Pređi na sadržaj

Vitrektomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vitrektomija
Vitektomija na unutrašnjim strukturama oko
SpecijalnostOftalmologija
ICD-9-CM14.73-14.74
MeSHD014821

Vitrektomija jedna je od metoda vitreoretinalne hirurgije koja obuhvata procedure koje se rade na unutrašnjim strukturama oka, u ovom slučaju, staklastom telu. Spada u grupu najsloženijih mikrohirurških procedura koje se obavljaju na oku, a primenjuje sa kod bolesnika kod kojih je lečenje ovom metodom često jedini izbor kada su u pitanju neke bolesti oka, kao što su: ablacija retine, krvarenja u staklastom telu, dijabetesna retinopatija, trauma oka, i kod nekih bolesti tačke jasnog vida.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Tehnika hirurškog odstranjivanja vitreusa, prvi put je opisana u ranim 1970-im godinama od strane Mahemera (Machemer). Primarno metoda vitrektomije je bila dizajnirana da ukloni vitreus koji sadrži krv i zameni ga vodom kod oboleelih od šećerne bolesti sa hroničnim vitrealnim krvarenjima.

Vremenom, metoda vitrektomije je našla široku primenu u terapiji izraženih fibroznih proliferacije (proliferativna dijabetesna retinopatija) sa posledičnim trakcijama koje dovode do trakcionih ablacija retine. Poboljšanje instrumentacije i usavršavanje tehnike dovelo je do značajnog napretka i širenja indikacionog polja vitreoretinalne hirurgije, uključujući i terapiju pacijenata sa perzistentnim dijametesnim makularnim edemom.[2]

Anatomija staklastog tela

[uredi | uredi izvor]
Staklasto telo (12)

Staklasto telo ili vitreum (corpus vitreum) je želatinozna providna struktura, nalik na pihtije, koja ispunjava središte oka. Nalazi se iza očnog sočiva a ispred mrežnjače (retine).

Loptastog je oblika i zauzima dve trećine zapremine očne jabučice. Sa prednje strane ima udubljenje u kome se nalazi sočivo.

Izgrađuju ga vlakna sstrome (stroma vitreum) i očna tečnost (humor vitreum). Nema krvnih sudova, već hranljive supstance dospevaju iz uvealnog tkiva putem difuzije i osmoze.[3]

Iako je uloga staklastog tela višestruka, najvažnija su njena optička svojstva u prelamanju svetlosti i održavanje „krutosti” i konstantnog oblika očne jabučice.[3]

Anatomski značaj staklastog tela u medicini

Ovaj anatomski deo oka ima značaj u medicini prilikom vitrektomije (opisane u tekstu) i davanja intravitrealne injekcije koja se ubrizgava direktno u staklasto telo, a usled lečenja na primer dijabetesne retinopatije. Ovakvim davanjem leka postiže se najveća moguća koncentracija i time i maksimalno dejstvo leka. Injekcija je praktično bezbolna zbog same prirode zahvata, ali vid pacijenta može da bude zamućen dok se lek ne slegne u staklastom telu na dno očne jabučice.[4]

Indikacije

[uredi | uredi izvor]

Vitrektomiju treba primeniti kod:

  • Bolesnika sa tipom I šećerne bolesti i/ili drugigih bolesnika sa perzistentnim krvarenjem u korpus vitreumu.[5]
  • Bolesnika sa izračenom trakciojom na retinu
  • Bolesnika sa odlubljivanjem (ablacijom) mrežnjače koje ugrožava makulu
  • Kod pacijenata sa fibrovaskularnom proliferacijom.
  • Traume oka.

Ukoliko je indikacija bila odlubljivanje mrežnjače kao posledica postojanja fibrovaksularnih membrana kod proliferativne dijabetesne retinopatije, uklanjanjem tih membrana i tamponadom silikonskim uljem mrežnjača se vraća na njeno mesto i smanjuje mogućnost za njeno ponovno odlubljivanje.Ivan Stefanović, Vitreoretinopathia diabetica – indikcije za vitrektomiju, Oftalmološka revija, Br.5, God.3 (2013).

Kod bolesnika sa tipom 2 šećerne bolesti i krvarenjem u korpus vitreumu koje je teško i onemogućava fotokoagulaciju, obavezno treba razmotriti primenu vitrektomije. Ukoliko je indikacija za vitrektomiju bilo krvarenje u staklastom telu, uklanjanjem staklastog tela i prisutne krvi ponovo se omogućava prolazak svetlosti kroz unutrašnjost oka do mrežnjače.

Postupak

[uredi | uredi izvor]
Instrumenti za vitrektomiju

Metod se radi primenom specijalno konstruisanog aparata koji omogućava preciznu i minimalno invazivnu hirurgiju. Mada je vrlo složena intervencija, ona se izvode se u ambulantnim uslovima i u lokalnoj anesteziji, tako da je pacijent budan ali ne oseća bol, i omogućava brz oporavak i ne zahteva bolniičko lečenje. U nekim slučajevima operacija se radi u opštoj anesteziji. U zavisnosti od anestezije koja je primenjena pacijent ili ostaje u bolnici noć nakon intervencije ili odlazi kući istog dana sa zatvorenim okom.[6]

Tokom vitrektomije u prvom aktu vrši se odstranjivanje staklastog tela, koje se u drugom aktu zamenjuje aplikacijom silikonskog ulja, vazduha ili mešavine ekspanzivnog gasa koji omogućava naleganje mrežnjače. Hirurg donosi odluku koja će materija biti najbolja u zavisnosti od stanja oka. A ta odluka može biti:

  • uklanjanje svih zamućenja u staklastom telu,
  • uklanjanje ožiljnog tkiva iz mrežnjače,
  • uklanjanje svih oblika katarakte,
  • uklanjanje bilo kojih stranih tela koja ne bi trebalo da budu u očima,
  • vraćanje mrežnjače u odgovarajući položaj prema zadnjem delu oka,
  • primena lasera za popravku oštećenja na mrežnjači ili na drugim mestima,
  • aplikacija vazduha ili gasnog balon u oku kako bi se pomoglo mrežnjaci da ostane u svom pravilnom položaju
  • aplikacija balon od silikonskog ulja u oko (ulje se uklonja kasnije tokom druge operacije)

Kako je jedna od najsloženijih mikrohirurških operacija u hirurgiji oka, vitrektomija zahteva primenu vrlo specifičnog instrumentarijuma kao i savremenih visoko tehnoloških aparata da bi se uspešno izvela. Tokom operacije često se koristi i tretman mrežnjače laserskim zrakom.[7]

Vitrektomija mora da bude što kompletnija, što u sebi podrazumeva detaljno čišćenje baze staklasog tela. Membrane se moraju makazicama seći, jer bi njihovo povlačenje dovelo do posteriornih ruptura retine, što se pri ovoj intervenciji želi izbeći. Nakon prekida svih trakcija u oko se stavlja perflorokarbonska tečnost, i vrši kompletna leserfotokoagulacija retine i operacija završava tamponadom vazduhom, gasom ili silikonskim uljem. A na prvoj kontroli nakon intervencije skida se zavoj sa oka i pacijent dobija terapiju koju koristi nekoliko nedelja posle operacije.[8]

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Oporavak se najčešće završava tokom prvog meseca ali je često potrebno i više meseci za rehabilitaciju vida. Ukoliko se koristi gas nakon operacije vid je dosta loš. Međutim, vremenom dolazi do resorpcije gasa i njegove zamene tečnošću koja se luči u oku pa se i vid popravlja. Kada se tokom operacije koristi gas pacijent dobija instrukcije kako će se ponašati u postoperativnom oporavku. Silikonsko ulje koje se koristiti tokom operacije je providno i omogućava bolji vid postoperativno, ali ima i nedostatak, jer se ne može resorbovati u oku već se posle nekog vremena mora hirurški odstraniti iz oka.

Kao kod svake hirurške intervencije, tako i kod vitrektomija mogu se javiti komplikacije kao što su: katarakta, ablacija retine, visok očni pritisak, krvarenje u oku i infekcija.[9]

Iako je vitreoretinalna vrhunska mikrohirurška intervencija koja se obavlja na najosetljivijem tkivu oka - mrežnjači na najsavremeniji način, ishod intervencije često ne može sa sigurnošću da se predvidi.[10][11]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Machemer R. The development of pars plana vitrectomy: a personal account. Graefes Arch Clin Exp Ophthalmol. 1995 Aug. 233(8):453-68.
  2. ^ Džinić V. Uticaj laserfotokoagulacije na vidnu oštrinu i očni pritsak kod obolelih od dijabetesne retinopatije. Magistarski rad. Medicinski fakultet Novi Sad; 2008.
  3. ^ a b „Pegan: „Anatomija oka“”. [mrtva veza]
  4. ^ GD. Hildebrand, AR Fielder (2011) Anatomy and the Physiology of the Retina. Heidelberg: Springer.
  5. ^ „Vitrectomy eye surgery for floaters and hemorrhage”. The Macula Center. Pristupljeno 3. 6. 2017. 
  6. ^ Surgical Technology for the Surgical Technologist (2 ed.). Delmar Learning. 2004. ISBN 978-1-4018-3848-5. str. 580–581.
  7. ^ Boyd, Kierstan. „What Happens During a Vitrectomy?”. www.aao.org, 2018. Pristupljeno 3. 11. 2018. 
  8. ^ Baker PS, Spirn MJ, Chiang A, Regillo CD, Ho AC, Vander JF, et al. 23-Gauge Transconjunctival Pars Plana Vitrectomy for Removal of Retained Lens Fragments. Am J Ophthalmol. 2011 Jul 2.
  9. ^ Ghoraba HH, Zayed AI. Suprachoroidal hemorrhage as a complication of vitrectomy. Ophthalmic Surg Lasers. 2001 Jul-Aug. 32(4):281-8.
  10. ^ Sjaarda RN, Glaser BM, Thompson JT, Murphy RP, Hanham A. Distribution of iatrogenic retinal breaks in macular hole surgery. Ophthalmology. 1995 Sep. 102(9):1387-92.
  11. ^ Carter JB, Michels RG, Glaser BM, De Bustros S. Iatrogenic retinal breaks complicating pars plana vitrectomy. Ophthalmology. 1990 Jul. 97(7):848-53; discussion 854.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Morse PH. Symptomatic floaters as a clue to vitreoretinal disease. Ann. Ophthalmol 1975; 7:865–8.
  • Murakami K, Jalkh AE, Avila MP et al. Vitreous floaters. Ophthalmology 1983; 90:1271–6.
  • Roth M, Trittibach P, Koerner F, Sarra G. Pars plana vitrectomy for idiopathic vitreous floaters. Klin. Monbl. Augenheilkd 2005;222:728-32.
  • Oshima Y, Wakabayashi T, Sato T et al. A 27-gauge instrument system for transconjunctival sutureless microincision vitrectomy surgery. Ophthalmology 2010;117:93-102.
  • Sakaguchi H, Oshima Y, Tano Y. 27-gauge transconjunctival nonvitrectomizing vitreous surgery for epiretinal membrane removal. Retina 2007;27:1131-2.
  • Wagle A., Lim W., Yap T. Et al. Utility Values Associated With Vitreous Floaters. Am J Ophthalmol 2011;152:60–5.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витректомија&oldid=28857487”