Pređi na sadržaj

Vojska spasa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilijam But, osnivač

Vojska spasa (engl. The Salvation Army, TSA) je međunarodni misionarski pokret koji se prvobitno zvao „Hrišćanska misija”. Osnovao ga je 1865. godine u Londonu sveštenik-metodist Vilijam But, a svoj današnji naziv dobija 1878.[1] Obično se definiše kao zastupnik ultrakonzervativnog protestantizma. Uslovi za učlanjenje u ovu organizaciju podrazumevaju prihvatanje njenih učenja, uzdržavanje od alkohola i obavezu odlučnog pridržavanja vojnih principa delovanja. Članovi su podeljeni na oficire i vojnike. Ne upražnjavaju se nikakve svete tajne već se naglašava javno svedočenje i miltilantni evangelizam. Pripadnici ove organizacije odnedavno se nazivaju „Međunarodni religiozni milosrdni pokret”. On deluje po uzoru na vojnu organizaciju i ogranak su Hrišćanske vere.[2] Trenutni međunarodni vođa Vojske spasa i glavni izvršni direktor (CEO) je general Brajan Pedl, kojeg je Visoko veće Vojske spasa izabralo 3. avgusta 2018.[3]

Organizacija izveštava da ima svetsko članstvo od preko 1,7 miliona,[4] koji se sastoji od vojnika, oficira i pristalica zajednički poznatih kao Salvacionisti. Njeni osnivači nastojali su da donesu spasenje siromašnima, bespomoćnim i gladnima zadovoljavajući njihove „fizičke i duhovne potrebe“. Ova organizacija je prisutna je u 132 zemlje,[5] gde se bavi vođenjem dobrotvornih radnji, skloništa za beskućnike i pomaganjem u katastrofama i pružanju humanitarne pomoć zemljama u razvoju.

Teologija Vojske spasa izvedena je iz metodizma, iako je osobina u pogledu institucija i praksi. Karakteristično svojstvo Vojske spasa je upotreba titula izvedenih iz vojnih redova, poput „poručnik“ ili „major“. Ovaj pokret ne slavi obrede krštenja i pričešća. Međutim, doktrina Vojske je inače tipična za crkve svetosti u veslijsko-arminovskoj tradiciji. Svrhe vojske su „unapređenje hrišćanske religije ... obrazovanja, umanjenje siromaštva i drugi dobrotvorni ciljevi korisni za društvo ili zajednicu čovečanstva u celini“.[6]

U Beogradu je 1934. postojala kancelarija Vojske, u Žorža Klemansoa 42, kao i u Zemunu, u ul. Kralja Petra.[7]

Sadržaji

[uredi | uredi izvor]

Dobrotvorne radnje

[uredi | uredi izvor]
Porodična dobrotvorna prodavnica Vojske spasa, Santa Monika, Kalifornija
Dobrotvorna prodavnica Vojske spasa, Ričmond Hil, Ontario
Vojska spasa, Istfild u Južnom Lanarkširu, Škotska

Vojska spasa je dobro poznata po svojoj mreži dobrotvornih prodavnica koje se kolokvijalno nazivaju „Sali En” u Kanadi i Sjedinjenim Državama, „Salvos Stors“ u Australiji i „Salis“ na Novom Zelandu, koji novac za svoje programe rehabilitacije prikupljaju prodajom doniranih polovnih predmeta poput odeće, posuđa i igračaka. Odeća koju sakupljaju prodavnice Vojske spasa koja se ne proda na lokaciji često se prodaje na veliko na globalnom tržištu polovne odeće.

Prodavnice prikupljanja sredstava Vojske spasa u Ujedinjenom Kraljevstvu učestvuju u Programu rada vlade Velike Britanije, programu za radne troškove u kojem podnosioci zahteva za beneficije moraju da rade bez naknade od 20 do 40 sati nedeljno tokom perioda koji mogu trajati i šest meseci.[8][9][10][11]

Kada se predmeti kupuju u dobrotvornim trgovinama Vojske spasa, deo prihoda ide za napore i programe za pomoć u hitnim situacijama Vojske spasa.[12] Tekstilni predmeti koji se ne prodaju se recikliraju i pretvaraju u druge predmete, kao što je podloga za tepih.[12] Vojska spasa takođe pomaže svojim zaposlenima zapošljavanjem bivših prestupnika u zavisnosti od okolnosti, jer veruju u pružanje druge šanse ljudima. Postoji mnoštvo mogućnosti za zapošljavanje širom zemlje, kao i mogućnost profesionalnog napredovanja u okviru menadžerskih dužnosti, ili radia u nekom od korporativnih ureda.[13]

Centri za rehabilitaciju odraslih

[uredi | uredi izvor]

Neke prodavnice su povezane sa centrima za rehabilitaciju odraslih (ARC) u kojima se muškarci i žene vrše šestomesečnu rehabilitacionu obavezu da žive i rade u ARC rezidenciji. Oni su neplaćeni, ali imaju udobnu sobu i pansion. Mnoge lokacije su samo za muškarce. Program je prvenstveno namenjen borbi protiv zavisnosti. Oni rade u skladištu, prodavnici ili prebivalištu. Ovo se naziva „radna terapija“. Oni pohađaju nastavu, programe sa [[twelve-step program]|dvanaest koraka]] i crkvene službe kao deo svoje rehabilitacije. Vojska oglašava ove programe na svojim vozilima za prikupljanje sloganom „Činiti najviše dobra“.[14] Opšti organizacioni obrazac je da je ARC povezana sa glavnom prodavnicom i skladištem. Donacije se objedinjuju iz drugih prodavnica i lokacija za donacije, zatim se sortiraju i određuju se cene, a zatim se distribuiraju nazad u filijale. Poklonjeni proizvodi niskog kvaliteta prodaju se na magacinskom doku u okviru „prodaje na doku“.

Kolonija Hadli farme

[uredi | uredi izvor]

Obradivo zemljište u Hadliju u Eseksu stečeno je 1891. godine za pružanje obuke muškarcima upućenim iz utočišta Vojske spasa. Kolonija je obuhvatala pijačne vrtove, voćnjake i dve ciglane. Ona se pominje u izveštaju Kraljevske komisije iz 1909. godine formirane radi razmatranja zakona o pomoći siromašnima. Kroz ovu koloniju je prošlo 7.000 pripravnika do 1912. godine, a više od 60% je posle pronašlo zapošljenje.[15] Ova kolonija i danas radi i ima Tviterski naziv @SalArmyHFE[16] i veb lokaciju.[17]

Verovanja

[uredi | uredi izvor]
Citadela Vojske spasa (korpus) sa dobrotvornom radnjom u Vortingu, Zapadni Saseks.

Zvanična izjava misije glasi:

Vojska spasa, međunarodni pokret, evanđelski je deo univerzalne hrišćanske crkve. Njegova poruka zasniva se na Bibliji. Njegova služba je motivisana ljubavlju prema Bogu. Njegova misija je propovedanje jevanđelja Isusa Hrista i zadovoljavanje ljudskih potreba u njegovo ime bez diskriminacije.

Na rana verovanja Vojske spasa uticala je knjiga Pomaganje svetosti,[18] koja je trebalo da utiče na duhovni život Vojske za generaciju.[19] Sveti tekst Vojske spasa je Biblija[20] i verovanja Vojske spasa počivaju na ovih jedanaest doktrina:[21]

  1. Verujemo da su spisi iz Starog i Novog zaveta dati nadahnućem Boga; i da oni samo čine Božansko pravilo hrišćanske vere i prakse.
  2. Verujemo da postoji samo jedan Bog, koji je beskrajno savršen, Stvoritelj, Očuvar i Upravitelj svih stvari i koji je jedini pravi predmet verskog bogosluženja.
  3. Verujemo da u Božanstvu postoje tri osobe - Otac, Sin i Sveti Duh - nepodeljene u suštini i jednake u moći i slavi.
  4. Verujemo da su u ličnosti Isusa Hrista, Božanska i ljudska priroda sjedinjene, tako da je On istinski i valjano Bog i istinski i valjano čovek.
  5. Verujemo da su naši prvi roditelji stvoreni u stanju nevinosti, ali su svojom neposlušnošću izgubili čistotu i sreću; i da su kao posledica njihovog pada svi ljudi postali grešnici, potpuno izopačeni i kao takvi pravedno izloženi Božjem gnevu.
  6. Verujemo da je Gospod Isus Hristos svojom patnjom i smrću učinio pomirenje za ceo svet tako da onaj ko veruje u njega neće propasti već imati večni život.
  7. Verujemo da su pokajanje prema Bogu, vera u našeg Gospoda Isusa Hrista i regeneracija Svetim Duhom neophodni za spasenje.
  8. Verujemo da smo opravdani blagodaću, verom u našeg Gospoda Isusa Hrista; i da onaj koji veruje ima svedoka u sebi.
  9. Verujemo da kontinuitet u stanju spasenja zavisi od kontinuirane poslušne vere u Hrista.
  10. Verujemo da je privilegija svih vernika da budu potpuno posvećeni i da ceo njihov duh i duša i telo mogu biti sačuvani besprekorno do dolaska našeg Gospoda Isusa Hrista.
  11. Verujemo u besmrtnost duše; u vaskrsenje tela; u opšti sud na kraju sveta; u večitu sreću pravednika; i u beskrajnost kazni zlih.

Ova denominacija ne slavi hrišćanske sakramente krštenja i pričešća. Mišljenje Međunarodne komisije za duhovni život o krštenju je da bi nakon upisa u vojnika prihvatanjem poziva u učeništvo trebalo da sledi život kontinuirane poslušne vere u Hrista.[22] Stav Komisije o mogućnost Svetog Pričešća da je Božja blagodat lako dostupna na svim mestima i u svako doba, mada spasioci mogu učestvovati u Svetom Pričešću ako prisustvuju bogosluženju u drugoj hrišćanskoj konfesiji ako Crkva domaćin to dozvoljava.[23] Iako njeni oficiri sklapaju brakove, zastupa se tradicionalno protestantsko uverenje da Hristos nije ustanovio brak i da stoga to nije sakrament. Milosrđe je fokalna tačka u crkvi Vojske spasa, koje simbolizuje Božji poziv svom narodu i mesto posvećenosti i zajedništva i dostupno je svima da kleknu tokom molitve.[24]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Report on the records of the Salvation Army”. Nationalarchives.gov.uk. Arhivirano iz originala 22. 5. 2012. g. Pristupljeno 11. 4. 2012. 
  2. ^ Ovaj deo članka je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.
  3. ^ „New leadership for The Salvation Army in the UK and Ireland | News Centre”. news.salvationarmy.org.uk. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  4. ^ „Statistics”. The Salvation Army International. 2018. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 29. 3. 2018. 
  5. ^ „The Salvation Army International - Statistics”. The Salvation Army. 10. 3. 2021. Arhivirano iz originala 24. 6. 2018. g. Pristupljeno 10. 3. 2021. „The Salvation Army is officially at work in 132 countries.” 
  6. ^ „Salvation Army”. BBC. 30. 7. 2011. Arhivirano iz originala 12. 8. 2010. g. Pristupljeno 24. 4. 2011. 
  7. ^ "Vreme" 24. dec. 1934
  8. ^ „Workfare providers”. boycottworkfare.org. 31. 3. 2011. Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 14. 5. 2016. 
  9. ^ „Salvation Army defends unpaid work placements as protesters picket headquarters – Christian News on Christian Today”. christiantoday.com. Arhivirano iz originala 15. 8. 2016. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  10. ^ „Charity governance and trustee news – Boycott Workfare protests against charities involved in unpaid work schemes”. civilsociety.co.uk. Arhivirano iz originala 6. 4. 2016. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  11. ^ Ditum, Sarah (19. 3. 2013). „Is workfare close to godliness? Some Christian charities seem to believe so – Sarah Ditum”. theguardian.com. Arhivirano iz originala 18. 12. 2016. g. Pristupljeno 13. 12. 2016. 
  12. ^ a b „SALVATION ARMY THRIFT STORE – FAQs | Thrift Store”. www.thriftstore.ca (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 6. 2018. g. Pristupljeno 3. 4. 2018. 
  13. ^ „Second Chance Jobs For Felons”. Help For Felons (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 6. 2017. g. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  14. ^ „Combat Addiction” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 9. 2018. g. Pristupljeno 21. 9. 2018. 
  15. ^ Hadleigh Farm Colony. International Heritage Centre public museum, William Booth College, London, England: Salvation Army. Arhivirano iz originala 13. 7. 2017. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  16. ^ „Hadleigh Farm Estate”. Arhivirano iz originala 9. 12. 2019. g. Pristupljeno 9. 4. 2018. 
  17. ^ Hadleighfarm website
  18. ^ Brengle (1896). Helps to Holiness. 
  19. ^ Coutts, John (1977). The Salvationists. Oxford, Great Britain: A R Mowbray & Co Ltd. str. 57. ISBN 0-264-66071-4. 
  20. ^ „Daily Bible Reading Guide”. Salvation Army International. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  21. ^ „The Doctrines of The Salvation Army”. The General of The Salvation Army. Arhivirano iz originala 10. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 3. 2018. 
  22. ^ Handbook of Doctrine. Salvation Books. 2010. str. 298. ISBN 978-0-85412-822-8. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  23. ^ Handbook of Doctrine. Salvation Books. 2010. str. 300. ISBN 978-0-85412-822-8. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  24. ^ Handbook of doctrine. Salvation Books. 2010. str. 304. ISBN 978-0-85412-822-8. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
The Salvation Army na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војска_спаса&oldid=27923288”