Википедија:Sjajni članci/Glasanje/Uklanjanje/Aprilski rat

Aprilski rat

Mislim da članak sa nalepnicama ne zaslužuje da se nađe među izabranima.--Vojvoda razgovor 19:18, 31. jul 2008. (CEST) Glasanje traje do:

Glasovi

1. za--Vojvoda razgovor 19:18, 31. jul 2008. (CEST)
2. za-—Jakša (razgovor) 19:47, 31. jul 2008. (CEST)
3. zaUz malo sređivanja bi možda mogao da bude izabran za dobar članak, ali u trenutnom stanju svakako ne zaslužuje da bude među sjajnim. --Kraljević Marko (razgovor) 20:21, 31. jul 2008. (CEST)
4. za nije za sjajan. Mislim da sad nije ni za dobar --Jovan Vuković (r) 21:02, 31. jul 2008. (CEST)
5. za Slažem se s Jovanom. Nema ni jednu jedinu referencu. --loshmi (razgovor) 21:10, 31. jul 2008. (CEST)
6. za--Pavle (razgovor) 16:20, 1. avgust 2008. (CEST)

Komentari

Evo, samo letimičan pregled sekcije o bombardovanju Beograda otkriva masu pogrešnih podataka. Operacija se nije zvala Kaznena odmazda (loš prevod sa nemačkog), već Strašni sud. Kaže se da je poginulo 10.000 Beograđana. Verovatno je poginulo oko 2200 ljudi (podaci sa sajta grada Beograda), sigurno ne više od 4000. Narodna biblioteka Srbije nije porušena, već samo zapaljena u bombardovanju. Nisam siguran da li je u bombardovanju učestvovala 3. ili 4. flota, ali i to treba proveriti.

Čak je i interpretacija ugovora potpisanog sa Trojnim paktom potpuno netačna.

Ovako proizvoljan članak je sramota za vikipediju. Po kom osnovu je ovo sjajan članak? —Jakša (razgovor) 19:47, 31. jul 2008. (CEST)

Ne govorim nemački jezik pa ne znam da li je prevod naziva operacije ispravan. Međutim, u domaćoj literaturi se ova operacija nemačkog vazduhoplovstva naziva "Kaznena odmazda" - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva "Ratnici neba" iz 1987. god. u izdanju Vuk Karadžić i Službeni list SFRJ, str. 110. Što se nemačkog vazduhoplovstva tiče, u istoj knjizi navedeno je da je bombardovanje Beograda izvršila nemačka 4. vazdušna flota pod komandom generala Lera što se da ispraviti. Kada su u pitanju civilne žrtve, vrlo je teško dati precizan broj poginulih. Dok danas domaći izvori navode cifru koja se kreće od 2.000 do 4.000 poginulih civila, strani izvori operišu sa značajno većim ciframa, npr. u knjizi "Luftvafe" autora Alfreda Prajsa, na strani 68 navodi se da je u bombardovanju Beograda stradalo 17.000 civila. Naravno, u članku bi bilo poželjno navesti sve cifre koje se mogu referencirati. Ne bih rekao da je članak baš sramota, ali svakako nije savršen. Jakša, po tvom komentaru pretpostavljam da želiš da ovaj članak bude uklonjen sa spiska sjajnih. Ako je tako, onda treba da promeniš svoj glas u Za. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 20:36, 31. jul 2008. (CEST)

OK, preduhitrio si me. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 20:37, 31. jul 2008. (CEST)

Nažalost, literatura iz prošlosti je rado koristila misterije tipa „broj poginulih se verovatno nikad neće znati“. To je nenaučno. Zna se tačan broj streljanih u Kragujevcu, približan broj poginulih u bombardovanjima Beograda, uključujući pedantne nemačke izveštaje, a zna se okvirno i broj ubijenih u Jasenovcu. Možda taj Englez tvrdi da je bilo 17.000 žrtava, ali za taj podatak danas znamo da je netačan i jako preuveličan.

Mislim da je članak loš jer u skoro svakom odeljku nailazim na činjenične netačnosti. Pored toga, ton članka je jako emotivan i pun subjektivnih kvalifikacija u stilu feljtonskog novinrstva (korpus se sjurio, propast je sve brže i brže tekla, prkosili su svojim herojstvom, prava je enigma). Provejava i sklonost određenom političkom stavu. Pozdrav. —Jakša (razgovor) 21:18, 31. jul 2008. (CEST)

već samo zapaljena u bombardovanju-ovo svakako ne bi uvrstio u mane članka. Zgrada biblioteke nije uništena ali je biblioteka uništena spaljivanjem što je i suština rečenog. Drugo reći da broj poginulih vertovatno nikada neće biti tačno određen nije ništa neobično i nenaučno. Problematično bi bilo navoditi brojeve koje je nemoguće potkrepiti nekim dokazom. Naravno ako je novija literatura donela nove podatke treba ih uvrstiti ali ako zaista nije moguće utvrditi neki broj to treba i navesti.--Vojvoda razgovor 22:21, 1. avgust 2008. (CEST)

Sticajem okolnosti, čitao sam istorijska svedočanstva o ovoj tragediji. Zapaljive bombe su napravile manji požar na krovu biblioteke. Neki ljudi (čini mi se vatrogasci) su pokušali da uđu u zaključanu zgradu, ugase požar ili spasu nejvrednije knjige koje su već bile spremne za transport u sanducima (njihovu evakuaciju je 3. aprila sprečio jedan od ministara). Zgrada biblioteke je tako tinjala, pa planula, i najzad izgorela. To sve je trajalo (sad sam zaboravio tačne podatke) satima, ako ne danima. Nije mi ni najmanja namera da umanjim ulogu Nemaca u ovome, ali tragedija Narodne biblioteke je prilično rezultat srpske gluposti i nesposobnosti. Ovako kako stoji u članku ispada: pale su bombe, uništile zgradu, nije bilo pomoći. Ovo je samo jedan od detalja cele priče. Mnogo ozbiljnije su greške, recimo, opis odredbi Trojnog pakta. —Jakša (razgovor) 07:03, 5. avgust 2008. (CEST)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
6	0	0	100%	Članak više nije sjajan.