Врећаста пухара

Vrećasta puhara
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Divizija:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Red:	Agaricales
Porodica:	Agaricaceae
Rod:	Lycoperdon
Vrsta:	L. excipuliformis
Binomno ime
	Lycoperdon excipuliformis; (Scop.) Pers
Sinonimi
	Lycoperdon saccatum (Bull.); Lycoperdon polymorphum var. excipuliforme Calvatia excipuliformis; Calvatia saccata; Lycoperdon cervinum sensu Bolton (1789); Lycoperdon elatum; Lycoperdon excipuliforme; Lycoperdon excipuliforme forma flavescens; Lycoperdon excipuliforme var. flavescens;

Vrećasta puhara (lat. Lycoperdon excipuliforme) gljiva je iz porodice šampinjona. Raste pojedinačno ili u grupama po ivicama lišćarskih, ređe četinarskih šuma, na proplancima, a ponekad i na livadama i pašnjacima sa kratkom i/ili oskudnom zeljastom vegetacijom. Javlja se u kasno leto i tokom jeseni.

Opis plodnog tela[uredi | uredi izvor]

Plodno telo je 8—20 cm visoko, a široko do 10 cm. Sastoji se od okruglastog (kruškastog) sporonosnog dela na vrhu i duge, čvrste i naborane drške koja zauzima i do ¾ ukupne visine plodnog tela. Čitavo telo je krem bele boje posuto sitnim zrncima. Kada spore dozru, na temenu se načini otvor kroz koji spore uz pomoć spoljnih fizičkih nadražaja (npr. kiša) izlaze u obliku dima. Gleba je isprva beličasta, da bi se na kraju pretvorila u prah maslinastosmeđe boje. Subgleba je suva i sunđerasta, jasno odvojena od glebe.

Mikroskopija[uredi | uredi izvor]

Spore ove vrste su okruglastog oblika, izrazito bradavičaste. Veličine su 4,5–5,5 µm u masi smeđe do boje čokolade.

Otisak spora[uredi | uredi izvor]

Otisak spora je krem smeđe boje.

Jestivost[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta makrogljive je jestiva i prilično ukusna, ali samo do momenta dok je gleba potpuno bele boje.

Slične vrste[uredi | uredi izvor]

Krupni primerci vrećaste puhare na livadama mogu da se zamene sa trbušastom puharom (Calvatia utriformis). Ipak, trbušasta puhara ima vrlo kratku dršku, spljoštenija je i dosta ranije popuca.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
http://www.first-nature.com

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

http://bioras.petnica.rs/home.php Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2017)
http://www.indexfungorum.org/