" se ne može drugačije shvatiti od "posle završenog glasanja". Ostaje određivanje tačnog datuma. Kako bi se to moglo riješiti u normalnim zajednicama? Treba vidjeti šta je razumni rok i da li treba i koliko dugi prelazni period (sigurno ne 10 godina!) i pronaći nebirokratski konsenzus.

Drugo, ne znam Slavene odakle ti ideja da taj predlog 2 ima za cilj smanjenje broja admina? U njemu je samo ugrađen mehanizam sprečavanja pada broja admina ispod 5, kada u većinu admina zajednica nema dovoljno povjerenje (u predlogu 70%). O cilju smanjenja njihovog broja nigdje nije bilo govora.

Ali da ne bih ponovo bio optužen za opstruisanje diskusije, glasanja ili čega već ne, neću više da insistiram da se shvati o čemu se glasa, pošto to izgleda nije ni važno.

Što se tiče glasanja, ne prihvatam obavezu da glasam samo za jedan predlog. --Kašter (разговор) 21:40, 28. јануар 2010. (CET)

Slažem se sa Kasterom. Oću da glasam za više prijedloga. :)--Miroslav Ćika (razgovor) 21:50, 28. januar 2010. (CET)

Predlažem poništavanje višetrukih glasova jer su u suprotnosti sa nastojanjima da se postigne konsenzus. Meni to liči na opstrukciju glasanja, mada to možda i nije bila namera. Ako glasamo za više predloga ili ako će svaki glasač da uzme sebi za pravo da sam određuje koji sistem i način glasanja će da primeni, onda treba da pobedi predlog koji na zaključenju bude imao najviše glasova. --micki ^talk 22:17, 28. januar 2010. (CET)

U redu, prebacio sam Predlog 2 kao dopunu 3, što on u stvari i jeste. Sada su svi predlozi kontradiktorni, čime se glasanje davanjem jednog glasa "za" samo jednom predlogu, može nastaviti. --Kašter (разговор) 22:22, 28. јануар 2010. (CET)

Sam cilj smanjenja broja admina nije eksplicitno dat u tvom prijedlogu, ali implicira da se to može desiti i ja mislim da implicira vrlo ispravno. Odatle i moja primjedba. Naime, vrlo je moguće da u tom peridoičnom reizboru mnogi neaktivni admini ne dobiju podršku. Razlozi višestruki, novi korisnici ih ne poznaju, nisu ih sreli na projektu i sl. Ipak ti neaktivni admini mogu biti neaktivni samo temporalno, iz kojeg god razloga, sa namjerom da se vrate projektu. Osim toga vrlo je ružno glasati nekome o povjerenju kada nije tu, a prijedlog implicira glasanje svima redom, bez razlike, čak i ljudima koji su tek stigli na poziciju admina, što opet, po mom mišljenju, takođe izgleda ružno. Ni Saharin prijedlog ne rješava ovu problematiku. Dakle, ja sam mišljenja da treba da podstičemo još više ljudi da budu administratori i pomažemo svim zainteresovanim da ovladaju tehnikalije i ostalim, jer definitvno projekat raste, a vrijeme koje svi mi pojedinačno možemo da mu posvetimo je ograničeno. Ipak, problem raznoraznih zloupotreba treba riješiti i to čini Goranov i Džordžov prijedlog, kao i Bojanov, mada je, po mom mišljenju Goranov i Džordžov malo više precizan. Problem se ne rješava tako što sada zbog nekih admina koji pokažu da nisu zreli za tu poziciju, glasamo svim ostalim adminima i birokratama o povjerenju, nego tako što adminima koji nisu zreli za tu poziciju glasamo o povjerenju. Bitna razlika po mom mišljenju. Zatim, ako usvojimo jedan takav mehanizam, koji rješava problem zloupotreba pozicije (osim zloupotrebe onih tehničih alatki, kako ih zovete), onda je periodični reizbor suvišan. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:00, 29. januar 2010. (CET)

Sve što kažeš ima veze. Ja ipak mislim, da se pojedinačnim glasanjima o povjerenju diže više buke u projektu nego rutinskim reizborom svih. Uostalom vidjećemo. --Kašter (разговор) 02:03, 29. јануар 2010. (CET)

Predlog br.4 obuhvata i nepotpun predlog br.1. Sa predlogom br. 1 nije definisano ko to procenjeuje da je zloupotrebnjena funkcija i ko to ima pravo da pokrene proceduru opoziva.--Sahara (razgovor) 09:08, 30. januar 2010. (CET)

Broj od 1000 izmena koje je načinio korisnik nije dovoljan pokazatelj da se radi o osobi koja se već dovoljno upoznala sa načinom funkcionisanja projekta, odnosno da se ne radi o nekome ko je došao na projekat samo da bi pokrenuo to glasanje. Ova cifra može da se dostigne za svega par dana ukoliko dotični korisnik pravi veliki broj minornih izmena sa ciljem da dostigne cifru od 1000 izmena. Naravno da se u svakom pravilu može naći „rupa“ koju će zlonamerna osoba da iskoristi. Stoga ni predlog br. 4 nije potpun u tom smislu. Sa druge strane, ja ne mogu da glasam za taj predlog zbog njegove suštine, a to je taj periodični reizbor. Mišljenja sam da i ovako imamo mali broj administratora i da bi trebalo podsticati nove korisnike da se kandiduju za ova ovlašćenja u interesu projekta. Verujem da bi reizbor doveo do smanjenja njihovog broja iz razloga koji su već navedeni gore. Da smo u situaciji da imamo najmanje 20 stvarno aktivnih administratora, to bi verovatno bio dobar predlog koji bi doveo do potvrđivanja admina koji su aktivni i u koje zajednica ima poverenje. Ovako, smatram da to nije u interesu projekta (bar u ovoj situaciji). Sa druge strane, verovatno da ima i korisnika koji ne žele stalno da prolaze kroz reizbore (iako dobro obavljaju svoju dužnost) i kojima bi to bio razlog da se odreknu ovlašćenja (ovo je samo pretpostavka). Ukoliko bi Vikipedija na srpskom jeziku dobila veći broj aktivnih administratora, onda bi se moglo razmišljati da se pravila o dobijanju/uklanjanju ovlašćenja dopune ovim predlogom. Nedostatak predloga br. 4 je i taj što bilo kojem korisniku omogućava da neprestano pokreće glasanje protiv nekog admina (a za to mu čak ne treba ni valjan razlog prema ovom predlogu). --micki ^talk 10:03, 30. januar 2010. (CET)

Hm, ja sam to razumela da se radi o dve situacije: jedan je redovan dvogodišnji reizbor, a drugo je kad zbog nekompetentnosti, zloupotrebe itd. neko želi da stavi ns glasanje prava nekog admina. Dakle, ja shvatih tako. Reizbor bi bio podeliiti sadašnji broj admina u dve grupe, pa jednoj grupi raditi sad reizbor, a drugoj za sve godine, pa onda za druge dve godine opet prvoj i tako dalje... Ja vidim problem u sledećem: kad se budu birali novi admini, u koju grupu će da ulaze? U A ili B? jer u koju god grupu da uđu, njihov mandat onda neće biti dve godine, osim ako ne bude izabran BAŠ u vreme reizbora... Mislim da je ovaj predlog previše nedorađen, ima puno nedostataka a i komolikovan, menjam glas.--Jagoda ispeci pa reci 10:30, 30. januar 2010. (CET)

I ja sam ga tako shvatio, mislim da si pogodila suštinu. Čini mi se da smo i ranije u nekoliko navrata razgovarali o tome kako bi reizbor zapravo bio način da se pokaže kako zajednica ima poverenje u administratora, tj. da je on u nekom prethodnom periodu dobro obavljao svoje zadatke. Odnosno, administratori koji nemaju podršku više ne bi ovaljali tu dužnost. Svi koji učestvuju u ovoj raspravi se (pretpostavljam) rukovode interesima Vikipedije. Upravo iz tih razloga (interesa projekta) ja takođe ne mogu u ovom trenutku da podržim taj predlog. Takođe se slažem da bi predlog (ako bi se nekada i dodao postojećim pravilima) trebalo malo bolje formulisati jer i ja stičem utisak da je nedorečen i da komplikuje čitavu stvar. Pre bih podržao Bojanov predlog iako mi je i on pomalo nedorečen, mada se verovatno može naći mana svakom predlogu bez obzira kako ga dobro definišemo. Stoga sam i glasao za onaj koji mi se čini trenutno boljim od ostalih. --micki ^talk 11:10, 30. januar 2010. (CET)

Ja sam svakako za to da postoji reizbor. Pa i predsednici država se biraju na određeni broj godina, samo diktatori budu jednom izabrani i onda drže funkciju do smrti, u toku koje se trude da se što bolje zaštite od "zlonamernih građana"... Međutim, trenutno kako je taj predlog formulisan, ne valja, jer ima mnogotoga što nije rešeno, a jedan primer sam već navela. Reiztbor, da, svakako, ali pre nego što se postavi na glasanje, treba taj predlog ljudski napraviti, pokriti sve moguće situacije da ne bi posle bilo kuku lele kad se pojavi nešto nepredviđeno...--Jagoda ispeci pa reci 11:36, 30. januar 2010. (CET)

Mogu da prihvatim ovu argumentaciju. Reizbor mi možda bila i dobra prilika da se administratorima koji dobiju poverenje, odnosno prođu reizbor, kaže šta eventualno nisu dobro radili i šta da promene. I to bi bio pozitivan pomak, po mom mišljenju. Ali na ovome treba još poraditi, kako smo već utvrdili (barem nas dvoje). --micki ^talk 12:03, 30. januar 2010. (CET)

Sasvim je jasan predlog. Prvi izbor mora uspostaviti smaknuti mandat i taj izbor je različit od ostalih. Prva polovina po broju glasova ide na dve godine, a druga samo na jednu godinu. Sledeće svake godine se bira polovina admina, kojima je izašao mandat. Šta tu ima nejasno? Druga primedba je 1000+ izmena kvalifikuje učesnika za pravo predloga za opoziv, možda je malo amožda i dovoljno. U tome je važnije daa to lice nikog neopoziva, već ima samo mogućnost predloga. Predlog mog da prihvate, neprihvate i li da ignorišu ostali iskusni učesnici.--Sahara (razgovor) 11:56, 30. januar 2010. (CET)

Naravno, svako će glasati po svom ubeđenju i to je pravo svakog korisnika. To niko i ne dovodi u pitanje. Ovde koristimo priliku (što je takođe pravo svakog učesnika) da prokomentarišemo dobre i loše strane svakog predloga jer je to u cilju postizanja konsenzusa. --micki ^talk 12:03, 30. januar 2010. (CET)

Svakako da je tako. Treba da usvojimo sistem koji će unaprediti rad na vikipediji i saradnju. Međutim date su ocene da je nejasna formulacija i netačno je intreperetiran predlog.--Sahara (razgovor) 12:08, 30. januar 2010. (CET)

Možda je tako, a možda i ti nisi razumeo zamerke koje su iznesene u vezi tog predloga. Prihvatam i jednu i drugu mogućnost. Međutim, može se desiti pogrešna interpretacija pravila i nakon njegovog usvajanja (što bi bio izvor novih nesuglasica) i stoga uvek treba težiti što boljem i što preciznijem formulisanju predloga. Ali pošto ovde glasamo o predlozima koji su već prošli kroz diskusiju i modifikacije, onda neću previše da razlabam o tome.--micki ^talk 12:20, 30. januar 2010. (CET)

Kako ja shvatam predlog, jednoj polovini se glasa parnih, a drugoj neparnih godina. Dakle, jedna grupa ide na glasanje 2010, 2012, 2014, ... a druga 2011, 2013, 2015, ... . Mandat svakom traje dve godine, tako da ako je neko izabran 2012, reizbor mu je 2014. Itd. Jedino bi na početku admini bili podeljeni u dve grupe, pa bi se nekima ranije glasalo, a nekima kasnije. Negde se mora preseći. Jesam li u pravu? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:53, 30. januar 2010. (CET)

U pravu si, stim što novi, kasnije pojedinačno izabrani se svi biraju na dve godine, a reizbor im je kada im istekne mandat.--Sahara (razgovor) 13:03, 30. januar 2010. (CET)

Da pojasnim, predlog je da se svi biraju 2010, pola na 2 godine a druga polivina na godinu dana. Raeizbor drugoj grupi je 2011, 2013 itd, a prvoj 2012, 2014 itd.--Sahara (razgovor) 13:21, 30. januar 2010. (CET)

Da pojasnim i ja; neću da glasam za taj predlog iz najjednostavnijeg razloga jer on implicira da su svi admini isti i da treba da imaju isti tretman. Nisu isti i neću više da čitam kako su svi admini isti, a ta priča postoji kako na Njikipediji, tako i van nje. Ako ćemo već tom logikom, hajde da napravimo reizbore za korisnike ko će biti blokiran, a ko ne. Moja želja je da uređujem Njikipediju, da učestvujem u razgovoru i da glasam bez da odmah „dotrči“ neko i da krene sa uvredama i hoću da budem zaštićen od takvog maltretiranja. Jer ja ne mogu da čekam da me neko od admina zaštiti, jer se to ne dešava, nego se pojavi neki i blokira me bez upozorenja jer sam se branio, a nemam drugog načina da to izvedem osim bezobrazluka (pošto niko neće da se umeša). To mi je cilj - da imam mehanizam da mi se neko skine sa kičme. Pri tome, mene ne zanima da razmišljam o Mickijevom reizboru jer mi je to gubljenje vremena i zašto bih ja njemu to radio kada mi uvek pritekne u pomoć, korektan je i normalno komunicira. I na njegovoj strani za razgovor ne postoje upozorenja i znaci opasnosti da kada pričam sa njim „hodam po minskom polju“ i da se pazim zbog njegovog karaktera. Dakle, reizbori su, neosporno, veoma zabavni, ali ja neću da se zabavljam sa adminima, nego hoću da me niko ne vređa, ne maltretira i ne preti mi do te mere da moram da napustim Njikipediju koju volim. Nadam se da sam bio jasan.--Metodičar zgovor²a 15:41, 30. januar 2010. (CET)

Daleko od toga da te neko ubeđuje da glasaš za taj predlog. Najmanje ja imam tu nameru. Ali sam ubeđen da nisi u pravu. Nevalja sistem koji štiti pojedinca ili određeni sloj u odnosu na ostale, zbog kojih su i izdvojeni. Nisam imao nameru da polemišem, ušao sam stihijski u to želeći da doprinesem.--Sahara (razgovor) 16:04, 30. januar 2010. (CET)

Niko ti se neće skinuti s kičme zato što si ga predložio za skidanje admin prava, pogotovo ako se radi o raspravi o sadržaju. Načina da nametneš svoje mišljenje pored nekoga bez admin prava (ukoliko to nisi u stanju ni kada ih on ima ali ih ne koristi) jednostavno nema, tako da ova politika neće ništa novo doneti za tebe. Uzgred, drago mi je što ne kriješ da rado pribegavaš bezobrazluku. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:56, 30. januar 2010. (CET)

Upravo sam o ovome i pričao.--Metodičar zgovor²a 16:27, 30. januar 2010. (CET)

Dobro, a sada možemo da se vratimo predmetu glasanja bez digresija i ličnih napada. Inače, veoma je ružna praksa komentarisanje glasova korisnika koji se ne slažu sa tobom u samom odeljku za glasanje. Moguće je da nisu dobro shvatili predlog i da bi tada bilo dobro da se dadne nekakvo pojašnjenje (zbog glasova drugih korisnika, pa i tog konkretnog korisnika koji možda promeni glas). Međutim to ne treba raditi u odeljku gde se glasa jer se stvara utisak da vršiš pritisak na ljude koji misle drugačije od tebe. Nadam se da razumete o čemu govorim. Iste rečenice mogu da se shvate na drugačiji način i imaju drugačiju težinu ako se tu napišu, a osim toga otežavaju praćenje glasanja. --micki ^talk 16:32, 30. januar 2010. (CET)

Cijeli problem na Vikipediji na srpskom jeziku dolazi od činjenice da smo već odavno krenuli da prilično slobodno interpretiramo smjernice projekta. Smjernicu, na argumente se reaguje kontraargumentima, ako postoji opravdanje za kontraargumentiranje, dakle ne čisto da napakostimo drugoj strani, smo vremenom slobodno interpretirali u napad i kontranapad. To je suština problema. Ne postoji opravdanje da to radimo, jer štetimo sebi, a naročito projektu. Dakle, mi moramo da se vratimo smjernicama projekta kako ne bi izgubili kompas. Cilj ove izmjene politike nije da potvrdi našu lošu praksu napada i kontranapada, nego da se vratimo izvornom duhu projekta, kako bi vratili ili stvorili atmosferu za rad. Dakle, svi mi moramo da zamjenimo „filozofiju“ divljeg Zapada, u stilu „ja sam brži revolveraš“, za filozofiju tolerancije, međusobnog uvažavanja i argumentovane diskusije. Siguran sam da smo u stanju i da možemo da radimo po principima projekta, bez problema. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:46, 30. januar 2010. (CET)

Bez namjere da opet ulazim u polemike i odbranu i pojašnjavanje jednog ili drugog predloga, mislim da je goreopisani Metodičarev problem tipičan za sve Vikipedije. I, ne bih taj problem da reduciram na odnos admin-korisnik, pošto mislim da je on još širi. On je "vikipolitičke" prirode i tiče se odnosa korisnik-korisnik ali i admina sa samim sobom :).

Svi, ili većina od nas zna, da je osnovna dužnost (ili čast) administratora da garantuju da svi koji hoće da rade to i nesmetano mogu da rade. Administratorski alati tu igraju veoma malu ulogu. Više se radi o praćenju, nadgledanju i sprečavanju eventualnih sukoba. Najkasnije, kada se neko požali da ne može normalno da radi, kao što je recimo Metodičar više puta radio, potrebno je da stupe na snagu određene vikipolitičke procedure, koje moraju da predvode administratori. Pošto se u tom slučaju, po pravilu već radi o poodmaklom slučaju sukoba, onda je potrebna analiza situacije i eventualna reakcija. Ako nema reakcije (i to se često dešava), ili se ta reakcija svodi samo na umirivanje: "ohladite vas dvojica", "ako nastavite bićete blokirani" ili slično, to predstavlja priznanje kapitulacije i priznanje da cijeli aparat ne funkcioninše - pošto nije blagovremeno reagovano i sukob sasječen već na početku. Sa druge strane, administratori ne mogu da prate sve diskusije i polemike, i nešto može da im izmakne. Ako, dakle imamo previše eskaliranih slučajeva, onda imamo premalo aktivnih administratora. Aktivnost se po meni, ne svodi na puko korišćenje administratorskih alata ili brojanje upotrebe istih, kao što je definisano u trenutnim pravilima, nego na dosljedno sprovođenje vikipolitike sa ciljem sprečavanja sukoba ili ako se ne uspije ili zakasni sa tim, sa njihovim rješavanjem.

U shvatanju najboljeg puta za rješenje tih problema, se ogledaju i razlike u predlozima i datim glasovima. Naravno, svima nam je cilj da viki bude kvalitetna i "kvantitetna". Vjerovatno se neki neće složiti sa mojim viđenjem prioriteta i definicija, ali zbog toga i jesmo ovdje, da pretresemo sva gledišta i nađemo konsenzus. --Kašter (разговор) 16:51, 30. јануар 2010. (CET)

Slažem se sa tvojom ocjenom. Ali takođe moram da dodam; da su administratori uvijek blokirali sve korisnike koji se sukobljavaju međusobno, ne znam koliko bi nas ostalo na projektu. Mehanizam arbitraže ili posredovanja, takođe nije profunkcionisao, jer saradnici nemaju međusobnog povjerenja, pa tako ni da im neko treći posreduje u sukobu. Tu je i naš mentalitet da druga strana mora biti kažnjena, u protivnom nema "pravde", ne shvatajući da ovo nije projekat za eliminisanje suparnika, niti se tiče pravde, nego da naučimo da kohabitujemo za različitim stavovima drugih. Dakle, cilj projekta nije da eliminišemo druge koji ne misle kao mi, nego da naučimo da uvažavamo drugačija mišljenja i stavove, naravno pod uslovom da se teme tiču ove enciklopedije i da imaju potporu u literaturi kada je riječ o sadržaju članaka. Sve što se ne tiče ovog projekta ne treba ni da se diskutuje na njemu. U svakom slučaju kada češće budemo konsultovali smjernice projekta, siguran sam da će biti manje sukoba. Inače, nema druge nego da se vratimo duhu projekta, ako ne želimo da se "samouništimo". --Slaven Kosanović {razgovor} 17:10, 30. januar 2010. (CET)

Potpisujem sve ovo što je rekao Kašter, a na Slavenovo dodajem da ipak postoji dve razlike pri sukobu admin-korisnik, a u odnosu na sve druge. Korisnik se ničim nije obavezao da će poštovati smernice Njikipedije i on ne mora da ih poštuje. Međutim, ukoliko ih ne poštuje, biće blokiran i to je sasvim u redu. Admin, sa druge strane se obavezao da će ih poštovati i ako to ne radi, besmisleno je da bude admin. Drugim rečima, admin ne sme da ulazi u sukob sa mnom, a o tome da ga otpočinje da li treba pričati? I to što Kašter kaže da su česte reakcije „oladite vas dvojica“ dokaz kapitulacije je potpuno tačno. To znači da se korisnik koji nije u obavezi bilo šta i admin koji ne samo da je u obavezi da vodi računa o projektu, nego ima i alatke koje mu u tome pomažu - izjednačuju. Povrh svega, mi pričamo o privlačenju korisnika ovde. Prirodno, korisnicima će veći autoritet biti admini, a ne stariji korisnici. I ti admini napadaju korisnike. Na ovoj strani, evo pročitajte, dva puta sam napadnut bez da sam eksplicitno prozvao ikoga, samo sam rekao svoje mišljenje i argumentovao ga, nisam nastavljao sukob, samo sam zamolio da me se ne vređa i to nije prestalo. Dakle, ja konkretno imam problem da radim ovde, a nije isključeno da ga imaju ili će ga imati i drugi ljudi. Slavene, da li je to manji problem od međusobnog blokiranja?--Metodičar zgovor²a 17:14, 30. januar 2010. (CET)

Ovdje moram da se ne složim. Svako ko načini ijednu izmjenu na projektu, se obavezuje da poštuje smjernice projekta. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:19, 30. januar 2010. (CET)

Nije tako Slavene. Evo ti situacija: ako zarate dva korisnika i ugrožavaju projekat, ko treba da uskoči - ti ili ja? Ko ima alatke da to može da uradi i alternativnim načinima - ti ili ja? Evo još jedan primer. Ukoliko se korisnik obrati meni za pomoć oko uređivanja, moja dobra volja je da li ću mu pomoći ili ne. Niko ne može da mi zameri. Ukoliko se obrati tebi, a ti ga odbiješ, da li ti se može zameriti makar malko više nego meni? Ja mislim da da. :)--Metodičar zgovor²a 17:35, 30. januar 2010. (CET)

Dokle god ne dobijamo platu, de fakto nismo obavezni ništa da radimo. Druga kategorija je to što moralno imamo nekakvu obavezu prema zajednici, u smislu da treba da koristimo alatke konstruktivno, da ne treba da kršimo smernice i pravila, da ne treba da izazivamo, da treba da pomažemo drugima itd. Dejane, ti isto možeš da pomogneš kao običan korisnik u sukobu dva obična korisnika. Zapravo, uvek treba ići na onu varijantu da se izbegne upotreba bilo kakvih alatki, a tu mogu da pomognu svi. Dakle, ako već imamo hipotetički sukob dva korisnika, ne vidim zašto bi administrator morao da posreduje, kad to može i običan korisnik. Još ako ne-admin uspe da reši, sreća sreća radost! Takođe, Dejane, dok si bio administrator, da li si se osećao primorano da reaguješ svaki put kada se neko žalio?? --filip ██ 18:28, 30. januar 2010. (CET)

Metodije, hoćeš da kažeš da obični korisnici treba da zahtijevaju više od administratora nego što su sami spremni da pruže od sebe? Možda zato i jesmo tu gdje jesmo. Možda zato i imamo toliko neaktivnih administratora i drugih koji su odustali da budu. Umjesto da diskutujemo kako da unaprijedimo ovu našu zajedničku riznicu, mi se uglavnom bavimo pitanjem ratovanja. Kako ratovati na najbolji način i kako smoriti administratore!? :( Dakle, ako se time budemo i dalje bavili, lako ćemo doći do situacije gdje samo treba pritisnuti crveno dugme da bi se izvršlo kolektivno samouništenje. Ipak, da li želimo da dođe do toga, poslije toliko dobrih stvari koje smo uradili i za sebe i za druge na ovom projektu? Takođe potpisujem ovo što je rekao Filip. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:36, 30. januar 2010. (CET)

Pojasniću. Vas dvojica iza sebe imate glasove korisnika kojima ste obećali da ćete zaštititi interese projekta. Vi ne dobijate platu za to, istina, ali niko vas nije vukao za rukav da na to pristanete, zar ne? Kada ste već pristali, imate i neku odgovornost. Ja sam se, konkretno, te odgovornosti odrekao. Neki drugi ljudi na nju nisu pristali. Praksa pokazuje da bez obzira na to, korisnici bez admin prava i poštuju smernice i trude se i uskaču u sukobe i pomažu novajlijama i sve što treba i Slavene nema mesta tvojoj rezignaciji. Sve što kažem je samo da ste vi zvanično prihvatili odgovornost, drugi nisu. Slavene, konkretno ja, ne tražim da mi ti doletiš kao supermen i spasiš me kada ja osećam potrebu, ali zaista sam očajan kada me jedan admin maltretira, proziva kada god mu se ukaže prilika i mogu da kažem proganja i ako je tvoje viđenje da on to radi sve vreme, ja da ćutim na to, jer ću biti blokiran i svi vi da ćutite na to, jer niste obavezni i ne primate platu, onda vam zaista crveno dugme nije potrebno.--Metodičar zgovor²a 19:17, 30. januar 2010. (CET)

Bez obzira na aktueelnost ovog dela rasprave, ista izlazi iz namene ove stranice. Ovde je glasanje o datim predlozima i komentari o njima i o njihovim dopunama.--Sahara (razgovor) 19:12, 30. januar 2010. (CET)

To što ti sebi namećeš visoke standarde, Metodije, uopšte ne znači da i drugi moraju time da se povode. Drugo, pojam progonjenja nije stran Viki-rečniku, ali ja ne mislim da će bilo ko da se složi da tebe bilo ko ovde progoni. Ja bih pre rekao da ti ne možeš da se pomiriš sa nečijim postojanjem na ovom projektu tj. ideš na izganjanje ljudi s njega. Razlog: neslaganje i sukobi oko sadržaja i interpretacija politike. Na žalost, opet ću konstatovati da bilo kakvo glasanje — ništa osim bloka na neodređeno — ne može nekoga isterati sa projekta. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 06:40, 31. januar 2010. (CET)

Tema ove diskusije je pitanje politike opoziva administratora. Dužnosti administratora se samo tangencijalno tiču ove rasprave (i ne na način na koji se ovde o tome raspravlja, mada jeste rečeno dosta toga mudrog), pa bi bilo dobro da se malo više držimo teme. Još bitnije, nemojte (Dejane?) da skrećete priču na neke vaše pojedinačne slučajeve, svih problema smo svi svesni i u načelu i u pojedinosti tako da impliciranje ka postojećim sukobima neće dovesti do kvalitetnijeg glasanja. -- Обрадовић Горан (разговор) 07:25, 31. januar 2010. (CET)

Naravno, kao i obično odnosi se isključivo na Dejana, mada je više ljudi učestvovalo u razgovoru. No problemo, Dejan se više neće oglašavati, mada da si pažljivije pročitao primer je samo služio kao ilustracija, a objasnio sam zašto nisam glasao za predlog o kome se diskutovalo. Takođe sam objasnio zašto mislim da odnos admin-korisnik nije ravnopravan. Pratio sam tok razgovora.--Metodičar zgovor²a 12:44, 31. januar 2010. (CET)

Tvoj komentar je uzeo kao primer, a jasno je rekao „nemojte“ što znači da se ne odnosi samo na tebe (osim ako smatraš da ti persira). I ja sam gore imenovao Mihajla i koliko vidim nije se više nadovezivao komentarima u odeljku za glasanje, niti je oko toga dizao graju. Kao što reče Goran, hajde da se vratimo predmetu glasanja i vidimo šta nam je najpametnije činiti --micki ^talk 14:31, 31. januar 2010. (CET)

Da, ali je nastavio da me vređa u drugim odeljcima. Zato i nije „dizao graju“. :) Evo, neću više, obećavam (mada ja i obećanja...). P.S. Po godinama bi i trebalo da mi persira.--Metodičar zgovor²a 14:44, 31. januar 2010. (CET)

Kad vas već toliko ima za prvi predlog, da li bi bio problem da se doda napomena šta su loši razlozi za pokretanje glasanja (npr, drugačija tačka gledišta ili suprotna mišljenja, brisanje slike, članka) i da bi bilo poželjno da predlagač navede razloge i koliko se često to dešavalo u recimo zadnjih 3-6 meseci? -- Bojan  Razgovor  19:34, 3. februar 2010. (CET)

---

Sva tri predloga koja trenutno figurišu imaju u sebi istu suštinsku nit, a to je nit da zajednica ima pravo da opozove administratora. Kad se to ima u vidu, jasno je da oko pitanja da li zajednica ima ili nema pravo da opozove administratora postoji konsenzus: 21 korisnik je glasao za, jedan korisnik je glasao protiv. Razlike između predloga 1 i predloga 3 su u izboru reči: predlog 1 kaže ukoliko zajednica izgubi poverenje u administratora, dok predlog 3 kaže [ako administrator ]konstantno krši vikipedijine smernice. Jasna mi je ideja oko pozivanja na smernice, motiv je da se spreči zloupotreba. Moj odgovor na to je da su smernice dovoljno opšte (vidi ovde) da sam taj izbor reči bez odlučnosti zajednice neće zaustaviti trolove. Ono šta će zaustaviti trolove je odlučnost zajednice i administratora da ne hrane trolove već da ih na najbezbolniji način odstrane. Oko ovoga smo dosta razgovarali na sastancima i već vidim neke pozitivne pomake - zadnjih meseci je manje trolova na Vikipediji. Na ovome treba još raditi, ali protiv ovog problema se mora boriti na širokom frontu i sistemski.

Manje bitno ali u vezano ta temu (da odgovorim na Bokicino pitanje), ja se ni do sada ne sećam nijednog glasanja koje je pokrenuo i najgori trol, a koje nije imalo u sebi neki pokušaj opravdanja glasanja. Niko nije, niti će pokrenuti glasanje protiv Petra jer ga ne volim, niti će pokrenuti glasanje protiv Mike jer me nije podržao u mom predlogu. Ako to bude razlog pokretanja glasanja, pokretač će verovatno reći kako Petar nije smeo da blokira onog vandala jer to nije bio vandal, a da Mika nije smeo tako brzo da briše one nesređene članke. Koliko ja vidim dakle, sa stanovišta zaštite od trolovanja od strane pokretača, predlog 1 i predlog 3 su podjednako snažni (štaviše, predlog 3 nema klauzulu da se mora čekati između dva glasanja, i po tom predlogu je moguće teorijski pokrenuti 30 glasanja godišnje protiv jednog korisnika). Sa stanovišta zaštite od trolovanja onog o kome se glasa, predlog 1 je snažniji jer nema tu nejasnu klauzulu o kršenju ili nekršenju smernica, koja može da baci senku na legalnost glasanja.

Predlog broj 4 u sebi u potpunosti sadrži predlog broj 1, i donosi novinu redovnog izbora administratora. Neki se sa ovim slažu, neki ne iz raznih razloga. Ovo jeste tema koju bi potencijalno trebalo ponovo staviti na glasanje ako ne prođe u ovom trenutku.

Da sumiram. Trenutna situacija je da će verovatno biti drugog kruga. U tom drugom krugu će najverovatnije ili prvi predlog dobiti potrebnu većinu, ili ćemo imati pat poziciju kao u prvom krugu. To bi bilo zaista loše, jer bi to značilo da 21 korisnik smatra da politiku treba promeniti (u tom i tom smeru), a da se jedan korisnik ne slaže sa tim. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:40, 3. februar 2010. (CET)

Moram da primetim da je ipak brzoplet zaključak da jedan korisnik ima nešto protiv menjanja politike, pogotovo kad se uzme u obzir njegov završni komentar. Dakle, podsetiću za šta je glasao:

Protivim se ovoj izmeni politike ili smatram da nijedan od predloga nije dobar.

A suštinu svog prigovora je taj korisnik već više puta izneo. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:02, 3. februar 2010. (CET)

---

Moram da primetim da nakon poslednje izmene na glasanju imamo predlog koji je dobio minimalni konsenzus. Problem, koji se javlja, je što je ista napravljena nakon isteka vremena predviđenog za glasanje. Uprkos mom stavu prema predlogu, moram da primetim da ne bi trebalo birokratsku vremensku granicu postaviti ispred činjenice da isto ovakvo glasanje možemo opet pokrenuti i opet imati predlog sa istom većinom glasova. Dakle, smatram da bi ovu promenu bilo ispravno uvažiti. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:39, 3. februar 2010. (CET)

Slažem se sa ovih (pogotovo jer se radi o par minuta) i istakao bih još nešto. Tokom čitave ove stvari su iznesena brojna mišljenja i suprotstavljeni različiti argumenti (kako tokom diskusije, tako i na samom glasanju). Ima tu dosta materijala za neke buduće dopune, ako bi se pokazalo da za tim postoji potreba, odnosno volja zajednice. Drugim rečima, ne mora čitava priča da se završi na ovom glasanju i svaki novi predlog, koji bi poboljšao postojeći, treba uzeti u obzir i kroz diskusiju dobro proanalizirati. To je barem moj stav. --micki ^talk 22:57, 3. februar 2010. (CET)

Mislim da treba obnoviti ovo glasanje i to ne iz razloga da bi izmenili sliku rezultata, već radi ugleda u zajednici. Mnoge stvari nisu tekle u duhu sa kojim se vikipedija deklariše. Na prvom mestu je pridržanje dogovorenog. Prvo treba odrediti fiksne predloge i tek onda preći na izjašnjavanje. Imam utisak da smo zbunili dobar deo zajednice.--Sahara (razgovor) 23:34, 3. februar 2010. (CET)

I to je validan predlog. Ja ne bih imao ništa protiv još sedam dana diskusije i još sedam dana glasanja. Ali ovaj put malo da ostavimo sujete po strani, i da se bavimo temom. Takođe da se u raspravu uključe i oni koji su samo glasali ili svoj prvi komentar dali tek u okviru glasa. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 05:26, 4. februar 2010. (CET)

Ja bih mogao pruhvatiti da se ide u drugi krug samo zbog tih minut-dva kada je Bojan promenio svoj glas, ako se insistira na strogom poštovanju „birokratske vremenske granice“ (kako reče Mihajlo). Ostalo mislim da ne stoji. Vodila se diskusija, pa je išlo glasanje na kome su se vodile neke nove diskusije i to je i rezultovalo povlačenjem glasova i predloga iliti uvođenjem dopuna. Mada diskusija može da se nastavi u bilo kom trenutku, ako se ide na poboljšanje postojećih pravila. --micki ^talk 07:52, 4. februar 2010. (CET)

A zašto je problem taj glas poništiti, tj. vratiti tamo gdje je bio u vrijeme isteka glasanja? Pravila postoje da bi se primjenjivala a ne da bi se ponekad primjenjivala. Usput, nije samo jedan glas napravljen/promijenjen posle isteka glasanja. --Kašter (разговор) 08:57, 4. фебруар 2010. (CET)

Ako se ovo odnosi na moj komentar, moram istaći da po meni nije problem poništiti glasove koji su promenjeni minut posle glasanja. Rekao sam da to može biti razlog za drugi krug glasanja (ako se smatra neophodnim), ali da ne prihvatam ostalu argumentaciju jer smatram da ne stoji. --micki ^talk 09:45, 4. februar 2010. (CET)

Ja se izvinjavam, mislio sam da glasanje traje do ponoći. -- Bojan  Razgovor  09:05, 4. februar 2010. (CET)

Kako ja vidim situaciju, u trenutku isteka vremena za glasanje imali smo 68% glasova za predlog br. 1 (15 od 22), i ostale glasove podeljene na još tri druga predloga. Podrška dopunama je bila prilično anemična. Izmene koje su učinjene nakon isteka roka za glasanje su učinjene nakon isteka roka za glasanje; mi možemo da ih imamo u vidu, ali one ne mogu uticati na ishod glasanja jer inače rok za glasanje nema nikakvog smisla.

U tom smislu, ja vidim samo jedan razuman zaključak, a to je da se ovo glasanje zatvori prema stanju u vreme isteka roka za glasanje. Zaključak toga bio bi da nijedan od predloga ne uživa konsenzus mišljenja.

Ja lično bih na novo glasanje stavio samo predlog br. 1 (na potvrdu ili odbacivanje). Napominjem da naša Vikipedija:Pravila u vezi sa glasanjem ne poznaju glasanje između dva predloga, drugi krug, i slično. To je mana pravila koja takođe treba da bude ispravljena.

Druga mogućnost je da, u skladu sa Goranovim prvobitnim predlogom imamo „drugi krug“ sa predlozima br. 1 i br. 4. To bih video kao prihvatljivo (iako nije predviđeno našim smernicama o glasanju) u skladu sa pravilom VP:ISP. --Dzordzm (razgovor) 19:25, 5. februar 2010. (CET)

Drugi krug

Hoce li biti tog drugog kruga? -- Bojan  Razgovor  20:20, 10. februar 2010. (CET)