Pređi na sadržaj

Vilijam Henri Pikering

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilijam Henri Pikering
Vilijam Henri Pikering
Lični podaci
Datum rođenja(1858-02-15)15. februar 1858.
Mesto rođenjaBoston, Masačusets, SAD
Datum smrti16. januar 1938.(1938-01-16) (79 god.)
Mesto smrtiMandevil, Jamajka
Naučni rad
Poljeastronomija, astrofizika, matematika
InstitucijaMasačusetski tehnološki institut, Univerzitet Harvard
Poznat pootkriću Saturnovog satelita Feba
NagradeLalandova nagrada, Žansenova nagrada

Vilijam Henri Pikering (engl. William Henry Pickering; Boston, 15. februar 1858 — Mandevil, 16. januar 1938) je bio američki astronom i mlađi brat Edvarda Čarlsa Pikeringa. Bio je član Američke akademije nauka i umetnosti od 1883. godine, počasni član Astronomskog društva Kanade (1893), američkog i britanskog Astronomskog udruženja i Astronomskog društva Meksika.[1]

Život i rad

[uredi | uredi izvor]

Diplomirao je na Masačusetskom tehnološkom institutu (1879), gde je do 1883. je predavao fiziku, a od 1887. je bio profesor astronomije na Univerzitetu Harvard. Za vreme studiranja održavao je prijateljske odnose sa Persivalom Louelom. Godine 1894. zbog sukoba sa rukovodstvom, bio je primoran da napusti univerzitet i počeo je sa radom u novoosnovanoj opservatoriji u Flagstafu u Arizoni.

Vilijam Henri Pikering se posvetio uglavnom proučavanju planeta i satelita Sunčevog sistema za razliku od svog brata Edvarda Pikeringa koji je na Harvardu bio poznat po proučavanju promenljivih zvezda. 1899. godine je otkrio Saturnov deveti mesec Febu sa fotografskih ploča koje su bile postavljene u blizini Arekipe, u Peruu 1898. Verovao je da je otkrio i deseti Saturnov mesec 1905. sa ploča koje su postavljene 1904. Ovaj mesec je nazvao Temis i za to otkriće je dobio Lalandovu nagradu Francuske akademije nauka 1906. Međutim, kasnije se ispostavilo da Temis ne postoji.

Smatrao je da je Mesec nekada bio deo Zemlje i da se odvojio od nje na mestu gde je sada Tihi okean. Još pre Alfreda Vegenera je predlagao teoriju o pomeranju kontinenata i smatrao da su Amerika, Afrika, Azija i Evropa nekada činile jedinstven kontinent koji se raspao usled odvajanja Meseca.[2]Proučavao je kratere na Mesecu i smatrao da su za promene na Eratostenovom krateru odgovorni lunarni insekti.[3]Takođe je tvrdio da je pronašao vegetaciju na Mesecu.[4]Ovakvi stavovi su potpuno su narušavali ugled Pikeringa kao profesionalnog astronoma.

Godine 1919. pretpostavio je postojanje Planete H na osnovu anomalija u putanjama Neptuna i Urana, ali nije uspeo da je pronađe. 1930. godine Klajd Tombo je otkrio Pluton, međutim, njegova masa je premala da bi imala gravitacioni efekat na Uran i Neptun.

Pikering je konstruisao nekoliko astronomskih opservatorija, među kojima je najznačajnija Louelova opservatorija u Flagstafu, u Arizoni. Drugi deo svog života proveo je u svojoj privatnoj laboratoriji na Jamajci opremljenoj 12-inčnim teleskopom, gde se posvetio pručavanju Meseca.

Jedan asteroid, kao i po jedan krater na Mesecu i Marsu nose njegovo ime.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Book of Members, 1780-2010: Chapter P” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Pristupljeno 9. 1. 2015. 
  2. ^ Pickering, W.H (1907). „The Place of Origin of the Moon - The Volcani Problems”. Popular Astronomy. 15: 274—287. Bibcode:1907PA.....15..274P. 
  3. ^ Moore, Patrick (1999). The wandering astronomer. Bristol; Philadelphia: Institute of Physics Pub. ISBN 9780750306935. 
  4. ^ „SAYS 2 CROPS A DAY GROW ON THE MOON; Prof. Pickering Is Convinced Markings Are Caused by Vegetation in the Craters.FIELD PATTERNS TRACEDCriticises Astronomers for Assuming Life There Is Impossible--Easier to Study Than Mars. May Be Life in Low Form. Same Old Argument. The Southeastern Field. Arguing Like a Fish”. The New York Times. 9. 10. 1921. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Хенри_Пикеринг&oldid=28560636”