Vojnikova šantelija
Vojnikova šantelija je priča o vojniku i breskvi iz vremena Cerske bitke, u avgustu 1914. godine. Priča koja i danas živi na Ceru i spomen kompleksu u Tekerišu, gde su pohranjene kosti nepoznatog srpskog vojnika koje su pronađene u rovu na Ceru ispod jedne breskve. Utvrđeno je da je breskva nikla iz vojnikovog grla. I breskva i vojnikove kosti s planine prenesene su u Tekeriš. Prvobitno stablo se nekoliko godina kasnije osušilo. Ostarilo je, a đaci tekeriške škole obnavljaiza novom mladicom.[1] [2]
Priča o vojnikovoj breskvi počinje sredinom leta 1914. godine, u sred najveće neprijateljske ofanzive na planini Cer. U predahu između najžešćih borbi bezimeni cerski vojnik seo je na grudobran svoga rova da pojede breskvu koju mu je poklonila devojka. Zagrizao je, a onda ga zalutali metak pogodi, junak klonu i svali se u rov. Smrtni grč ukočio mu je vilice i celo tijelo, pa nepojedena breskva ostade u ustima. Saborci su ga tu i sahranili.[3]
Posle četiri godine, u proleće 1919. godine iz groba bezimenog srpskog vojnika nikla je mlada biljka - breskva. Bujala je i postala veliko rodno drvo. Otkriveno je tako što je iz zemlje izraslu stabljiku breskve, domaćin na čijoj je njivi iznikla, hteo da je presadi.
Vojnikova breskva je neiscrpna inspiracija za sve umetnike, pesnike posebno. O ovom zavetnom drvetu i simbolom srpske izdržljivoti svoje stihove posvetio je i književnik Ljubomir Ćorilić:
- Ima vreme za čuda nebeska
- i za naše obnove zemaljske.
- Ni bogovi verovali nisu
- da iz našeg tela breskva cveta.
- Gledali su ali su ne videli
- da se sprema zemaljsko proleće.
- Mislili su da se naše kosti
- nikad neće u cvet premetnuti,
- da je sdamo zemlji darivano
- pronicanje i bilja cvetanje.
- Čudili se kako je moguće
- da smrtnici telo obnavljaju
- gledajući život kroz cvetove.
Breskva je bujno cvetala svakog proleća i donosila dosta sočnih plodova. Meštani su je brali ali joj nikad niko nije kidao grane niti je lomio. Verovalo se da je dobro pojesti plod ove breskve – za pokoj duša svih poginulih srpskih vojnika na Ceru.
I tu nije kraj priče o breskvi, koja živi do danas.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Istorijske sveske: Svjedočenja sa srpskog fronta 1914. godine”. Andrićgrad. Arhivirano iz originala 26. 08. 2020. g. Pristupljeno 17. 10. 2016.
- ^ „Priče zavičajne: Tekereški peškir”. RTVBN. Pristupljeno 17. 10. 2016.
- ^ „Čudesna priča, skoro legenda o jednom stablu na planini Cer Vojnikova breskva”. Glas javnosti. 12. 9. 1999. Arhivirano iz originala 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 17. 10. 2016.
