Википедија:Uživo/nedelja, 2. novembar 2008.

A sada nešto totalno drugačije... (mnogo je teže početi nego što sam mislila)

Sastanak je počeo u dogovoreno vreme, jedini problem je bio što se u to dogovoreno vreme pojavio samo Aco. Ja sam, iz opravdanih razloga, kasnila nekih 15 – 20 minuta (što sam i najavila Filipu, ali, s obzirom na to da on nije bio na ovom okupljanju, taj glas je bio nevažeći, a, pošto nisam znala telefone drugih, nije se moglo pristupiti daljem glasanju... ovaj, pozivanju i obaveštavanju).

Elem, kao što su na tamo nekom fakultetu i na tamo nekom smeru već svi navikli, čekali su mene pa da počnemo (nije ovo samopromocija, već surova istina). Kada sam došla, Aco je sedeo za stolom i pričao telefonom (e sad, baš, nisam ja od tih da prenosim šta je on pričao). Ja sam, kao i svako dobro dete, čekala da on zavšri, međutim u tom čekanju pridružio mi se Goran, koga je Aco jedva dočekao i spopao ga da reši neki težak matematički problem (to ono što se uči iz matematičke analize). Goran je, naravno, bio uspešan u tome i dobio je jedan bambi (e pa neću da vam kažem koji je to matematički problem!). Ubrzo posle Gorana, pojavila se i Sanja, onda nekada je i Aco završio telefonski razgovor, i započeli smo sastanak.

Pričalo se o svemu i svačemu (po običaju). Ali, ovaj sastanak je bio interesantan po tome što Vikipediju nismo pomenuli ni za lek. Najpre nas je Aco obavestio o nekim svojim kvizovskim aranžmanima. Zatim nam je pričao o tome kako je bilo na testiranju za jedan kviz i koja su pitanja bila. Moram da pohvalim Sanju, koja je znala odgovore na skoro sva pitanja, a i na ona na koja Aco nije znao da odgovori (npr. iz koje oblasti je prvi program koji je napravio Bil Gejts?).

Zatim smo pričali o fakultetima. Sanja nas je obavestila da uskoro završava svoje škole, Goran da počinje, Aco da je odavno završio, a ja da se čudom čudim šta ću da radim za dve godine. Naravno, pričali smo dosta o iskustvima sa fakulteta, čuvenim master studijama (moja noćna mora), specijalističkim studijama, cenovnicima fakulteta...

Ne znam kako, ali smo se dotakli i teme naočara i sočiva. Pričali smo o tome kako bi Goran trebalo da nosi naočare, o (mojim) bifokalnim sočivima, zašto ja ne mogu da nosim sočiva...

Posle nekog vremena Sanja je rekla da mora da krene, pa smo se i mi složili da bismo i mi takođe mogli da odemo (što se kasnije ispostavilo kao fatalan plan što se tiče Nikole). Na samom kraju sastanka Goran je postavio jedno pitanje iz oblasti koja mene jako interesuje i o kojoj obožavam da pričam, ali nije bilo vremena. Tako da obećavam Goranu da ću mu objasniti kako da to uradi sam, ako se ne snađe do sledećeg sastanka.

Sastanak smo završili oko 4 i nešto (ne znam koliko je tačno bilo, ali znam da sam kući stigla u 20 do 5, a treba mi 13 – 17 minuta da stignem). I da, bilo je mnogo interesantno, iako nas je bilo malo.

I tako smo se razišli i živeli smo srećno do kraja života. --geologicharka piši mi 18:17, 4. novembar 2008. (CET)