Galaksija Sejfert
Galaksije po Sejfertu su spiralne ili iregularne galaksije sa sjajnim jezgrom,[1] koje ponekad može da premaši osvetljenost okolnih galaksija. Taj tip aktivnih galaksija dobio je ime po Karlu Kenanu Sejfertu koji je izučavao ovaj tip objekta tokom 1940. godine.[2]
Promena osvetljenosti centralnog jezgra se dešava u periodu manjem od jedne godine što daje objašnjenje da je region koji emituje tu svetlost manji od svetlosne godine. Taj objekat može da se izmeni brže nego što je potrebno da ga svetlost prođe.
Sejferove galaksije karakteriše jezgro koje je ekstremno sjajno i spektarno gledano sačinjeno od veoma sjajnih talasa vodonikovog, azotovog, helijumovog i kiseoničnog. Ti emisioni talasi pokazuju izduženje Dopler što odgovara brzinama stepena od 500 do 4000km/s.[1]
Misli se da su nastali u disku koji okružuje crne rupe. To je potvrđeno kroz efekat da se ne primećuje promena kratkih talasa što potvrđuje da je region iz koga su emitovani veliki - suprotno od dugih talasa koji mogu da variraju u relativno kratkom vremenskom intervalu. Sejfert galaksije pokazuju jaku aktivnost u polju radio, infracrvenom, ultraljubičastom i elektromagnetskom spektru.
Klasifikacija Sejfertovih galaksija
[uredi | uredi izvor]
Istorijski, Sejfert galaksije su bile razvstane u tip 1 i tip 2 po kojima njihov spektar pokazuje istovremeno kratke i duge talase ili samo kratke talase.
Trenutno, u upotrebi je klasifikacija koja se bazira na relativnoj jačini kratkih i dugih elemanata - na primer 1,5 ili 1,9.[3]
Pretpostavlja se da i dugi i kratki talasi dolaze iz istog diska ali smatra se da dugi talasi dolaze iz dubljeg dela diska. Tako da ako je disk gledan na presek unutrašnji, delovi su nevidljivi a vidljivi, su samo kratki talasi. Razlika između galaksija tipa 1 i 2 je verovatno u tome pod kojim uglom se gleda disk. Ako se gleda pod malim uglom uočava se Sejfert 1 a pod većim nagibom uočava se Sejfert 2. Ako bi se galaksija gledala sa lica veovatno bi se moglo registrovati emisija zbog neposredne blizine crne rupe. U tom slučaju spektar je veoma različit pa se govori o blazaru.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Galaksija Sejfert”. Pristupljeno 20. 01. 2015.
- ^ „Karl Kenan Sejfert (11. februar 1911-13. jun 1960.”. Pristupljeno 20. 01. 2015.
- ^ „Galaksija Sejfert, D.V. Vidmen”. Astronomsko-astrofizički pregled. Arhivirano iz originala 27. 09. 2015. g. Pristupljeno 20. 01. 2015.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Allen, Richard H. (1899). Star Names: Their Lore and Meaning. G. E. Stechert. OCLC 30773662.
- Bakich, Michael E. (1995). The Cambridge Guide to the Constellations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44921-2.
- Davis, George A. Jr. (1944). „The Pronunciations, Derivations, and Meanings of a Selected List of Star Names”. Popular Science. 52: 8. Bibcode:1944PA.....52....8D.
- French, Sue (januar 2006). „Winter wonders: star-studded January skies offer deep-sky treats for every size telescope”. Sky and Telescope. 111 (1): 83. (potrebna pretplata)
- Higgins, David (novembar 2002). „Exploring the depths of Andromeda”. Astronomy: 88.
- Koch, A.; Grebel, E. K. (mart 2006). „The Anisotropic Distribution of M31 Satellite Galaxies: A Polar Great Plane of Early-type Companions”. Astronomical Journal. 131 (3): 1405—1415. Bibcode:2006AJ....131.1405K. S2CID 3075266. arXiv:astro-ph/0509258
. doi:10.1086/499534. - Hoskin, Michael; Dewhirst, David (1999). The Cambridge Concise History of Astronomy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57291-0.
- Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and Their Parent Comets. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
- Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
- Moore, Patrick; Tirion, Wil (1997). Cambridge Guide to Stars and Planets (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58582-8.
- Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0620-1.
- Olcott, William Tyler (2004) [1911]. Star Lore: Myths, Legends, and Facts. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-43581-7.
- Pasachoff, Jay M. (2000). A Field Guide to the Stars and Planets (4th izd.). Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-93431-9.
- Rao, Joe (oktobar 2011). „Skylog”. Natural History. 119 (9): 42. (potrebna pretplata)
- Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2009). The Monthly Sky Guide (8th izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13369-2.
- Ridpath, Ian (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08913-3.
- Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: II. The Mediterranean Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (2): 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R.
- Russell, Henry Norris (oktobar 1922). „The new international symbols for the constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R.
- Sherrod, P. Clay; Koed, Thomas L. (2003). A Complete Manual of Amateur Astronomy: Tools and Techniques for Astronomical Observations. Dover Publications. ISBN 978-0-486-42820-8.
- „Hubble Essentials: About Edwin Hubble”. HubbleSite. Space Telescope Science Institute. 2008. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- Staal, Julius D.W. (1988). The New Patterns in the Sky: Myths and Legends of the Stars (2nd izd.). The McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-04-5.
- Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders. O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
- Wagman, Morton (2003). Lost Stars. McDonald and Woodward Publishing. ISBN 978-0-939923-78-6.
- Wilkins, Jamie; Dunn, Robert (2006). 300 Astronomical Objects: A Visual Reference to the Universe (1st izd.). Firefly Books. ISBN 978-1-55407-175-3.
- Block, Adam (17. 10. 2003). „M32”. Kitt Peak National Observatory. Arhivirano iz originala 14. 03. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2012.
- „Star: ups And”. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Pristupljeno 2. 4. 2012.
- „Planet 14 And b”. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Pristupljeno 29. 7. 2012.
- „Edwin Powell Hubble – The man who discovered the cosmos”. European Space Agency. Arhivirano iz originala 06. 12. 2020. g. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „Andromeda constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 19. 5. 2012.
- Jenniskens, Peter (3. 4. 2008). „The Mother of All Meteor Storms”. Space.com. Pristupljeno 2. 4. 2012.
- Jenniskens, P.; Vaubaillon, J. (2007). „3D/Biela and the Andromedids: Fragmenting versus Sublimating Comets”. The Astronomical Journal. 134 (3): 1037. Bibcode:2007AJ....134.1037J. doi:10.1086/519074 .
- Lunsford, Robert (17. 11. 2011). „Meteor Activity Outlook for November 19–23, 2011”. American Meteor Society. Pristupljeno 2. 4. 2012.
- Lunsford, Robert (16. 1. 2012). „2012 Meteor Shower List”. American Meteor Society. Pristupljeno 16. 5. 2012.
- Odeh, Moh'd; Kunitzsch, Paul (1998). „ICOP: Arabic Star Names”. Islamic Crescents' Observation Project. Arhivirano iz originala 02. 02. 2008. g. Pristupljeno 1. 5. 2012.
- „Edwin Hubble”. A Science Odyssey: People and Discoveries. PBS. 1998. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „The 100 Nearest Star Systems”. Research Consortium on Nearby Stars. 1. 1. 2012. Arhivirano iz originala 13. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 5. 2012.
- Ridpath, Ian. „Constellations”. Pristupljeno 3. 4. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Andromeda”. Star Tales. Pristupljeno 2. 4. 2012.
- Wiegert, Paul A.; Brown, Peter G.; Weryk, Robert J.; Wong, Daniel K. (22. 9. 2012). „The return of the Andromedids meteor shower”. The Astronomical Journal. 145 (3): 70. Bibcode:2013AJ....145...70W. S2CID 118626625. arXiv:1209.5980 . doi:10.1088/0004-6256/145/3/70.
- „Alpha And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „Mirach”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „Gamma1 Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „Delta Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „Iota And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „Kappa Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „Lambda Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „Omicron Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „Psi Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „37 Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „Ups And – High proper-motion Star”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „Xi Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „29 And (Pi And)”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „51 And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „56 And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 4. 2012.
- „R And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 30. 4. 2012.
- „Z And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 1. 5. 2012.
- „HH And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 20. 5. 2012.
- „14 And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 20. 5. 2012.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Active Galaxies and Quasars at NASA.gov
- Seyfert Galaxies at SEDS.org
- Seyfert Galaxies at ESA.int
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
