Viksburška operacija
| Viksburška operacija | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Američkog građanskog rata | |||||||
 Severnjačka rečna flotila probija južnjačku blokadu Misisipija kod Viksburga, 16. aprila 1863. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 SAD |
 Konfederativne Američke Države | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Julisiz Grant |
Džon Pamberton Džozef Džonston | ||||||
| Jačina | |||||||
| oko 60.000[1] | oko 30.000[1] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| oko 10.000[1] | čitava vojska zarobljena[1] | ||||||
Viksburška operacija (engl. Vicksburg campaign), od marta do 4. jula 1863, bila je deo Američkog građanskog rata. Završena je osvajanjem južnjačke tvrđave i grada Viksburga na levoj obali reke Misisipi od strane vojske Unije, kojom je komandovao Julisiz Grant.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Reka Misisipi bila je od početka građanskog rata glavni put snabdevanja snaga Konfederacije na zapadnom ratištu Američkog građanskog rata. Stoga su snage Unije usmerile svoje napore na blokadu reke i zauzimanje južnjačkih uporišta na Misisipiju: severnjačka flota pod komandom admirala Dejvida Feregata zauzela je Nju Orleans 1. maja 1862, a do kraja godine osvojena su sva uporišta Konfederacije severno od Viksburga i južno od Port Hadsona.[2]
Da bi obezbedili kontrolu nad celim tokom reke Misisipija, snage Severa trebalo je da osvoje Viksburg i Port Hadson (engl. Port Hudson), glavna preostala uporišta snaga Konfederacije na toj reci. Pošto je primio komandu nad svim snagama Unije u Tenesiju (engl. Army of the Tennessee), general Julisiz Grant dobio je zadatak da osvoji Viksburg, koji je branio general Džon Pamberton (engl. John C. Pemberton) sa oko 30.000 ljudi. Branioci Viksburga računali su na sadejstvo armije generala Džozefa Džonstona, koja se prikupljala u Džeksonu (engl. Jackson, Mississippi), prestonici države Misisipi, oko 50 km istočno od tvrđave.[1]
Operacije[uredi | uredi izvor]
Početkom februara 1863. rečna flotila Severa (117 brodova) stigla je do Viksburga na levoj obali reke Misisipi.[2] General Grant krenuo je početkom marta sa tri korpusa (oko 45.000 ljudi) prema Viksburgu. Kasnije su njegove snage, pojačane sa još dva korpusa, brojale preko 60.000 ljudi. Pošto je odlučio da osvoji Viksburg napadom sa istoka, Grant je uputio jedan korpus u demonstrativna dejstva severno od grada, a sa glavninom nastavio pokret na jug, nizvodno od grada. Kada je stigao do Bruinsberga (engl. Bruinsburg, Mississippi), brodovima rečne flotile prebacio je svoje snage 30. aprila na levu obalu Misisipija, a zatim krenuo prema Džeksonu protiv snaga generala Džonstona. Pošto je potisnuo Džonstonovu armiju na istok i zauzeo Džekson 14. maja, krenuo je u napad prema Viksburgu. U bici kod Čempjenz Hila (engl. Champion Hill) 16. maja i na Velikoj Crnoj reci (engl. Big Black River Bridge) 17. maja slomio je otpor isturenih delova snaga Juga, koje su branile prilaze Viksburgu. Posle bezuspešnih napada na tvrđavu 18. i 22. maja, Grant je pristupio opsadi tvrđave, koju je uz tesno sadejstvo rečne flotile Severa prinudio na kapitulaciju 4. jula, sutradan posle velikog poraza Konfederacije kod Getisburga.[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Viksburg je zauzet 4. jula 1863, posle 5 meseci opsade, zahvaljujući tesnom sadejstvu Grantove armije i rečne flotile. U isto vreme admiral Dejvid Feregat je operisao na donjem toku Misisipija radi likvidiranja utvrđenja koja su u toku zime podigli secesionisti, i radi obezbeđenja plovidbe Misisipijem.[2] Osvajanjem Viksburga i Port Hadsona (9. jula), snage Severa su obezbedile prevlast na celom toku reke Misisipi.[1] Istočne države Konfederacije bile su konačno odvojene od zapadnih i pitanje ishrane vojske Juga postalo je veoma teško. Čarlston, jedna od poslednjih preostalih luka Konfederacije, 10. avgusta je opsednut s kopna i blokiran sa mora. Pojačanja koja je Džeferson Dejvis uputio u istočni Tenesi izvojevala su Konfederaciji 19. i 20. septembra pobedu na reci Čikamogi (engl. Chickamauga River),ali je Grant, koji je postao komandant svih snaga Severa na zapadu, pobedom kod Čatanuge (23-25. novembra) priključio Uniji svu oblast do Aligenskih planina (engl. Allegheny Mountains).[2]
U trećoj godini rata snage i sredstva Konfederacije znatno su se smanjile. Gubitkom Misisipija i porazom kod Čatanuge skoro potpuno su odvojene četiri države: Teksas, Arkenso, Misisipi i Tenesi. Mere preduzete tokom godine za odsecanje secesionista od uvoza iz inostranstva dale su ploda: 1863. armija Juga počela je da oseća nestašicu municije i ratnog materijala. Ovo opadanje snaga Juga odrazilo se i u Virdžiniji, glavnom istočnom ratištu. Konfederacija je, doduše, uspela da zaustavi nadiranje snaga Unije, ali je za ofanzivnu akciju na neprijateljsku teritoriju, i pored pokušaja, bio brojno suviše slaba.[2]
