Vladimir Meščerski
Vladimir Petrovič Meščerski | |
|---|---|
 ruski književnik | |
| Datum rođenja | 26. januar 1839. |
| Mesto rođenja | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 23. jul 1914. (75 god.) |
| Mesto smrti | Carsko Selo, Ruska Imperija |
Vladimir Petrovič Meščerski (rus. Владимир Петрович Мещерский; Sankt Peterburg, 26. januar 1839 — Carsko Selo, 23. jul 1914) je bio ruski knez, pisac, publicista i konzervativac, izdavač novina Гражданин, komornik imperatora Aleksandra II.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Meščerski je bio unuk Nikolaja Karamzina po majčinoj liniji. Roditelji kneza Meščerskog su pripadali ambijentu oko Aleksandra Puškina, a njegova baba Sofija Sergejevna Meščerska (rus. София Сергеевна Мещерская, druga supruga Ivana Sergejeviča Meščerskog, 1775-1851) je bila prevodilac s francuskog jezika. Kum Meščerskog je bila udovica velikog istoričara, Ekaterina Andrejevna Karamzina[1].
Godine 1863, tokom Polьskog ustanka knez je putovao u Smolensk da organizuje narodnoe opolčenie (narodnu vojsku) protiv separatista[1].
Knez Meščerski je bio uticajni konzervativni publicista i savetnik vlade (Aleksandra III, zatim Nikolaja II). Postao je čuven svojom ponudom da se prekinu reforme Aleksandra II («поставить точку»).
Novine Гражданин, koju je on izdavao, dobijale su supsidije (finansijsku pomoć) od vlade. Fjodor Dostojevski (koji je i sam bio ranije redaktor-izdavač tih novina) je sarađivao sa knezom Meščerskim.
Reputacija kneza je bila odiozna kod liberala i levičara, no i kod nekih konzervativaca — knez je bio «серый кардинал» vlade. Knez Meščerski se upoznao 1863. godine sa konzervativnim novinarom Mihail Nikiforovič Katkov i nakon toga je pisao u jednom pismu da se prosto zaljubio u njega[1].
Knez Meščerski je pisao članke o Tjutčevu, Tolstoju, Dostojevskom[2]
Knez Vladimir Meščerski je bio neženja.
Bratanica kneza Meščerskog, Natalija Nikolajevna (Ignatjeva, 1877—1944), udala se za ruskog ministra prosvete (1915—16) Pavla Nikolajeviča Ignatjeva.
Bratić kneza Emanuil Nikolajevič Meščerski (1832-77) je poginuo tokom herojske Odbrane Šipke 1877 u Rusko-turskom oslobodilačkom ratu.
Stavovi
[uredi | uredi izvor]Knez Meščerski je bio veliki protivnik slobodne trgovine. Knez je optužio pobornike slobodne trgovine za poniznost pred Zapadom i za nedostatnost rodoljublja[1]. Meščerski opisuje tadašnje ruske trgovce (kupečestvo) kao grube i ravnodušne prema svakom društvenom ekonomskom interesu[3].
Dela
[uredi | uredi izvor]- publicistika
- 1868-1870: Очерки нынешней общественной жизни в России, sb. 1-2[2]
- 1876: Речи консерватора[2]
- 1879: В улику времени[2]
- memoari
- 1897-1912: ''Мои воспоминания (t. 1-3)
- komedije, romani[2]
- 1874: Женщины из петербургского большого света
- 1874: Один из наших Бисмарков
- 1875: Записки застрелившегося гимназиста
- 1877: Хочу быть русскою
- 1878: Ужасная женщина
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Knяzь V. P. Meщerskiй, ego druzья i vragi: Knez Meščerski, njeegovi drugovi i neprijatelji, Ivan Dronov, Russkaя liniя
- ^ a b v g d Članak o Meščerskom[mrtva veza] u Velikoj Sovjetskoj enciklopediji, t. 16, pp. 205
- ^ 1876, Речи консерватора, IX, pp. 136
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
