Višnu
| Višnu | |
|---|---|
| Pripadnik Trimurtija | |
 Slika Višnua | |
| Lični podaci | |
| Druga imena | Narajana, Hari, Kešava, Ačjuta, Madava, Govanda, Džanardana |
| Sanskritska transliteracija | Viṣṇu |
| Devanagari | विष्णु |
| Prebivalište | Vajkunta, Kšira Sagara |
| Porodica | |
| Supružnik | Lakšmi |
| Porodica | Parvati |
| Mitologija | |
| Pripadnost | Parabraman (višnuizam), Trimurti, Bagavan, Išvara, Dašavatara |
| Mantra | Om Namo Narajanaja, Om Namo Bagavate Vasudevaja |
| Oružje | Disk (Sudaršana Čakra), topuz (Kaumodaki), školjka (Pančajandža),[3] |
| Simboli | Šaligram, Dvaravati sila, Lotus |
| Planina | Garuda,[3] Šeša |
| Festivali | Holi, Ram Navami, Krišna Janmaštami, Narasima Džajanti, Divali, Onam, Vavaha Pančami, Vijajadašami, Anant Čaturdaši, Devšajani Ekadaši, Prabodini Ekadaši i drugi ekadaši, Kartik Purnima, Tulsi Vivah[4] |
Višnu je jedan od tri Boga (pored Brame i Šive) u hinduizmu.[5] Obično ga prikazuju kao mladića tamnoplave boje koji u svoje četiri ruke drži četiri atributa: školjku, disk, tojagu, i lotosov cvet. Hinduisti vjeruju da on često silazi na zemlju da kazni zločince, a dobre ljude da nagradi. Ova silaženja (avatari) ili inkarnacije su omiljen predmet indijskog pjesništva. On se smatra višim bićem u višnuizmu, jednom od tradicija u današnjem hinduizmu.[6][7]
Višnu je poznat kao „Očuvatelj” unutar Trimurti, trostruko božanstvo vrhovnog božanstva koje uključuje Brahmu i Šivu.[8][9] U tradiciji višnuizma, Višnu je vrhovno biće koje stvara, štiti i transformiše univerzum. U tradiciji šaktizma, boginja, ili Deva, je opisana kao jedna od vrhovnih, ali Višnu se poštuje zajedno sa Šivom i Brahmom. Za boginju se navodi da je energija i stvaralačka snaga (Šakti) svake od njih, a Lakšmi je jednak komplementarni partner Višnua.[10] On je jedno od pet ekvivalentnih božanstava u Pančajatana pudži iz smartske tradicije hinduizma.[9]
Prema sekti višnuizma, najviši oblik Išvare je sa kvalitetima (Saguna), i ima određeni oblik, ali je neograničen, transcendentan i nepromenljiv apsolutni Brahman, i primarni Atman (duša, sopstvo) univerzuma.[11] Postoji mnogo dobroćudnih i zastrašujućih prikaza Višnua. U dobronamernim aspektima, on je prikazan kao sveznalica koji spava na namotajima zmije Adišeše (koja predstavlja vreme) kako pluta u iskonskom okeanu mleka zvanom Kšira Sagara sa suprugom Lakšmi.[12]
Kad god svetu preti zlo, haos i razorne sile, Višnu se spušta u obliku avatara (inkarnacije) kako bi uspostavio kosmički poredak i zaštitio Darmu. Dašavatara su deset primarnih avatara (inkarnacija) Višnua. Od deset, Rama i Krišna avatari su najvažniji.[13]
Nomenklatura
[uredi | uredi izvor]Vishnu (ili Visnu, sansk. विष्णु) znači „sveprožimajući“[14] i, prema Medatitu (oko 1000. godine), 'onaj koji je sve i unutar svega'.[15] Vedanški naučnik Jaska (4. vek pne) u Nirukti definiše Višnua kao viṣṇur viṣvater vā vyaśnoter vā ('onaj koji ulazi svuda'); takođe dodajući atha yad viṣito bhavati tad viṣnurbhavati ('ono što je slobodno od okova i ropstva je Višnu').[16]
U desetom delu Padma Purane (4-15 vek) Danta (sin Bime i kralj Vidarbe) navodi 108 imena Višnua (17,98–102).[17] Ovo uključuje deset primarnih avatara (pogledajte Dašavarara, ispod) i opise kvaliteta, osobina ili aspekata Boga.
Garuda Purana (poglavlje XV)[18] i „Anušasana Parva“ u Mahabharati nabrajaju preko 1000 imena za Višnua, od kojih svako opisuje kvalitet, atribut ili aspekt Boga. Poznat kao Višnu Sahasranama, Višnu je ovde definisan kao „sveprisutan“.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Doniger, Wendy (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions
. Merriam-Webster. str. 1134. ISBN 978-0-87779-044-0.
- ^ Encyclopedia of World Religions. Encyclopaedia Britannica, Inc. 2008. str. 445—448. ISBN 978-1-59339-491-2.
- ^ a b Jones, Constance; Ryan, James D. (2006). Encyclopedia of Hinduism. Infobase Publishing. str. 491—492. ISBN 978-0-8160-7564-5.
- ^ Underhill, Muriel Marion (1991). The Hindu Religious Year. Asian Educational Services. str. 75—91. ISBN 978-81-206-0523-7.
- ^ Počeci indijske misli : izbor : Vede, Upanišade, Bhagavadgita, socijalno-politička misao. Beograd: BIGZ. 1981. Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ Tiwari, Kedar Nath (1987). Comparative Religion. Motilal Banarsidass Publications. str. 38. ISBN 9788120802933.
- ^ Pal, Pratapaditya (1986). Indian Sculpture: Circa 500 BCE- 700 CE. University of California Press. str. 24—25. ISBN 978-0-520-05991-7.
- ^ Espín, Orlando O.; James B. Nickoloff (2007). An Introductory Dictionary of Theology and Religious Studies. Liturgical Press. str. 539. ISBN 978-0-8146-5856-7.
- ^ a b Flood, Gavin D. (13. 7. 1996). An Introduction to Hinduism. str. 17. ISBN 9780521438780.
- ^ Leeming, David (17. 11. 2005). The Oxford Companion to World Mythology. Oxford University Press. str. 236. ISBN 978-0190288884.
- ^ Bryant, Edwin; Ekstrand, Maria (23. 6. 2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. Columbia University Press. str. 16. ISBN 978-0231508438.
- ^ Vanamali (20. 3. 2018). In the Lost City of Sri Krishna: The Story of Ancient Dwaraka. Simon and Schuster. str. 737. ISBN 978-1620556825.
- ^ Zimmer, Heinrich Robert (1972). Myths and Symbols in Indian Art and Civilization. Princeton University Press. str. 124. ISBN 978-0-691-01778-5.
- ^ Vishnu Sahasranāma, translated by Swami Chinmayananda. Central Chinmaya Mission Trust. pp. 16–17.
- ^ Klostermaier, Klaus K. (2000). Hinduism: A Short History. Oneworld. str. 83–84. ISBN 978-1-85168-213-3.
- ^ Adluri, Vishwa; Bagchee, Joydeep (februar 2012). „From Poetic Immortality to Salvation: Ruru and Orpheus in Indic and Greek Myth”. History of Religions. 51 (3): 245—246. JSTOR 10.1086/662191. S2CID 56331632. doi:10.1086/662191.
- ^ N.A. (1956). THE PADMA-PURANA PART.10. MOTILAL BANARSIDASS PUBLISHERS PVT. DELHI. str. 3471–3473.
- ^ N.A. (1957). THE GARUDA-PURANA PART. 1. MOTILAL BANARSIDASS PUBLISHERS PVT. DELHI. str. 44–71.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Doniger, Wendy (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions. Merriam-Webster. str. 1134. ISBN 978-0-87779-044-0.
- Peyton, Allysa B. (2012). „Vishnu: Hinduism's Blue-Skinned Savior”. West 86Th: A Journal of Decorative Arts, Design History, and Material Culture. 19 (1): 145—150. JSTOR 10.1086/665691. S2CID 192592953. doi:10.1086/665691.
- Brown, C. Mackenzie (1983). „The Origin and Transmission of the Two "Bhāgavata Purāṇas": A Canonical and Theological Dilemma”. Journal of the American Academy of Religion. Oxford University Press. 51 (4): 551—567. JSTOR 1462581. doi:10.1093/jaarel/li.4.551.
- Brown, Cheever Mackenzie (1998). The Devī Gītā: the song of the Goddess; a translation, annotation, and commentary. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-3940-1.
- Bryant, Edwin F., ur. (2007). Krishna: A Sourcebook. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514891-6.
- Cutler, Norman (1987). Songs of Experience. Indiana University Press. str. 1. ISBN 978-0-253-35334-4.
- Deussen, Paul (1997). Sixty Upanishads of the Veda. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1467-7.
- Glucklich, Ariel (2008). The Strides of Vishnu: Hindu Culture in Historical Perspective: Hindu Culture in Historical Perspective. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971825-2.
- Guy, John (2014). Lost Kingdoms: Hindu-Buddhist Sculpture of Early Southeast Asia. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-1-58839-524-5.
- Kumar Das, Sisir (2006). A history of Indian literature, 500–1399. Sahitya Akademi. ISBN 978-81-260-2171-0.
- Lamb, Ramdas (2002). Rapt in the Name: The Ramnamis, Ramnam, and Untouchable Religion in Central India. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-5386-5.
- Mahony, William K. (1998). The Artful Universe: An Introduction to the Vedic Religious Imagination. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-3579-3.
- Translation by Richard W. Lariviere (1989). The Nāradasmr̥ti. University of Philadelphia.
- Olivelle, Patrick (2007). „The Date and Provenance of the Viṣṇu Smṛti” (PDF). Indologica Taurinensia. 33: 49—163. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 23. 10. 2015.
- Pattanaik, Devdutt (2011). 7 Secrets of Vishnu. westland ltd. ISBN 978-93-80658-68-1.
- Rocher, Ludo (1986). The Puranas. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447025225.
- Daniélou, Alain . The myths and gods of India. Inner Traditions. 1991 [1964]. str. 164—187. ISBN 0-89281-354-7., Vermont, USA. .
- Coleman, T. (2011). „Avatāra”. Oxford Bibliographies Online: Hinduism. doi:10.1093/obo/9780195399318-0009. Short introduction and bibliography of sources about Avatāra (subscription required).
- Matchett, Freda (2001). Krishna, Lord or Avatara?: the relationship between Krishna and Vishnu. Routledge. ISBN 978-0700712816.
- Hacker, Paul (1978). Lambert Schmithausen, ur. Zur Entwicklung der Avataralehre (na jeziku: nemački). Otto Harrassowitz. ISBN 978-3447048606.
- Mittal, Sushil; Thursby, G. R. (2005). The Hindu World. New York: Routelge. ISBN 978-0-203-67414-7.
- Sen, S.C. (1937). The Mystical Philosophy Of The Upanishads. Cosmo Publications. ISBN 978-81-307-0660-3.
- Rukmani, T. S. (1993). „Siddhis in the Bhāgavata Purāṇa and in the Yogasutras of Patanjali – a Comparison”. Ur.: Wayman, Alex. Researches in Indian and Buddhist philosophy: essays in honour of Professor Alex Wayman. Motilal Banarsidass. str. 217—226. ISBN 978-81-208-0994-9.
- Sheridan, Daniel (1986). The Advaitic Theism of the Bhāgavata Purāṇa. Columbia, MO: South Asia Books. ISBN 978-81-208-0179-0.
- Sheth, Noel (2002). „Hindu Avatāra and Christian Incarnation: A Comparison”. Philosophy East and West. University of Hawai'i Press. 52 (1 (January)): 98—125. JSTOR 1400135. S2CID 170278631. doi:10.1353/pew.2002.0005.
- Varadpande, Manohar Laxman (1987). History of Indian theatre, Vol. 3. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-221-5.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- BBC Religion & Ethics – Who is Vishnu at BBC News
- Origin of the God Vishnu Vaclav Machek (1960), Archív Orientální, pages 103-126 (Archived by ProQuest)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
