Vladimir Gizl fon Gizlingen
Vladimir Gizl fon Gizlingen | |||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||
Puno ime | Vladimir Rudolf Karl Frajher Gizl fon Gizlingen | ||||||||||||||||||||||||||
Datum rođenja | 18. februar 1860. | ||||||||||||||||||||||||||
Mesto rođenja | Finfkirhen (Pečuj), Austrijsko carstvo | ||||||||||||||||||||||||||
Datum smrti | 20. april 1936.76 god.) ( | ||||||||||||||||||||||||||
Mesto smrti | Salcburg, Savezna Republika Austrija | ||||||||||||||||||||||||||
Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||
Politička stranka | Nacistička partija (1931—36)[1] | ||||||||||||||||||||||||||
|
Vladimir Rudolf Karl Frajher Gizl fon Gizlingen (nem. Wladimir Rudolf Karl Freiherr Giesl von Gieslingen; Finfkirhen, 18. februar 1860 — Salcburg, 20. april 1936) bio je austrijski general i diplomata, ambasador Austrougarske u Crnoj Gori od 1909. do 1913, i u Srbiji od 1913. do 1914. Uručio je Julski ultimatum Srbiji 23. jula 1914. godine.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je 18. februara 1860. godine u Finfkirhenu (današnji Pečuj) kao najmlađi sin generala artiljerije Hajnriha Karla fon Gizlingena. Njegov stariji brat je bio general Artur Gizl fon Gizlingen. Po završenoj obuci na Terezijskoj vojnoj akademiji u Viner Nojštatu 1879, pridužen je Ulanskom puku. Član generalštaba je postao 1884. Do 1893. godine je služio u raznim vojnim jedinicama u Tarnovu, Brnu, Sarajevu i Terezinu.[2]
Nakon atentata na Franca Ferdinanda 28. juna 1914, Austrougarska je 23. jula 1914. Srbiji uputila oštri Julski ultimatum, na koji se u narednih 48 sati očekivao odgovor. Kao ambasador u Beogradu je on bio zadužen za njegovo uručivanje Vladi Srbije, na čijem čelu je bio Nikola Pašić. Po naređenjima ministra spoljnih poslova Austrije, grofa Leopolda fon Berhtolda, Gizl je napustio Srbiju 48 sati pošto ultimatum nije bezuslovno prihvaćen.[2] Ovi događaji, kasnije nazvani Julska kriza, su direktno doveli do početka Prvog svetskog rata. Austrougarska je 28. jula 1914. proglasila rat Srbiji. Sam Gizl nije pripadao tzv ratnoj struji u Beču, ali su savremenici naveli da je njegovo ispunjenje Berhtoldovih naređenja bio bitan korak ka ratu.[3] Uoči napuštanja Srbije, preko svog činovnika je 25.(12) jula uputio Ministarstvu spoljašnjih poslova Srbije sledeću poruku koju je prenela i Politika:[4]
„ | Beograd, 25/12. jula 1914, 7 časova uveče Gospodine predsedniče saveta Kako je protekao rok utvrđen u noti koju sam predao po naredbi moje Vlade, Nj. E. G. Paču-u prekjuče, u četvrtak u šest časova po podne, a zadovoljavajući odgovor nije mi došao, čast mi je izvestiti Vašu Ekselenciju da napuštam Beograd večeras sa osobljem Carskog i Kraljevskog Poslanstva. Zaštita Carskog i Kraljevskog Poslanstva sa njegovim prinadležnostima, dodatcima i arhivama, kao i čuvanje podanika i interesa austriskih i ugarskih, povereni su Carskom Nemačkom Poslanstvu. Najpre konstatujem da će, od prijema ovoga pisma od strane Vaše Ekselencije, prekid diplomatskih odnosa između Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske, uzeti karakter svršenoga čina. Izvolite primiti, Gospodine Ministre, uverenje o mojem najvišem uvaženju. Giesl |
” |
Po okončanju rata je živeo u Bad Radkersburgu u Štajerskoj.[2] Februara 1931. je pristupio austrijskom ogranku Nacističke partije u Salcburgu, i nekoliko puta je održao govore na izbornim mitinzima.[1]
Preminuo je 20. aprila 1936. u Salcburgu.
Između ostalih odlikovanja, 1887. godine je odlikovan ordenom Belog orla.[5]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Franz Schausberger: Alle an den Galgen! Der politische „Takeoff“ der „Hitlerbewegung“ bei den Salzburger Gemeindewahlen 1931. Böhlau, Wien 2005, ISBN 3-20577-340-3, S. 71f.
- ^ a b v Austrijski biografski leksikon (1815-1950). „Giesl von Gieslingen Wladimir Frh.” (PDF). biographien.ac.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2. maj 2022.
- ^ Günther Kronenbitter: „Krieg im Frieden“. Die Führung der k.u.k. Armee und die Großmachtpolitik Österreich-Ungarns 1906–1914. Verlag Oldenbourg, München 2003, ISBN 3-486-56700-4, S. 254f.
- ^ Vladimir Gizl fon Gizlingen (25. jul 1914). „Gizlovo pismo - Akt kojem je Austrija prekinula diplomatske odnose”. digitalna.nb.rs. Digitalna NBS. str. 2. Pristupljeno 12. maj 2022.
- ^ 'Arthur Giesl Freiherr von Gieslingen', Austro-Hungarian Army Arhivirano mart 28, 2010 na sajtu Wayback Machine