Virus mozaika hmelja

Virus mozaika hmelja se sadnim materijalom raširio širom sveta.

Fizičke i hemijske karakteristike, građa virusa[uredi | uredi izvor]

Ovaj virus ima končaste čestice, dimenzija 651x13,8 nm. Jednolančana +RNK čini između 5-7% mase virusne čestice. Proteinski omotač je sačinjen od jedne vrste proteina. ^[1]

Krug domaćina[uredi | uredi izvor]

Najčešći domaćin virusa je hmelj, ali je opisan i na koprivi, mišljakinji, bokvici i drugim korovskim biljkama.

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Održava se u biljkama u polju, a na veće udaljenosti se širi zaraženim sadnim materijalom. Još nije istražen značaj korova domaćina, kao izvora virusnih zaraza. Tokom vegetacije se sa zaraženih na zdrave biljke širi lisnim vašima na neperzistentan način. Među njima su značajni Phorodon humuli, Macrosiphum euphorbiae i Myzus persicae. Prenosi se mehaničkim dodirom.

Simptomatologija i ekonomski značaj[uredi | uredi izvor]

Na savremenim genotipovima hmelja se ne ispoljavaju simptomi oboljenja. Na ranije gajenim sortama tipa Golding se ispoljavaju simptomi u obliku zaostajanja u porastu, mozaika, hloroze i prosvetljavanja lisnih nerava, kao i uvijanja liske. Zaražene biljke donose nizak prinos i prevremeno izumiru. Pored domaćina, na ispoljavanje simptoma u značajnoj meri utiče soj virusa. Virus prouzrokuje značajno smanjenje prinosa.

Mere suzbijanja[uredi | uredi izvor]

EPPO standard propisuje testiranje i sertifikacionu šemu proizvodnje zdravog sadnog materijala, što je osnova uspešne proizvodnje. Uništavanjem zaraženih biljaka se usporava širenje virusa u zasadu. Zbog neperzistentnog prenošenja virusa insekticidni tretman protiv vektora ne daje zadovoljavajući rezultat. Povećavanjem prostorne udaljenosti novih od starih zasada hmelja doprinosi smanjenju širenja virusa. ^[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ADAMS, A. N.; BARBARA, D. J. (1980). „Host range, purification and some properties of hop mosaic virus”. Annals of Applied Biology. 96: 201.
^ Bagi, prof. dr Ferenc; Jasnić, prof. dr Stevan; Budakov, doc. dr Dragana (2016). Viroze biljaka. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. str. 222. ISBN 978-86-7520-372-8.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Bagi, prof. dr Ferenc; Jasnić, prof. dr Stevan; Budakov, doc. dr Dragana (2016). Viroze biljaka. Novi Sad. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. ISBN 978-86-7520-372-8

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] ADAMS, A. N.; BARBARA, D. J. (1980). „Host range, purification and some properties of hop mosaic virus”. Annals of Applied Biology. 96: 201.

[2] Bagi, prof. dr Ferenc; Jasnić, prof. dr Stevan; Budakov, doc. dr Dragana (2016). Viroze biljaka. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. str. 222. ISBN 978-86-7520-372-8.

[1]

[2]