Pređi na sadržaj

Винкс

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vinks
Vinks
Orig. nazivWinx Club
Žanr
AutorIđinio Strafi
RežijaIđinio Strafi
Kompozitor
  • Đovani Čera
  • Anđelo Pođi
  • Mikele Betali
  • Stefano Karara
  • Fabricio Kastanija
  • Mauricio D'Anijelo
  • Piter Cico
Zemlja
  • Italija
  • Sjedinjene Države (oživljena serija)[1][2]
Jezik
  • italijanski
  • engleski (oživljena serija)
Broj sezona8
Broj epizoda208 (+ 4 sata-duga specijala) (spisak epizoda)
Vreme trajanja24 minuta
Produkcija
Izvršni producentDžoen Li
Kej Vilson Stejlings
ProdukcijaRainbow (ViacomCBS)
RAI
Nickelodeon (oživljena serija)
DistribucijaRainbow (ViacomCBS)
Emitovanje
Emiterkanali RAI (Italija)
Nickelodeon (međunarodno)
Format slikeNTSC: 480i (originalna serija)
HDTV: 1080i (oživljena serija)
Format tonastereo (originalna serija)
Dolby Surround 5.1 (oživljena serija)
Premijerno
prikazivanje		Originalna serija:
28. januar 2004. (2004-01-28)[3] – 13. novembar 2009. (2009-11-13)
Oživljena serija:
27. jun 2011. (2011-06-27) — 17. septembar 2019. (2019-09-17)
Srodno
prikazivanje
Emitovanje u Srbiji
EmiterRTS 1, RTS 2, Ultra, Happy / Happy Kids, Košava, Pink 2, Pink Kids, RTV 1, Nickelodeon, Netflix, Mini Ultra, Dexy TV, Nicktoons
Premijerno
prikazivanje		avgust 2007. (2007-08) — 4. mart 2021. (2021-03-04)
Zvanični veb-sajt
Profil na IMDb-ju

Vinks (engl. Winx Club) je italijansko-američka[a] animirana serija koju su koproducirali Rainbow SpA i Nickelodeon. Stvorio ju je Iđinio Strafi. Radnja je smeštena u čarobni univerzum u kojem žive vile, veštice i druga mitska bića. Glavni lik je vilinska ratnica Blum, koja se upisuje u školu Alfija da bi trenirala i usavršila svoje veštine. Serija upotrebljava serijski format koji ima tekuću priču. Premijerno je prikazana 28. januara 2004. godine, postigavši uspeh u rejtingu u Italiji i na međunarodnim Nickelodeon-ovim mrežama.

Iđinio Strafi je u početku izložio radnju serije kako bi trajala tri sezone. Odlučio je da priču nastavi četvrtom sezonom 2009. godine. Otprilike tada je njena popularnost privukla pažnju američkog medijskog preduzeća Viacom-a, vlasnika Nickelodeon-a. Viacom je kupio 30% serijinog studija za animaciju, Rainbow SpA, a Nickelodeon je počeo produkciju oživljene serije. Produkcija pete, šeste i sedme sezone bila je podeljena između studija Rainbow-a i Nickelodeon Animation Studio-a. Kako bi privukao američku publiku, Viacom je okupio glasovne uloge zvezda Nickelodeon-a (poput Arijane Grande i Elizabet Gilis), uložio 100 miliona američkih dolara u oglašavanje serije i uvrstio Vinks u Nickelodeon-ovu franšizu Nicktoons.

Počev od 2010. godine, epizode serije su pisane s američkim timom Nickelodeon-a. Nickelodeon-ovi pisci teže k tome da serijal postane multikulturalan i privlačan gledaocima iz različitih zemalja. Tokom 2019. godine, Strafi je komentarisao svoju gotovo desetogodišnju saradnju s kanalom Nickelodeon rekavši: „Stručnjaci Rainbow-a i Nickelodeon-a veoma su komplementarni; senzibilitet Amerikanaca, s našim evropskim dodirom”. Nastavak partnerstva studija Rainbow i kanala Nickelodeon na seriji Vinks doveo je do razvoja više koprodukcija, poput serije Klub 57 iz 2019, na kojoj je radio veliki deo ekipe serije Vinks.

Budžet serije je bio znatno smanjen 2014. godine, tokom svoje sedme sezone. 3D segmenti generisani računarom i holivudski glasovni glumci smatrani su preskupima, pa nisu našli mesto u toj sezoni. Sedma sezona je na kraju premijerno emitovana na svetskim kanalima Nickelodeon-a 2015. godine. Posle četvorogodišnje pauze, osma sezona je premijerno emitovana 2019. godine. Po Strafijevoj odluci, ova sezona je preuređena za predškolsku ciljnu publiku. Većina dugogodišnje ekipe serije nisu pozvani na posao u osmoj sezoni. Strafi se potom odmaknuo od serije, usredsređujući se na seriju Klub 57 i druge igrane projekte. Igrana adaptacija serije Vinks za mlade, pod naslovom Vinks saga: Sudbina, premijerno je emitovana 2019. godine.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Glavni likovi serije Vinks su devojke koje se mogu transformisati u vilinske ratnice.
Glavni članak: Spisak likova serije Vinks

Serija prati avanture grupe devojaka poznatih kao Vinks, učenica Alfije, škole za vile, koje se pretvaraju u vile u borbi protiv zlikovaca. Tim čine Blum, crvenokosa vođa sa moćima zasnovanim na vatri; Stela, vila Sunca; Flora, vila prirode; Tehna, vila tehnologije; Mjuza, vila muzike i Ajša, vila talasa.[4] Roksi, vila životinja, povremeno se pridruži Vinksu i sve tri producentske kuće serije imenuju je za sedmog člana Vinksa.[5][6][7] Glavni muški likovi zovu se Specijalci, grupa učenika škole Crvena fontana koji su ujedno i momci vila Vinks. Uključuju Bluminog verenika Skaja; Stelinog verenika Brendona; Florinog dečka Heliju; Tehninog dečka Timija i Mjuzinog dečka Rivena. Za razliku od svojih ženskih kolega, Specijalci nemaju magične moći i umesto toga treniraju kako da se bore laserskim oružjem. Najčešći protivnici Vinksa i Specijalaca su trio veštica po imenu Triks: Ajsi, Darsi i Stormi, bivše učenice škole Mračni toranj.

Serija Vinks je smeštena u ogromnom univerzumu koji ima nekoliko dimenzija. Većina epizoda odvija se u Magičnoj dimenziji, koja je zatvorena za obične ljude i u kojoj žive bića iz evropske mitologije poput vila, veštica i čudovišta. Glavni grad ovog sveta je grad Medžiks—koji se nalazi na istoimenoj planeti—gde se nalaze tri glavne magijske škole. Ostale planete Magične dimenzije uključuju Bluminu rodnu planetu Domino, Stelinu rodnu planetu Solariju, Florinu rodnu planetu Linfeju, Tehninu rodnu planetu Zenit, Mjuzinu rodnu planetu Melodi i Ajšinu rodnu planetu Andros. Neke epizode se dešavaju na Zemlji, Roksinoj rodnoj planeti i gde je Blum provela detinjstvo.[8]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Koncept i stvaranje[uredi | uredi izvor]

Iđinio Strafi, tvorac serije Vinks

Tokom 1990ih, strip crtač Iđinio Strafi primetio je da su akcioni crtaći uglavnom fokusirani na muške junake;[9][10] u to vreme je osećao da je „svet crtaća lišen ženskih likova.”[11] Strafi se nadao da će predstaviti alternativnu seriju sa glavnom ženskom osobom starosti od 16 do 18 godina, jer je bio zainteresovan za „istraživanje psihološke strane” prelaska u odraslo doba.[12] Odlučio je da razvije pilot usredsređen na sukob između dve suparničke škole; jedna za vile i druga za veštice.[13] Strafi je uporedio svoju prvobitnu radnju sa „nekom vrstom rivalstva Oksford—Kembridž u magičnoj dimenziji”.[14] Proširujući koncept, Iđinio Strafi inspiraciju je crpio iz japanske mange i stripova Serđa Bonelija.[15]

Strafijev pilot, koji je nazvan „Magična Blum”,[16] predstavio je originalnih pet članova Vinksa u odeždama poput onih tradicionalnih evropskih vila.[17] Nastao je tokom dvanaestomesečnog razvojnog perioda koji je uključivao testove animacije, studije likova i ankete tržišta.[18] Animacija je privukla interesovanje studija Rai Fiction,[19] koja je platila 25% troškova produkcije u zamenu za italijanska prava na emitovanje i deo prihoda serije tokom 15 godina.[20] Nakon održavanja probnih projekcija pilota, Strafi je bio nezadovoljan neoduševljenom reakcijom publike na zastareli stil odevanja likova i izjavio je da ga pilot nije zadovoljio. U intervjuu iz 2016. godine, Strafi je rekao da je krajnji rezultat „izgledao kao samo još jedan crtać u japanskom stilu... ali ništa poput [moderne] serije Vinks”.[21] Svoja osećanja prema pilotu uporedio je sa „egzistencijalnom krizom” i odlučio je da ukine celokupnu testnu animaciju uprkos ulaganju od preko 100.000 evra u završeni pilot.

Da bi preradio koncept, Strafijev tim angažovao je italijanske modne dizajnere da preurede seriju i daju likovima svetliji, moderniji izgled.[22][23] Produkcija redizajnirane serije započela je do 2002. godine i Rainbow je procenio da će epizode distributerima biti isporučene krajem 2003. godine.[24] Novo ime serije („Vinks”) izvedeno je iz engleske reči „wings”. Strafijev cilj je bio da privuče oba pola, uključujući sekvence akcija dizajnirane za muške gledaoce i modne elemente za ženske gledaoce.[25] Na događaju MIPCOM iz oktobra 2003. godine, Rainbow je prikazao prvu epizodu serije međunarodnim preduzećima.[26] Prva sezona imala je svetsku premijeru 28. januara 2004. na italijanskom televizijskom kanalu Rai 2.[27]

Od početka razvoja, Iđinio Strafi je planirao sveobuhvatni zaplet koji će se završiti nakon 78 epizoda.[28] Strafi je 2007. godine izjavio da saga Vinks „neće trajati zauvek” i nameravao je da prvi film (Magija Vinks: Tajna izgubljenog kraljevstva) razreši bilo kakve radnje koje su preostale od finala treće sezone. Tokom 2008. godine, Strafi je odlučio da produži seriju, pozivajući se na sve veću popularnost.

Oživljena serija kanala Nickelodeon[uredi | uredi izvor]

Dženis Berdžes kanala Nickelodeon, koja je bila urednica priče i kreativna direktorka oživljene serije.

U februaru 2011. godine, američko preduzeće Viacom (vlasnik kanala Nickelodeon) postalo je suvlasnik studija Rainbow; Viacom je kupio 30% studija Rainbow za 62 miliona evra. Viacom je prvobitno planirao da otkupi čitav studio Rainbow[29] ali je želeo da na čelu zadrži Iđinia Strafija, ostavljajući Strafiju 70%.[30] Poklapajući se sa kupovinom, Viacom je najavio da će se Nickelodeon udružiti sa originalnim tvorcem tvorcem u „sasvim novoj Vinks” oživljenoj seriji.[31][32] Viacom je finansirao i zaposlio ekipu za oživljenu seriju, podelivši produkciju između studija preduzeća Viacom, Nickelodeon Animation Studio[33] u Sjedinjenim Državama i Rainbow u Italiji.

Oživljena serija započela je sa četiri specijalne epizode koje rezimiraju prve dve sezone originalne serije, a zatim su usledile peta, šesta i sedma sezona. Kako je produkcijski tim bio podeljen između dve zemlje, Nickelodeon je objavio izjavu komentarišući kako je serija Vinks neobična produkcija za preduzeće: „Nije uobičajena praksa da koproduciramo crtaće; pravimo ih sami. Ali snažno verujemo u Vinks.” Zajedno sa još jednom oživljenom serijom (Mladi mutanti nindža kornjače), serija Vinks je zvanično primljena u franšizu Nicktoons kanala Nickelodeon,[34] brend koji obuhvata originalne animirane produkcije stvorene za mrežu. U svakoj epizodi oživljene serije, Nickelodeon je odobravao scenarije i sve faze animacije.[35] Nickelodeon je doveo neke od svojih dugogodišnjih članova ekipe, poput kreativne direktorke Dženis Berdžes i pisaca Saše Paladinoa, Adama Pelcmana i Karin Grinberg.[36]

Dana 7. aprila 2014. godine, Rainbow i Nickelodeon najavili su svoje kontinuirano partnerstvo u sedmoj sezoni serije Vinks, sa planiranim datumom premijere za 2015. godinu.[37] Strafi je rekao za sezonu: „Biće privilegija da se još jednom udružimo sa kanalom Nickelodeon na ovome”. Tokom ovosezonske produkcije, Rainbow je pretrpeo višemilionski finansijski gubitak zbog neuspeha na blagajnama svog filma Gladijatori Rima.[38] Zbog toga su smanjili troškove za Vinks, svoju najskuplju seriju. CGI-animirani segmenti i kalifornijske glasovne uloge iz prethodne dve sezone smatrani su preskupima da bi se nastavili koristiti za sedmu sezonu. Kao i u prethodne dve sezone, autorska prava na sedmu sezonu su u vlasništvu studija Rainbow i preduzeća Viacom. Prva epizoda emitovana je 22. juna 2015. godine na kanalu Nickelodeon u Aziji, koje je pratilo američko emitovanje od 10. januara 2016. godine na kanalu Nick Jr..[39]

Predsednik preduzeća Nickelodeon International, Pjerluiđi Gacolo, bio je odgovoran za uređenje koprodukcijskog partnerstva i postao je član odbora direktora studija Rainbow (uloga u kojoj i dalje obavlja službu, od novembra 2019. godine).[40] Pored finansiranja televizijske serije, Viacom je obezbedio sredstva neophodna za produkciju trećeg Vinks filma.[41] Tokom 2019, Iđinio Strafi je komentarisao skoro deceniju zajedničkog nastavka dva studija, rekavši „poznati Rainbow i poznati Nickelodeon se veoma dopunjuju; senzibilitet Amerikanaca, sa našim evropskim dodirom” Serija Vinks je otvorila priliku kanala Nickelodeon i studija Rainbow da zajedno sarađuju na dodatnim koprodukcijama, uključujući razne pilote od 2014. nadalje i Klub 57 iz 2019. godine.[42]

Preuređena osma sezona[uredi | uredi izvor]

U poslednjih deset godina, publika animacije je iskrivila mlađu populaciju. U današnje vreme vrlo je teško naterati desetogodišnjaka da gleda crtaće ... kada vam je meta 4 do 8 godina, vaša priča ne može imati isti nivo složenosti kao početne sezone serije Vinks, gde imali smo puno slojeva ... Obožavaoci prethodne serije Vinks kažu na društvenim mrežama da su nove sezone detinjaste, ali ne znaju da smo to morali da uradimo.

—Iđinio Strafi tokom 2019.

Osma sezona serije nije producirana odmah nakon sedme. Usledila je nakon višegodišnje pauze i nije napravljena kao direktan nastavak prethodne sezone. Na odluku Iđinija Strafija, 8. sezona je bila uveliko preuređena kako bi privukla predškolsku ciljnu publiku.

Za 8. sezonu, kreativni tim studija Rainbow preuredio je likove kako bi izgledali mlađi, nadajući se da će povećati privlačnost predškolaca. Linije zapleta bile su pojednostavljene kako bi ih mlađa publika mogla razumeti. Većina dugogodišnjih članova ekipe serije nije pozvana da rade na ovoj sezoni, uključujući umetničku direktorku Simon Borseli, koja je dizajnirala likove serije od 1. do 7. sezone i pevačicu Elisu Roseli koja je izvela većinu pesama.[43] U drugoj promeni u odnosu na prethodne sezone, američki tim kanala Nickelodeon služio je kao konsultant, umesto da je direktno nadgledao epizode; u to vreme Nickelodeon je umesto toga radio sa studijom Rainbow na novoj koprodukciji, Klub 57. 8. sezona je ujedno bila i prva sezona bez učešća studija Rai Fiction.

Iđinio Strafi doneo je odluku da preusmeri publiku namenjenu seriji nakon godina postepenog usmeravanja ka mlađoj demografskoj kategoriji. U intervjuu 2019. godine, Strafi je objasnio da je smanjenje gledanosti starijih gledalaca i povećana publika male dece učinile da je ova promena neophodna. Pojasnio je da „obožavaoci prethodne serije Vinks na društvenim mrežama kažu da su nove sezone detinjaste, ali ne znaju da smo to morali da uradimo”. Strafi se trenutno povukao iz serije i nije nadzirao produkciju 8. sezone kao u ranijim delovima. Umesto toga, fokus je preusmerio na igrane projekte namenjene starijoj publici: Klub 57 i Sudbina: Vinks saga. Strafi je objasnio da su „stvari koje smo morali da ublažimo [u 8. sezoni] naglašene u igranoj seriji—odnosi, tučnjave i ljubavne priče”. Dodao je da se nada da će Sudbina zadovoljiti „dvadesetogodišnjake koji i dalje vole da gledaju Vinks.”

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Dizajn[uredi | uredi izvor]

Tabla lika za Floru umetničkog direktora Simona Borselija.

Vizuelni elementi serije su mešavina japanskog animea i evropskih elemenata,[44] koje Iđinio Strafi naziva „zaštitnim znakom stila studija Rainbow”.[45] Konačni dizajn glavnih likova zasnovan je na Strafijevim originalnim skicama, koje su rađene po uzoru na poznate ličnosti popularne na prelazu u 21. vek. U intervjuu za časopis IO Donna iz 2011. godine, Strafi je izjavio da je Britni Spirs poslužila kao inspiracija za Blum, Kameron Dijaz za Stelu, Dženifer Lopez za Floru, Pink za Tehnu, Lusi Lu za Mjuzu i Bijonse za Ajšu.[46] Ovaj pristup bio je deo Strafijevog cilja da vile predstavljaju „žene današnjice.”

Tim specijalizovanih umetnika dizajnira izraze likova i odeću za svaku sezonu. Za svaki lik nacrtanno je oko 20 tabela izraza i položaja iz svih uglova. Dizajneri počinju da razvijaju kostime likova kreirajući kolaže iz isečaka iz časopisa najnovijih modnih trendova. Koristeći ih kao reference, oni crtaju više odeća za svaki lik.[47] Simon Borseli, umetnički direktor serije, dizajnirao je većinu odeće za likove u ranoj sezoni uprkos nedostatku pozadine u modnom dizajnu. Na pitanje anketara odakle mu modna intuicija, Borseli je odgovorio: „Od toga što sam gej.”[48]

Pisanje i animacija[uredi | uredi izvor]

Prva faza u produkciji epizode je razvijanje njenog scenarija, procesa koji može trajati 5—6 meseci.[49] Kada je serija započela produkciju, pisci su bili u potpunosti smešteni u Italiji. Nakon što je Viacom postao suvlasnik studija Rainbow 2011. godine, grupa od 30 pisaca studija Rainbow započela je saradnju sa timovima iz Italije i Sjedinjenih Država. Međunarodna koordinacija, koja se nastavlja do 2019. godine, namerava da scenarije prikazane u programu učini multikulturnim i dostupnim gledaocima iz različitih zemalja. Epizode se pišu sa dve priče na umu: dužim narativnim lukom koji traje desetinama epizoda i podzapletom koji se završava na kraju 22-minutnog izvođenja.[50] Ova struktura epizoda napravljena je po uzoru na tinejdžerske drame i američke stripove.[51] Teme napisane u seriji uključuju ljubav, sticanje zrelosti dostizanjem punoletstva[52] i (u petoj sezoni) očuvanje prirode.

Nakon odobravanja scenarija i dizajna likova, scenario se prenosi grupi umetnika scenarija. Za svaku 22-minutnu epizodu umetnici pripremaju 450 stranica scenarija, koje se koriste za sastavljanje animacije. U ovoj fazi se dodaju dijalog i muzika da bi se odredila dužina svake scene.[53] U originalnoj seriji (1—4. sezona), usta likova animirana su tako da odgovaraju tekstovima italijanskih glasovnih glumaca; u oživljenoj seriji pokreti usta poklapali su se sa engleskim scenarijima.[54] Na epizodama se radi istovremeno, jer svaka od njih zahteva oko dve godine rada

Na početku prve sezone, produkcijski tim od deset ljudi radio je u originalnom sedištu studija Rainbow u Recanatiju. Tokom 2006. godine, Strafi je otvorio drugi studio u Rimu za računarski-animirane projekte.[55] Tokom pete i šeste sezone, u seriju su prvi put ugrađene 3D CGI, animirane u studiju u Rimu. Prema CGI animatorima studija Rainbow, animacija kose likova u podvodnim scenama bila je posebno teška i animirana je odvojeno od likova.

Uloge[uredi | uredi izvor]

U Italiji, glumci u seriji uključuju Leticiju Čampu (Blum), Perlu Liberatori (Stela), Ilariju Latini (Flora), Domitilu D'Amiko (Tehna), Džemu Donati (Mjuza) i Lauru Lenđi (Ajša). Prema Ilariji Latini, likovima su izabrane glasovni glumci pre finalizacije dizajna likova i glumcima su pokazane crno-bele skice njihovih uloga.[56] Glumci snimaju svoje redove u Rimu. 1—4. sezona je animirana da se podudara sa italijanskim glasovima. Počev od 5. sezone, animacija je sinhronizovana kako bi odgovarala engleskim scenarijima.[57]

Zvezde kanala Nickelodeon Elizabet Gilis i Arijana Grande pozajmljuju glasove Dafni (Bluminoj sestri) i Dijaspro, tim redosledom.

Specijali iz 2011. predstavili su novi sastav holivudskih glumaca. Iđinio Strafi je sam pomogao u odabiru glasova glavnih likova i glumci su snimali svoje tekstove u studiju Atlas Oceanic u Berbanku.[58][59] Moli Kvin je pozajmila glas glavnoj ulozi Blum i prvobitno je isprobala crtani glas za svoj lik. Nickelodeon joj je savetovao da umesto toga koristi svoj pravi glas, govoreći: „Ne, ovog puta želimo glasove stvarnih devojaka.”[60]

Za glumačku postavu za 2011. godinu, Viacom je angažovao popularne glumce čija su se imena oglašavala u eteru kako bi privukli američke gledaoce; među ove zvezde ušli su Arijana Grande kao Dijaspro,[61] Elizabet Gilis kao Dafni, Kiki Palmer kao Ajša, Met Šajvli kao Skaj[62] i Danijela Mone kao Mici.[63] Ovi glumci su dali glas za prva dva Vinks filma i sezone od treće do šeste. Tokom 2014. godine, Viacom je engleske uloge preselio u studio DuArt u Njujorku; ovo je urađeno kao mera smanjenja troškova i uštede vremena jer je studio Rainbow u to vreme pretrpeo značajan finansijski gubitak. Uprkos promenama u glasovnim glumcima, animacija serije nastavila je da se poklapa sa engleskim scenarijima kanala Nickelodeon i studija Rainbow za sedmu sezonu

Muzika[uredi | uredi izvor]

Prema Iđiniju Strafiju, muzika igra presudnu ulogu u seriji. Originalne pop pesme u „„stilu Britni Spirs i Bijonse” snimljene su na oko 40 jezika za seriju. Među čestim kompozitorima programa su Mikele Bettali, Stefano Karara, Fabricio Kastanija i Mauricio D'Anijelo. Jedan od kompozitora kanala Nickelodeon, dobitnik nagrada Emi i Gremi Piter Cico, pridružio se timu tokom zajedničke produkcije sa kanalom Nickelodeon od pete sezone. Njegova muzika se pojavljuje u petoj, šestoj[64] i sedmoj[65] sezoni. Svakoj pesmi treba između pet i dvanaest meseci da se završi.[66] Mnoge numere u seriji izvodi italijanska pevačica Elisa Roseli,[67] koja je započela snimanje pesama za Vinks 2007. godine. Roselijeva je nastavila da producira muziku za seriju (obično u saradnji sa D'Anijelom ili Piterom Cicom sa kanala Nickelodeon) do svoje sedme sezone.

Nickelodeon je za seriju Vinks stvorio nekoliko igranih muzičkih spotova koje su izvodile zvezde iz drugih serija kanala Nick. Jedna sadrži Elizabet Gilis iz serije Viktorijus (koja je takođe pozajmila glas Bluminoj sestri Dafni) pevajući „We Are Believix”.[68] Ova pesma je objavljena kao samostalni singl na platformi iTunes. Drugi muzički spot sadrži Simfonik Miler iz serije Kako rokati koja peva „Winx, You're Magic Now”. Milerova je takođe uživo izvela svoju Vinks pesmu na prezentaciji kanala Nickelodeon u Las Vegasu.[69]

Epizode[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak epizoda serije Vinks
SezonaEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
Pilotneemitovan
1.2628. januar 2004. (2004-01-28)26. mart 2004. (2004-03-26)
2.2619. april 2005. (2005-04-19)14. jul 2005. (2005-07-14)
3.2629. januar 2007. (2007-01-29)28. mart 2007. (2007-03-28)
4.2615. april 2009. (2009-04-15)13. novembar 2009. (2009-11-13)
SezonaEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
Specijali421. novembar 2011. (2011-11-21)12. decembar 2011. (2011-12-12)
5.2616. oktobar 2012. (2012-10-16)[b]24. april 2013. (2013-04-24)
6.266. januar 2014. (2014-01-06)[b]4. avgust 2014. (2014-08-04)
7.2621. septembar 2015. (2015-09-21)[b]3. oktobar 2015. (2015-10-03)
8.2615. april 2019. (2019-04-15)[70]17. septembar 2019. (2019-09-17)
SezonaEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
9S.262025. (2025)ТВА

Emitovanje[uredi | uredi izvor]

Serija Vinks je premijerno emitovana 28. januara 2004. godine na italijanskom televizijskom kanalu Rai 2. Reprize su kasnije emitovane na kanalu Rai Gulp, sestrinskom kanalu kanala Rai 2 namenjen deci, ubrzo nakon što je mreža pokrenuta 2007. godine. Nickelodeon je 2. septembra 2010. godine najavio je saopštenjem za štampu da će producirati potpuno nove sezone sa studijom Rainbow. Nickelodeon je debitovao sa četiri jednosatna specijala (takođe koproducirana sa studijom Rainbow) rezimirajući prve dve sezone, od kojih je prvi premijerno emitovan na njihovim vodećem američkom kanalu 27. juna 2011. godine. Izuzev Italije, peta, šesta i sedma sezona pokrenute su na kanalima Nickelodeon u zemlji i inostranstvu.

Tokom šeste sezone 2014. godine, premijere epizoda premeštene su sa kanala Rai 2 na kanal Rai Gulp u Italiji i sa kanala Nickelodeon na kanal Nick Jr. u Sjedinjenim Državama. Promena mreža na one za mlađe usledila je nakon odluke studija Rainbow da snizi ciljnu demografsku kategoriju serije Vinks na mlađu publiku nego kao što je bilo tokom ranijih sezona.[71] Sedmu sezonu zajednički su najavili Nickelodeon i Rainbow u aprilu 2014. godine kao deo svog kontinuiranog partnerstva.[72] U Aziji, premijera je bila 22. juna 2015. godine,[73] koju su pratile premijere na kanalima Rai Gulp u Italiji (21. septembar 2015) i Nick Jr. u Sjedinjenim Državama (10. januar 2016).

Do 2014. godine, serija je emitovana u preko 150 zemalja. Tokom 2019, nakon što je najavljeno spajanje preduzeća Viacom-CBS, Television Business International izdavača Informa uvrstio je seriju među najvažnije svojstva na međunarodnom nivou preduzeća Viacom.[74] Nezavisni emiteri koji su nabavili seriju su kineski KCT,[75] irski TG4[76] i 4Kids,[77] poslednji od kojih je emitovao seriju u Sjedinjenim Državama sve dok njihov ugovor o emitovanju nije trajno opozvao studio Rainbow tokom 2009. godine. 4Kids je cenzurisao i uredio originalni sadržaj u pokušaju lokalizacije. Iđinio Strafi kritikovao je ova prilagođavanja u intervjuu iz 2008. godine, rekavši „Vinks vile ne mogu tamo da razgovaraju o momcima. Mislim da ovo uklanja nešto suštinsko.”[78] Strafi je želeo da seriju pokrene u Japanu, ali je napustio tu ideju zbog državne regulative da strani producenti sadržaja moraju da plaćaju vreme emitovanja.

Emitovanje u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Serija Vinks je premijerno emitovana u avgustu 2007. godine na kanalu RTS 1. Druga sezona je premijerno emitovana 2007. godine na kanalu RTS 2. Reprize prve i druge sezone i premijera treće sezone bile su 2008. godine na kanalu Ultra. Četvrta sezona je premijerno emitovana 12. februara 2010. godine na kanalu Happy, dok se kasnije reprizirala na kanalu Košava. Peta sezona je premijerno emitovana 20. novembra 2012. godine na kanalu Happy Kids, dok se kasnije reprizirala na kanalima Pink 2, Pink Kids, RTV 1,[79] Nickelodeon, Dexy TV i Nicktoons i striming usluzi Netflix. Šesta sezona premijerno emitovana 2014. godine na kanalu Happy Kids, dok se kasnije reprizirala na kanalima Nickelodeon, Dexy TV, Nicktoons i na striming usluzi Netflix. Sedma sezona je premijerno emitovana 2. novembra 2015. godine na kanalu Happy Kids, dok se kasnije reprizirala na kanalima Nickelodeon, Dexy TV i Nicktoons i na striming usluzi Netflix. Osma sezona je premijerno emitovana 7. februara 2021. godine na kanalu Dexy TV.

Prve tri i osmu sezonu sinhronizovao je studio Oblakoder (tokom prve tri sezone pod imenom Loudworks). Četvrta sezona ima dve sinhronizacije. Prvu je radio studio Blue Housе 2010. godine, a drugu studio Oblakoder 2023. godine. Prvih 13 epizoda pete sezone sinhronizovao je studio Ideogram i drugih 13 epizoda, kao i šestu i sedmu sezonu, sinhronizovao je studio Happy Kids. Luxor Co. je celu prvu sezonu objavio kao DVD dodatak uz časopis Boomerang. Prvih 15 epizoda prve sezone je objavio na pet DVD izdanja, nakon čega je cela sezona objavljena na šest DVD izdanja. Luxor Co. je 11—13. epizodu druge sezone objavio na DVD izdanju uz novogodišnji paketić. Luxor Co. je prve tri epizode treće sezone objavio kao DVD dodatak uz časopis Dečje carstvo. Apsolut Velpro i Gold Audio Video objavili su prvu epizodu pete sezone kao DVD dodatak uz časopis Frizbi. Celu petu sezonu su objavili na šest DVD izdanja.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Rejtinzi[uredi | uredi izvor]

Po debiju, serija Vinks je postigla uspeh u rejtingu. Tokom svoje prve sezone 2004. godine, serija je postala jedan od programa sa najboljim rejtingom na kanalu Rai 2 sa prosečnim šerom publike od 17%. Među gledaocima starim od 4 do 14 godina, prosečan udeo je bio 45%. U Francuskoj i Belgiji sezona je dostigla 56% šera među 10 do 14 godina.[80] Prema kanalu Rai 2009. godine, rodna mešavina publike seerije Vinks bila je gotovo jednaka tokom prve tri sezone; u ciljnoj demografskoj grupi od 4 do 14 godina, žene su predstavljale samo 3% više publike od muškaraca.[81] Premijera četvrte sezone postavila je rekord za publiku animirane serije na kanalu Rai 2 sa 500.000 gledalaca.[82] Tokom 2007. godine, Iđinio Strafi je primetio da je na teritorijama koje govore engleski jezik bilo nižih rejtinga nego u Evropi u to vreme, za šta je pretpostavio da je zbog kulturnih razlika.[83]

Dana 27. juna 2011, prvi specijal produciran sa kanalom Nickelodeon premijerno je prikazana na kanalu Nick S.A.D. za 2.278 miliona gledalaca.[84] Svaki od sledeća tri specijalna pokazao se bolje od onog prethodnog, sa četvrtim („Mračni Feniks”) koji je bio #1 u svom vremenskom terminu, među gledaocima uzrasta 2—11 godina.[85] Tokom prvog kvartala 2012. godine, u proseku je 38,5 miliona gledalaca gledalo seriju u devet međunarodnih prodajnih mesta kanala Nickelodeon, što je porast od 60% u odnosu na četvrti kvartal 2011. Na kanalu Nickelodeon UK, serija Vinks je povećala rejting mreže za 58% pri pokretanju vikendom u septembru 2011. godine, svrstavajući se u drugi najpopularniji program na kanalu i u najpopularniju seriju sa ženama starosti 7—15 godina.[86] Od 2019. godine, serije Vinks i Sunđer Bob Kockalone su jedine animirane serije koje se i dalje emituju na glavnoj mreži Nickelodeon UK.[87]

Prijem kritičara[uredi | uredi izvor]

U članku novina The New York Times, profesor univerziteta Bokoni Paola Dubini izjavila je da su teme i likovi serije Vinks privlačni i ciljnoj publici i njihovim roditeljima. Dubinijeva je napisala da su vile „definisane i različite ličnosti” učinile dostupnima gledaocima.[88] Recenzentkinja organizacije Common Sense Media Tara Svords dala je seriji tri zvezdice, nazvavši je „maštovitom pričom sa smelim junakinjama u vođstvu”, istovremeno tvrdeći da seriju ometaju njeni elementi dizajna.[89]

Serija Vinks privukla je akademsko interesovanje za prezentaciju rodnih uloga. U časopisu Državnog univerziteta u Volgogradu ruski sociolozi Georgik Antonov i Elena Laktiukina ocenili su da su ženski likovi u seriji prikazani kao dominantni, dok su muškarci pasivni.[90] Kao primere žena koje su usvojile tradicionalno muške uloge, naveli su ženske vile koje se bore za svoje momke, spasavaju ih od neprijatelja i pozivaju ih na sastanke, dok istovremeno imaju poteškoće u obavljanju kućnih poslova poput kuvanja i čišćenja. Pišući za Državni univerzitet u Kabardonu-Balkariji, Zalina Dokhova i Tatjana Čeprakova izjavile su da serija prenosi „i pozitivne i negativne stereotipe”,[91] pozivajući se na suprotne ličnosti Stele i Ajše. Napisali su da Stelin lik uključuje stereotipno ženske strasti za kupovinu i odeću, dok Ajša predstavlja realniji lik sa interesovanjem za sport kojim dominiraju muškarci.

Profesorka Univerziteta Rods Džin Prinslu napisala je 2014. godine da epizode serije Vinks „predstavljaju složene narative sa aktivnim ženskim protagonistima i pozitivnim odnosima koji potvrđuju 'moć žena'”.[92] U intervjuu za novine Corriere della Sera, psihoterapeutkinja Đianna Šeloto koja ističe pozitivne aspekte poput prijateljstva, vodeći ženske gledaoce „dalje od supermodela u koje ih komercijalni svet vuče”.[93] Il Sole 24 Ore takođe je pozitivno pisao o feminističkim temama serije, pohvaljujući kako likovi „izlažu narcisoidnu muškost”.

Odeća likova izazvala je određene kontroverze u junu 2017. godine, kada je pakistanska Regulatorna agencija za elektronske medije (PEMRA) kaznila pakistanski kanal Nickelodeon nakon što je emitovao epizodu u kojoj su Vinks prikazane u kupaćim kostimima.[94]

Kulturni uticaj[uredi | uredi izvor]

Kosplej lika Roksi tokom 2014.

Serija Vinks je popularna na konvencijama obožavaoca. Na primer, 2012. i 2013. godine serija je imala veliko prisustvo na štandu kanala Nickelodeon na festivalu San Diego Comic-Con, gde su nove kolekcionarske predmete priređivane obožavaocima.[95] Nickelodeon je za događaj 2012. godine napravio dve ekskluzivne lutke (srebrnu Blum i zlatnu Blum)[96] i još dve za 2013. godinu (Dafni u obliku nimfe i Blum u obliku Harmoniksa).[97] 2015. godine u Jezolu je održano četvorodnevno druženje obožavaoca serije Vinks,[98] gde je Nickelodeon instalirao „zid obožavalaca” za prikazivanje poruka svetskih obožavalaca.[99] U oktobru 2018. godine održana je izložba za petnaestu godišnjicu serije na najvećem evropskom festivalu stripa, konvenciji Lucca Comics & Games u Toskani.[100]

Federiko Verselino iz novina Il Sole 24 Ore opisao je seriju kao „destruktivni i konstruktivni fenomen”[101] koji je gledaoce upoznao sa feminističkim pričama o pobunjenim ženskim likovima. Studija iz 2019. godine sprovedena za Corriere della Sera izvestila je da je serija Vinks četvrta najpopularnija italijanska serija van zemlje, sa velikom potražnjom u Rusiji i Sjedinjenim Državama.[102]

Tokom 2018. godine, Džovana Galo iz časopisa Cosmopolitan izjavila je da su likovi programa postali „prave modne ikone” i primetila popularnost serije kod kosplejera,[103] umetnika performansa koji nose kostime i dodatke da predstavljaju likove serije. Kostimi serije Vinks bili su u fokusu epizode druge sezone serije Šegrt, u kojoj je Flavio Brijatore izazvao timove serije da kreiraju tri Vinks odeće namenjene ženama od 25 do 35 godina, koje su trebale biti dostavljene na presudu Iđinija Strafija.[104] Marina Amaduci iz novina la Repubblica pripisala je popularnost mode inspirisane serijom Vinks želji obožavalaca da oponašaju likove, navodeći da se „Vinks fanatici oblače, kreću i dišu poput svojih heroina”.[105]

Regionalni savet Markea, izabrao je vile serije Vinks da predstavljaju Marke i Italiju na svetskom sajmu Expo 2010 u Šangaju.[106] Četvorominutni video koji koristi stereoskopsku tehnologiju prikazuje Vinks u turističkim destinacijama Markea animiran je za italijanski paviljon. Tokom 2015. godine, italijanski premijer Mateo Renci posetio je studio Rainbow i napisao da su „Vinks lepa priča italijanskog talenta”.[107]

Tužba[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2004. godine,[108] preduzeće The Walt Disney Company podnelo je neuspešnu tužbu zbog kršenja autorskih prava protiv studija Rainbow. Preduzeće je optužilo Rainbow za kopiranje koncepta serije Vinks iz svog stripa Vič, koji je objavljen više od godinu dana nakon početka produkcije serije Vinks. Disney se prijavio za nalog za zaustavljanje daljeg objavljivanja serije Vinks i stripova; da proglasi zaštitni znak serije Vinks nevažećim i da oduzme periodični i filmski materijal koji nosi navodno ime Vinks. Rainbow je dobio slučaj protiv preduzeća Disney i sudija je izjavio da među njima nije bilo zbunjujuće sličnosti. Strafi je napomenuo da je pilot serije Vinks u produkciju ušao 2000. godine, dok je strip Vič objavljen tek u maju 2001. godine.[109][110] Dana 2. avgusta 2004. godine,[111] svi zahtevi za kršenje zakona preduzeća Disney odbili je Odeljenje za specijalizovana komercijalna pitanja u Bolonji, smatrajući ih neosnovanim. Tužba je kasnije postala predmet seminara o privrednom pravu na Univerzitetu u Mačerati 2009. godine.

Tokom 2005. godine, Iđinio Strafi je intervjuisan za časopis IO Donna o pravnoj bici.[109] Upitan je kakav je osećaj „biti jedan od najomraženijih ljudi preduzeća Disney” i odgovorio je da mu je—kao osnivaču malog studija za animaciju—drago što je „pobedio” masivni konglomerat. „Osećam određeni ponos zbog toga što sam iznervirao takvog giganta. Inspirativno je,” objasnio je. Kao rezultat tužbe, Strafi je izbegao bilo kakvo poslovanje sa korporacijom Disney; komentarisao je 2014. godine, „Izgubili su šansu da istraže našu kreativnost.”[112]

Povezani mediji[uredi | uredi izvor]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

Plesačice koji prikazuju Vinks prisustvuju premijeri filma Tajna izgubljenog kraljevstva na Rimskom filmskom festivalu

Tajna izgubljenog kraljevstva[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Magija Vinks: Tajna izgubljenog kraljevstva

Dana 8. oktobra 2006. godine, dugometražni film Vinks je najavljen na veb-sajtu studija Rainbow. Film Tajna izgubljenog kraljevstva objavljen je u Italiji 30. novembra 2007. godine.[113] Televizijska premijera bila je 11. marta 2012. godine na kanalu Nickelodeon u Sjedinjenim Državama.[114] Radnja se odvija nakon događaja iz prve tri sezone, prateći Blum dok traži biološke roditelje i bori se sa Antičkim vešticama koje su uništile njenu rodnu planetu. Iđinio Strafi je od početka razvoja serije planirao dugometražnu priču i film je na kraju ušao u produkciju nakon što je Strafi osnovao Rainbow CGI u Rimu.

Čarobna avantura[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vinks 3D: Čarobna avantura

Dana 9. novembra 2009, najavljen je nastavak filma za datum objavljivanja tokom 2010. godine.[115] Film Vinks 3D: Čarobna avantura objavljen je u Italiji 29. oktobra 2010. godine.[116] Televizijska premijera bila je 20. maja 2013. na kanalu Nickelodeon u Sjedinjenim Državama.[117] U filmu, Skaj zaprosi Blum, ali Skajev otac ne odobrava njihov brak. Produkcija filma Čarobna avantura započela je 2007. godine, dok je prvi film još bio u fazi izrade. To je prvi italijanski film animiran u stereoskopskom 3D.[118]

Dana 19. februara 2013. godine, Nickelodeon je održao specijalnu projekciju filma u kineskom pozorištu ti-si-el u Holivudu.[119] Premijeri su prisustvovali kanala Nickelodeon Danijela Mone[120] (koja u seriji pozajmljuje glas Bluminoj rivalki Mici) i tvorac Iđinio Strafi.[121]

Misterija bezdani[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vinks: Misterija bezdani

Krajem 2010. najavljeno je da će preduzeće Viacom (vlasnik kanala Nickelodeon i eventualni suvlasnik studija Rainbow) obezbediti resurse potrebne za produkciju novog filma Vinks. Film pod nazivom Vinks: Misterija bezdani objavljen je u Italiji 4. septembra 2014. godine.[122] Televizijska premijera bila je 8. avgusta 2015. godine kanalu Nickelodeon Nemačka.[123] Radnja prati Vinks koje kroz Beskrajni okean spasavaju Skaja, koji je zatvoren od strane Triksa. Prema Iđiniju Strafiju, film ima komičniji ton od prethodna dva filma.

Spin-ofovi[uredi | uredi izvor]

Pop Piksi je mini-serija koja je trajala jednu sezonu tokom dva meseca 2011. godine. Ona sadrži čibi-insipirisane Piksi likove koji su prvi put predstavljeni u drugoj sezoni serije Vinks. Nakon što je Nickelodeon postao surazvijač glavne serije, najavljeno je da će se serija Pop Piksi emitovati na globalnoj mreži kanala Nickelodeon počev od kraja 2011. godine.[124]

Vinks svet je spin-of serija koja je premijerno emitovana 2016. godine; Strafi ju je opisao kao „sa više grafika za odrasle, vrstu priče koja više odgovara starijoj publici”[125] od originalne serije. U njoj Vinks koji putuju na Zemlju u tajnoj misiji kako bi pronašle otmičara poznatog kao Lopov talenata.[126] Producirano je 26 epizoda tokom dve sezone.[127]

Igrana adaptacija[uredi | uredi izvor]

Tokom 2018. godine, najavljena je igrana adaptacija za mlade.[128] Snimanje je počelo u septembru 2019. godine, sa Abigejl Koven koja glumi Blum.[129] Serija je svetsku premijeru ostvarila 22. januara 2021. godine, nakon najave objavljene 10. decembra 2020. godine.[130]

Pisci serije Vinks saga: Sudbina bili su potpuno novi za Vinks franšizu i regrutovani su iz tinejdžerskih drama poput serije Vampirski dnevnici.[131] Početkom produkcije, američki članovi ekipe iz crtaća kanala Nickelodeon (uključujući Bluminu glasovnu glumicu, Moli Kvin)[132] sastali su se sa produkcijskim timom serije Sudbina i pregledali scenario za pilot.[132] Džoen Li iz studija Rainbow je takođe nadgledala seriju kao izvršna producentkinja.

Restart[uredi | uredi izvor]

Dan 6. novembar 2022, kreator Iginio Strafi je najavio da "ponovo počinje da se pokreće nova CG Vink animirana serija. Da, ponovno pokretanje."[133][134] Pored nove serije, nova funkcija za radnju uživo. film je takođe u razvoju.[135] U januaru 2023., Paramount (Viacom) je prodao svoj udeo u Rainbov Strafiju, omogućavajući mu potpunu kreativnu kontrolu nad ponovnim pokretanjem.[136]

Ostali događaju[uredi | uredi izvor]

U septembru 2005. godine, mjuzikl uživo pod nazivom „Magija Vinks šou” započeo je turneju po Italiji.[137] Mjuzikl se kasnije proširio i na druge evropske zemlje i glumačka ekipa je nastupila na dodeli nagrada Nickelodeon Kids' Choice Awards u Milanu.[138] Nastavak kao šou na ledu u kojoj je glumila Karolina Kostner pokrenut je u novembru 2008. godine.[139] U oktobru 2012. godine, Nickelodeon je održao događaj uživo u Odeon sinema kovent gardenu, zajedno sa „ružičastim tepihom” i pregledima predstojećih epizoda.[140]

Roba[uredi | uredi izvor]

Iđinio Strafi otvorio se za licenciranje robe serije Vinks kako bi finansirao druge projekte svog studija;[141] 2008. godine izjavio je da vraća „gotovo sve” nazad u Rainbow. Tokom prvih deset godina serije, više od 6.000[142] komada vezane robe izdale su spoljna preduzeća za izdavanje dozvola.[143]Od 2014. godine, Vinks robne dozvole generirale su oko 50 miliona evra godišnje,[144] pri čemu je većina prihoda išla korisnicima licenci, a ne samo studiju Rainbow. Prema članku časopisa VideoAge International, Rainbow uzima od prodaje robe u proseku 10 procenata, dok neki poslovi daju studiju samo pet procenata. Izvan Evrope, preduzeće Mattel[145] je objavljivalo proizvode zasnovane na seriji do 2012. godine, kada je Nickelodeon imenovao preduzeće Jakks Pacific za novog trgovinskog partnera serije.[146] Saopštenje je usledilo nakon reklamne kampanje serije Vinks na koju je Nickelodeon potrošio 100 miliona američkih dolara.[147]

Kolekcije lutaka zasnovane na likovima serije prvi put su objavljene u januaru 2004. godine kako bi se poklopile sa njenim debijem.[148] U Italiji, lutke proizvodi Witty Toys (podružnica studija Rainbow)[149] i distribuira Giochi Preziosi. Od 2016. godine, dizajnirano je više od 100 kolekcija i prodato preko 60 miliona lutki serije Vinks.[150] Rainbow je 2013. godine pokrenuo vintidž lutke kao kolekcionarske predmete.[151]

Serija stripova koja je u toku objavljena je od premijere serije.[152] Preko 180 italijanskih izdanja objavljeno je od 2019. godine. Svetski tiraž stripova 2014. iznosio je 25 miliona primeraka, sa 55.000 primeraka koji se mesečno prodaju u Italiji. U Sjedinjenim Državama, Viz Media je preveo nekoliko od prvih 88 brojeva i objavio ih u devet novih svezaka.[153] Napravljene su i druge vezane knjige koje nisu povezane sa stripovima, počevši od vodiča za likove koje distribuira Giunti Editore. Partner kanala Nickelodeon, Random House objavljuje knjige serije Vinks na engleskom jeziku od 2012. godine.[154]

Igre[uredi | uredi izvor]

Na osnovu serije proizvedeno je nekoliko video-konzolskih igri. Prva, konglomerata Konami Europe, Winx Club, objavljena je 15. novembra 2005. godine.[155] Ostale video-igre zasnovane na franšizi uključuju Winx Club: The Quest for the Codex (2006), Winx Club: Join the Club (2007), Winx Club: Mission Enchantix (2008), Winx Club: Believix in You (2010) i Winx Club: Magical Fairy Party (2012).[156] Igra Magical Fairy Party objavljena je kao deo partnerstva kanala Nickelodeon sa preduzećem D3Publisher. Igra sa fizičkim kartama zasnovana na franšizi i producenta Upper Deck Company objavljena je 2005. godine.[157]

Veb-sajt kanala Nickelodeon, Nick.com, stvorio je različite fleš-igre na osnovu serije. Odeljak serije Vinks na Nick.com postao je jedna od najposećenijih stranica na veb-sajtu, sa milionom mesečnih posetilaca sredinom 2013. godine i preko 2,6 miliona igračkih sesija.

Srpska DVD izdanja[uredi | uredi izvor]

Izdavač Sezona Broj DVD-ja Epizode Jezici Zemlje prodaje
Luxor Co.
(uz časopis Boomerang)		 1. 1—26. 1—26. srpski Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina
Luxor Co. 1. 1. 1—3. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 2. 4—6. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 3. 7—9. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 4. 10—12 srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 5. 13—15. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 1. 1—4. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 2. 5—8. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 3. 9—13. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 4. 14—17. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 5. 18—21. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 1. 6. 22—26. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co. 2. promo DVD 11—13. srpski Srbija, Crna Gora
Luxor Co.
(uz časopis Dečje carstvo)		 3. promo DVD 1—3. srpski Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. promo DVD 1. srpski Srbija, Crna Gora, Hrvatska
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 1. 1—5. srpski, hrvatski Srbija, Crna Gora, Hrvatska
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 2. 6—9. srpski, hrvatski Srbija, Crna Gora, Hrvatska
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 3. 10—13. srpski, hrvatski Srbija, Crna Gora, Hrvatska
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 4. 14—18. srpski Srbija, Crna Gora, Hrvatska
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 5. 19—22. srpski Srbija, Crna Gora, Hrvatska
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 6. 23—26. srpski Srbija, Crna Gora, Hrvatska

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tokom 2011, američko preduzeće Viacom postalo je suvlasnik studija Rainbow.[158] Posle, nove sezone serije Vinks su bile su razvijene između studija preduzeća Viacom, Nickelodeon Animation Studio u S.A.D i Rainbow u Italiji.
  2. ^ a b v Specijale i 5-7. sezonu je takođe razvio Nickelodeon i premijere su bile na mrežama kanala Nickelodeon pre italijanskog emitovanja. 5. sezona je imala premijeru 26. avgusta 2012. na kanalu Nick S.A.D, 6. sezona je imala premijeru 29. septembra 2013. na kanalu Nick S.A.D. i 7. sezona je imala premijeru 22. juna 2015. na kanalu Nick Azija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Maffioletti, Chiara (2. 9. 2010). „Winx, fatine italiane coprodotte negli USA (Winx, Italian fairies co-produced in the USA)” (PDF). Corriere della Sera (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 07. 2019. g. Pristupljeno 20. 04. 2020. 
  2. ^ „Le Winx compiono 10 anni, tra marketing ed ecologia”. 2014-01-25. 
  3. ^ „Winx Club - Il Segreto del Regno Perduto: Le protagoniste”. FantasyMagazine (na jeziku: italijanski). 29. 11. 2007. 
  4. ^ Santini, Gabriella (2009). Winx Club: Scopri i cuccioli con Roxy (na jeziku: italijanski). Rainbow S.p.A. back cover. ISBN 9788845151262. „Roxy, che è la settima Winx e anche la fata degli animali. [Roxy, who is the seventh Winx and the Fairy of Animals.]” 
  5. ^ „Le Winx tornano su Rai Due”. RAI (na jeziku: italijanski). 30. 8. 2010. Arhivirano iz originala 4. 8. 2010. g. „una settima fata, Roxy ... Il nuovo personaggio, Roxy, si unirà al gruppo delle Winx. [a seventh fairy, Roxy ... The new character, Roxy, will join the Winx group.]” 
  6. ^ „Roxy from Winx Club”. Nickelodeon. Arhivirano iz originala 16. 9. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2020. „[Roxy] joins the Club...” 
  7. ^ „Winx Club: i nuovi episodi dal 15 Aprile su RaiDue”. MoviePlayer.it (na jeziku: italijanski). 9. 4. 2009. 
  8. ^ Minardi, Sabina (24. 2. 2011). „Winx, le fatine fanno il botto”. L'espresso (na jeziku: italijanski). 
  9. ^ „Fairies worth more than a billion dollars”. Channel NewsAsia. 9. 12. 2008. Arhivirano iz originala 19. 10. 2012. g. 
  10. ^ Marmiroli, Adriana (11. 5. 2014). „Iginio Straffi: le mie Winx sono le ragazze d'oggi”. La Stampa (na jeziku: italijanski). 
  11. ^ Cavazzuti, Nicole (24. 11. 2008). „Iginio Straffi, padre delle Winx, ad Affaritaliani: così ho rilanciato il cartoon made in Italy nel mondo”. Affaritaliani.it (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 24. 09. 2019. g. Pristupljeno 24. 02. 2021. 
  12. ^ Straffi, Iginio (14. 4. 2011). „Iginio Straffi: l'Italia non dimentichi la sua capacità creativa” (intervju) (na jeziku: italijanski). Intervju sa Vincenzo Petraglia. 
  13. ^ Straffi, Iginio (2005). „Fenomeno Winx” (intervju). Intervju sa Chiara Galavotti. 
  14. ^ Filippetti, Simone. „Borsa addio, alle fatine Winx non riesce mai la magia di Piazza Affari”. Il Sole 24 Ore. 
  15. ^ „Magic Bloom - Pilot 2001”. Lucca Comics & Games: Rainbow S.p.A. 
  16. ^ Ashdown, Simon (1. 9. 2003). „Kids TV producers turn to style specialists for design innovations”. Kidscreen. 
  17. ^ „Il papà del fenomeno Winx: "Così ho sconfitto i giapponesi"”. Il Giornale (na jeziku: italijanski). 20. 1. 2007. 
  18. ^ Straffi, Iginio. „Nautilus Arte - Iginio Straffi” (intervju) (na jeziku: italijanski). Intervju sa Federico Taddia. Arhivirano iz originala (video) 2018-12-28. g. Pristupljeno 2019-09-01. 
  19. ^ „When the Drama of Fiction Enters Politics, It Turns Into a RAI Sitcom” (PDF). VideoAge International. oktobar 2014. 
  20. ^ Zampa, Alice (3. 1. 2016). „Animazione: perché l'Italia resta indietro? Ce lo racconta Iginio Straffi”. Movieplayer.it (na jeziku: italijanski). 
  21. ^ „Devočki ponimaюt, čto naši Winx — nastoящie”. Vedomosti (na jeziku: ruski). 31. 3. 2010. 
  22. ^ „Le fatine di Winx club alla conquista dell' America”. la Repubblica. 23. 4. 2004. 
  23. ^ „In Production: The Winx”. Rainbow S.p.A. (na jeziku: italijanski). 27. 7. 2002. Arhivirano iz originala 27. 7. 2002. g. Pristupljeno 6. 10. 2006. „DELIVERY: Autumn 2003” 
  24. ^ Baisley, Sarah (26. 9. 2003). „MIPCOM News: Rainbow Puts Designs on WINX CLUB, Monster Allergy”. Animation World Network. 
  25. ^ Meza, Ed (9. 10. 2003). „Mipcom Jr. big draw”. Variety. 
  26. ^ Fascia, Claudia (27. 1. 2014). „Winx, 10 anni fa le fatine in tv”. Agenzia Nazionale Stampa Associata (na jeziku: italijanski). 
  27. ^ Fabrizi, Stefano (3. 1. 2014). „Ecco le avventure delle mie Winx”. Corriere Adriatico. 
  28. ^ „La Paramount mette sotto contratto le Winx (Paramount signs the Winx)”. Business People (na jeziku: italijanski). 4. 2. 2011. 
  29. ^ Vivarelli, Nick (4. 2. 2011). „Viacom takes stake in Rainbow”. Variety. 
  30. ^ „Winx Club Mini Documentary”. 2010. 
  31. ^ „Nickelodeon and Rainbow S.p.A. Announce Global Partnership for "Winx Club" Animated Series”. New York. PR Newswire. 2. 9. 2010. Pristupljeno 9. 5. 2012. 
  32. ^ „Nickelodeon Animation Studio: What We Do - Winx Club”. Nickelodeon. 2014. Arhivirano iz originala 2014-06-13. g. 
  33. ^ „Nickelodeon Packaging Guide Refresh”. Nickelodeon Consumer Products. Viacom International, Inc. 14. 7. 2016. 
  34. ^ Foss, Jonathan (2014). „Jonathan Foss (Coordinating Producer / Writer - Winx Club)”. 
  35. ^ „Sirenix (season 5 credits)”. Winx Club. 23:09 min. 
  36. ^ Wolfe, Jennifer. „Rainbow and Nickelodeon Announce 'Winx Club' Season Seven”. Animation World Network. 
  37. ^ Boni, Federico (22. 10. 2012). „Gladiatori di Roma 3D fa flop al botteghino”. Cineblog.it (na jeziku: italijanski). 
  38. ^ „Shows A-Z – Winx Club on Nick Jr.”. The Futon Critic. Pristupljeno 27. 4. 2016. 
  39. ^ „Viacom International Media Networks (VIMN) Announces Key Leadership Changes, Elevates OTT and Studio Businesses”. Business Wire. 20. 11. 2019. 
  40. ^ „Il Mercato e l'Industria del Cinema in Italia 2010 (pages 70-71)” (PDF). Fondazione ente dello spettacolo. 2011. str. 70—71. Arhivirano iz originala (PDF) 2013-10-18. g. 
  41. ^ Carotti, Daniele (29. 9. 2018). „Le Winx compiono 15 anni, fatine per la nuova generazione di ragazze indipendenti - Teen”. Agenzia Nazionale Stampa Associata. 
  42. ^ Rosselli, Elisa (2019). „Elisa Rosselli Interview” (intervju). 
  43. ^ Straffi, Iginio (26. 11. 2007). „Iginio Straffi: "Attenta Pixar arrivano le Winx"”. Luce Cinecittà (intervju) (na jeziku: italijanski). Intervju sa Valentina Neri. 
  44. ^ Vivarelli, Nick (20. 2. 2009). „Straffi's animation firm crosses borders”. Variety. 
  45. ^ Pennati, Nicoletta (9. 7. 2011). „TIVÙ Iginio Straffi racconta le sue Winx ambientaliste”. IO Donna (na jeziku: italijanski). 
  46. ^ Zdesь bыl «Letidor»: animacionnaя studiя Rainbow v Italii ["Letidor" was here: Rainbow animation studio in Italy]. Letidor.ru (na jeziku: ruski). 10. 2. 2019. 
  47. ^ Bombino, Silvia (14. 10. 2009). „Laggiù dove pettinano le bambole” (PDF). Vanity Fair (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala (PDF) 14. 12. 2020. g. Pristupljeno 24. 02. 2021. 
  48. ^ Pierleoni, Francesca (12. 7. 2014). „Fenomeno Rainbow, passione e arte, viaggio dove nascono le Winx”. Agenzia Nazionale Stampa Associata (na jeziku: italijanski). 
  49. ^ Di Maira, Paolo (4. 4. 2013). „A Tycoon in Loreto”. Cinema & Video International. 
  50. ^ Lodato, Francesco. „Dieci anni di Winx”. FantasyMagazine. 
  51. ^ „Anecdotes du film Winx Club”. AlloCiné. 
  52. ^ Morganti, Tiziana (15. 7. 2014). „Rainbow Studios: le Winx ci aprono le porte del loro mondo”. Movieplayer.it. 
  53. ^ Reynoso, Alejandra (23. 10. 2011). „Stars of Nickelodeon Cast of Winx Club Exclusive Interview” (intervju). „Season 5, they're original records, so those are the days we come together and they send our voices to Italy and then they animate the show based on our voices.” 
  54. ^ „About Us - Rainbow CGI”. Rainbow S.p.A. 
  55. ^ „TV Ribelle - Buon Compleanno Winx”. Rai Gulp (na jeziku: italijanski). 2014. 
  56. ^ „Rainbow's next steps”. Licensing Special Report. 2014. Arhivirano iz originala 2020-01-07. g. 
  57. ^ Quinn, Molly C. [MollyQuinn93] (30. 8. 2011). „On Tuesdays I record Winx until 6PM in Burbank. I may be a little late, but can stay until the end.” (tvit) — preko Twitter-a. 
  58. ^ Gross, Amy [AmyBadGorilla] (17. 11. 2011). „Had a great time recording the #WinxClub movie at @AtlasOceanic studio this morning! Ran into @KekePalmer on the way out. :)” (tvit) — preko Twitter-a. 
  59. ^ Quinn, Molly C. [MollyQuinn93] (11. 8. 2012). „We came n w/ our "cartoon" voices & Nick was ... 'No, we want voices of real girls this time around.'” (tvit) — preko Twitter-a. 
  60. ^ „The Winx Club gets star power from Nick celebs”. Nick.com. 23. 8. 2012. Arhivirano iz originala 04. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 02. 2021. 
  61. ^ „Global Hit Animated Series 'Winx Club' Comes To Nickelodeon, Starting June 27”. Screener. 9. 6. 2011. Arhivirano iz originala 4. 2. 2016. g. 
  62. ^ „Winx Club sizzle reel”. Nickelodeon. 2013. 
  63. ^ „Inspiration of Sirenix (season 6 credits)”. Winx Club. 22:29 min. 
  64. ^ „The Alfea Natural Park (season 7 credits)”. Winx Club. 23:23 min. 
  65. ^ Rosselli, Elisa. „Elisa Rosselli – Exklusives GWN-Interview” (intervju) (na jeziku: nemački). 
  66. ^ Rosselli, Elisa. „Club Winx - Entrevista Elisa Rosselli” (intervju). 
  67. ^ „Nick Stars: Winx "We Are Believix" Music Video”. Nickelodeon. 30. 7. 2012. Arhivirano iz originala 6. 8. 2012. g. 
  68. ^ Brekken, Isaac. „Nickelodeon at the Licensing Show 2011”. Getty. „Cymphonique Miller, star of Nick's new show How to Rock, sings the Winx Club theme song during Nickelodeon's special Licensing International Expo presentation” 
  69. ^ Le avventure del #WinxClub tornano su #RaiYoyo, con la nuovissima serie 8, dal 15 aprile. Non perdete i nuovi viaggi nell’Universo Magico, tanti concerti, il nuovo potere Cosmix e un vecchio nemico sempre pronto a creare scompiglio..sapete già di chi si tratta? #WinxClub8 (na jeziku: italijanski) (1112656096798203905), 1. 4. 2019 
  70. ^ „TV Kids: Iginio Straffi”. Worldscreen. 22. 5. 2019. 
  71. ^ „Rainbow and Nickelodeon Announce 'Winx Club' Season Seven”. Animation World Network. 7. 4. 2014. 
  72. ^ „Season 7: New Episodes”. Nickelodeon Asia. 12. 6. 2015. 
  73. ^ Middleton, Richard (16. 8. 2019). „TBI Weekly: ViacomCBS, a US deal with global implications”. TBI Vision. Informa. 
  74. ^ „Winx to hit China”. Agenzia Nazionale Stampa Associata. 12. 6. 2014. 
  75. ^ „TG4 Programmes: Winx Club”. TG4. 2012. Arhivirano iz originala 27. 2. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  76. ^ McClintock, Amela; Oei, Lily (30. 10. 2003). „No walk in park for 'George'”. Variety. 
  77. ^ Beekman, Bor (17. 4. 2008). „Sexy feeën in 130 landen”. de Volkskrant (na jeziku: holandski). 
  78. ^ Vinks klub - Emisije - Radio-televizija Vojvodine
  79. ^ „Caccia alle streghe made in Italy”. la Repubblica. 1. 4. 2004. 
  80. ^ Giannelli, Alessandra (9. 4. 2009). „Winx, un made in Italy di fama mondiale”. 
  81. ^ „Cartoon: ascolti record per la quarta serie di Winx Club”. Duesse Communication. 17. 4. 2009. 
  82. ^ Straffi, Iginio (26. 11. 2007). „"Winx - Il segreto del regno perduto" Intervista al regista.” (intervju). Intervju sa Federico Raponi. Arhivirano iz originala 14. 09. 2008. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. 
  83. ^ „Monday's Cable Ratings: "WWE Raw" Claims Top Honors”. The Futon Critic. 28. 6. 2011. 
  84. ^ „Winx Club - 20below Presentation”. Rainbow-Viacom. 2012. 
  85. ^ Loveday, Samantha (10. 10. 2011). „Nickelodeon Consumer Products' Winx Club drive bolstered by strong viewing figures”. Licensing.biz. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. 
  86. ^ „Nickelodeon UK March 2019”. Nickelodeon. 2019. Arhivirano iz originala 2019-03-05. g. 
  87. ^ Povoledo, Elisabetta (9. 12. 2007). „A commercial 'phenomenon' in Italy: teenage fairies”. New York Times. 
  88. ^ Swords, Tara (22. 5. 2005). „Winx Club TV Review”. Common Sense Media. 
  89. ^ Antonov, Georgiy; Laktyukhina, Elena (2013). „Mulьtserial "Klub Vinks"”. Journal of Volgograd State University: 92—99. ISSN 1998-9946. 
  90. ^ Dokhova, Zalina; Cheprakova, Tatiana (2011). „Mulьtiplikacionnый filьm kak эkstralingvističeskiй faktor formirovaniя яzыkovoй ličnosti rebёnka (na materiale mulьtiplikacionnogo seriala "Vinks")” (PDF). Journal of Kabardino-Balcarian State University (journal). 1 (4): 108—111. ISSN 1992-6464. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 12. 2020. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. 
  91. ^ Sexualisation and Children's Relationship with the Media (PDF). The International Clearinghouse on Children, Youth and Media. 2014. str. 81. ISBN 978-91-86523-89-3. ISSN 1651-6028. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 02. 2021. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. 
  92. ^ Pierluigi, Panza (24. 11. 2007). „Né malizia, né mossette E finalmente gli eroi non sono solo maschi”. Corriere della Sera. Arhivirano iz originala 31. 12. 2015. g. 
  93. ^ „PEMRA fines Nickelodeon for showing indecent content”. Pakistan Today. 15. 6. 2017. 
  94. ^ Hoevel, Ann (14. 7. 2012). „Comic-Con is in high gear”. CNN. Arhivirano iz originala 17. 07. 2012. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. 
  95. ^ Johnston, Rick (4. 7. 2012). „San Diego PR Runaround – Electric Man, Poyo, Udon, Walking Dead And More”. Bleeding Cool. 
  96. ^ „Nickelodeon Exclusives San Diego Comic-Con 2013 (press pictures)”. 
  97. ^ „Winx Worldwide Reunion, dal 2 al 4 settembre attese a Lignano 100 mila persone”. TriestePrima. 28. 5. 2016. 
  98. ^ „Join the Winx Worldwide Reunion”. „It will be included into the Nickelodeon special Fan Wall in Jesolo (Italy)!” 
  99. ^ Basso, Fabrizio (2. 11. 2018). „Lucca Comics & Games accoglie le Winx e la loro poetica, tra musica e magia”. Sky Italia. 
  100. ^ Vercellino, Federico (6. 2. 2019). „Quindici anni di Winx, il femminismo spiegato alle bambine”. Il Sole 24 Ore (na jeziku: italijanski). 
  101. ^ Fasola, Giacomo (27. 1. 2019). „Serie tv italiane, le più popolari all'estero”. Corriere della Sera (na jeziku: italijanski). 
  102. ^ Gallo, Giovanna (15. 3. 2018). „Winx, Su Netflix arriva la serie tv delle Winx con le fatine in carne e ossa”. Cosmopolitan (na jeziku: italijanski). 
  103. ^ „The Apprentice: Winx Club”. The Apprentice. Sezona 2. Epizoda 4 (na jeziku: italijanski). 7. 2. 2014. Cielo. 
  104. ^ Amaduzzi, Marina (18. 12. 2005). „Fenomeno Winx centinaia di bimbi assediano le fatine”. la Repubblica. 
  105. ^ „World Expo Shanghai 2010 - "Marche: Land of Magic" - Per 15 giorni le Winx racconteranno la Regione Marche ai visitatori del Padiglione Italiano”. Marche Regional Council. 19. 5. 2010. 
  106. ^ „Renzi visita le Winx poi carica Ceriscioli”. Corriere Adriatico. 29. 5. 2015. 
  107. ^ Gradozzi, Francesco (2008). „I segni distintivi nella giurisprudenza” (PDF) (na jeziku: italijanski). University of Macerata. 
  108. ^ a b Brena, Silvia (10. 9. 2005). „Con le mie fate sfido Disney”. IO Donna. 
  109. ^ Artibani, Francesco (9. 4. 2006). „Intervista a Francesco Artibani”. Comicus (intervju) (na jeziku: italijanski). 
  110. ^ Gradozzi, Francesco (2. 3. 2009). „Winx vs. WITCH” (na jeziku: italijanski). 
  111. ^ Fumarola, Silvia (30. 10. 2014). „Iginio Straffi, creatore delle Winx: "Abbiamo serie di qualità ma ci usano come terra di conquista"”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 
  112. ^ „Le orme delle Winx tra Londra e Tokio”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 30. 11. 2007. 
  113. ^ „Nickelodeon commercial: The Secret of the Lost Kingdom”. Nickelodeon. 24. 2. 2012. 
  114. ^ Brzoznowski, Kristin (9. 11. 2009). „Rainbow Extends Winx Club Film Franchise”. WorldScreen.com. Arhivirano iz originala 16. 11. 2009. g. 
  115. ^ „Straffi, le mie 'Winx' stavolta volano in 3D”. Agenzia Giornalistica Italia (na jeziku: italijanski). 28. 10. 2010. 
  116. ^ „Winx Magic Adventure Movie: Monday”. Nickelodeon. 16. 5. 2013. Arhivirano iz originala 16. 5. 2013. g. 
  117. ^ Vivarelli, Nick (15. 3. 2010). „Medusa to release 3D 'Adventure'”. Variety. 
  118. ^ Nickelodeon (19. 2. 2013). „Nickelodeon: We're showing our #Winx CG movie "Magical Adventure" tomorrow @ 6:30pm at the TCL Chinese Theatre in Hollywood, CA. Come if you're around!” (tvit) — preko Twitter-a. 
  119. ^ „Nickelodeon screening poster / special guests”. 2013. 
  120. ^ „Program 2013”. Los Angeles Italia. Arhivirano iz originala 13. 02. 2013. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. „6:30 pm Winx Club 3D: Magical Adventure dir Iginio Straffi (93') - Special Screening: The producer-director will be attending the event.” 
  121. ^ Catalli, Claudia (1. 8. 2014). „Iginio Straffi: 'Presto una webserie delle Winx'”. Wired (na jeziku: italijanski). 
  122. ^ „Winx Club - Das Geheimnis des Ozeans”. Winx Club Deutschland. 15. 6. 2015. 
  123. ^ Goldman Getzler, Wendy (11. 4. 2011). „Nickelodeon Plucks PopPixie”. Kidscreen. Brunico Communications. 
  124. ^ Papini, Roberto Davide (8. 1. 2015). „Winx, non solo il musical. Le fatine volano al cinema”. La Nazione (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 10. 3. 2015. g. 
  125. ^ „Rainbow Set to Light Up MIPTV”. Animation World Network. 31. 3. 2016. Pristupljeno 19. 9. 2019. 
  126. ^ Wolfe, Jennifer (25. 9. 2014). „'Winx Club' Spin-off Headed to Netflix”. Animation World Network. 
  127. ^ Fisher, Jacob (31. 7. 2019). „Live-Action 'Winx Club' Series In Pre-Production at Netflix, Brian Young Set as Showrunner (EXCLUSIVE)”. Discussing Film. 
  128. ^ „Netflix young-adult series begins filming in Wicklow”. Irish Examiner. 17. 9. 2019. 
  129. ^ Weiss, Josh (10. 12. 2020). „Nickelodeon's 'Winx Club' enters live-action with teaser for 'Fate: The Winx Saga' coming to Netflix”. Syfy. 
  130. ^ Jones, Ellen (10. 12. 2020). „'Boys can be fairies – it's the 21st century': How Fate: The Winx Saga finds the reality in fantasy”. The Guardian. 
  131. ^ a b MollyQuinn93 (8. 1. 2021). „I did get to meet with the great production team and read the pilot! It’ll be a fun show and I think the casting is wonderful” (tvit) — preko Twitter-a. 
  132. ^ „Recently Canceled 'Fate: The Winx Saga' Nabs CG Animated Series Reboot and Live-Action Film”. Arhivirano iz originala 5. 12. 2022. g. Pristupljeno 28. 4. 2023. 
  133. ^ „Winx Club Animated Reboot Announced by Creator”. comicbook.com. Arhivirano iz originala 25. 2. 2023. g. Pristupljeno 2023-02-25. 
  134. ^ „'Winx Club' creator says movie, animated series in the works”. UPI (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 11. 2022. g. Pristupljeno 2023-02-25. 
  135. ^ SemiColonWeb. „Good Morning, Cinecittà!”. news.cinecitta.com. Arhivirano iz originala 25. 1. 2023. g. Pristupljeno 2023-02-25. 
  136. ^ „Winx Power Show, le fate sbarcano in teatro”. FantasyMagazine (na jeziku: italijanski). 23. 5. 2005. 
  137. ^ „Due premi speciali ai 'Nickelodeon Kids' Choice Awards'”. ADC Group (na jeziku: italijanski). 29. 11. 2006. 
  138. ^ „'Winx on ice', c'è anche Carolina Kostner”. La Nazione (na jeziku: italijanski). 29. 7. 2008. 
  139. ^ „Winx take flight at Covent Garden launch party”. Toy World Magazine. 29. 10. 2012. Arhivirano iz originala 04. 02. 2021. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. 
  140. ^ Straffi, Iginio (1. 10. 2010). „Iginio Straffi, uomo senza sonno” (intervju) (na jeziku: italijanski). Intervju sa Mauro Uzzeo. 
  141. ^ „Straffi's Rainbow: Europe's Largest Animation House Has Growing Pains” (PDF). VideoAge International. oktobar 2014. 
  142. ^ Sigismondi, Paolo (2015). „The Winx Club phenomenon in the global animation landscape”. Journal of Italian Cinema & Media Studies (journal). 3 (3): 282. ISSN 2047-7368. doi:10.1386/jicms.3.3.271_1. 
  143. ^ Reguly, Eric (11. 12. 2007). „Winx Club fairies take the world by storm”. The Globe and Mail. 
  144. ^ „Winx Club, un successo”. FantasyMagazine. 30. 3. 2004. 
  145. ^ „Nickelodeon Announces JAKKS Pacific As Master Toy Licensee for Innovative Girls Brand: Winx Club”. Nickelodeon. 14. 6. 2011. 
  146. ^ „Nickelodeon Programming and Marketing Calendar 2011-2013”. Nickelodeon. 2011. 
  147. ^ „Licensing: ascolti e vendite da record per il cartoon Winx”. Duesse Communication. 18. 4. 2005. 
  148. ^ Calder, Kate (11. 6. 2012). „Rainbow extends global reach for Winx Club toys”. Kidscreen. 
  149. ^ Burke, Jade (2. 2. 2016). „Nuremberg 2016: Witty Toys debuts new Winx Club doll”. ToyNews. [mrtva veza]
  150. ^ „Winx still going strong on 10th anniversary”. Gazzetta del Sud. 22. 7. 2013. Arhivirano iz originala 04. 02. 2021. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. 
  151. ^ „Le Winx in edicola e in libreria”. FantasyMagazine. 28. 2. 2004. 
  152. ^ „Viz Media's Perfect Square Imprint Delivers Fairy Action and Adventure in New Winx Club: Magic Collection Omnibus”. Viz Media. 10. 9. 2014. 
  153. ^ Raugust, Karen (19. 3. 2012). „Nickelodeon Heads to Random House”. Publishers Weekly. 
  154. ^ „Winx Club Now Accepting Members”. IGN. 15. 11. 2005. 
  155. ^ McCleary-Harris, Sierra (20. 9. 2012). „D3Publisher, Nickelodeon To Release New Games for Holiday Season”. The Toybook. 
  156. ^ „The Upper Deck Company Announces New Entertainment Products for 2005 Season”. Upper Deck Entertainment. 17. 2. 2005. Arhivirano iz originala 14. 5. 2005. g. 
  157. ^ Vivarelli, Nick (26. 2. 2011). „Winx creator in the pink”. Variety. Pristupljeno 9. 8. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikicitat ima citate vezane za članak Vinks.
Vinks na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Винкс&oldid=27749158”