Pređi na sadržaj

Vipsanija Agripina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vipsanija Agripina
Bista Vipsanije Agripine
Datum smrti20. (55−56 god.)
SupružnikTiberije
Gaj Asinije Gal
DecaDruz Julije Cezar
Gaj Asinije Polion
Marko Asinije Agripa
Asinije Salonin
Servije Asinije Celer
Lucije Asinije Gal
Gnej Asinije Gal
najmanje jedna ćerka
RoditeljiMarko Vipsanije Agripa (otac)
Atika (majka)
PorodicaJulijevci-Klaudijevci

Vipsanija Agripina (lat. Vipsania Agrippina) bila je prva žena rimskog cara Tiberija. Bila je ćerka Marka Vipsanija Agripe i Atike, i time unuka Tita Pomponija Atika, najboljeg prijatelja Cicerona.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Njen otac Marko Vipsanije Agripa i Avgust su zaručili Vipsaniju za Tiberija pre njenog prvog rođendana. Venčali su se oko 19. godine p. n. e.[2] Njihov sin, Druz Julije Cezar, rođen je 14. p. n. e.

Iako su Vipsanija i Tiberije uživali u srećnom braku, Avgust je naredio njihov razvod nakon smrti Vipsanijinog oca, koji je bio oženjen Avgustovom ćerkom, Julijom Starijom.[3] Iako je Tiberije želeo da ostane u braku sa Vipsanijom i prezirao Juliju zbog njene navodne nevernosti, Avgust ga je verio sa Julijom kako bi povezao Tiberijevu rastuću moć sa Julijanskom porodicom.[4] U vreme njihovog razvoda, Vipsanija je bila trudna sa drugim detetom, koje nije preživelo.[3]

Tiberije se 11. p. n. e. razveo od Vipsanije protiv svoje volje (non sine magno angore animi [„ne bez velikog duševnog bola”], kako piše Svetonije) i nikada nije prestao da žali zbog te odluke. Jednom prilikom, Tiberije je ugledao Vipsaniju i pratio je s upornim i suznim pogledom.[3] Preduzete su mere da se izbegnu dalji neprijatni susreti sa njom.

Iste godine, ona se udala za Gaja Asinija Gala,[5] senatora i sina čuvenog besednika Gaja Asinija Poliona. Imali su najmanje šestoricu sinova i možda jednu ili više ćerki. Vipsanija Agripina preminula je 20. godine nove ere, nekoliko dana nakon što je njen sin Druz 28. maja sa ovacijama ušao u grad.[6]

Tiberije je mrzeo Gala, delom i zato što je Gal tvrdio da je Druz njegov sin. Godine 30, na Tiberijev podsticaj, Senat je proglasio Gala javnim neprijateljem.[7] On je umro od gladi u zatvoru 33. godine.

Deca

[uredi | uredi izvor]

Poznati sinovi Vipsanije i Gala bili su:

  • Gaj Asinije Polion − Konzul 23. godine; prognan kao optužitelj zavere i kasnije pogubljen po naređenju carice Valerije Mesaline.
  • Marko Asinije Agripa − Konzul 25. godine, preminuo krajem 26. godine. Tacit ga opisuje kao „ne nedostojnog svojih predaka”.[8] Njegov sin, Marko Asinije Marcel, bio je konzul 54. godine, u vreme kada je car Klaudije umro.[9]
  • Asinije Salonin (moguće Gnej Asinije Salonin) − Preminuo 22. godine. Tacit ga opisuje kao „istaknutu” ličnost. Salonin je trebalo da se oženi jednom od unuka cara Tiberija.[10]
  • Servinije Asinije Celer − Bio je consul suffectus 38. godine. Od cara Kaligule kupio je ribu po ogromnoj ceni.[11] Spominje se u Senekinoj satiri Apokolocintoza božanskog Klaudija, gde je naveden među mnogima koje je taj car ubio; njegova smrt se verovatno dogodila nekad pre sredine 47. godine. Čini se da je Asinije Celer imao ćerku po imenu Asinija Agripina, iako je njeno postojanje slabo dokumentovano.
  • Asinije Gal (moguće Lucije Asinije Gal) − Godine 46. učestvovao je u zaveri protiv Klaudija i bio prisiljen da ode u izgnanstvo. Kasije Dion ga opisuje kao „veoma niskog i ružnog”.[12] Kasnije je rehabilitovan i postao je konzul 62. godine.
  • Gnej Asinije − Njegovo postojanje je zabeleženo od strane žitelja Pocuola,[13] čiji je patron bio. Osim toga, ništa drugo nije poznato o njemu.
  • Pored sinova, Vipsanija i Gal su verovatno imali bar jednu ćerku, ali možda i više.[14][15] Pomponija Grecina bila je istaknuta gospa, udata za Aula Plaucija, i čini se da je bila ćerka jedne od ćerki Vipsanije.[16] Plaucije je bio general tokom osvajanja Britanije, za koje je dobio vojne ovacije. Neron je pogubio njihovog sina, navodno zato što je Agripina Mlađa, Neronova majka, bila zaljubljena u njega i podsticala ga da se nadmeće za presto.[17]

Tacit navodi da je Vipsanija bila jedino Agrippino dete koje je umrlo prirodnom smrću.[18] Bila je jedna od vodećih žena svog vremena; između 21. i 23. godine, njen sin Druz je odao počast u njenu uspomenu sa statuama, novčićima i natpisima.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Nepos, Atticus 12
  2. ^ Ronald Syme, (1987). The Augustan Aristocracy. , 314.
  3. ^ a b v Suetonius, Tiberius 7
  4. ^ Seager 2005, p. 20.
  5. ^ Tacitus, Annals 1.12
  6. ^ Tacitus, Annals 3.19
  7. ^ Cassius Dio, 58.3
  8. ^ Tacitus, Annals 4.61
  9. ^ Syme, Ronald (1986). The Augustan Aristocracy. Oxford: Oxford University Press. str. 145f. ISBN 0-19-814731-7. 
  10. ^ Tacitus, Annals 3.75
  11. ^ Naturalis Historia IX 31 § 67
  12. ^ Cassius Dio, 60.27.5
  13. ^ CIL X, 1682
  14. ^ Borghesi, Bartolomeo (1869). Œuvres complètes de Bartolomeo Borghesi: Œuvres épigraphiques. 3 v. 1864-69 (na jeziku: italijanski). Imp. impériale. str. 563. 
  15. ^ Forcellini, Egidio (1867). Totius latinitatis lexicon opera et studio Aegidii Forcellini lucubratum et in hac editione post tertiam auctam et emendatam a Josepho Furlanetto alumno Seminarii patavini novo ordine digestum amplissime auctum atque emendatum cura et studio doct: Vincentii De-Vit. Typis Aldinianis. str. 514. 
  16. ^ John Jackson, ed., Tacitus: The Annals, Books Xiii-Xvi, vol. 322, Lcl (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1937), 52 (footnote 1) •
  17. ^ Tacitus, Annals 13.32
  18. ^ Tacitus, Annals 3.19.4-5.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Випсанија_Агрипина&oldid=28996435”