Pređi na sadržaj

Vinipeg (jezero)

Koordinate: 52° 07′ 00″ S; 97° 15′ 00″ Z / 52.116667° S; 97.25° Z / 52.116667; -97.25
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Vinipeg.
Jezero Vinipeg
Vinipeg
LokacijaManitoba
Koordinate52° 07′ 00″ S; 97° 15′ 00″ Z / 52.116667° S; 97.25° Z / 52.116667; -97.25 52° 07′ 00″ S; 97° 15′ 00″ Z / 52.116667° S; 97.25° Z / 52.116667; -97.25
Tipglacijalno, protočno
PritokeSaskačevan, Red river, Vinipeg (reka)
OtokeNelson
Zemlje basena Kanada
Maks. dužina442 km
Maks. širina100 km
Površina24400 km2
Maks. dubina28 m
Zapremina284 km3 (68 cu mi)[1] km3
Nad. visina217 m
Jezero Vinipeg na karti Kanade
Jezero Vinipeg
Jezero Vinipeg
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero Vinipeg (engl. Lake Winnipeg) je veliko jezero na jugu kanadske provincije Manitobe[2] u čijoj se blizini nalazi istoimeni grad. Jezero je ostatak praistorijskog ledničkog jezera Agasiz (engl. Agassiz). Dugačko je oko 428 km i zauzima površinu od 24.390 km², dok je dubinom plitko jezero (najveća dubina je 28 m). U jezero se ulivaju dve glavne pritoke — Saskačevan i Red river, a iz jezera ističe reka Nelson, koja se uliva u Hadsonov zaliv.

Na jezeru postoji i nekoliko ostrva, a po veličini se izdvajaju ostrvo Irvasa (engl. Reindeer island) i ostrvo Hekla (engl. Hecla island). Zapadne obale jezera su uglavnom pod gustim šumama, dok su južne obale poznate po letovalištima. Jezero Vinipeg je bogato raznim vrstama ribe i eksploatacija ribljeg fonda je glavna ekonomska aktivnost stanovništva koje živi na njegovim obalama. Ime Vinipeg vuče poreklo od indijanskog plemena Kri (engl. Cree) i u prevodu znači tamna, maglovita voda. Jezero je prvi otkrio i istražio engleski istraživač Henri Kelsi 1690. godine.

Jezero Vinipeg je šesto po veličini slatkovodno jezero u Kanadi[3] i treće po veličini slatkovodno jezero koje se nalazi u potpunosti u Kanadi, ali je relativno plitko (srednja dubina od 12 m [39 ft])[4] isključujući uski 36 m (118 ft) duboki kanal između severnog i južnog basena. To je jedanaesto po veličini slatkovodno jezero na Zemlji. Na istočnoj strani jezera nalaze se netaknute borealne šume i reke koje su 2018. godine upisane kao Pimačiovin Aki,[5][6][7] u Uneskovu svetsku baštinu. Jezero je udaljeno 416 km (258 mi) od severa ka jugu, sa udaljenim peščanim plažama, velikim krečnjačkim liticama i mnogim pećinama slepih miševa u nekim oblastima. Manitoba Hajdro[8] koristi jezero kao jedan od najvećih rezervoara na svetu. Jezero ima mnogo ostrva, većina kojih je nerazvijena.

Prirodna istorija

[uredi | uredi izvor]

Ribe

[uredi | uredi izvor]

Različita staništa koja se nalaze u jezeru podržavaju veliki broj ribljih vrsta, više nego bilo koje drugo jezero u Kanadi zapadno od Velikih jezera.[9] U jezeru je prisutno šezdeset od sedamdeset devet autohtonih vrsta pronađenih u Manitobi.[10] Zastupljene porodice uključuju zmijuljice (Petromyzontidae), jesetre (Acipenseridae), hiodone (Hiodontidae), šarane (Cyprinidae), Catostomidae, somove (Ictaluridae), štuke (Esocidae), pastrmke i belu ribu (Salmonidae), bakalar (Percopsidae), Gadidae, Gasterosteidae, Cottidae, Centrarchidae i Sciaenidae.[10]

Smatra se da su dve vrste riba prisutne u jezeru ugrožene, kratkočeljusna zlatoperka i velikousti bivol.[11][12]

Dužičasta pastrmka i potočna pastrmka se poribljavaju u vodama Manitobe od strane provincijskih ribara u okviru programa „stavi i uzmi” za podršku mogućnosti ribolova. Nijedna vrsta nije u stanju da se nezavisno održi u Manitobi.[13] Malousti brancin je prvi put zabeležen u jezeru 2002. godine, što ukazuje na to da su populacije unesene negde drugde u sliv sada prisutne u jezeru.[14] Beli bas je prvi put zabeležen u ovom jezeru 1963. godine, deset godina nakon što je unet u jezero Aštabula u Severnoj Dakoti.[15] Šaran je uveden u jezero kroz Crvenu reku na severu i čvrsto je uspostavljen.[16]

Ptice

[uredi | uredi izvor]
Jato američkih belih pelikana blizu obale, pokrajinski park Hekla-Grajndston.

Jezero Vinipeg pruža mesta za hranjenje i gnežđenje za širok spektar ptica povezanih sa vodom tokom letnjih meseci.

Izolovana, nenaseljena ostrva pružaju mesta za gnežđenje kolonijskih ptica koje se gnezde, uključujući pelikane, galebove i čigre. Velike močvare, obale i plićaci omogućavaju ovim pticama da uspešno hrane sebe i svoje mlade. Pajpstoun Roks se smatra globalno značajnim mestom za američke bele pelikane. Godine 1998, procenjeno je da se 3,7% svetske populacije ove ptice u to vreme gnezdilo na stenovitim izdancima.[17] Ista lokacija je značajna u Severnoj Americi po broju kolonijalnih ptica močvarica koje koriste ovu oblast, posebno obične čigre.[17] Ostala globalno značajna područja gnežđenja nalaze se na ostrvu Galeb i ostrvu Sandhil,[18] Litl Džordž[19] i Luis.[20] Ptice koje se gnezde na ovim lokalitetima su obična i kaspijska čigra, američki riblji galeb, prstenokljuni galeb, ušati kormoran i morska crnka.

Jezero Vinipeg ima dve lokacije koje se smatraju globalno važnim za jesenju migraciju. Velike populacije ptica močvarica i primorskih ptica koriste peščane sprudove istočno od Rivertona kao polazno područje za jesenju migraciju.[21] Močvaru Netli-Libau, gde Crvena reka ulazi u jezero Vinipeg, koriste guske, patke i laste da se sakupe za migraciju ka jugu.[22]

Žutonoga zupčica,[23][24] ugrožena vrsta obalskih ptica, nalaze se na nekoliko lokacija oko jezera. Zaliv galeba, južno od grada Grand Rapidsa, smatraju se nacionalno značajnim gnezdištima za ovu vrstu.[25]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Lake Winnipeg Quick Facts”. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 57. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ „Great Canadian Lakes”. Arhivirano iz originala 24. 1. 2007. g. Pristupljeno 11. 1. 2007. 
  4. ^ International Lake Environment Committee Arhivirano 10 februar 2007 na sajtu Wayback Machine,
  5. ^ „Pimachiowin Aki - The Land”. Pristupljeno 1. 12. 2010. 
  6. ^ „Pimachiowin Aki - The People”. Arhivirano iz originala 12. 9. 2018. g. Pristupljeno 1. 12. 2010. 
  7. ^ „Pimachiowin Aki Fact Sheet” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 12. 2010. 
  8. ^ Manitoba Hydro (2009). 58th Annual Report The Manitoba Hydro-Electric Board, for the year ending March 31, 2009. (PDF). Winnipeg. str. 119. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 12. 2009. g. 
  9. ^ Stewart, Kenneth W.; Watkinson, Douglas A. (2004). The freshwater fishes of Manitoba. Manitoba: University of Manitoba Press, CN. str. 10–11. ISBN 0887556787. 
  10. ^ a b Stewart, Kenneth W.; Watkinson, Douglas A. (2004). The freshwater fishes of Manitoba. Manitoba: University of Manitoba Press, CN. str. 249–257. ISBN 0887556787. 
  11. ^ „COSEWIC Assessment and Update Status Report on the Shortjaw Cisco (Coregonus zenithicus) in Canada – 2009”. Species at Risk Public Registry (na jeziku: engleski). Government of Canada, Environment. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  12. ^ „COSEWIC Assessment and Update Status Report on the Bigmouth Buffalo (Ictiobus cyprinellus) in Canada – 2009”. Species at Risk Public Registry (na jeziku: engleski). Government of Canada, Environment. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  13. ^ Stewart, Kenneth W.; Watkinson, Douglas A. (2004). The freshwater fishes of Manitoba. Manitoba: University of Manitoba Press, CN. str. 169–174. ISBN 0887556787. 
  14. ^ Stewart, Kenneth W.; Watkinson, Douglas A. (2004). The freshwater fishes of Manitoba. Manitoba: University of Manitoba Press, CN. str. 221–222. ISBN 0887556787. 
  15. ^ Stewart, Kenneth W.; Watkinson, Douglas A. (2004). The freshwater fishes of Manitoba. Manitoba: University of Manitoba Press, CN. str. 208–209. ISBN 0887556787. 
  16. ^ Stewart, Kenneth W.; Watkinson, Douglas A. (2004). The freshwater fishes of Manitoba. Manitoba: University of Manitoba Press, CN. str. 22. ISBN 0887556787. 
  17. ^ a b „Pipestone Rocks”. Important Bird Areas Canada. Bird Studies Canada and Nature Canada. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  18. ^ „Gull and Sandhill Island”. Important Bird Areas Canada. Bird Studies Canada and Nature Canada. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  19. ^ „Little George Island”. Important Bird Areas Canada. Bird Studies Canada and Nature Canada. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  20. ^ „Louis Island and Associated Reefs”. Important Bird Areas Canada. Bird Studies Canada and Nature Canada. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  21. ^ „Riverton Sandy Bar”. Important Bird Areas Canada. Bird Studies Canada and Nature Canada. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  22. ^ „Netley-Libau Marsh”. Important Bird Areas Canada. Bird Studies Canada and Nature Canada. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  23. ^ BirdLife International (2020). „Charadrius melodus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2020: e.T22693811A182083944. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-3.RLTS.T22693811A182083944.en Slobodan pristup. Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  24. ^ „Piping Plover (Charadrius melodus) - BirdLife species factsheet”. datazone.birdlife.org. Pristupljeno 2021-06-27. 
  25. ^ „Gull Bay Spits”. Important Bird Areas Canada. Bird Studies Canada and Nature Canada. Pristupljeno 24. 9. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Винипег_(језеро)&oldid=28870022”