Vilijam Kent

Vilijam Kent
Datum rođenja	1685.
Mesto rođenja	Bridlington, Kraljevstvo Engleska
Datum smrti	12. april 1748.(1748-04-12) (62/63 god.)
Mesto smrti	Burlington haus, London, Kraljevstvo Velika Britanija

Vilijam Kent (William Kent, oko 1685 – 12. april 1748), rođen je u Bridlingtonu (Bridlington, Yorkshire), bio je eminentni engleski arhitekta, pejzažni arhitekta i dizajner nameštaja prve polovine XVIII veka.

Obrazovanje

Kent je karijeru počeo kao učitelj slikanja i firmopisac, koga je poslodavac podsticao da proučava umetnost, dizajn i arhitekturu. Grupa jorkširke gospode poslala je Kenta da studira u Rimu, i on je 22. jula 1709. zaplovio iz Luke Dil (Deal, Kent), i stigao u Livorno 15. oktobra. Od 18. novembra bio je u Firenci i tamo ostao do aprila 1710. kada konačno kreće na put za Rim. Godine 1713. je dobio medalju za drugo mesto u drugoj klasi na godišnjem takmičenju za slikarstvo koje organizuje Akademija Svetog Luke (Accademia di San Luca) za rad "Čudo Svetog Andreje avelinskog". Tamo takođe sreće nekoliko važnih ličnosti, pre svega Tomasa Kouka (Thomas Coke), kasnije prvog grofa od Lestera, sa kojim je obišao Severnu Italiju u leto 1714 (putovanje posle koga je počeo da ceni arhitektonski stil palata u Vićenci Andrea Paladija). Navodno, slika neke slike za Kardinala Pjetra Otobonija u Rimu, mada o tome nema preostalih tragova. Tokom svog boravka u Rimu, oslikao je tavanicu crkve San Đuliano dei Fiaminji apoteozom Svetog Đulijana. Najznačajniji susret bio je sa Ričardom Bojlom trećim grofom od Burlingtona. Kent je napustio Rim poslednji put u jesen 1719, kada sreće lorda Burlingtona na kratko u Đenovi, putujući za Pariz, gde mu se Burlington pridružuje na povratku u Englesku pre kraja godine. Kao slikar, podstakao je Sir Džejmsa Tornhila da dekoriše u novom stilu prostorije palate Kensington u Londonu; za Burlingtona, dekoriše Čizvik haus i Burlington haus.

Arhitektonska dela

Kent je počeo sa arhitektonskim poslovima relativno kasno, posle 1730. godine. Na tom polju pamti se kao arhitekta Paladijskog stila u Engleskoj. Ovaj stil je tokom XVIII i XIX veka bio popularan u Evropi, a inspirisan je delima italijanskog renesansnog arhitekte Andreje Paladija (1508-1580), a suprotstavljen je razuzdanom baroknom stilu. Karakteriše ga oslanjanje na antičke elemente uz moderne inovacije i monumentalnost. Burlington mu je dao zadatak da obnovi stil Inigo Džonsa (1573—1652) prvog značajnog britanskog arhitekte koji je uveo italijansku renesansnu arhitekturu u Britaniju. Kent po sopstvenom i Burlingtonovom ukusu stvara Paladijsko/Džonsonov stil 1727. godine. Njegov ugled raste kod kraljevskog arhitektonskog establišmenta, i Kent primenjuju ovaj stil na nekoliko javnih zgrada u Londonu, za koje Burlington obezbeđuje pokroviteljstvo uz proviziju: Kraljevske štale (Royal Mews) kod Čering Krosa (1731—33, srušena 1830), Zgrada трезорa u Вајтхолu (1733—37), Zgrada Konjičke garde u Vajtholu, (dizajnirana neposredno pred Kentovu smrt i izgrađena 1750-1759). Ovi Neo-antički objekti bili su inspirisani više arhitekturom Rafaela i Đulija Romana nego Paladijevom.

Od građevina u predelu, glavne narudžbine Kentu su za dizajn enterijera Houhton hola (Houghton Hall) (oko 1725-35), koji je neposredno pre toga sagradio Kolen Kembel (Colen Campbell) za ser Roberta Valpola. U Holkam holu (Holkham Hall) najkompletnijem otelotvorenju Paladijskih ideja koje se danas mogu naći; sarađivao je sa Tomasom Koukom, drugim "grofom arhitekture", a pomoćnik mu je bio Metju Bretingam (Matthew Brettingham), koji će sopstvenom arhitekturom preneti Paladijske ideje sledećoj generaciji. Značajni su i teatralno barokno stepenište i izložbeni prostori na Berkli Skveru (Berkeley Square) 44 u Londonu. U Badminton hausu (Badminton House) i u Iuston holu (Euston Hall) podignuti su Kentovi kupolasti pavilioni. Kent je mogao da ponudi i saosećajni gotski dizajn, bez ozbiljnih antičkih tendencija u osnovi, radeći na gotskim paravanima u Vestminster holu i katedrali u Glosteru.

Pejzažni arhitekta

Kao projektant pejzaža, Kent je bio jedan od tvoraca engleskog pejzažnog vrta, revolucionarnog stila "prirodne" hortikulture u uređivanju vrtova i imanja. Njegovi projekti su bili: Čizvik haus (Chiswick House), Stou (Stowe, Buckinghamshire), od oko 1730. pa nadalje, nacrti za vrt vile Aleksandra Poupa u Tvikenamu (Twickenham), za kraljicu Karolinu (Wilhelmina Charlotte Caroline von Brandenburg-Ansbach) u Ričmondu i posebno u Rousam hausu (Rousham House, Oxfordshire), gde je napravljen niz arkadijskih elemenata: hramova, kaskada, grota, paladijskih mostova i eksedri, čime je otvario polje za ostvarenja većeg obima Kejpbiliti Braunu, pripadniku sledeće generacije. Manji Kentovi radovi mogu se naći u Šotover hausu (Shotover House, Oxfordshire), uključujući i pseudogotske dekorativne građevine za privlačenje pogleda i kupolaste pavilione. Njegovi skoro izgubljeni vrtovi u Klermontu (Claremont, Surrey), nedavno su obnovljeni. Često se kaže da je pribegavao i sadnji mrtvog drveća da bi stvorio željenu atmosferu.

Kaže se da je jedini Kentov krah nedostatak hortikulturnog znanja i tehničke veštine (što su ljudi poput Čarlsa Bridžmena (Charles Bridgeman) posedovali a čiji se uticaj na Kenta često potcenjuje), ali je njegov naturalistički stil projektovanja bio glavni doprinos istoriji pejzažnog dizajna. Klermont, Stou i Rousam su mesta gde mogu da se vide njihovi zajednički napori. Stou i Rousam su Kentova najpoznatija dela. Na poslednjem, Kent je razradio Bridžmenov dizajn imanja iz 1720, dodajući zidove i svodove da privuku pogled gledaoca. u Stouu, Kent je koristio svoja italijanska iskustva, posebno za Paladijski most. Na oba mesta Kent je primenio svoj naturalistički pristup.

Dizajn nameštaja

Svečani nameštaj dizajnirao je da bi dopunio svoje enterijere: dizajnirao je nameštaj za palatu Hempton Kourt (1732), Burlingtonov Čizvik haus (1729), Holkam hol Tomasa Kouka, imanje Roberta Valpola u Hotenu (Houghton), Devonšajr haus (Devonshire House) u Londonu. Kraljevski brod koji je dizajnirao za Frederika, Princa od Velsa (Frederick, Prince of Wales) može se i danas videti u Nacionalnom Pomorskom muzeju u Grinviču (National Maritime Museum, Greenwich).

U starosti, Kentova slava i popularnost su bili toliko veliki da je dobijao da dizajnira sve stvari, čak i damske rođendanske haljine, o kojima nije znao ništa i koje je ukrašavao sa pet klasičnih stilova arhitekture. Ovi i drugi apsurdi inspirisali su Vilijama Hogarta (William Hogarth) da, u oktobru 1725, napravi satiričnu graviru „Burleska o Kentovoj oltarskoj slici Svetog Klimenta Danca“ (А Burlesque on Kent's Altarpiece at St. Clement Danes) ismevajući Kentov rad za tu crkvu koji je odbijen zbog lošeg izvođenja i prepoznavanja nekih poznatih ličnosti u likovima anđela.

Vilijam Kent poznat je i kao konstruktor prvih dečjih kolica. Dizajnirao ih je 1733. za decu 3. vojvode od Devonshirea. U osnovi je to bila dečja verzija konjske zaprege. Izum je postao popularan kod porodica više klase. Dete je sedelo u korpi u obliku školjke postavljene na ram sa točkovima. Kočija za bebe bila je dosta niža i manja od obične kočije, što je omogućavalo da je vuče koza, pas ili poni, a imala je opružno vešanje radi veće udobnost.

Valpolov omaž

Prema Horasu Valpolu, Kent "je bio slikar, arhitekta, i otac modernog vrtlarstva. U prvoj ulozi bio je ispod prosečnosti, u drugoj, bio restaurator od nauke, a u poslednjoj, originalni pronalazač jedne umetnosti koja ostvaruje slikarstvo i poboljšava prirodu. Muhamed je zamislio raj, Kent je stvorio mnoge."

Spisak radova

• Wanstead House, unutrašnja dekoracija (1721–24.)
• Burlington House, London, unutrašnja dekoracija (oko 1727)
• Chiswick House, London, enterijer i nameštaj (oko 1726-29.)
• Houghton Hall, enterijer i nameštaj (oko 1726-31) i štala (oko 1733-5.)
• Ditchley, Oxfordshire, enterijer (oko 1726)
• Sherborne House, Gloucestershire, dizajn nameštaja (1728)
• Stowe House, enterijer i vrtne zgrade (oko 1730. do 1748)
• Vila Aleksandra Poupa, dizajn vrtnih zgrada (oko 1730) uništeno
• Richmond Gardens, vrtne zgrade 1730-35, uništeno
• Stanwick Park (pripisano), renoviranje i enterijer (oko 1730-40.)
• Raynham Hall, enterijer i nameštaj (oko 1731)
• Kew House, (1731-5) uništeno 1802
• Esher Place, krilo (oko 1733) uništeno
• Shotover House, obelisk, oktogonalni i gotski hram (1733)
• Holkham Hall, sa Burlingtonom i Koukom (1734-65.)
• Devonshire House uključujući nameštaj (1734—5.), uništeno 1924-5.
• Easton Neston, dizajnirani kamini (1735)
• Aske Hall (pripisano), gotski hram (1735)
• Claremont Garden, vrtne zgrade, (1738), opstao je samo kupolasti hram na ostrvu jezera
• Rousham House, dodato krilo, vrt i vrtne zgrade (1738–41.)
• Badminton House, remodeliranje severnog prilaza i Worcester Lodge, (oko 1740)
• 22 Arlington Street, London, (1741–50.), završio posle Kentove smrti Rajt (Stephen Wright)
• 44 Berkeley Square, London (1742—4.)
• 16 St. James Place, London (oko 1740-5.) uništeno 1899-1900
• Oatlands Palace, vrtne zgrade (oko 1745), uništeno
• Euston Hall, Suffolk (1746)
• Wakefield Lodge, Northamptonshire (oko 1748-50.)

• 
  Venerin hram, Stou.
• 
  Hram zaslužnih Britanaca, Stou.
• 
  Hram drevne vrline, Stou.
• 
  Holkam hol, severni prilaz.
• 
  Holkam hol, Mermerna sala.
• 
  Obelisk, Holkam hol.
• 
  Badminton haus.
• 
  Čizvik haus, Galerija.
• 
  Čizvik haus, kupola salona.
• 
  Čizvik haus, salon.
• 
  Čizvik haus, spavaća soba.
• 
  Čizvik haus, sto.
• 
  Čizvik haus, tavanica sobe plavog somota.
• 
  Čizvik haus, vrt.
• 
  Čizvik haus, vrt.
• 
  Čizvik haus, hram.
• 
  Čizvik haus, vrt.
• 
  Rousam haus, kaskada.
• 
  Houhton hol, dvorište štala.
• 
  Šotover haus, hram.
• 
  Iuston hol, hram.
• 
  Devonšajr haus, London

Javne zgrade i kraljevske porudžbine

• Chiesa di San Giuliano dei Fiamminghi, slikanje tavanice (oko 1717)
• York Minster, mermerni pločnik (1731—5.)
• Royal Mews, (1731–33.) uništeno 1830
• Royal State Barge, (1732)
• Hampton Court Palace, kapija u dvorištu sa satom i sobe za grofa od Kumberlanda (1732)
• Kensington Palace, enterijer, uključujući sobu sa kupolom i nekoliko murala i slikanih tavanica (1733—5.)
• Bivša zgrada trezora, Whitehall, (1733-7.)
• St. James Palace, biblioteka (1736—7.), uništeno
• Westminster Hall, gotski paravani (1738–39.), uništeni oko 1825.
• York Minster, gotska propovedaonica i nameštaj horskog prostora (1741), uklonjeno
• Gloucester Cathedral, gotski horski paravan (1741,), uklonjeno 1820.
• Konjička garda, (1750-9.)

• 
  Slikana tavanica u crkvi San Đuliana dei Fiaminji, Rim, Apoteoza Svetog Đulijana (1717).
• 
  Rojal Mius (kraljevske štale).
• 
  Konjička garda.
• 
  Konjička garda.
• 
  Konjička garda.
• 
  Konjička garda, plan.
• 
  Parada konjičke garde; Kentov trezor kamena zgrada iza zgrade konjičke garde.
• 
  Bivša zgrada trezora, levo.
• 
  Hampton Court, kapija (desno) u dvorištu sa satom.
• 
  Palata Kensington, soba sa kupolom.
• 
  Palata Kensington, soba sa kupolom.
• 
  Palata Kensington, oslikana tavanica sobe za audijenciju.
• 
  Palata Kensington, mural i tavanica velikog stepeništa.
• 
  Vestminster hol, sa Kentovim paravanima.
• 
  Manastirska crkva Jork, Kentov crno-beli mermerni pod.

Crkveni memorijali

• Chester Cathedral, za Džona i Tomasa John & Thomas Vajnrajta
• Henry VII Lady Chapel, za Džordža Monka, prvog grofa od Albermala (1730)
• Manastirska crkva Jork, za Tomasa Votsona Ventnjorda (1731)
• Westminster Abbey za Isaka Njutna(1731)
• Crkva Kirkthorpe, za Tomasa i Katarinu Stringer (1731—2.)
• Kapela u Blenheim Palace, za Džona Čerčila prvog vojvodu od Molboroa(1733)
• Westminster Abbey, za Džejmsa Stanhopa, prvog vojvodu od Stanhopa (1733)
• Westminster Abbey, za Vilijama Šekspira (1740)
• Ashby-de-la-Zouch, za Teofilusa Hestingsa, devetog vojvodu od Hantingdona (1746)

• 
  Kapela u Palati Blenhajm, grobnica Molboroa (desno).
• 
  Memorijal Isaka Njutna u Vestminsterskoj opatiji.
• 
  Poetski ugao u Vestminsterskoj opatiji, sa Šekspirovim memorijalom.

Bibliografija

Izvori

• Chaney, Edward (2000) The Evolution of the Grand Tour: Anglo-Italian Cultural Relations since the Renaissance, 2nd ed., 2000. http://books.google.co.uk/books/about/The_evolution_of_the_grand_tour.html?id=rYB_HYPsa8gC
• Colvin, Howard, (1995) A Biographical Dictionary of British Architects, 1600-1840. 3rd ed., 1995, s.v. "Kent, William"
• Hunt, John Dixon, (1986; 1996) Garden and Grove: The Italian Renaissance Garden in the English Imagination, 1600-1750, London, Dent; London and Philadelphia. ISBN 978-0-460-04681-7.
• Hunt, John Dixon, (1987) William Kent, Landscape garden designer: An Assessment and Catalogue of his designs. London, Zwemmer.
• Jourdain, M., (1948) The Work of William Kent: Artist, Painter, Designer and Landscape Gardener. London, Country Life.
• Mowl, Timothy, (2006) William Kent: Architect, Designer, Opportunist. London, Jonathan Cape.
• Newton, N., (1971) Design of the land. Cambridge: Belknap Press of Harvard University Press.
• Ross, David, (2000) William Kent. Britain Express, 1-2. Retrieved September 26, 2004, from britainexpress.com
• Rogers, E., (2001) Landscape design a cultural and architectural history. New York: Harry N. Abrams, Inc.
• Sicca, Cinzia Maria, (1986) "On William Kent's Roman sources", Architectural History, vol. 29, 1986, pp. 134–147.
• Wilson, Michael I.,. William Kent: Architect, Designer, Painter, Gardener, 1685-1748. London, Boston, Melbourne and Henley, Routledge & Kegan Paul. 1984. ISBN 978-0-7100-9983-9.

Šira literatura

• Amherst, Alicia (2006) [1910]. A History of Gardening in England (3rd izd.). Whitefish, Montana: Kessinger Publishing. 
• Blomfield, Sir F. Reginald; Thomas, Inigo, Illustrator (1972) [1901]. The Formal Garden in England, 3rd ed. New York: McMillan and Co. 
• Clifford, Derek (1967). A History of Garden Design (2nd izd.). New York: Praeger. 
• Gothein, Marie-Luise Schröeter (1863-1931); Wright, Walter P. (1864-1940); Archer-Hind, Laura; Alden Hopkins Collection (1928) [1910]. History of Garden Art. 2. London & Toronto, New York: J. M. Dent; 1928 Dutton. ISBN 978-3-424-00935-4.  945 pages Publisher: Hacker Art Books; Facsimile edition edition (June 1972).. ISBN 978-0-87817-008-1.
• Gothein, Marie. Geschichte der Gartenkunst. München: Diederichs. 1988. ISBN 978-3-424-00935-4..
• Hadfield, Miles (1960). Gardening in Britain. Newton, Mass: C. T. Branford. 
• Hussey, Christopher (1967). English Gardens and Landscapes, 1700–1750. Country Life. 
• Hyams, Edward S.; Smith, Edwin, photos (1964). The English Garden. New York: H.N. Abrams. 

Spoljašnje veze

• Short biography on gardenvisit.com
• Short biography on britainexpress.com
• Design examples on furniturestyles.net