Википедија:Uživo/Vikimanija 2016.

Filipovo viđenje

Ovogodišnja Vikimanija je bila nesvekidašnja, pre svega po svojoj lokaciji. Održana je u jednom malom alpskom selu na severu Italije, Ezinu Lariju, gde je broj gostujućih Vikimedijanaca dvostruko premašio broj meštana. Međutim, cilj je i bio da se celo selo uključi u realizaciju ove konferencije i zaista, dve godine su se lokalci pripremali kako bi realizovali ovu konferenciju od nekoliko dana — bilo infrastrukturno, bilo personalno. Ali, jedno je sigurno — zaista su se potrudili i dali sve od sebe kako bi učinili da ova Vikimanija bude nezaboravna.

Ove godine, iz Srbije je bilo više predstavnika: Miki, Vukašin i ja, koji smo išli u sponzorstvu Vikimedije Srbije, kao i Nikola i Miloš. Sa ovih prostora je bila i Bojana Podgorica iz Republike Srpske. Moja priča će da bude iz ugla nas trojice, a prvenstveno mene.

Pre konferencije

Miki, Vukašin i ja smo krenuli na put u četvrtak, 23. juna, u popodnevnim časovima. Nakon kraćeg leta od Beograda do Milana, čekali su nas, po dogovoru, na milanskom aerodromu lokalci, koji su nas uputili ka našem šatlu. Šatl nas je odbacio direktno do sela Ezino Lario, s tim što je sam put od aerodroma do sela bio duži nego let od Beograda do Italije. Moram napomenuti da smo bili jedini u tom šatlu, što nam je dalo mogućnost da se raširimo :). S druge strane, vozač je prilično jurcao, uključujući i kroz silne serpentine na prilazu do sela. U svakom slučaju, prizor jezera Komo u sumrak bio je divan. Kad smo stigli u selo, što je bilo oko 11 sati uveče, odmah smo se registrovali i smestili smo se u "apartman", odnosno stan jedne od meštanki. Nakon toga smo jedva dočekali da večeramo italijansku picu, ali je zbog kasnog vremena tu našim aktivnostima za ovaj dan došao kraj.

Sama konferencija je osmišljena tako da su svakog dana bila tri bloka sesija: od 10:30 do 12:00, od 14:00 do 15:30 i od 16:00 do 17:30 — tri sesije po bloku, ali i do šest "trekova" u isto vreme. Uglavnom su bila po tri "treka" paralelno vezana za prezentacije, po dva za radionice i jedan za diskusije. Od 09:00 do 10:00 je bilo vreme rezervisano za razne tematske sastanke, kao i vreme između 18:00 i 19:00. Ručak je uvek bio između 12:00 i 14:00, dok je večera bila uglavnom negde između 19:00 i 21:00. Pošto nije bilo jednog velikog prostora za ručavanje, bili smo izdeljeni tako da smo svi jeli po različitim restoranima (i svako je dobio "nasumični" izbor restorana za svaki dan). Što se tiče sesija, one su se održavale u različitim bitnim lokacijama širom grada — u fiskulturnoj sali, pozorištu, hali, muzeju, zajedničkoj prostoriji (zadruzi) i školi.

Petak, 24. jun

Jolanda Penza na otvaranju

Prvi blok sesija prvog dana konferencije je tradicionalno rezervisan za otvaranje, gde obično priča Džimi Vejls, kao i za dobrodošlicu od strane organizatora. Najpre nam se obratila Jolanda Penza, glavna organizatorka ove konferencije, koja je napravila paralelu između Vikipedije, ne tako obične enciklopedije, i ovogodišnje Vikimanije, ne tako obične konferencije.

Nakon Jolande, pričao je Džimi Vejls. Kao i obično, započeo je sa time na koliko je ko bio Vikimanija. Malo je ljudi koji su bili na svih 12 ili čak 11 ili 10. Ja sam bio na 9, a broj ljudi koji je ustajao se drastično povećavao kako je Džimi smanjivao broj posećenih Vikimanija, da bi na kraju svi ustali, jer su svi prisutni bili na makar jednoj Vikimaniji. Zatim se zahvalio organizatorima i ljudima iz Ezina Larija i ukratko je spomenuo Džo Koks, članicu britanskog parlamenta koja je nedavno ubijena. Pričao je o različitosti ljudi širom sveta i o tome kako bi trebalo stati na put uznemiravanju na viki projektima. U tom kontekstu je spomenuo Inspire kampanju vezanu upravo za uznemiravanje. Nakon toga, proglasio je Vikipedijance, tj. Vikipedijanke godine — Emili Templ Vud i Rouzi Stivenson Gudnajt, zbog velikog doprinosa ženskim temama na Vikipediji na engleskom jeziku. Takođe su kao "pratilje" spomenuti iranski Vikipedijanac Mardetanha, kao i bugarska Vikimedijanka Vasja Atanasova. Nakon toga, Džimi je dao uvod za Nataliju Timkov i Kristofa Enera, koji su tek dan pre toga pristupili odboru poverenika Zadužbine Vikimedija, kao predstavnici koje su izglasale afilijacije iz Vikimedijinog sveta. Takođe je ukratko predstavio i druge novije članove odbora, koji ne dolaze iz zajednice — Gaj Kavasaki i Keli Batls. Na kraju, najavio je da je Ketrin Mar, v.d. Izvršnog direktora Zadužbine postala upravo Izvršna direktorka.

Džimi Vejls na otvaranju

Nakon Džimija, pričala je Katrin de Senarklens iz Saveta Ezina Larija. Zahvalila se najpre svima koji su pomogli u realizaciji ove konferencije, a onda je pričala o tome kako je sve ovo izvedeno — napravljeni su putevi i ostala infrastruktura, kako bi ljudi mogli doći ovde, obezbeđen je internet brzine od skoro 1 gigabajta u sekundi, vršene su obuke za meštane oko mnogih stvari, kao i razni kursevi i predavanja. Pričala je o efektu ovog događaja na Ezino Lario i činjenice da trenutno 73% ukupnog broja ljudi u selu čine Vikipedijanci, a da drugih 27% čine meštani, ali da su zbog svoje velike angažovanosti svi prisutni ljudi Vikipedijanci. Na kraju je Pjetro Penza, gradonačelnik Ezina Larija, uručio Džimiju počasni ključ od mesta, jer smo svi postali počasni građani Ezina Larija.

U poslednjem delu u ovom bloku, obratile su nam se Jolanda i Đinevra Sanvitale, glavna organizatorka programskog dela konferencije. Đinevra je pričala o tome kako je ovo veliki izazov, ali i eksperiment; cilj njega je da delimo naša iskustva, učimo nove stvari i pridobijemo momenat. Pričala je o strukturi programa — prezentacije su podeljene u "dajdžeste", koji imaju za cilj da daju pregled neke teme, pre svega za ljude koji su noviji u pokretu, ali i za one koji se nisu do tada interesovali za taj deo pokreta, kao i "kritične teme", koje se tiču pojedinosti iz pokreta; pored prezentacija, tu su diskusije i treninzi, odnosno radionice. Pričala je i o ostalim aktivnostima — "komjuniti vilidž", večernji programi, izložbe, sastanci... Na pitanje kako uživati u Vikimaniji, dala je prosto rešenje:

1. kolaboracija (odnosno sarađivati)
2. skalabilnost (ovaj format događaja treba da može da bude primenjiv i u organizaciji lokalnih događaja)
3. upotreba onog što već postoji
4. akcenat na onome što će trajati (ulagati u ljude, a ne u stvari)
5. eksperimentisanje i zabava (izađite iz zone komfora)

Na kraju nas je podsetila da proveravamo program onlajn, zbog eventualnih poslednjih izmena koje ne mogu biti reflektovane na štampanu verziju programa. Takođe nam je dala savet da poštujemo druge i da budemo pozitivni. Jolanda je na kraju samo spomenula mapu grada i aplikaciju za mobilne uređaje, koja je dostupna onlajn, a koja može biti od koristi pri snalaženju sa samim mestom.

Nakon ručka, usledio je prvi blok sesija: Prva sesija se ticala naučnih istraživanja vezanih za Vikimediju, za period od leta 2014. do leta 2015. godine. Sesiju je vodio, kao i svake godine, Bendžamin Mejko Hil, a pomogao mu je Tilman Bajer. 2010. godine objavljeno je na temu Vikipedije i sl. oko 800 radova, a do juna 2016. godine objavljeno je preko 6000 istraživanja, što znači da smo postali dosta interesantni istraživačima. Njihova analiza ticala se isključivo istraživanja koja su radili ljudi nevezani za sam pokret Vikimedije. Najpre su analizirali radove vezane za rodnu strukturu, a neki od zaključaka su:

• da je broj čitalaca generalno veći za članke o ženama
• dvostruko je verovatnije da žene doprinose člancima o ženama, nego muškarci
• naglašavanje rodnog jaza nije imalo efekta na žene, ali je obeshrabrivalo muškarce

Kod radova koji se tiču studentske upotrebe Vikipedije, zaključak je da je Vikipedija negde u sredini, između "česte upotrebe" i "percipirane korisnosti", a svakako je najpopularnija među muškarcima i studentima tehničkih nauka (međutim, pomalo iznenađujuće, nakon tehničkih nauka, sledeća polja studija gde je Vikipedija popularna su prava, kreativne umetnosti i nauka). Bilo je i radova koji su se ticali fizičkih modela Vikipedije, gde su se fokusirali prevashodno na grafike i modele koji se tiču predikcije konflikata: kako se kreće dinamika zajednice i kakva sve stanja postoje (od mira, preko kavge do punopravnog rata). Predmet interesovanja naučnika su bili i "medijski ekosistemi" i njihova interakcija sa Vikipedijom, kao i sestrinski projekti, gde su našli nekoliko istraživanja vezanih za Vikirečnik i Vikipodatke.

Druga sesija na kojoj sam bio ticala se "disbalansa", odnosno činjenice da postoje razlike u pristupu Vikipediji širom sveta. Prezentovala je Saskija Elers. Počela je od naše misije pokreta (Zamislite svet...), ali je identifikovala barijere u pristupu i uređivanju, kao i u nedostacima u sadržaju. Od ukupnog broja ljudi na svetu, 3.4 milijarde ima pristup Vikipediji, dok 3.9 milijardi nema. Postoje jezičke barijere za dobar deo sveta, a pokazala nam je i šarene mape gde se vidi da dobar deo Afrike i Azije ima manje od jedne izmene na Vikipediji po milionu stanovnika, za razliku od zapadnog sveta, gde su te brojke višestruko veće. Slično je i sa prosečnim brojem izmena, gde razvijene zemlje imaju preko pola miliona ili čak preko milion izmena na Vikipediji, dok nerazvijene zemlje (uglavnom Afrika, ali i delovi Južne Amerike i Azije) imaju i po ispod 10.000 izmena ukupno na Vikipediji. Zatim je pričala o predlozima za rešenja: treba dati podršku Vikipedijancima, dati im alatke kao što su literatura, hardver, tehnička podrška, zatim aktivirati GLAM inicijative, olakšati čitanje Vikiedije i uređivanje na mobilnim uređajima. Što se tiče rodnog jaza, postoji i dalje visok odnos muškaraca prema ženama na viki projektima. Razlozi za to uključuju interfejs, vreme, nedostatak samopouzdanja, konflikti, verovatnoća da će im prve izmene biti vraćene, mizoginija, nedostatak društvene zajednice i činjenica da je na nekim Vikipedijama podrazumevani rod muški. Međutim, započete su određene inicijative i projekti radi borbe protiv rodnog jaza, a svakako treba po njenom mišljenju pokrenuti još projekata vezanih za to, kao i ostvariti mehanime za borbu protiv uznemiravanja. Bitno je da se isprave sistematski problemi i zaključak je da je Vikipedija veoma korisna riznica znanja i da je vredno boriti se za slobodan pristup Vikipediji svima.

Džejms Hajlman je potom pričao o viki projektu "Medicina", koji je započeo na Vikipediji na engleskom jeziku, ali se širio i drugde. Najpre je pričao o samom projektu, a onda nam predstavio neke statistike: 2013. godine je bilo oko 150.000 članaka na 255 jezika vezanih za medicinu, dok je 2015. godine godine bilo oko 180.000 članaka na 275 jezika, što je porast od 18%. Što se tiče pregleda medicinskih članaka, 2013. godine je bilo oko 6.5 milijardi, ali ne postoji statistika za 2015. godinu. Što se tiče broja urednika, on je skočio sa 274 2013. godine na 318 2015. godine, što je porast od 16%. Broj referenci u tim člancima raste otprilike linearno, ali se znatnije povećala "gustina" referenci. Napravili su oflajn aplikaciju za mobilne telefone u saradnji sa Vikimedijom Švajcarske, gde nije potreban pristup internetu. Ta aplikacija, koja ja "teška" 932 megabajta, pokriva sve članke o medicini, anatomiji i medikacijama i do sada je preuzeta oko 10 hiljada puta. Mali problem je što je za sada dostupna samo na engleskom jeziku, ali je svakako ocenjena sa 4,7 od 5, što je vrlo dobra ocena. Što se tiče dosega aplikacije, 43% preuzimača su iz SAD, 10% iz Velike Britanije, 7% iz Indije i 5% iz Kanade. Džejms je onda pričao o projektu prevoda medicinskih članaka. Postoje dva puta kojim idu: a) punopravni put, gde je cilj napisati dobar ili sjajan članak, sa 2,5 do 10 hiljada reči, b) kraći put, gde je cilj napisati kraće članke od oko 3-4 pasusa, gde se uglavnom prevode uvodi sa članaka na engleskoj Vikipediji. Za sada je ovim programom pokriveno preko 100 jezika i prevedeno je preko 5 miliona reči. Zašto je sve to potrebno? Džejms misli da je potrebno da postoje informacije na lokalnim jezicima o medicinskim temama zato što hiljade ljudi umire jer nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti, koja uključuje i informacije. Što se tiče primera, članak o eboli je preveden na 115 jezika i 2014. godine je bilo oko 100 miliona preleda tih članaka, a bilo je i nekoliko kampanja: vakcine, žensko zdravlje i rad na uvodima, pošto mnogi čitaju samo uvode članaka. Džejms je naveo i Vikimediju Tajvan, gde je prevedeno više od 50 članaka na kineski jezik, kao i Univerzitet Kalifornija u San Francisku, gde zajedno sa Viki ed zadužbinom organizuju unose seminarskih radova vezanih za medicinu.

Nakon pauze, prisustvovao sam diskusionim sesijama. Bilo je šest tema u dva vremenska slota (po tri u slotu), gde je u svakoj od tema učestvovao po jedan član odbora Zadužbine. Teme kojima sam ja prisustvovao su bile 1) Transparentnost i komunikacija i 2) Strategija i identitet VMF. Format ovih sesija je bio takav da smo svi sedeli za jednim ogromnim stolom i imali vođenu diskusiju, gde je Lodevajk Gelauf bio moderator i koji je usmeravao diskusiju i držao nas sve u okviru teme, ali je u principu uvek bilo moguće uključiti se u diskusiju i dati mišljenje o temi.

Prva tema je bila vezana dakle za transparentnost i komunikaciju. Najpre smo se svi prisutni ukratko predstavili, a onda je Džimi Vejls pričao malo o našim fundamentalnim vrednostima koje treba da poštujemo. Kratkom anketom je ustanovljeno da manje-više niko ne misli da je Zadužbina dovoljno transparentna, kao i da svi misle da se komunikacija u Zadužbini može popraviti. Neke od misli koje su plutale sobom su bile da je poverenje često bitno od transparentnosti, da često fale detalji kod komunikacije, da bi ljudi iz Zadužbine mogli makar da nam kažu zašto ne mogu da nam obznane sve informacije. Bilo je reči i o tome da su mejling liste po nečijim mišljenjima loše mesto za komunikaciju, ali bitniji su društveni, odnosno kulturološki problemi, s obzirom na činjenicu da su mejling liste često pune trolova, zbog kojih mnogi ne žele da ulaze u diskusije, pa su neki predložili da bi diskusioni forum mogao biti rešenje za taj problem, dok neki spominju i Fejsbuk kao paradoksalno najbolje mesto za komunikaciju današnjice. Još neke misli koje su kružile prostorijom su bile: "Zadužbina često ne veruje zajednici, ali to poverenje ide u oba smera", "Imamo problem sa stabilnošću i fokusom", "Treba povratiti poverenje", "Hajde da oprostimo, ali ne i zaboravimo, ovu nedavnu prošlost — Ketrin će biti bolja na poziciji Izvršne direktorke i neće se ponoviti gluposti u vođenju Zadužbine" i "Zadužbina treba da bude malo responzivnija kada se javlja veliki broj sličnih pitanja". Glavno rešenje po nekima je "Pretpostaviti najbolju nameru".

Druga tema se ticala prevashodno strategije Zadužbine i pokreta, a o identitetu Zadužbine se nije previše polemisalo. Najpre smo uratko anketirani oko tri osnovna pitanja: 1) Da li Zadužbina i pokret imaju isti identitet? (odgovor je generalno bio "Ne"), 2) Da li Zadužbina ima jasnu strategiju za budućnost? (odgovor je generalno bio "Ne") i 3) Da li se osećate uključenim u kreiranje strategije? (ovde su mišljenja bila podeljena) Zadužbina trenutno uopšte nema strategiju. Ketrin je do bukvalno tog dana bila vršilac dužnosti Izvršne direktorke, a posao pravljenja strategije je za punopravnog Izvršnog direktora, tako da nije ni mogla time da se bavi, ali će sada imati mogućnost. Kristof, jedan od dvoje najnovije izabranih članova odbora poverenika Zadužbine, mišljenja je da Zadužbina i pokret treba da imaju isti identitet, dok Skot, zaposleni u Zadužbini, misli da ne moraju i ne treba da imaju isti identitet, jer Zadužbina ne treba da postavlja prioretete drugima u pokretu. Ono oko čega je bilo slaganja je da zaposleni u Zadužbini treba da vode proces strategije, ali odbor je taj koji treba da ima odgovornost nad njim. Ketrin je malo pričala o tome šta je sve urađeno i šta sve još treba uraditi: ono što je najbitnije za početak je da treba naučiti i razumeti koje nam procesi i stvari trebaju za novu strategiju. Planirani vremenski okvir je da se za oko godinu dana završi kreiranje strategije. Kristof je dodao da se odbor Zadužbine povukao od toga da budu lideri pokreta, ali se to može promeniti — i dalje ima stresa u odboru, ali se stvari popravljaju. Što se tiče procesa strategije, jasno je da treba da budemo inkluzivni, tj. treba uključiti sve stejkholdere. Bačen je i kratak pogled na prethodni sveobuhvatni proces stvaranja strategije, od pre 6 godina i ima smisla vratiti se na njega i pokupiti dobre ideje od tog procesa, ali problem sa njim je bio taj što je proizvod tog procesa bio spisak strateških pitanja, odnosno zadataka, a ne strategija. U tangentama razgovora je bilo i predloga da se Zadužbina podeli na više tematskih organizacija, tako da ne bude jedan gigant, a Kristof je odgovorio da su sve opcije otvorene i da nijedan predlog neće a priori odbacivati. Zaključak diskusije je da svi treba da obznanimo svoja mišljenja u vezi sa procesom i samim željenim ishodima procesa strategije.

Nakon zvaničnog programa prvog dana konferencije, Miki, Vule i ja smo prisustvovali sada već tradicionalnom "CEE sastanku". Nikola Kalčev iz Bugarske je bio moderator, odnosno vođa sastanka, a agenda se sastojala iz sedam tačaka.

1. Progres u organizaciji CEE konferencije, koja će biti održana u Dilidžanu u Jermeniji, krajem avgusta — potrebno je da one zajednice koje još uvek nisu popunile stranicu sa "potrebama" to urade što pre, jer one koje to ne urade, neće imati mogućnost da se njihovi predstavnici stipendiraju za odlazak na konferenciju. Dogovor je da se stipendira po dvoje predstavnika iz svake zajednice koja nema sredstava da samostalno plati troškove puta i smeštaja, a Vikimedija Jermenije aktivno radi na finaliziranju budžeta, tj. granta za ovu konferenciju. Bilo je malih nesporazuma oko toga ko je sve član programskog komiteta, ali je Suzana Mkrčjan, predsednica Vikimedije Jermenije, razjasnila to. Takođe smo podsećeni da treba što pre da se registruju za konferenciju oni koji to još nisu uradili.
2. Ko će dogodine organizovati CEE konferenciju? — Obznanjeno je da nekoliko zajednica planira da se kandiduje da budu domaćini CEE konferencije 2017. godine, a to su bili Makedonci, Belorusi, Česi i Nemci (na čelu sa Uzbekistancem). Makedonci su na ovom sastanku rekli da se povlače, dok su Belorusi najavili da nije obavezno da oni to urade sledeće godine, već da bi mogli i 2018. godine. Bilo je malo reči o procesu odabira organizatora i o tome kako ih ubuduće odabirati. Zaključak je da treba sastaviti listu kriterijuma koji bi se koristili pri odabiru i da se ta diskusija premesti na metu pre jermenske konferencije. Kornelijus iz Vikimedije Nemačke je predložio da može da se replicira ono što je rađeno za Berlinsku Vikimedijinu konferenciju ove godine, gde je Tele Valma iz Vikimedije Estonije bila plaćeni praktikant i pomagala je u organizaciji Vikimedijine konferencije i sa sobom ponela značajno organizaciono iskustvo, pa Kornelijus misli da bi neko od organizatora konferencije 2017. godine mogao da bude deo organizacije ovogodišnje konferencije. U svakom slučaju, odluku je potrebno doneti što pre. Česi su najavili da ako bi konferencija dogodine bila kod njih, format bi bio malo promenjen, jer očekuju da cela konferencija i sva dešavanja budu na jednom mestu.
3. Definicija CEE regiona — Zbog dosadašnjih nesuglasica oko toga ko sve treba/može da bude deo CEE regiona, potegnuto je pitanje i ovde, sa ciljem da se donese nekakav konsenzus oko toga da li će CEE region predstavljati države (sa svojim organcima ili korisničkim grupama) ili jezičke zajednice, ili etničke zajednice (kao u slučaju Baškortostana) ili neki hibrid. Spomenut je i centralni aplikacioni proces, ali kao prvo pitanje se postavilo ko sve treba da bude deo CEE regiona. Dosta dobrih argumenata je izneseno, ali zbog ograničenja u vremenu, zaključili smo da nema šanse da donesemo ikakav zaključak oko ovoga i dogovoreno je da se i ova diskusija prenese na metu.
4. Retrospektiva takmičenja "CEE proleće" — Najpre se Nikola zahvalio sebi, Bekruzbeku iz Uzbekistana, Viri i Bohdanu iz Ukrajine i Nataliji iz Poljske za učešće u organizaciji takmičenja. Zaključio je da je ovo bilo uspešno takmičenje (premda možda nije bilo veoma uspešno). Umesto planiranih 50% ženskih biografija, ishod je 32%, što opet nije neuspeh. Zahvalio se svima na učešću u ovoj avanturi i podsetio manje organizacije koje su preko Vikimedije Poljske platile svoje nagrade da kontaktiraju Poljake oko refundiranja troškova. Ono što je još potrebno uraditi jeste evaluacija projekta.
5. Učešće u konkursu Viki voli spomenike — 13 zemalja je prošle godine učestvovalo u ovom takmičenju, pa je Nikola pozvao sve da se priključe. Bilo je malih negodovanja od strane nekih ljudi, pošto su neke zajednice izgustirale to takmičenje, jer je došlo do zasićenja.
6. Hakaton u Beču 2017. — Od 18. do 21. maja, održaće se Hakaton u Beču i Klaudija, izvršna direktorka Vikimedije Austrije, pozvala nas je da prisustvujemo i navela da je to izvrsna prilika za pravljenje tehničke zajednice i da kogod iz CEE regiona hoće nešto da nauči vezano za tehničke aspekte Vikipedije i Medijavikija, može da dođe.
7. Sledeći veliki CEE projekat — zbog nedostatka vremena, ova tema je bez previše diskusije "premeštena" na metu.

Time se okončao program za ovaj dan, a ostatak večeri smo iskoristili u praćenju plesne trupe koja je igrala uz kantri muziku, kao i mešanju i razgovoru sa raznim ljudima na konferenciji.

Subota, 25. jun

Prva sesija na kojoj sam bio nakon doručka u subotu ujutru bio je sastanak vezan za obrazovanje. Najpre smo se svi ukratko predstavili: Taj Flanagan je vodio sastanak i on je trenutno glavni za globalni obrazovni projekat u Zadužbini; Vahid Masrur, koji je jedan od novijih zaposlenih u Zadužbini i takođe je u timu za obrazovni program, a dolazi originalno iz ekvadorske korisničke grupe; Gabrijel Tulen iz Ženeve je nastavnik matematike i informatike u jednoj srednjoj školi i on koristi Vikipediju na francuskom jeziku u nastavi; Dijego, takođe iz Švajcarske, ali nemačkog dela, pokušava različite formate u radu sa studentima, pogotovo na narodnim/otvorenim univerzitetima... u Cirihu, Luksemburgu i delovima Nemačke radi na približavanju kritičkog čitanja Vikipedije studentima, kao i pisanje članaka za Vikipediju, a takođe je blizak i GLAM-u; Lijang iz Tajvana radi sa osnovnim i srednjim školama, i to uglavnom tako što pokazuje nastavnicima kako i zašto da uređuju Vikipediju; Venus iz Hong Konga je pričala o svojim iskustvima kao vođe obrazovnog projekta na svom fakultetu u Hong Kongu, sa temama vezanim za književnost i lingvistiku; Bašak iz Turske je pričala o tome kako je zajednica u Turskoj tek oformljena i kako rade na prevodu obrazovnog materijala na metu, kao i da se bave studentima na svim nivoima, uključujući i doktorande, na univerzitetu u Bursi; Vira iz Ukrajine je pričala o njihovim iskustvima sa univerzitetima i nastavnicima u srednjim školama, gde je bilo potrebno fokusirati se više na digitalnu pismenost nego na samu Vikipediju; ja sam pričao o našim iskustvima na srednjem i visokom nivou obrazovanja; Valentin iz Vikimedije Nemačke je spomenuo kako imaju slične probleme kao i Švajcarci, pa im je fokus OER i lobiranje; Rim iz Egipta je pričala o svojim iskustvima u radu sa studentima na fakultetu, gde joj je glavni problem činjenica kako zajednica ne prihvata baš najbolje članke koji nastaju na taj način; Šani iz Izraela je pričala o raznim projektima koji se dešavaju u njenoj državi, i to na svim nivoima obrazovanja, gde ona konkretno radi sa akademskim institucijama preko seminarskih radova; Matija, Rikardo i Davide iz jedne italijanske zajednice bazirane na Medijavikiju su pričali o njihovoj saradnji sa Vikiknjigama i sa CERN-om; Bohdan iz Ukrajine se uglavnom bavi autričom i prevođenjima; Li iz Meksika, konkretnije Univerziteta Tek de Monterej, koji ima 32 kampusa širom zemlje, pričala je o iskustvima u njenom kontekstu, gde se, između ostalog, rad na Vikipediji koristi kao rad u zajednici. Nakon ovog predstavljanja, Taj je malo pričao o Obrazovnom kolaborativu, od kojih smo nekolicina nas prisutnih članovi. Bilo je reči i o resursima dostupnim za realizaciju programa, kao što su brošure, ali i o tome kako mnogima fale neke stvari kao što su bolji resursi, ideje i sposobnosti. Turci su razvili uputstva za konkretne predmete, jer im je to bilo bolje nego generalizovane brošure. Bilo je reči i o onlajn treninzima, odnosno tzv. mukovima, gde neki koriste upravo taj model zbog bolje skalabilnosti. Spomenut je i Jutjub kanal Vikipedija obrazovnog programa, a predstavnik Vikimedije Nemačke je spomenuo da Nemci imaju svoj "Viki dijalog". Bilo je i interesovanja da se zna za naš seminar stručnog usavršavanja za nastavnike osnovnih i srednjih škola, pa sam ukratko podelio iskustva oko toga. Izraelci su naveli da imaju dobru saradnju sa Ministarstvom obrazovanja, gde je iskoristila priliku da pohvali naš program stručnog usavršavanja (iako sam ja stanovišta da je program blagi uspeh, ona tvrdi da je reč o velikom uspehu, jer nastavnici odlaze kući sa znanjem koje ranije nisu imali, pa makar ga ne iskoristili u radu sa učenicima, što dovodi do boljeg društva). Kratka anketa prisutnih je donela zaključak da se većina prisutnih bavi obrazovnim projektima zbog sadržaja, manje njih zbog privlačenja urednika, a samo poneko iz nekih drugih razloga. Gabrijel je spomenuo Kiviks, projekat "oflajn Vikipedije" koji godinama razvija Vikimedija Švajcarske, i spomenuo je uspeh te platforme u Senegalu. Na kraju su svi pozvani da se pridruže Fejsbuk grupi za Vikipedijin obrazovni program, ukoliko već nisu članovi.

Prvi pravi blok sesija za današnji dan su za mene bili "dajdžesti". Prvo je Endi Mabet pričao o "dugmetu za uređivanje", odnosno o osnovama uređivanja, više "političkim" nego tehničkim aspektima, tako da o tome ne moram ništa da pišem. Ovo predavanje je bilo namenjeno prevashodno novajlijama, kojih na žalost nije bilo previše na toj sesiji, ali glavni razlog zašto sam bio tamo je zbog druga dva "dajdžesta" koja su usledila nakon ovog. Drugi se, dakle, ticao prevoda i prevođenja, gde su Farah Mustaklem i Mej Hačem iz Egipta držali predavanje. Kao glavne razloge zašto prevodimo, oni su naveli globalizaciju sadržaja, održavanje značaja, smanjenje različitosti u sadržaju između različitih Vikipedija, povećanje raznolikosti unutar jedne Vikipedije i bržu proizvodnju sadržaja. Zatim su naveli tri dobra primera prevođenja članaka: 1) projekat Viki žene u Egiptu, gde je prevedeno oko 6 miliona bajtova sadržaja, i gde se prevodi sa 6 različitih jezika na arapski, i to uglavnom na temu "fizičkih delova žene", 2) Tek de Monterej iz Meksika gde je prevedeno 1057 članaka za godinu dana i 3) Univerzitetski koledž London, gde je održan petočasovni "translataton" sa 36 učesnika. Glavni problemi vezani za prevođenje su mašinski prevodi, koji su često lošeg kvaliteta, konteksti koji su specifični za pojedine kulture, bukvalno prevođenje i sl. Na kraju, navedeni su alati za pomoć pri prevođenju sadržaja: Gugl prevodilac (koga treba koristiti sa oprezom!), ekstenzija za prevođenje na meti, sajt translatewiki.org, kao i relativno nova ekstenzija "Content Translate", za koju je izvršena demonstracija uživo.

Mihajl Jan — Vikipedija na Mesecu

Treći segment ticao se "Vikipedije na Mesecu", odnosno akcije Vikimedije Nemačke da se deo Vikipedije pošalje na mesec. Mihajl Jan iz Vikimedije Nemačke je ukratko predstavio projekat — reč je o rođendanskom poklonu za Vikimediju Nemačke od jednog amaterskog tima koji pravi rover, odnosno vozilo za Mesec, u okviru Izazova za Mesec u organizaciji Gugla. Naime, Gugl je još pre mnogo godina objavio konkurs za pravljenje vozila koje bi bilo poslato na Mesec i nakon svih ovih godina, ostalo je još pet timova koji imaju šansu da pobede. Jedan od njih je u Berlinu i njihova ideja je da taj rover sa sobom ponese i "zlatnu ploču" kapaciteta 20 gigabajta koja bi sadržala "Vikipediju". Na Vikimediji Nemačke je onda bilo da odluči šta će se tačno naći tu, pošto sav sadržaj svih Vikipedija daleko prevazilazi ta ograničenja. Stoga je na proleće Vikimedija Nemačke započela kampanju, koja ima za cilj i medijsku promociju, kojom se šira zajednica uključuje u odlučivanje o tome šta će ići na Mesec. Tokom juna je sprovedeno glasanje i od 17 predloženih scenarija za to koji će sve sadržaj biti uključen, na glasanje je postavljeno 10 opcija, gde je sa 152 glasa ubedljivo pobedila opcija da se na toj ploči nađu svi sjajni članci i sve sjajne liste sa svih Vikipedija. Mihajl je onda pričao o daljim koracima — postoje izazovi zbog toga što različite Vikipedije imaju različite klasifikacije "sjajnog sadržaja", ali bi to trebalo da bude prevaziđeno od jula do oktobra, kada se očekuje kraj treće faze, tokom koje se očekuje uređivanje i poboljšavanje svih tih članaka. Na kraju, Mihajl je pozvao sve nas da budemo deo projekta, jer je projekat interesantan za Vikimedijance, jer predstavlja jedan zajednički program na kom možemo da sarađujemo, ali je interesantan i za opštu javnost, tako da smo svi pozvani da budemo ambasadori svojih zajednica — posetite mooon.wikimedia.org.

Drugi blok sesija je takođe bio niz "dajdžesta", ali ovog puta sam bio ovde, jer sam i ja bio jedan od predavača. Ja sam pričao o Vikipediji u obrazovanju, ali na univerzitetskom nivou. Ukratko sam objasnio koje su prednosti kod univerzitetskog nivoa za saradnju sa Vikipedijom, na koji način studenti mogu da se uključe u rad Vikipedije i ostalih Vikimedijinih projekata, o čemu sve treba razmišljati kada se pravi jedan obrazovni program i kako taj program treba/može da raste. Spomenuti su i resursi dostupni za lakšu realizaciju programa, a na kraju sam dao nekoliko primera uspešnih programa iz prakse. Pored mene, o Vikipediji u obrazovanju, samo na srednješkolskom nivou, pričala je Ester Sole iz Katalonije. Dala je svoja objašnjenja i razloge zašto se baviti time, a više se fokusirala na prikazu uspešnih programa: spomenut je naš program stručnog usavršavanja nastavnika, kao i primeri iz Argentine i Švedske. Spomenula je i katalonski Vikiars, bangladeški program povećanja svesti, švedske studente, somalijsku Vikipediju. Naravno, spomenula je i alternativne pristupe, kao što su viki-kampovi u Jermeniji, škole za odrasle u Grčkoj i Kataloniji, program za penzionere u Češkoj i Viki-terapiju u Grčkoj.

Ester Sole — srednješkolski nivo obrazovanja

U drugom segmentu su Lijam Vajat i Džejn Darnel imali "dajdžest" o GLAM-u. Oni su dali pregled interesantnih aktivnosti na polju GLAM-a u prethodnih godinu dana, gde su fokus stavili na Vikipodatke i njihovu upotrebu u GLAM-u: postoje razne alatke kojim se olakšava pravljenje sadržaja, održavanje metapodataka i sl. kao što su Wikidata Query Service, Listeria Lists, GLAMorgan, Pattypan i ComeOn! uploader. Spomenuli su i kampanju "#1lib1ref", gde su bibliotekari širom sveta bili ohrabrivani da dodaju po jednu referencu na Vikipediju. Treći segment su iskoristile Ana Tores i njena koleginica iz ogranka za kratko predstavljanje takmičenja, pogotovo "Viki voli *" takmičenja. Budući da Argentina, njihova rodna zemlja, nema puno zvaničnih spomenika kulture, pa im takmičenje "Viki voli spomenike" nije odgovaralo, oni su rešili da prave drugačije događaje, kao što su "viki-obilasci", saradnja sa Uneskom i takmičenje vezano za prirodne rezervate, gde su čak napravili i video klip kojim pozivaju ljude da učestvuju u takmičenju "održivih stavova" i gde ukratko objašnjavaju proces postavljanja slika na Ostavu.

Treći blok sesija je bio prilično raznovrsan. Najpre su Hem i Mihal iz Izraela pričale o "in-kajnd" donacijama. Oni su izračunali da u Vikimediji Izraela 8% budžeta dolazi od dobara i usluga koje drugi doniraju, 38% budžeta dolazi od volonterskih sati, a 54% budžeta od standardnih prihoda. Zašto se okrenuti in-kajnd donacijama? Zato što svi imamo nedostatak novca koji se može nadomestiti na ovaj način, neki imaju poreske olakšice kod takvih vidova donacija, one se mogu iskoristiti za regrutovanje partnera i za ostvarenje šireg publiciteta i povećanja javne svesti, kao i za planiranje i evaluaciju. Zatim su dale nekoliko primera: Pre svega, tu je "ljudska snaga", gde se može uštedeti zbog "pro bono" usluga kao što su pravne ili finansijske usluge, PR usluge, grafički dizajn, turistički vodiči, profesionalni fotografi, ali i zbog samih volontera, čije vreme faktički košta. Drugo, tu su prostorije za sastanke zajednice, razne događaje i konferencije, predavanja, radionice, aktivnosti napolju i sl. Takođe se može dobiti na publicitetu ako se koristi Gugl Advords, gde su kolege iz Vikimedije Izraela uštedele ekvivalent od 34 hiljada dolara tokom 2016. godine, jer su ljudi širom sveta kliknuli 25 hiljada puta na njihov baner. Na kraju, tu su razne stvari koje bi mogle biti donirane, kao što su hrana, promo materijal, vodičke ture, štampa i grafika, foto tutorijali i sl. Preporuka je da ne treba biti stidljiv kada se traže popusti, jer su mnogi spremni da ih daju za altruističke stvari kao što su naši projekti. Napravili su studiju slučaja jerusalimskog Hakatona iz 2016. godine, gde su za prostorije konferencije, obilaske razgledanja i hotel dobili uštede od oko 22,5 hiljade dolara, za internet i 450 volonterskih sati nisu platili oko 9 hiljada dolara, za video i fotografske usluge i hranu su imali uštede od oko 4 hiljade dolara i oko 250 dolara za događaj zahvalnosti volonterima, što je značilo da je oko četvrtina budžeta ušteđena.

Mihal Lester — In-kajnd donacije

U drugoj sesiji je Šani, takođe iz Izraela, pričala o značaju obrazovnog programa i o njenim razmišljanjima na tu temu. Najpre je dala statistike globalnog obrazovnog programa za period od 2005. do 2016. godine, a onda razmotrila dva najčešća modela: 1) pisanje članaka, 2) dopuna članaka. Oba modela najčešće podrazumevaju jedno do dva predavanja ili radionice, gde najčešće nema dovoljno vremena za ulazak u dubinu i ne koristi se pravi potencijal viki kolaboracije. Pošto je viki deo "veb 2.0", zajedno sa društvenim mrežama, blogovima i drugim platformama, trebalo bi da iskoristimo te potencijale viki kolaboracije, kao što su digitalna pismenost, akademska pismenost, kritičko razmišljanje, sposobnosti za saradnju, kao i aktivno učenje, gde se učenici uključuju u nastavu i na taj način se dobija "impactful learning". Imamo još dosta izazova — dosta toga se već desilo, ali fali još akademskih istraživanja o efektivnoj nastavi i praksi, a takođe ne znamo kako da praktično implementiramo Vikipediju u plan i program nastave. Zatim je pričala malo o svojim aktivnostima u Izrealu: 2013. godine je razvila novi model kursa, gde je napravila prvi jednosemestralni izborni predmet na jednom fakultetu, gde su se dobijali poeni, i gde je fokus predmeta bila Vikipedija. S druge strane, 2015. godine je napravila kurs na nivou celog univerziteta, a takođe radi i kao savetnik u obrazovnim institucijama. Što se tiče pristupa, i odozdo nagore i odozgo nadole rade — šta god vam uspe, ali je po njenom mišljenju svakako budućnost Vikipedije u obrazovanju. Potegla je i pitanje da li učenje o Vikipediji treba da bude obavezni deo školovanja. Ona misli da kursevi o Vikipediji treba da budu obavezni, ali ima svakako onih koji misle da treba da budu izborni. Naravno, kvalitet članaka koji su proizvedeni iz takvog okruženja ne treba da bude niži, tj. ne treba da imamo niže standarde za njih. Usled nedostatka vremena, nije uspela da priča baš o drugim mislima koje je imala, kao što su perspektiva institucija sa kojima sarađujemo, opseg pokrivanja tema jednog akademskog kursa o Vikipediji, skalabilnost, o čemu svakako treba da bude još istraživanja, potrebni alati i sl. Zaključak je bio da treba biti odvažan i pokušati.

Poslednju sesiju za subotu koju sam posetio držala je Darija Cibulska iz Velike Britanije, koja je menjala Stjuarta Prajora, koji je bio sprečen da dođe. Poenta njene prezentacije je bila da predstavi ukratko kako je organizovan Art + Feminism događaj za 1500 ljudi. Fokusirala se na organizaciju iz 2015. godine, iako je događaj od ove godine imao veće uspehe. Dakle, to je bio niz radionica održan širom sveta, u 17 država, gde je cilj bio da ljudi pišu o umetnosti i feminizmu jedan dan u godini. Promovisali su kampanju na društvenim mrežama, Tamblru i napravili su Eventbrite događaj. Pričala je i o skalabilnosti — postojao je globalni koordinacioni tim, ali je bilo i dosta lokalnih organizacija, jer nije bilo dovoljno imati centralnu organizaciju za niz događaja koji su se dešavali širom sveta. U principu, svako ovo može da organizuje, ali su oni konkretno dobili dva granta od Zadužbine, na osnovu kojih je sve finansirano, što globalno, što lokalno. Imali su i komunikacionu strategiju, koja im je omogućila jasniji rad što se tiče medija i promocije. Na kraju, ove godine je održano 125 nezavisnih događaja i organizacija je prošla bez problema, tako da je to dokaz da je moguće organizovati ovakve stvari za veliki broj ljudi.

Posle glavnog programa, prisustvovao sam sastanku za predsednike, koji se već tradicionalno održava po Vikimanijama i Vikimedijinim konferencijama. Reč je o sastanku ljudi koji vode lokalne ogranke Vikimedije i ovog puta su nam u gostima bili Ketrin Mar, izvršna direktorka Zadužbine, kao i Kristof Ener, doskorašnji predsednik Vikimedije Francuske, koji je doskora bio na ovim sastancima kao jedan od predsednika ogranaka, a sada je bio u svojstvu predsedavajućeg odbora Zadužbine. Pošto je reč o zatvorenom sastanku, neću ovde detaljno prenositi zaključke, ali spomenuću da smo pričali o strategiji pokreta, radionicama za članove odbora, novonapravljenoj stranici Board Member Support, zajedničkim video konferencijama i izjavi koju su neki predsedavajući ogranaka potpisali, a u vezi sa budućim organizacijama Vikimanije.

Nakon ovoga i nakon večere, mogli smo da uživamo u rok koncertu koji je održan na glavnom gradskom seoskom trgu, ali Mikiju i meni nije bio previše zanimljiv, tako da se nismo previše zadržavali na njemu.

Nedelja, 26. jun

Ketrin Mar — pitanja i odgovori

Nakon doručka i još jednog zatvorenog sastanka kom smo prisustvovali Miki i ja, prisustvovao sam polučasovnoj sesiji sa pitanjima i odgovorima za Ketrin Mar. Ukratko, bilo je reči o uznemiravanju u viki zajednicama, na šta je odgovor trenutna "Inspire" kampanja za prikupljanje i finansiranje grantova vezanih za borbu protiv uznemiravanja, zatim o plaćenom uređivanju, koja je uvek tema koja pokreće dosta kontraverze. Što se tiče projekta "Knowledge Engine", Ketrin je rekla da ideje koje su se tu nalazile nisu bile toliko loše, koliko sama izvedba i pouka je da treba konsultovati zajednicu oko takvih stvari. Pitana je i oko tešnje saradnje sa ograncima, gde je rekla da je u subotu imala sastanak sa predsedavajućima odbora ogranaka, a nakon toga i sastanak sa izvršnim direktorima ogranaka i, iako time nisu pokrivene sve afilijacije, jako je bitno da dijalog i saradnja postoje. Bilo je reči i o "spisku želja zajednice", gde je Ketrin najavila povećanje kapaciteta u timu u Zadužbini zaduženom za taj spisak želja. Što se tiče višeg menadžmenta Zadužbine, i dalje su neka mesta nepopunjena, kao što je CTO, a neke pozicije, kao što su vođe Community Engagement tima i kadrovske službe imaju privremene "vođe", što takođe treba zameniti permanentnim menadžerima.

Prvi blok sesija ovog dana za mene je imao tri sesije — prvo je Johan Jenson predavao o slikama i neutralnoj tački gledišta, zatim je Majk Nikolaje pričao o dodavanju slika na 50 hiljada članaka, a na kraju je Nodir Ataev pričao o radu sa medijima u cilju promovisanja Vikimedijinih projekata.

Dakle, prvo je Johan Jenson pričao o "klimavoj vezi" između slika i NTG. On tvrdi da neke fotografije koje imamo na Ostavi ne nose previše informacija i da je stoga upitan njihov značaj (npr. slika jedne škole, koja liči na hiljade drugih škola i ne vidi se ništa što bi je razlikovalo od drugih), a nekad je bolje nemati sliku nego imati lošu sliku (dao je primer nekog pisca u Švedskoj). Takođe, nekad izborom slika u nekom članku vršimo bijas; tako je na primer članak o Pekingu na švedskoj Vikipediji dugo imao samo fotografije modernog grada, čime se praktično negirao deo istorije tog mesta. Pričao je i o odnosu lepote, koja je svima nama bliska i draga na slikama, i enciklopedijske vrednosti takvih fotografija. Pomalo je ušao i u filozofiju fotografije, ali je na kraju, u delu za pitanja i odgovore, zaključio da su slike od 360° neutralnije od standardnih, jer se ne nameće jedna perspektiva i jedan kadar, već se prikazuje (skoro) celo okruženje.

Majk je imao prilično kratku priču o tome kako je preko Vikipodataka napravio bota koji je dodavao slike u članke koji nisu sadržali slike i na taj način je 44 hiljade članaka dobilo slike. Na primer, ukoliko članak o nečemu na engleskoj Vikipediji sadrži sliku, ali članak na nekoj drugoj Vikipediji ne sadrži, a preko Vikipodataka je lako izvući koji su to parovi, onda je vrlo lako botom odraditi "fizikalisanje" i prebaciti te slike i u članak na toj drugoj Vikipediji. Takođe je na nekim mestima bot sugerisao na strani za razgovor da treba dodati sliku, tako da sada oko 40 hiljada članaka ima slike. Drugim rečima, od originalnog naslova predavanja gde je cilj bilo predstaviti dodavanje slika na 50 hiljada članaka, ispostavilo se da je do ovog predavanja bot dodao slike na preko 80 hiljada članaka na raznim Vikipedijama. Na kraju je Majk izvršio kratku demonstraciju kako sve to radi.

Nodir Ataev je etnički Uzbek, ali živi u Kirgistanu (u Uzbekistanu živi oko 30 miliona Uzbeka, a u Kirgistanu oko milion). Prvo je dao kratak pregled podataka o uzbečkoj Vikipediji i činjenici da su botom više puta povećavali broj članaka. Pošto u Uzbekistanu internet ima još uvek slabu prisutnost, onda malo ljudi zna za uzbečku Vikipediju, a još manje ljudi uređuje. Vlada Uzbekistana je iz nepoznatog razloga blokirala pristup uzbečkoj Vikipediji pre nekoliko godina, a izgleda da su zaboravili na taj blok, pošto se nigde ne spominje to, niti aktivno primenjuju taj blok, budući da je blokiran samo HTTP pristup, a ne i HTTPS, tako da ga mnogi lako zaobilaze. Da bi povećali vidljivost Vikipedije, tamošnji Vikipedijanci su održavali autrič događaje i pravili su saradnje sa medijima: imali su emisije na tamošnjoj radio stanici (Radio Free Europe), a pisali su i članke za publikovanje u štampanim medijima. Takođe imaju Wikipedia Zero projekat. 2014. godine glavna strana im je imala najveći broj poseta ikada i taj uspeh delom pripisuju medijskoj kampanji. Takođe su imali i porast u broju Vikipedijanaca, ali to im nije bio glavni fokus — želeli su najpre da povećaju broj čitalaca. Broj izmena je takođe rastao, budući da su koristili botove za pisanje članaka. Nakon predavanja, Džimi Vejls je ponudio pomoć u vezi sa vladom Uzbekistana, gde bi on na neki diplomatski način mogao da interveniše kako bi se Vikipedija odblokirala. Samo je bitno da se ne samo-cenzurišemo.

U drugom bloku sesija prisustvovao sam dvema diskusijama. Prva je bila o predstavljanju/zastupanju zajednice i tu smo se najviše pozabavili pitanjima a) Ko se oseća kao da su njegovi stavovi dobro zastupljeni u Vikimedijinom univerzumu? i b) Kako je moguće unaprediti to zastupanje? Bilo je stavova da žene nisu dovoljno zastupljene, pogotovo na višim pozicijama, zatim da postoje geografske i jezičke neravnopravnosti, gde je jedno od rešenja da se više radi na prevodima, kako bi informacije dolazile do onih koji ne znaju velike jezike, zatim neki smatraju da ostale afilijacije nisu dovoljno bitne u poređenju sa ograncima, a neki smatraju da ima previše birokratije. Neki su bili stanovišta da su za odbor u Zadužbini bitnije sposobnosti upravljanja, dok su drugi bili stanovišta da su bitniji odnosi sa zajednicom. Pošto je jako teško definisati zajednicu kao takvu, onda je teško i doći do svih ljudi koji je predstavljaju. Znači da je potrebno naći puteve kako bismo došli do potreba i problema onih koje do sada nismo čuli. Održavanje referenduma je jedan način, ali nije siguran način da dobijemo dovoljno fidbeka, jer mnoge iz silnih zajednica prosto ne interesuje Zadužbina i ti problemi na visokom nivou. Međutim, Zadužbina je umela nekim svojim akcijama da "nagazi" zajednice, tj. nametne im neka rešenja mimo njihove volje, što ide u suprotnom smeru od uključivanja ljudi u odlučivanje. Neki su pak bili mišljenja da trenutne "vladajuće" strukture ne predstavljaju dobro kompleksnosti šire zajednice, što znači da nam treba nova struktura, a bilo je i mišljenja da je bitnija efikasnost od zastupanja, pa čak i transparentnosti, ali su mnogi bili stava da je transparentnost ipak značajna i da je se ne treba odricati. Za unapređenje zastupanja i predstavljanja zajednice, neko je predložio da Zadužbina postane organizacija sa članstvom, a neko je predložio meni glup predlog, a to je da se uvedu novi "meta" imenski prostori na svim Vikimedijinim projektima. Diskusija je zaključena idejom da bismo mogli da u sličnim organizacijama nađemo ideje oko rešavanja ovih pitanja, jer je moguće da su se već sa time susretali.

Druga diskusija ticala se budućnosti Vikimanije. Ovakva diskusiona sesija se odigrala na većini Vikimanija do sada i uglavnom je ostavljana za kraj konferencije. Budući da je na konsultaciji zajednice na meti prostom većinom pobedila opcija da se Vikimanija održava svake dve godine, normalno je da su ljudi koji vole i često posećuju Vikimaniju bili zabrinuti da će to zapravo i postati odluka Zadužbine. Ljudi iz Zadužbine odgovorni za Vikimaniju, kao i ljudi iz volonterskog tima koji se bavi izborom domaćina Vikimanija, tzv. Vikimanija komiteta, uverili su nas da za sada nemaju čvrste planove u vezi sa time, ali da je vrlo izvesno da će Vikimanija nastaviti da se održava svake godine. Pokrenuta je diskusija o tome šta Vikimanija treba da bude i glavni argumenti su bili da ona služi za osnaživanje volontera, davanje inspiracije i novih ideja ljudima, povezivanje i saradnju, spajanje zajednica, a ne samo ljudi, povećanje vidljivosti i bolje razumevanje o tome šta radimo... S druge strane, regionalne konferencije daju više šansi, a takođe postoji još jedan godišnji događaj, Vikimedijina konferencija, koja se na proleće održava u Berlinu, ali to nije događaj zajednice, već samo Zadužbine i afilijacija. Hogne iz Vikimedije Norveške je pročitao izjavu koju je sastavio, a u ime predsedavajućih Vikimedijinih ogranaka, gde je dao argumente (od kojih su mnogi ponovljeni u odnosu na pređašnju diskusiju) zašto treba održavati Vikimaniju svake godine. Jolanda, iz organizacionog odbora ove Vikimanije, naglasila je da Vikimanija, iako je globalni događaj, ipak jeste i regionalni događaj, jer okuplja dosta ljudi iz regiona. Bilo je reči i o efektivnosti troškova održavanja Vikimanije i prednosti održavanja konferencije u gradu u odnosu na selo (i obrnuto). Tu je i isplovila inače javna brojka da je ova Vikimanija koštala ukupno oko 1.2 miliona dolara, od kojih je trećina otišlo na stipendije za ljude da dođu na konferenciju. Bilo je i argumenata da treba da postoje izveštaji o Vikimaniji za lokalne zajednice, kako bi ljudi koji nisu bili u prilici da prisustvuju konferenciji mogli da imaju koristi od nje, a prezentacije bi trebalo što pre nakačiti na Ostavu, kako bi bile dostupne svima. Ove godine je bilo daleko manje predstavnika Zadužbine u odnosu na većinu Vikimanija, što je bila svesna odluka Zadužbine, pošto je ovo prevashodno događaj zajednice, i čini se da su uboli dobru meru. Naglašeno je i da je potrebno oko dve godine da se pripremi Vikimanija, tako da već treba razmišljati o tome ko bi 2018. godine organizovao ovu konferenciju. Dat je i veliki plus za "komjuniti vilidž". Na kraju, urađen je kraći brejnstorming tokom kojeg su prikupljane razne "sulude" ideje o tome šta treba da bude na Vikimaniji ili gde Vikimanija treba da bude (npr. Vikimanija na Antarktiku, ili Vikimanija na kruzeru ili GLAM bus do Vikimanije, ili uređivački maratoni u vozu).

Ceremonija zatvaranja

Nakon svega ovoga, usledilo je samo još zatvaranje Vikimanije. Nakon kraće "svirke" marširajućeg orkestra, Džimi Vejls se zahvalio svima redom na uspešno organizovanoj konferenciji, a onda mu je dodeljena turistička knjiga regiona u kom se Ezino Lario nalazi. Nakon njega, dodeljene su nagrade za lokalnu decu koja su pisala članke na Vikipediji, a onda su se smenjivali razni italijanski političari — ljudi iz mesnih, okružnih i regionalnih organa, koji su dugo i nepotrebno pričali na italijanskom jeziku, tako da je međunarodni deo publike bio prilično smoren. Obratila se publici i glavna organizatorka, Jolanda Penza, kao i Mark, glavni organizator Vikimanije 2017. godine u Montrealu. Nakon toga, napravljena je grupna fotografija i ova Vikimanija je formalno zatvorena.

Nakon večere, prisustvovao sam kraćem sastanku funkcionera, a posle toga je dosta nas prisustvovalo veoma neobičnom događaju. Naime, jastreb je svirao teremin, i to najveći teremin na svetu. Performans i nije baš kao što se očekuje, valjda jer jastreb ne zna ništa drugo osim da leti od svog jastrebara do vrha teremina i nazad, ali je u svakom slučaju bilo zanimljivo videti tako nešto. Nakon toga je neki dvojac instrumentalista krenuo sa nekom ambijentalno-akustično-električnom, ali dosadnom muzikom, tako da su mnogi napustili salu kada je to krenulo, uključujući i mene. Tako se otprilike završilo poslednje veče na Vikimaniji, budući da smo morali vrlo rano da ustanemo sutradan.

Nakon konferencije

Dakle, ustali smo oko 4 sata izjutra, kako bismo stigli na šatl u 5 sati, koji nas je vozio direktno do aerodroma. Tamo smo se čekirali i proveli vreme u diskusiji. Pored nas trojice, našim letom je leteo i Miloš, kao i nekolicina Makedonaca, tako da je to bio pravi viki-let.

Što se tiče zaključaka sa same konferencije, rekao bih da je ovo svakako bilo zanimljivo i nesvakidašnje iskustvo i da je organizacija bila generalno na nivou. Program je bio prilično dobar u odnosu na prethodne godine, s tim što je sveukupno bilo manje sesija. Ali, to su nadomestili različitošću, tj. raznim formatima sesija, tako da je stvarno uvek bilo ponešto za svakoga. Mali problem organizacione prirode je bila činjenica da su sesije bile po raznim objektima u selu, a te lokacije su bile prilično razbacane po mestu, što je značilo da smo često morali da se šetkamo i po desetak minuta od jednog mesta do drugog, kako bismo ispratili željene sesije. Ovo ne bi bilo toliko strašno da selo nije u Alpima, tako da smo stalno išli gore-dole. Vreme je bilo uglavnom lepo — sunčano i toplo, osim što se u dva navrata sručio pljusak. Prvi put je to bilo u petak, tokom prvog bloka sesija, tako da to nije bilo toliko strašno. Međutim, drugi put se desio pre i tokom večere u nedelju. Pošto smo nas trojica bili u izvesnom šatoru na večeri, bilo je prilično interesantno, pošto je pljusak bio sve jači i jači, pa čak je krenuo i grad u nekom trenutku, a neko vreme je udaranje kiše bilo toliko jako da nije moglo da se priča. Ali nakon sat vremena, sve je prošlo kao da kiše nije ni bilo.

Što se tiče razgovora sa bitnim ljudima, izdvojio bih dve stvari: 1) naš softver za konverziju iz ćirilice u latinicu i obrnuto na Vikipediji je navodno u očajnom stanju i ta ekstenzija je glavni razlog zašto na našoj Vikipediji vizuelni uređivač nije podrazumevano omogućen svim korisnicima. Postoji mogućnost da se napravi nova ekstenzija za konverziju, koja bi bila namenjena samo za srpski jezik, pošto trenutna se koristi i za kineski i neke druge jezike, pa bi sa njom bilo moguće uključiti vizuelni uređivač svima. 2) čekjuzeri i oversajteri, koji barataju sa osetljivim podacima, uskoro će biti u obavezi da koriste autentikaciju iz dva koraka za prijavu na Vikipediju, čime će se uvesti jača bezbednost kod pristupa tim podacima.

Za kraj, mogao bih da zaključim da je ovo bilo interesantno iskustvo, ali bih ipak više voleo da buduće Vikimanije budu u urbanijim sredinama, što će se dogodine svakako desiti, a što se tiče dalje budućnosti, ostaje da vidimo... --F± 19:54, 16. jul 2016. (CEST)

Vukašinovo viđenje

Pre svega želeo da se zahvalim Vikimediji Srbije što mi je omogućila da prisustvujem ovoj svojoj prvoj Vikimaniji. S obzirom da mi je ovo bila prva Vikimanija, celokupni doživljaj mi je bio nov: od prvog leta sa avionom, pa do upoznavanja sa zajednicom i (prokletim) skraćenicama kojih je bilo preeeviše.

Trudio sam se da moje viđenje bude manje ekstenzivan, ali očiglendo nisam uspeo. Na događaje na kojima sam bio zajedno sa Mikijem i Filipom ću obraćati manje pažnje, jer vidim da je to Filip sasvim fino obradio. Isto tako unapred se izvinjavam zbog gramatičkih grešaka i loših transkribovanja imena, jer sam žurio sa pisanjem.

Polazak - 23. jun

U popodnevnim časovima sam došao u kancelariju gde se je već nalazio Miki sa ekipom. Nakon toga, ja i Miki taksijem smo pokupili Filipa sa posla i uputili se na aerodrom. Bio sam blago nervozan iz dva glavna razloga. Prvo, očekivao me je moj prvi let avionom, a drugo, nisam znao šta da očekujem tamo kada stignem.

Nakon ukrcavanja, usledio je prilično prijatan let od 45 minuta, a u milanski aerodrom smo sleteli u kasnim popodnevnim časovima. Tamo nas je dočekala grupa i uputila nas na prevoz. Vozili smo se sigurno 2-3 sata. U početku je bilo prijatno krstariti italijanskim drumovima u udobnom kombiju i posmatrati pejzaž. Međutim, kada smo već ušli u region Alpa, postalo je mučno. Naime, iako je stvarno pejzaž bio prelep, uski putevi su strašno krivudali i prolazili pored raznih litica i visija, a naš vozač je baš brzo vozio i to po mraku.

Kada smo konačno stigli, bilo je već sigurno 10-11 časova uveče. Registrovali smo se i dobili smeštaj u starom delu sela u zdanjima starim i do nekoliko vekova. Otkrili smo da su nas smestili u istom apartmanu kao i Nikolu i Miloša. Nakon što smo se smestili i raskomotili se, odlučili smo da nešto prezalogajimo, ali smo ubrzo otkrili da smo propustili večeru, pa smo morali sami da kupimo pice. Posle večere smo otišli na počinak, a pre toga se dogovorili ko će gde da prisustvuje sutradan.

Dan prvi – 24. jun

Otvaranje konferencije je počelo oko 10 časova izjutra i bilo je nekoliko govornika. Prva je bila Jolanda Perez (organizatorka) koja je napravila manji uvod i najavila Džimija. Džimi je započeo tako što je izjavio da je bilo 12 Vikimanija i napravio je nazovi odbrojavanje kako bi se videlo koliko je ljudi bilo na koliko Vikimanija. Naravno, s obzirom da mi je prva ustao sam među poslednjima. Zatim je zahvalio svima iz Esina Larija i organizacije i govorio je uznemiravanju na raznim projektima. U jednom trenutku se je baš rastužio kada je spomenuo Džo Koks, britansku parlamentarku koja je ubijena nekoliko nedelja pre Vikimanije, jer mu je bila baš draga prijateljica.

Nakon Džimijevog govora, neka gospođa/ica iz organizacija je objašnjavala je kako se je veoma ulagalo u ovu organizaciju. Ulagalo se je kako u infrastrukturu, tako i u ljudske resurse. Išlo se je po raznim institucijama, vršila se je obuka u rukovanju Vikipedijom, pričanju engleskog itd. Zanimljivo je napomenuti da su volonteri uglavnom bili školska deca iz samog sela, ali i drugim okolnim mestima, a takođe je bila uključena i gorska služba. Nakon ovoga, gradonačelnik mesta je uručio Džimiju veliki drveni ključ, pri tom rekavši da je to simboličan poklon, jer Esino nema ključeve grade.

Nakon uvoda usledila je pauza za ručak, a zatim sam se uputio u školi na svoju prvu u 14 časova. U pitanju je bila diskusija o GLAM-u i edukaciji. Prvi deo diskusije se je ticao prilika koje GLAM predstavlja, a koordinator je bio Ludvik. Većina prisutnih je već učestvovala u raznim GLAM projektima, a samo je nekolicina od prisutnih izrazila želju da i sami učestvuju. Cilj diskusije je bilo da se identifikuju primeri uspešne saradnje, slabosti, tehnički nedostaci, poteškoće sa kojima se glameri susreću itd. Tako na primer, jedan delegat iz Gane je izneo slučaj dugoročnih procedura koja predstavljaju problem za GLAM u njegovoj zemlji. Naime, direktor određene institucije je pokrenuo inicijativu saradnje sa njegovom organizacijom, ali zbog dugoročne procedure koja je trebala da se ispoštuje, taj isti direktor je vremenom smenjen zbog isteka mandata, pa je ceo poduhvat propao, jer je novi direktor bio nezainteresovan za tu inicijativu. Svi su se složili da insajder u određenoj instituciji igra veoma bitnu ulogu i znatno olakšava saradnju sa institucijama. Kao primer uspešne saradnje je predstavljen slučaj u Kataloniji, koja se odlikuje po tome što vrši saradnju sa GLAM institucijama samo ako zaista pokažu veliko interesovanje. Bitna tačka diskusije oko kojeg se je većina složila jeste evaluacija onoga što Vikipedijanci žele i onoga što institucije žele da postignu saradnjom, jer se često interesi ne poklapaju. Utvrđeno je da često poteškoće predstavlja i zakonski okvir saradnje. Na kraju diskusije, pokrenuto je pitanje sastavljanje određenih krupnih preporuka koje bi proizašle iz ove diskusije. Predloga nije ni bilo, tako da se je taj deo diskusije završio.

Drugi deo diskusije se je ticao projekta edukacijama po obrazovnim institucijama, prilikama i poteškoćama sa kojima se susreću edukatori. Diskusija je započeta dizanjem ruku svih onih koji su na neki način učestvovali u projektu edukacije, što je učinila većina prisutnih. Takođe, veliki broj ljudi je digao ruku na pitanje da li su čuli da većina studenata u ovim projektima donose više štete nego koristi. Problemi sa kojima se je većina susretala su prisutni takođe i u našem projektu edukacije, a to je nemotivacija studenata i nastavnika, pa se je većina složila da treba da se radi na tome. Takođe, na pitanje o tome kako stvoriti Vikipedijance od studenata, nije bilo odgovora. Na pitanje šta je cilj projekta bilo je raznih odgovora. Najviše je bilo onih koji su smatrali da je cilj kreiranje i unapređenje sadržaja, kao i stvaranje novih dugoročnih urednika. Pored ovih ciljeva bilo je i: motivacija učenika za istraživanjem i kreiranjem znanja, kao i stvaranje informatičke pismenosti. Jedan delegat je primetio da s obzirom da je u pitanju projekat EDUKACIJE, mora postojati određeni cilj koji studenti i nastavnici moraju postići, a ne naglašavati samo ciljeve Vikipedijanaca kao što je kreiranje sadržaja. Na kraju diskusije se je opet povelo pitanje sastavljanje preporuka, ali na isti način kao u prethodnom slučaju do toga nije došlo.

Same diskusije su bile dosta dinamične i da je bilo dosta mišljenja, ali sam stekao utisak da konsenzusa nije bilo.

Sledećem događaju na kojem sam prisustvovao se nalazio u fiskulturnoj sali gde je i bilo otvaranje. Počeo je u 16 časova, a tema je bila verifikovanost Vikipedije. Predavač je bio Aleks Stinson, Vikipedijin GLAM stregista u Fondaciji. Predavanje je započeo tako što je je definisao proverljivost Vikipedije kao mogućnost korisnika da provere da su sve informacije iz relevantnih izvora. To podrazumeva da čak i kada ste sigurni da je nešto tačno morate naći odgovarajuće izvore. To je ilustrovao i jednim bizarnim člankom (Toilet paper orientation) koji je veoma dobro referenciran. Zanimljivo mi je bilo i izlaganje vezano za koncept arcane wikipedia koji podrazumeva da se uzimaju delići informacija iz raznih stručnih i akademskih članaka određenih oblasti, kako bi se sastavio članak iz neke slabo proučavane oblasti. Takođe je predstavio i projekat Vikipedija Biblioteke kao mesto koje podržava istraživačke napore Vikipedijanaca.

Naredni predavač bio Adam Kuerden koji je predstavio Vikimedijinu Ostavu i kako se postavljaju datoteke. Ovo predavanje neću obrazlagati iz prostog razloga što je pratio uputstva koja već postoje, a koga interesuje postoji i video tog predavanja. Nakon njegovog izlaganja na red je došlo predstavljanje 3 projekta Wikisource, Wikivoyage and OpenStreetMap. Predavači su bili Andrea Zani i Simon Kortezi. Sa prva dva projekta sam već bio upoznat (Viki izvornik i putovanje), ali mi je posebno bio zanimljiv treći projekat, koji u suštini predstavlja besplatnu mapu sveta. Projekat je nastao tako što su Zani i Kortezi u suštini uzimali GPS podatke i sami mapirali tako što su se kretali u prostoru, a kasnije su razvili softver uz pomoć koga su i ostali korisnici to mogli da rade. Projekat je toliko dobar i uspešan da su recimo uspeli da prikažu određene oblasti i infrastrukturu u Keniji koje zvanična vlada negira da postoje, a takođe često dobijaju fidbek da postoje određeni divlji putevi na mapi koji drugi softveri ne registruju.

Nakon ovoga dobio sam poziv od Mikija da u 18:00 časova zajedno sa njim i Filipom prisustvujem CEE sastanku u školi. Kada sam došao Filip je već bio tamo, dok je Miki malčice kasnio. Glavne tačke je detaljno obrazložio Filip. Moje lična impresija je da je sastanak bio poprilično traljav i nekako zbrzan. Bilo je sedam tačaka, od kojih su neke bile izuzetno bitne, a bilo je premalo vremena za njihovo diskutovanje (samo oko sat i nešto). Koliko sam ja uspeo da shvatim, jedina bitna stvar koja se je donela na tom sastanku, jeste ta da će se većina ovih tačaka diskutovati drugi put što je pomalo razočaravajuće, jer je prisustvo bilo zaista ogromno. Isto tako delegatkinja iz Jermenije je delovala nespremno i davala neubedljive odgovore na pitanja koja su se ticala organizacije događaja sledeće godine u njenoj zemlji. Naravno možda grešim u vezi svega ovoga, ali takav sam utisak stekao.

Posle toga je usledila večera i pratili smo kantri plesnu grupu, koja je sigurno nekoliko sati bez prestanka igrala. Zanimljiva je bila grupa Vikipedijanaca koja je igrala na svoj način pored plesnog podijuma. Uglavnom su je činili Pakistanci, Indijci, ali i Afrikanci. U nekom trenutku su čak i uspeli da preko razglasa puste svoju muziku, tako da je ceo događaj imao World music vibe!

Dan drugi – 25. jun

Ujutru sam dobio naređenje od Filipa da prisustvujem sastanku Wikimedia in Resident u 9 časova. Međutim, kada sam stigao nešto pre devet časova video sam da sam jedini tamo. Posle možda desetak minuta čekanja, pridružili su mi se troje Britanaca i jedna Britanka, kojima je bilo čudno što nas ima malo. Proverivši najnovije informacije na internetu otkrili su da je sastanak odložen za 10 časova i svi smo se poprilično smorili. Narednih sat vremena sam ih slušao kako pričaju o Bregzitu i kako se vrlo teško suočavaju sa tom činjenicom. Britanka je čak priznala i da je plakala veče pre toga. Oko deset časova sastanak je konačno počeo tako što su se svi predstavili i predstavili svoj rad. Bilo nas je oko dvadesetak i svi su bili rezidenti osim mene. Kako bih i ja nešto rekao kada dođem na red, odlučio sam da predstavim rad Jovane Milošević u Studentskoj biblioteci. Po završetku predstavljanja sastanak je prekinut i premešten na nekoj drugoj lokaciji, a ja sam morao da idem u muzeju na drugi događaj u 10:30 časova.

Na drugi događaj sam stigao sa zakašnjenjem. U pitanju je bio Training idea lab, događaj čiji je glavni cilj formiranje i razrađivanje ideje i njeno pretvaranje u projekat, koji bi kasnije trebao da dobije grant od fondacije. Predavači su bili Kris Šiling i Marti Džonson. Trenutna tema kojom bi svaki grant trebao da se vodi jeste stvaranje mehanizma za sprečavanje nasilja u zajednici. Takođe, predstavila nam se je i Nina iz Grčke sa svojim prošlogodišnjim projektom koji je nastao kao produkt idea lab-a. Naime ona je koristila viki softver kako bi tretirala ljude sa ozbiljnim psihičkim i mentalnim problemima. Naučila ih je kako da uređuju i doprinose na Viki citatu i Viki rečniku. U početku priznaje da je išlo sporo i teško, ali vremenom su se naučili i uređivali poprilično uspešno. Istakla je da je najveća prednost to što je tim ljudima dala određenu svrhu, ali problem je nastao onog trenutka kada su postali navučeni na Vikipediju, pa nisu hteli da izlaze i da se kreću. Ovaj problem je rešila tako što je pravila povremeno izlete bez interneta u prirodi. Na kraju je istakla da je najveći problem sa kojima se je susrela kada je aplicirala jesu članovi zajednice koji nisu upućeni šta se dešava u globalu, pa su prirodno skeptični prema svemu. Nakon njenog izlaganja, obratila nam se je Kris i predložila popcorn style brainstorming. Odmah se javio jedan Rus koji je predložio projekat u njegovoj zemlji u stilu skeniranja knjiga po arhivama i bibliotekama, ali je to objašnjavao na jedan dosta nerazumljiv način. Bio je predlog i za hostovanje događaja preko kojima bi se ljudi uvodili u Vikipediju. Posle desetak minuta ljudi su se podelili u tri grupe, kako bi dalje razradili ideje, a ja sam morao da izađem na nekoliko minuta. Kada sam se vratio diskusije su i dalje trajale, a ja sam bio u grupi gde se je nalazio Rus koji se je svojski trudio da objasni svoju zamisao, ali je nailazio na blede poglede ostalih koji su ga slušali. Zadnji deo događaja se je bavio detaljno apliciranjem za grant. Kris je napomenula da se obavezno mora popuniti celokupna dokumentacija, jer u suprotnom grant neće biti razmatran. Za sve one zainteresovane preporučujem da posetite ova dva linka: [3] i [4].

Posle ručka sam se uputio u kolaborativnom prostoru kod većnice na predstavljanje softverskog projekta. S obzirom da nisam imao računar (a bio je potreban) kod sebe, pratio sam zajedno predavanje sa Gretom Doci, delegatkinjom iz Albanije. Predavači su bili Suzana Anas (predavala) i Albin Larsons (bio logistička podrška). U pitanju je projekat geotaginga koji je u alfa fazi, a vezan je za istorijske mape mesta. Naime, suština projekta je da se skenirane stare mape sveta, gradova i raznih drugih mesta upotrebe kako bi se formirala jedinstvena mapa sastavljena od njih, koja bi funkcionisala isto kao i Gugl mapa. Ključne tačke bi se označile na istim mestima na novoj i istorijskoj karti, čime bi se stvorile tačke preklapanja. Važno je istaći da tokom celog ovog procesa imali problema sa pristupom na samom sajtu, što zaista pokazuje koliko je projekat u ranoj fazi. Prema rečima Suzane, cilj je da se ceo projekat inkorporira unutar Viki Ostave i da se celokupan proces geotaginga odvija na njoj. Drugi projekat nam je predstavio Vahur Puik, a u pitanju je isto projekat geotaginga, ali ovog puta su u pitanju stare fotografije, koje se označuju na mapi gde su fotografisane. Prema njegovim rečima do sada je označeno više od 40.000 fotografija i ima preko 6.000 korisnika. S obzirom da finansiranje projekta nije više pokriveno grantom, donacije su otvorene.

Sledeće predavanje na koje sam bio, počelo je od 16:00 časova i bilo je vezano za mogućnost upotrebe interaktivnih i animiranih grafičkih vektora. Predavač je bio Gordon Li, koji je pripremio određene animacije. Prema rečima Lija cilj treba da bude stvaranje datoteka koja će se ponašati kao da su urađene u Javi, ali bez Jave, jer Java na ostavi nije dozvoljena/podržana što predstavlja veliko ograničenje. Li smatra da je primena Jave skoro neograničena i da je znatno bolja CSS i SMIL, koji često ne podržavaju starije brauzere. Međutim, Li priznaje da je CSS veoma pogodan za prikazivanje informacija prelaskom strelice preko određenog elementa datoteke, dok je SMIL pogodan za dobijanje informacija klikom. Značajna prednost upotrebe ova tri formata je to što oni prikazuju evoluiranje prikazanog sistema, ali je glavni nedostatak to što ljudi moraju da kliknu na datoteku i da je otvore na novu stranicu kako bi mogla da se izvrši interakcija sa objektima. Problem je taj što većina ljudi i ne zna da postoji takva mogućnost na Vikipediji, a čak i da znaju problem predstavlja činjenica da Vikipedija ne signalizira ni na koji način da je datoteka interaktivna. Sledeće predavanje je držao Martin Kraft i bilo je vezano za probleme vizuelnih informacija. Kraft smatra da je Vikipedija za razliku od drugih enciklopedija veoma loše ilustrovana što je veliki nedostatak, jer živimo u vizuelnom dobu gde vizuelno predstavljanje informacija ima veoma veliki značaj. Zbog toga on smatra da infografici igraju veoma bitnu ulogu. U ostatku izlaganja, nam je prikazivao svoj rad, koji nema mnogo veze sa Vikipedijom osim činjenice da bi bilo kul ubaciti ih u njoj. Treće predavanje je držao Brajan Abramson i ticalo se mogućnosti pravljenja filmova i drugih audiovizuelnih formata. Ovo predavanje je dovelo do velike debate, možda i najveće od svih događaja na kojima sam bio. Njegova ideja se sastoji u tome da se razni video i audio snimci prave i uređuju na isti način kao i tekstualni članci za Vikipediju. Smatra da to pomaže ljudima sa posebnim potrebama, zatim onima koji su nepismeni, a isto tako smatra da nisu svi uređaji pogodni za čitanje. Takođe, to bi svakako privuklo nove uređivače koji se razumeju u video i audio editing. Za sve to tek treba da se stvori platforma koja će omogućiti da se kreiraju klipovi na gore opisan način. Kao primer slične ideje je naveo Mozzila Popcorn Maker, čiji je razvoj prekinut iz meni nepoznatih razloga. Nakon njegovog izlaganja usledila je debata. Mnogi prisutni ljudi su bili skeptični u vezi ove ideje. Želeli da znaju da li je u pitanju dokumentarac, jer ako jeste onda bi to dovelo u pitanje neutralnost članaka s obzirom da obično tvorci dokumentarca moraju da zauzmu neki stav prema nekoj temi. Zatim se je povela debata oko autorskih prava, videa, pesama i raznih drugih elemenata. Uglavon, većina je bila skeptična prema celoj stvari.

Uveče smo imali muzički program koji se je sastojao od dva ili tri rok koncerta lokalnih grupa.

Dan treći – 26. jun

Ujutru od 10 časova sam prisustvovao sesiji pitanja i odgovora koju je davala Ketrin Mar, izvršna direktorka Zadužbine. Počela je sesiju pričajući o sebi, o svom prvom članku, o njenom testiranju načina na koju Vikipediju mogu koristiti ljudi sa poteškoćama itd. Nakon toga sledili su pitanja. Na pitanje šta je strategija za sledeću godinu dala je odgovor dovođenja novih ljudi i stvaranje sinergije. Smatra takođe da Fondacija ne treba da se meša u standarde uređivanja na pojedinačnim Viki zajednicama i da same zajednica trebaju o tome da odlučuju. Takođe, ona Fondaciju vidi kao medijatora sukoba u zajednici.

Nakon ovoga uputio sam se na svom prvom događju. U pitanju je prezentacija Wikimedia Affiliates. Njih čine čepteri, korisničke grupe i tematske grupe, a rukovodi komitet sastavljen od 10 članova iz celoga sveta. Glavni zadatak ove organizacije je da pomogne grupama ljudi da započnu svoju korisničku grupu, tematsku grupu ili čepter, da im pomogne u razvoju, kao i da ih poveže sa drugim grupama i čepterima. Recimo za stvaranje korisničke grupe potrebni su 3 korisnika da daju 300 doprinosa u roku od 600 meseci i da podnesu zahtev o kojima odlučuje komitet.

Naredno predavanje je bilo vezano za predstavljanje zajednice. Predavači su bili Darijus i Natalija. Naime, ima 16 projekata od kojih su 11 vezani za sadržaj, dok su ostali vezani za servisiranje ostalih projekata. Ima 42 čeptera širom sveta i oko 60 neformalnih korisničkih grupa, a ima oko 300 različitih verzija Vikipedije, ali su samo 100 aktivnih. Darijus je zatim izneo određene činjenice kako bi prikazao koliko je velika postala Vikipedija i koliko se je promenila. Tako, na zadnjem glasanju za člana borda glasalo je preko 5.5 hiljada ljudi, zatim sve više veterana prelaze na vizuelnom editoru. Isto tako, počeo je fandrejzing čiji je cilj 100 miliona dolara. Natalija je takođe ukazala na određene probleme, a to su preveliki rodni jaz, zatim prevelika opterećenost borda, manjak komunikacije u zajednici preko mejling lista i sve veći preko socijalnih mreža, nasilje starijih korisnika itd.

Poslednji blok predavanja mi je počeo od dva časova. Prvo predavanje je držao Mikael Hagstrom i predstavljao je Wikiversity Journal of Medicine, besplatni stručni časopis koji je nastao još 2004. godine u okviru Vikiuniverziteta. Cilj projekta je ne samo da vrši recenziju postojećih stručnih časopisa, već i da objavljuje i na taj način kreira novo znanje. Nakon njegovog izlaganja u vezi korišćenja Vikipedije za pronalaženje informacija iz oblasti zdravlja, kao i na koji način ih percipiraju zdravstvene organizacije i kakve su mogućnosti saradnje, a predavač je bio Lejn Raspberi, koji radi u NVO iz oblasti zdravstva u Njujorku. Na početku je istakao da do sada niko nije proučavao šta to korisnici rade sa osnovnim zdravstvenim informacijama koje dobiju na interentu. Naveo je stvari koje svaka zdravstvena organizacija očekuje, ako se odluči za saradnju sa Vikipedijom: da se opiše način saradnje, da imaju uvid kako i na koji način se koristi njihovi podaci, i na kraju publika koja koristi te podatke. Smatra da je najbolje da zdravstvene organizacije prate istu proceduru kao što to čine GLAM institucije. Kada s u u pitanju podaci koje svaka organizacija traži a tiču se upotrebe njenih podataka, on preporučuje upotrebu brauzerske ekstenzije Batea. Od korisnika bi se tražilo da instalira ovu ekstenziju, koja nije zlonamerna, a koja bi pratila njegovo ponašanje na Vikipedije. Ovo je neophodno, jer je potražnja za ovakvim podacima velika, ali takvih podataka nema. Moje zadnje predavanje na ovoj Vikimaniji je bilo vezano za problem adikcije na Vikipediji, a predavač je bila . Nažalost ne sećam apsolutno ničega šta je ona rekla, jer sam već pogubio koncentraciju. Naravno predavanje možete pogledati na ovom linku.

Posle ovog predavanja sam se uputio kod gradske većnice, gde je trebala da se održi ceremnoija zatvaranja. Tamo sam sreo Mikija, dok Filipa nismo mogli da nađemo. Što se tiče ceremonije zatvaranja stvarno je duuugo trajala. Za muziku se je pobrinuo marširajući bend, a zatim je Džimi održao govor, zahvalivši se svima, dodeljivao je razne nagrade. Nakon njega je na red došao gradonačelnik Pjetro Penza koji je isto tako nešto pričao na italijanskom, zatim su se ređali razni političari i sponzori i svi su pričali naravno na italijanskom.

Nakon ceremonije, bila je večera, a za muziku se je pobrinuo dosta jak pljusak (Filip ga je baš fino opisao). Nakon večere i pljuska, ja i Miki smo istražili stari deo sela i tamo se fotografisali.

Odlazak – 27. jun

Pošto smo dosta ranije legli, ustali smo oko 3 časova i uputili se na šatl. Čini mi se da smo brže stigli do milanskog aerodroma nego kada smo doši. Avion smo zajedno čekali sa makedonskom delegacijom i jednim albanskim delegatom. Nakon ukrcavanja, u Beogradu smo bili pre 12 časova.

Na kraju želim da se još jednom zahvalim Vikimediji Srbije na ukazanoj prilici. Bio je svakako zanimljiv događaj i dosta me je uputio u kompleksnost Viki projekta i zajednice.

Pozdrav,--VuXman ^talk 16:48, 20. jul 2016. (CEST)

Mikijevo viđenje

Napomena: Pošto su vankonferencijske aktivnosti detaljno prethodno opisane, ja ću ih zanemariti ovom prilikom.

Ove godine, Vikimanija je održana u Ezino Lariju, Italija, a specifična je po tome što je po prvi put izabrano malo, udaljeno mesto, u poređenju sa velikim gradovima koji su bili domaćini prethodnih godina. I sami meštani kažu da je Ezino Lario postao Viki-grad, jer je lokalnog stanovništva bilo 760, a vikimedijanaca preko 1000. Srbiju smo predstavljali Filip, Vukašin, Nikola, Miloš i ja. Pošto u ovom mestu nema hotela, bili smo smešteni u rustične kuće, a nas 5 Srba smo bili u jednoj istoj. Čitavo selo je podeljeno na sedam nivoa, a aktivnosti, restorani, okupljanja, trgovi i komjuniti vilidž bili su raštrkani posvuda, te je bilo mnogo pešačenja i pređeno dosta kilometara tokom trajanja Vikimanije.

Petak, 24. jun

Kako je i običaj, Džimi Vejls je zvanično otvorio Vikimaniju, a onda je Ketrin de Senarklens govorila o transformaciji sela za potrebe Vikimanije, dovođenju struje, interneta, o putevima, građevinama, kursevima engleskog jezika za sve stanovnike, obukama na stotine volontera, te je gradonačelnik uručio ključeve grada Džimiju Vejlsu, imenujući sve prisutne počasnim građanima Ezina. Za sam kraj uvodnog dela, Đinevra Sanvitale, predsednica Vikimedije Italije, poželela je svima dobrodošlicu i objasnila program konferencije.

• Zašto ne treba gajiti nade u prvu sesiju:

Moja prva sesija je imala obećavajuć naziv, Improving the photographic skills of wikimedians, ali se ispostavila kao beskonačno izlistavanje dobrih i loših fotografija na Vikimedijinoj ostavi.

• Nikada nećete pogoditi ko je OPET najbolji!

Sledeći segment bio je zanimljiv, jer je promovisao najbolje projekte ogranaka od prethodne Vikimanije. Ono što je meni privuklo pažnju, Vikimeidja Izrael je napravila projekat fotografisanja poznatih ličnosti koje već imaju članak na Vikipediji, ali nije ilustrovan, ili su postojeće fotografije loše. To je nešto što bismo i mi mogli primeniti na Vikipediji na srpskom jeziku. Naravno, i naš GLAM projekat Viki voli pozorišta je promovisan kao nešto nesvakidašnje i korisno, a kao najzanimljiviji je izabran projekat Viki klub - Jermenija.The coolest projects of Wikimedia Chapters - be inspired

• Skenirao je fotografije u arhivu, a onda se desilo čudo!

Zatim je Spasimir Pilev prezentovao svoj projekat Arhivski izazov koji se razvio na CEE konferenciji, i postao internacionalno takmičenje, a umnogome je značajan za bugarski program Vikipedijanca stažiste. Naime, takmičenje je podrazumevalo dodavanje opisa datoteka na jezicima učesnika, ilustrovanje članaka na Vikipediji tim datotekama, povezivanje sa Vikidata stranicom itd...

• Kada vidite šta Nemci rade u afričkim muzejima, zaprepastićete se!

Vrlo zanimljiva sesija o tome Kako uspešno obučiti buduće Vikipedijance Stažiste, koju je držao Gereon Kalkuhl (VMDE). Govori o projektu obuke globalnog juga (konkretno, Afrike) od strane Gete Instituta i VikiAfrike. Pažnja je uglavnom bila usmerena na pokretanje nove viki zajednice tamo gde nije postojala, pa je jedan od uspešnijih načina bila obuka malog broja entuzijasta, da bi se oni zadržali u toj sferi, te ih za početak postaviti u neku od GLAM ustanova, kako bi širili glas o bogatstvu kulture. Razmatrana je važnost dobrog poznavanja licenci kako sav trud ne bi bio uzaludan, zatim praćenje rada kako bi sve bilo ispravno učinjeno, kao i promocija urađenog posla, kako bi se zajednica uključila, podstaknuta dobijenim rezultatima.

• Kad se braća slože, sve se može!

Nakon zvaničnog programa, prisustvovali smo Meetups - CEE, na kojem je nabrojano sve što je Jermenija uradila po pitanju sledećeg sastanka, pokrenuto je pitanje koji ogranak će organizovati 2017. godine i Makedonija je povukla svoj predlog, ostale su Belorusija, Češka i Nemačka. Ostavljeno je za “onlajn debatu” na Meti. Započelo se sa temom sledećeg CEE Spring takmičenja, i pored mnogo ključnih pitanja, poput teme (države, jezici, oblasti) ostalo je nedorečeno i odloženo za CEE Sastanak u Jermeniji. Dotakli smo se i teme Viki voli spomenike i koji ogranci su voljni da nastave i ove godine, Između ostalih, VMRS se izjasnila da neće učestvovati, jer su kapaciteti ograničeni, a autput je minimalan/neiskoristiv i došlo je do zasićenja.

Grupna fotografija CEE regiona

Subota, 25. jun

• Uspeo je da uvredi sve muslimane u prostoriji u prvom minutu!

Veoma informativna sesija koja je izazvala žučnu raspravu bila je Prikazivanje poslanika Muhameda na različitim Vikipedijama, koju je držao Mann77, a na osnovu svoje prezentacije na Vikikonu 2015. godine, gde je analizirao članak o Muhamedu na nemačkom jeziku, žalbe muslimanskih uređivača da se sve ilustracije na kojima je prikazan Muhamed uklone i da ostane samo kaligrafski zapis. To nije prihvaćeno i napravljen je konsenzus da se članak ilustruje samo onim prikazima koje su naslikali muslimani. To me je navelo da pogledam srpsku verziju, u kojoj je Muhamedova glava bila u infokutiji i prva iskočila kad se otvori članak. Sada to nije slučaj, infokutija ne sadrži sliku, a od ukupno 5 ilustracija u članku, tri ipak prikazuju Muhameda bez vela i plamena. Čitav sastav članica VikiArabije vidno je negodovao zbog slajdova sa prikazima Muhamedovog lica i suptilno su mu sugerisali da bi trebalo da ima poštovanja prema svojoj publici i ne prikazuje te fotografije tako eksplicitno.

• Niste ni sanjali da ovo možete na svom telefonu!

Marokanski Vikimedijanac Zakarija govorio je o problemima neupućenosti marokanske zajednice o pogodnostima koju imaju korisnici pametnih mobilnih uređaja, a to je besplatno korišćenje Vikipedije. Veliki broj nepismenih stanovnika u ruralnim područjima i nezaposlenost su vodeći problemi, a Vikipedija0 nije reklamirana, a ni približno korišćena kao Fejsbuk0. Ključno pitanje je bilo kako proširiti vest o VP0, naročito jer su mobilni operateri komercijalne kompanije, i imaju tendenciju da reklamiraju one aplikacije koje im donose novac, a Vikipedija kao neprofitan projekat se ne uklapa u taj šablon. Oni (globalni jug) pokušavaju da ostvare saradnju sa privatnim sektorom i obrazovnim institucijama, kako bi se Vikipedija promovisala ciljnim grupama. -Kirgistan ima pozdravnu poruku koja pri uključenju na internet nudi opciju aktivacije VP0. -VP0 se pominje i kao loša ideja jer ako je ona jedini “besplatni” izvor informacija, čitaoci i uređivači nemaju mogućnost da otvore eksterne linkove, niti da traže druge izvore. -Vikipedijanska zajednica na Kosovu ima nameru da uvede VP0, pa su želeli da dobiju uvid u rezultate, statistike, kolika je upotrebljivost ove aplikacije i da li vredi uvoditi je.

• Ušli su neprimećeno u muzej, a onda se desilo čudo!

Isprobani modeli saradnje sa GLAM institucijama: 4 najveće prepreke su:

Širenje informacije o VP

Rad sa volonterima

Rad sa CC licencama

Rad sa slobodnim sadržajem

• Manji formati: Zovu predstavnike GLAM institucija u ABC kancelariju, razgovaraju s njima o svim pitanjima, prolaze kroz uspešne dosadašnje tipove saradnje…
• GLAM on tur stanice: glam zaposleni i volonteri, rade foto sesiju, editatoni, predavanja (vikend);
• KULtura: kao foto-safari (u GLAM instituciji) doniraju besplatne karte, dozvole za fotografisanje (jedno popodne), katkad i kustos;
• Konferencije: wikiverse world cafe (50-200 učesnika) sesije od 20 minuta, upoznavanje sa svim viki projektima;
• {CC Change your mind}-: radionica iz tri dela: upoznavanje sa CC licencama, public domain, specifični slučajevi (pravnik predaje) manje grupe - debata pro/con CC licence;
• Praktični vodič o CC licencama;
• Coding DaVinci (600.000 multimedijalnih sadržaja): hakatoni, digitalizacija sadržaja; (Šveđani ih podučili da ne traže oslobađanje svega, već sitnim koracima da dobijaju sadržaj)
• Koristili GLAMwiki toolset, Wikoonya, Commonist za masovno postavljanje sadržaja.
• Obezbediti prostoriju za pisanje članaka u GLAM instituciji, literaturu, dobar internet (ako oni nemaju, hotspot poneti), cilj nije (stopostotno) zadržavanje učesnika, već korišćenje literature radi pisanja članaka i njihovo ilustrovanje prikupljenim/oslobođenim fotografijama.

• Sve što ste celog života pogrešno mislili o Vikipokretu

Tema ove diskusije bile su sve moguće zablude o Viki(p/m)ediji, uređivačima, volonterima, Zadužbini, uređivanju, postojanju i proverljivosti VP...

• Da li je ovo dobar način za prekidanje svađe?

Na ovoj diskusiji smo brejnstormovali o uvođenju raznih alatki i pop-ap poruka koje bi mogle da smire tenziju na VP, prepoznaju zlostavljanje, ukažu na vređanje…

Nedelja 26. jun

• Kako svet čuva svoje spomenike, a kako to radi Srbija...

O sadašnjem stanju VVS takmičenja i budućnosti njegovog održavanja govorili su Filip Kopecki i Žan-Frederik Bertelot. Pokazali su statistike VVS takmičenja u Austriji i rezultati nisu dobri, zabeležen je pad učesnika, mali broj novajlija, niska iskoristivost sadržaja, zanemarljiv broj po prvi put uslikanih spomenika… Manje-više, situacija je ista i kod nas. Šta izabrati kao alternativu?

Viki voli Zemlju

Regijsko leto (Francuska)

Viki voli hranu / Viki voli sir

Viki voli Afriku

Wiki loves the Dead (lista grobova poznatih ličnosti koja bi se na srpskom mogla zvati Viki voli velikane)

• Spasite kulturno nasleđe na ovaj lak i jednostavan način!

Postoje mnogi načini kojima bi se zaštitilo kulturno nasleđe:

Mala saradnja sa GLAM institucijama, može se produžiti na duži period, ili čak biti toliko uspešna da institucija počne sama da vikifikuje svoj sadržaj

Foto-takmičenja

Uređivački maratoni

Radionice

Masovno oslobađanje sadržaja

Glam on tur

Viki voli ……

Vikipedijanac stažista

Partnerstva: (zajednička korist (promocija institucije)

• Muzeji/arhivi
• Male institucije
• Kompanije
• Donatori (funding bodies)

Izazovi:

alati koji su potrebni za sprovođenje/praćenje svih ovih projekata

Integracija sadržaja na Vikipediju

Strukturalizacija na Ostavi

Efikasna saradnja na nivou ogranaka

Nakon završenih sesija, svi smo se uputili ka trgu Pjetro Pensa, gde je otpočela završna ceremonija, Dodeljene su plakete, zahvalnice najzaslužnijim i najvrednijim učesnicima i volonterima, političari su govorili kako je ovo najbolji način za promociju Ezino Larija i čitave oblasti, svirao je orkestar, grupno smo se fotografisali i tako se završila još jedna Vikimanija.

Grupna fotografija