Википедија:Pijaca/Arhiva 8

Arhiva 5

Arhiva 6

Arhiva 7

Arhiva 8

Arhiva 9

Arhiva 10

→

Arhiva 15

Preciziranje oko Darvinove teorije u školama

Podnaslov - da lakše menjamo

• Čekaj, Nina, pa nije baš tako. Naravno da je za svaku pohvalu ozbiljnost sa kojom Vlada prilazi svojim člancima, oni su svakako relevantni, opširni i dobrodošli. Obzirom da materiju ne poznajem (ja sam "pravoslavac-redov" i nadam se da je ovo poslednji put da se na ovu i slične teme izjašnjavam), sadržaj ne mogu da komentarišem, ali verujem da je takođe dobar, kako ti kažeš. Problem je pre svega u pitanju forme, prezentacije. Svi ovi članci napisani su tako da pretenduju da prikazuju saznanje (što bi i trebalo, u svakoj enciklopediji), ali njihova sadržina je ipak verovanje (pravoslavno), ili možda nešto za šta Vlada i još recimo 400 miliona ljudi veruje da je saznanje—no ono to i dalje nije, već je jedino verovanje. Ispravan (čini mi se, ispravi me ako nisam u pravu) način prezentacije ovog materijala može biti jedino naše saznanje o verovanju. Mi znamo (tj. neki od nas znaju) sadržinu pravoslavnog verovanja, i prema tome izlažemo to naše saznanje, a ne verovanje samo. Prema tome, 95% Vladinih članaka zahteva naprosto samo još pola rečenice: "Prema pravoslavnom verovanju/učenju/, Sveta Trojica su..." i onda može da nastavi kako hoće.--Dzordzm 05:33, 11 Apr 2005 (CEST)

Hm, nisam sigurna da je procenat baš 95 posto, jednostavno zato što Vlada uglavnom (ono što sam videla u kategoriji Pravoslavlje) radi odrednice koje nemaju nikakvog smisla izvan pravoslavlja. Time se ne tuče ni sa jednim drugim (ako baš hoćeš razlikovanje) verovanjem i saznanjem. Primer koji navodiš, Sveta Trojica nije naj srećniji za ono što hoćeš, jer sem pravoslavlja niko drugi ne govori o Trojici. Vlada je to prenebregao i korektno naveo i Istočnu i Zapadnu verziju. Tu je pa može i sam da kaže zbog čega nije dublje ulazio u razlike. Ono što ja mogu iz ovoga da vidim i pretpostavim, to je da je smatrao da treba da kaže da postoje razlike, no u kategoriji Pravoslalje, nije smatrao da treba da produbljuje razlike, niti da polemiše. Pojaviće se neko ko će korektno napisati odrednicu o sv. Trojstvu.

Ima tu nešto drugo što se ne samo ovde kod tebe, već kroz čitavu polemiku sa Vladom provlači. Potrudiću se da to izložim kratko (iako unapred znam da to nije moguće) a da ne oštetim smisao onoga što hoću da kažem (što je gotovo nemoguće). (To traži malo više vremena i prostora, ali je ključni problem - koliko sam mogla da vidim u polemici sa Vladom.

Znati vs. Verovati ili sasvim netačno Nauka vs. Vera - tako bi se mogao definisati spor koji se na ovij i drugim stranama valja već dankima. No, sa kojih pozicija je to suprotnost, a sa kojih ne mora da bude, i nije? Jer, pozitivističko i protestantsko-bez-Boga školovanje koje smo svi prošli (minimum 12, uglavnom 16 godina) nije nas pripremilo za drugo do za ideološki pristup (utilitarni, jednomišleni) i pored zaklinjanja u dijalektiku, potpuno statičan i nekonfliktan način mišljenja. Gde se to pokazuje kao ispravno - samo u tehnologiji, budući da u svom izvornom (izvornom, ne kažem bez razloga) obiku tehnologija nije više no veština. Ona nije znanje. Znanje i verovanje sasvim dobro egzistiraju zajedno, i nikada ne nailaze na sukob (Znati da Bog postoji i verovati da Bog postoji nisu ni u kakvoj suprotnosti). Samo um tehnologije, veštine, traži da Boga pipne. Nauka nema nikakvog problema da se razvija sve dok nema potrebu da Boga smesti u retortu. Tek Prosvetiteljski duh, koji uzdiže praksu iznad duha (saznanja) ima potrebu da se uzdigne iznad Boga. Ne vidim da se ljudsko društvo nije naučno razvijalo i u vreme kada nije imalo potrebu da sebe (nauku) stavi ne vrh, umesto Boga. Točak je pronađen, prva letelica konstruisana, planete otkrivane, medicina napredovala. (Sažeću) Pitaj rudare, naročito minere, urednike, padobrance i pilote (sve one koji se u svom poslu dnevno dodiruju granicu života) reći će ti da znaju da Bog postoji, i to njihovo znanje neće biti tek puko verovanje. A, ako ti je drugi način mišljenja bliži, uverena sam da kada nauka krene pravim putem, i bude napredovala moći će da dokaže da Bog postoji. (Ne kažem da ćeš/ćemo/će moći da ga pipne). Jer, to je ključni spor svih polemika, imali Ga ili ne, zar ne? --angelina marković 07:13, 11 Apr 2005 (CEST)

• Druga stvar je verska netrepeljivost za koju neki kažu da se pojavljuje tu i tamo, takve slučajeve treba onda razmotriti jedan po jedan.--Dzordzm 05:33, 11 Apr 2005 (CEST)

To bismo zaista morali jedno po jedno, jer već navedoh jedno od eklatantnih sponih pitanja koje je po mom mišljenju Vlada rešio više nego tolerantno. Naime, ne bi mi palo na pramet da u odrednici o sv. Trojici pominjem zapadno mišljenje, a on je to ipak učinio - nina

• To što je članak u kategoriji Pravoslavlje ne znači ništa. Viki-kategorije nisu analogne fasciklama na čvrstom disku, već su veoma labava struktura, u osnovi stvorena da potpomogne navigaciju, više kao raznobojne etikete.--Dzordzm 05:33, 11 Apr 2005 (CEST)

Da, pa i reč je o navigaciji, jer onaj ko otvori jednu, može procitati i druge s r o d n e odrednice. A Kategorija, κατηγορία - grč. odsek, vrsta, rod, klasa, - kategorisati, κατηγορέωgrč. urediti, podeliti po vrstama, rodivima, strukturama,razvrstati, srediti. To mu u prevodu na savremeni jezik doće baš fascikla. Ono što ti može nedostajati je drugost medija (budući da ovde ništa nije zatvoreno i nije odvojeno od drugog nalenicom sa upozorenjem), no ne vidim zašto bi te to uznemiravalo.

Ne vidim kako bismo sredili odrednicu na kojoj rekla bih zajedno radimo, Pećka patrijaršija, da Vlada ne unosi pojmove koji su nam potrebni (episkop, monah, patrijarh...), a oni u odrednicama kakve su one kao P P, ne mogu biti ni iz prezbiterijanskog, a ni nekog drugog ugla, već pravoslavnog. (da ne pominjem da van tog pogleda na svet i ne postoje).

• Još jedan problem je Vladino insistiranje da mu niko ne menja članke. Ko neće da mu menjaju članke, bojim se da je promašio adresu. On inače nije jedini ovde sa tim problemom neshvatanja osnovnog viki principa. Ako svi članci budu stajali onako kako su prvi put napisani, mislim da ćemo završiti sa očajnim spletom—ličnih blogova. --Dzordzm 05:33, 11 Apr 2005 (CEST)

Da, tu si sasvim u pravu, principijelno. Samo, nemoj zaboraviti da ovde, za sada nema nikoga - bar koliko ja vidim - ko o tim pitanjima zna više ili bar jednako Vladi. To što bi neko od nas promenio (u sadržinskom smislu), bilo bi ipak, upuštanje preko naših granica, a videvši diskusije proteklih dana, ne mogu da se otmem utisku da bi to bile uglavnom ideološke intervencije. (Ne vidim šta bi se sa ateističkog, recimo, pogleda na svet moglo reći o Ipostasi?) Ne sumnjam da će se pojaviti neko, a znam već dvojicu koji sa radoznalošću prate ove odrednice, i koji će možda i predložiti neku izmenu. Kada sam intervenisala nekoliko puta, tipo ili link, dodala sliku Vlada nije imao ništa protiv. (Nisam sve odrednice čitala). --angelina marković 07:13, 11 Apr 2005 (CEST)

• Kontroverzne teme, tipa "Bog", "abortus", "evolucija" i slične su potpuno druga priča. To da evolucija nije gotova priča je valjda po definiciji naučnog metoda, a u primeru evolucije i sasvim blatantno. Inherentno svakoj teoriji u prirodnim naukama jeste da će pre ili kasnije biti oborena (elementaran fakt u filozofiji prirodnih nauka), najčešće svojim nadskupom, ali ponekad i sebi suprotnim učenjem. Tako da se, normalno, u takvim člancima, mogu izložiti razni pogledi, ali nemojmo mešati različite probleme ovde. (Što ne čini potez Lj.Čolić ništa manje skandaloznim, ali nemojmo ovde o tome.)--Dzordzm 05:33, 11 Apr 2005 (CEST)

Ne znam jesu li kontroverzne, ja bih ih radije nazvala interaktivnim, jer omogućavaju da svi ili gotovo svi pogledi na svet inesu svoje argumente. To smatram samo bogatsvom i uvek ću se založiti da to bude u okviru istog teksta po različitim podnaslovima, kako bi se jasno mogli razlikovati i izbeći direktno konfrontiranje. (Smatram da svaki od pogleda može da polemiše sa drugima unutar svog podnaslova) Time se samo dobija na verodostojnosti, budući da ovaj svet jeste jedno polje, ali sa hiljadu cvetova. (Ostavila bih priču o evoluciji za neku drugu priliku, budući da me sve više podseća na devoluciju, a o Čolićki samo toliko da je sasvim neskandalozna, više trapava i brljiva, što je složićeš se, mnogo opasnije). --angelina marković 07:13, 11 Apr 2005 (CEST)

Nisu mi jasni templejti

Može li neko od administratora da mi objasni šta se dešava s templejtima? U tom imenskom prostoru postoji brdo članaka koji, kolko mi se čini, nemaju ama baš nikakve veze s tamplejtima, mimo toga što cela serija ima problem s imenovanjem, kao na primer Šablon:Ubijanje u Kasarni XVI bataljona pograničnih lovaca. U sadržinu ne bih da zalazim, jer ih nisam čitala detaljno. Obeležila sam još par njih komentarom "Zašto je ovo templejt?", pa ako ko ima vremena neka pogleda. Pozdrav :)--Dzivdzan 19:59, 8 Apr 2005 (CEST)

Pa, ni ja ne znam zašto je to templejt. Tačnije, shvatio sam. Neko je, misleći da to tako treba, članak o Miklošu Hortiju napravio u templejtima. To bi trebalo srediti (vratiti tekstove sa templejta na stranicu članka), a potom obrisati templejte. --Miloš Rančić (razgovor) 22:49, 8 Apr 2005 (CEST)

pomoc

Jel zna neko neki sajt sa auto oglasima u holandiji i italiji

• [1] Pozdrav. Dz

Viki Izvori

Sada sam primetio da je otvoreno glasanje na viki iѕvorima da srpska vikipedija dobije svoj poddomen tj da adresa ne bude više tipa http://wikisource.org/wiki/Main_Page:Serbian nego http://sr.wikisource.org dakle, pošto vidim da je bonzo već podneo glas da se stvori i poddomen za nas želim samo da pozovem sve administratore i biroktate da svojim glasom podrže bonzov predlog i time omoguće da imamo vikiizvore na srpskom jeziku a ne samo da nam jedna stranica bude na engleskoj verziju. Više informacija pogledajte ovde. Glasanje je otvoreno 12.04.2005 a završava se 12.05.2005. --Saša Stefanović razgovor 12:52, 13 Apr 2005 (CEST)

• Glasati mogu samo oni koji su se prijavili i svoj prvi doprinos dali do 12. marta 2005. Ali prijavite se svakako i dajte svoj prvi doprinos, primer na naslovnoj ili na svojoj strani. Ako se neko prijavio pre zadatog roka, i uklapa se, nek se javi nama da ga podržimo i da pomognemo zajedno da ima što više doprinosa, u uputstvu za glasanje se to smatra legalnim.Biće još glasanja zato se prijavite sad pa kad bude opet glasanje moćićemo da dobijemo svoj imenski prostor. A potpisite se i na zahtev za imenski prostor možda broj potpisa prevagne --Nebojša Bozalo 14:05, 13 Apr 2005 (CEST)

• Doprinos na engleskoj Vikipediji ili na našoj? Da li to znači da se treba prijaviti kod engleza? Hajde razjasnite mi to malo pa da glasam. Vandal B 14:37, 13 Apr 2005 (CEST)

---

Vandal pogledaj ovu stranicu, tamo sve piše. Dakle reč je o pokretanju viki izvora na srpskom jeziku. Za sada tamo imamo samo Glavnu stranu i to se nalazi na engleskoj verziji, a ovo glasanje bi trebalo da nam omogući našu celu verziju. --Saša Stefanović razgovor 15:15, 13 Apr 2005 (CEST)

• Kratki komentar, pošto je formula za težinu glasa $\log(N/50)$, gde je N broj doprinosa, to znači u stvari da ima smisla glasati tek nakon 50 ili više doprinosa. Ne bih nikog da obeshrabrim, samo da znate da jedna promena nije dovoljna --Dzordzm 19:12, 13 Apr 2005 (CEST)

• Ni ja nisam prijavljen u potrebnom periodu, sad samo pravimo gužvu, ali biće prilika. --Nebojša Bozalo 19:21, 13 Apr 2005 (CEST)

Kako rekoste, prijavila sam se. Sad samo da sakupim (kao i ostali) log(N/50) promena, i da sačekamo neko sledeće glasanje :) --angelina marković 02:58, 15 apr 2005 (CEST)

Ćirilica, latinica, ekavski i ijekavski

Prenosim vam poslednje informacije tim povodom. Preko rasprave koju sam imao (ponovo) sa Nikolom i koju me mrzi da vam prenosim (možete je videti počev od ove strane, zahvaljujući jednom vrednom Kinezu (zh:User:Zhengzhu), imaćemo rešenu ćirilicu, latinicu, ekavski i ijekavski po kineskom modelu. Poslao sam mu pravila za preslovljavanje, načine na koji ćemo rešavati ekavicu/ijekavicu, kao i način na koji ćemo rešavati izuzetke. Uskoro ćemo dobiti preliminarnu test verziju softvera, a za neko vreme će i srpska Vikipedija imati mogućnost izbora na kom pismu i na kom narečju neko želi da čita i piše. --Miloš Rančić (razgovor) 18:11, 14 Apr 2005 (CEST)

Prevodi Vikimedijinih projekata

Vidim da je Milant izmenio "Vikrečnik" u "Vikirečnik". Problem sa ovim rečima je u tome da li ih tretirati kao složenice ili kao polusloženice. "Vikrečnik" mu dođe složenica, dok "Vikirečnik" čine dve zasebne reči, dve su akcenatske celine i onda je bolje pisati "Viki-rečnik" (ili čak kao dve odvojene reči: "Viki rečnik"). Problem se ne tiče samo ovoga, već i drugih projekata. Smatram da bi trebalo napraviti nešto kreativnije prevode, koji bi bili u duhu srpskog jezika. --Miloš Rančić (razgovor) 18:26, 14 Apr 2005 (CEST)

Treba nam sada malo kreativnosti. Treba naći bolje nazive za "Viki knjige" (možda "Viknjige" ili "Vikinjige" :) ), "Viki citate" (npr. "Vikicit") "Viki izvore" (npr. "Vikzvori" ili "Vigzvori" (jednačenje suglasnika po zvučnosti) ) "Viki vesti" (npr. "Vikvesti") i "Viki vrste" (npr. "Vikvrste"). Nisam vraćao na staro ime za Viki rečnik zato što nemam neki poseban stav po tom pitanju, a i smatram da bi o tome svi trebalo da odlučuju. --Miloš Rančić (razgovor) 18:26, 14 Apr 2005 (CEST)

Ne možete da uklanjate dio imena. Viki' je Viki. Jedino je pitanje da li da pišemo Vikirečnik ili Viki-rečnik. Meni je ova verzija logičnija ali je i druga u redu. Nikako ne može biti ni Viki rečnik ni Vikrečnik. Vikicit ? Vikizvori ? Ti to ozbiljno? Milan Tešović 19:15, 15 apr 2005 (CEST)

Ni u engleskom se ne poštuje "Viki" kao sveta krava. Uporedi Wiktionary sa Wikipedia. Prvo i osnovno, ne treba ništa slepo slediti. Drugo i osnovno, treba biti kreativan. Treće, određeni broj reči ne mogu da stoje zajedno. Vidim da je neko promenio Izvore u rogobatnu reč "Vikiizvori". To su dve reči, čak ne ni polusloženica. Na kraju, o ovome valja glasati pošto ne postoji ni predstava o tome kako rešiti (a i ima puno mogućih rešenja). Napraviću glasanje uskoro. --Miloš Rančić (razgovor) 16:46, 16 apr 2005 (CEST)

Wiktionary je dobio isto ime kao i Wikipedia. Dakle ne piše enciklopedija, isto kao što ne piše diktionary. A ako se pitaš zašto nije Wikitionary onda pokušaj da izgovoriš. Nije ista situacija pošto se na engleskom ne piše i čita isto. Milan Tešović 22:45, 16 apr 2005 (CEST)

Pa, podjednako rogobatno zvuče i složenice na srpskom jeziku... "Vikišnarai" nije tako strašno :) --Miloš Rančić (razgovor) 23:26, 16 apr 2005 (CEST)

Izmena glavne strane

Evo još jednog predloga za neke izemene. Reč je o tome da Pogled u prošlost ne treba da stoji na glavnoj strani jer več imamo slične teme na glavnoj stranici Događaji i Novosti na Vikipediji. Saša Stefanović razgovor 19:08, 14 Apr 2005 (CEST)

Mogućnost za rad sa datumima, napokon

Dakle, posle dužeg vremena držanja nepismenih imena dana u nedelji i meseca, konačno ih imamo u pismenom obliku. Šta to znači: To znači da sada možemo da pravimo templejte po određenim datumima. Tako se mogu napraviti templejti za izabrani članak za svaki dan :) 366 komada, pa neka se menjaju svaki dan. Ja ću uraditi određeni broj njih, pa drugi mogu da nastave. Naravno, radimo prema tekućim uputstvima koja se nalaze na: Vikipedija:Sjajni tekstovi, odnosno, koji treba da se nalaze u okviru kategorije "Dobri članci" ili kako već. --Miloš Rančić (razgovor) 22:25, 14 apr 2005 (CEST)