Gvatemala (grad)
| Grad Gvatemala[1] La Nueva Guatemala de la Asunción | |
|---|---|
 Grad Gvatemala[2] | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Gvatemala |
| Osnovan | 1773. |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2020. | 2.934.841 |
| — gustina | 4.241,1 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 14° 37′ 54″ S; 90° 31′ 25″ Z / 14.631667° S; 90.523611° Z |
| Aps. visina | 1.500 m |
| Površina | 692 km2 |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Alvaro Arzu |
| Poštanski broj | GUA |
| Veb-sajt | |
| www.muniguate.com | |
![Grad Gvatemala[1] na karti Gvatemale](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Guatemala_location_map.svg)
![Grad Gvatemala[1]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png){kind=small}
Grad Gvatemala (šp. Ciudad de Guatemala, zvanično La Nueva Guatemala de la Asunción)[3] je glavni grad srednjoameričke države Gvatemala,[4] i najnaseljenije urbano područje u Centralnoj Americi. Grad se nalazi u južnom centralnom delu zemlje, smešten u planinskoj dolini zvanoj Ermita (engl. Hermitage Valley). On je glavni grad opštine Gvatemala i departmana Gvatemala.
Godine 1847, Gvatemala se proglasila nezavisnom republikom, sa glavnim gradom Gvatemala. Grad se prvobitno nalazio na teritoriji današnje Antigve Gvatemale, a premešten je na svoju sadašnju lokaciju[5] 1777.[6]
Geografija
[uredi | uredi izvor]![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 1533 metra.
Klima
[uredi | uredi izvor]Prosečni godišnji temperaturni rasponi u gradu su 22—28 °C (71,6—82,4 °F) tokom dana i 12—17 °C (53,6—62,6 °F) noću; njegova prosečna relativna vlažnost je 82% ujutru i 58% uveče; a njegova prosečna tačka rose je 16 °C (60,8 °F).[7]
| Klima Gvatemala sitija (1990-2011) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 30,0 (86) |
32,1 (89,8) |
32,0 (89,6) |
33,9 (93) |
33,9 (93) |
31,2 (88,2) |
29,1 (84,4) |
30,2 (86,4) |
29,8 (85,6) |
28,6 (83,5) |
29,9 (85,8) |
28,8 (83,8) |
33,9 (93) |
| Maksimum, °C (°F) | 24,3 (75,7) |
25,8 (78,4) |
26,8 (80,2) |
27,8 (82) |
27,1 (80,8) |
25,8 (78,4) |
25,4 (77,7) |
25,5 (77,9) |
25,1 (77,2) |
24,7 (76,5) |
24,2 (75,6) |
23,9 (75) |
25,5 (77,9) |
| Prosek, °C (°F) | 18,7 (65,7) |
19,7 (67,5) |
20,7 (69,3) |
21,9 (71,4) |
21,9 (71,4) |
21,3 (70,3) |
20,8 (69,4) |
21,0 (69,8) |
20,7 (69,3) |
20,3 (68,5) |
19,4 (66,9) |
18,8 (65,8) |
20,4 (68,7) |
| Minimum, °C (°F) | 13,2 (55,8) |
13,6 (56,5) |
14,6 (58,3) |
16,0 (60,8) |
16,8 (62,2) |
16,8 (62,2) |
16,3 (61,3) |
16,5 (61,7) |
16,4 (61,5) |
16,0 (60,8) |
14,7 (58,5) |
13,7 (56,7) |
15,4 (59,7) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 6,0 (42,8) |
7,8 (46) |
8,4 (47,1) |
8,6 (47,5) |
12,3 (54,1) |
11,2 (52,2) |
12,1 (53,8) |
13,5 (56,3) |
13,0 (55,4) |
11,4 (52,5) |
9,4 (48,9) |
7,6 (45,7) |
6,0 (42,8) |
| Količina kiše, mm (in) | 2,8 (0,11) |
5,4 (0,213) |
6,0 (0,236) |
31,0 (1,22) |
128,9 (5,075) |
271,8 (10,701) |
202,6 (7,976) |
202,7 (7,98) |
236,6 (9,315) |
131,6 (5,181) |
48,8 (1,921) |
6,6 (0,26) |
1.274,8 (50,188) |
| Dani sa kišom | 1,68 | 1,45 | 2,00 | 4,73 | 12,36 | 21,14 | 18,59 | 19,04 | 20,82 | 14,59 | 6,18 | 2,64 | 125,22 |
| Relativna vlažnost, % | 74,3 | 73,4 | 73,2 | 74,3 | 77,3 | 82,4 | 80,8 | 80,9 | 84,5 | 82,0 | 79,2 | 76,0 | 77,8 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 248,4 | 236,2 | 245,6 | 237,9 | 184,4 | 155,3 | 183,4 | 191,8 | 159,0 | 178,0 | 211,7 | 209,2 | 2.440,9 |
| Izvor: Instituto Nacional de Sismologia, Vulcanologia, Meteorologia, e Hidrologia[8] | |||||||||||||
Istorija
[uredi | uredi izvor]Najstarije naselje na ovom mestu je osnovao narod Maja pre više od 2000 godina. Human settlement on the present site of Guatemala City began with the Maya, who built a large ceremonial center at Kaminaljuyu. This large Maya settlement, the biggest outside the Maya lowlands in the Yucatan Peninsula, rose to prominence around 300 BC due to an increase in mining and trading of obsidian, a valuable commodity for pre-Columbian civilizations in Mesoamerica. Kaminaljuyu then collapsed for unknown causes around 300 AD.[9]
Ruševine utvrđenja (Kaminaljuju) mogu se videti u centru grada. Za vreme španske kolonijalne vlasti tu je 1620. oko manastira El Karmen (El Carmen) počeo da se razvija mali grad. Kada je stara prestonica Antigva Gvatemala teško stradala u zemljotresu 26. jula 1773, Grad Gvatemala je 27. septembra 1775. proglašen za novu prestonicu španskih kolonija u Srednjoj Americi.
Danas u Gradu Gvatemali živi oko 3 miliona stanovnika i to je najveći grad Gvatemale i cele Srednje Amerike (ne računajući Meksiko).
Stanovništvo
[uredi | uredi izvor]
Procenjuje se da je populacija samog Gvatemala Sitija oko 1 milion,,[10][11] dok njegovo urbano područje naseljava skoro 3 miliona ljudi.[12] Porast gradske populacije bio je snažan, podstaknut masovnom migracijom Gvatemalaca iz ruralnih zaleđa u najveću i najživlju regionalnu ekonomiju u Gvatemali.[13] Stanovnici Gvatemala Sitija su izuzetno raznoliki s obzirom na veličinu grada, a najbrojniji su stanovnici Španskog i Mestiza porekla.[13] Grad Gvatemala takođe ima značajnu autohtonu populaciju, podeljenu između 23 različite grupe Maja prisutne u Gvatemali. Brojni jezici Maja sada se govore u određenim četvrtima grada Gvatemale, što grad čini jezički bogatim područjem. Stranci i strani imigranti čine poslednju posebnu grupu stanovnika grada Gvatemale. Oni predstavljaju veoma malu manjinu među stanovnicima grada.[13]
Zbog masovne migracije iz osiromašenih ruralnih oblasti koje su pogođene političkom nestabilnošću, veličina populacje grada Gvatemale je eksplodirala od 1970-ih, ozbiljno opterećujući postojeću birokratsku i fizičku infrastrukturu grada. Kao rezultat toga, hronične saobraćajne gužve, nestašica bezbedne vode za piće u nekim delovima grada i iznenadni i dugotrajni porast kriminala postali su višegodišnji problemi. Infrastruktura, iako nastavlja da raste i unapređuje se u nekim oblastima,[14] zaostaje u odnosu na sve veći broj ruralnih migranata, koji imaju tendenciju da budu siromašniji.[15]
Privreda
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi
[uredi | uredi izvor]
Tajpej
San Hose- Tegusigalpa
- Juliaca
- Meksiko Siti
- Madrid
- Santa Kruz de Tenerife
- Santo Domingo
- Kfar Sava
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Constitución Política de la República de Guatemala
- ^ „United Nations "Map"” (PDF).
- ^ Constitución Política de la República de Guatemala
- ^ „Carlos Enrique Valladares Cerezo, "The case of Guatemala City, Guatemala"” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 14. 05. 2004. g. Pristupljeno 27. 05. 2022.
- ^ „my location”. Location mylocationnow.io (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 1. 2022.
- ^ „Estos son los 4 lugares donde ha estado la capital de Guatemala”. Aprende Guatemala.com (na jeziku: španski). 2. 10. 2017. Pristupljeno 18. 1. 2021.
- ^ „Guatemala City, Guatemala Travel Weather Averages (Weatherbase)”. Weatherbase.
- ^ „Ministerio de comunicaciones Infraestructura y Vivienda”. Arhivirano iz originala 4. 6. 2012. g. Pristupljeno 25. 12. 2012.
- ^ Wright, Lori E.; Valdés, Juan Antonio; Burton, James H.; Douglas Price, T.; Schwarcz, Henry P. (jun 2010). „The children of Kaminaljuyu: Isotopic insight into diet and long distance interaction in Mesoamerica”. Journal of Anthropological Archaeology. 29 (2): 155—178. ISSN 0278-4165. doi:10.1016/j.jaa.2010.01.002.
- ^ „Guatemala: Estimaciones de la Población total por municipio. Período 2008-2020.” [Guatemala: Estimates of the total population by municipality. 2008-2020 period.] (PDF). Organismo Judicial República de Guatemala (na jeziku: španski). Arhivirano (PDF) iz originala 23. 7. 2018. g. Pristupljeno 14. 9. 2018.
- ^ „Productividad y eficiencia: La Municipalidad incorpora tecnología para atender al vecino” [Productivity and efficiency: The municipality incorporates technology to service the neighbor]. Muniguate (na jeziku: španski). 21. 10. 2018. Arhivirano iz originala 15. 9. 2018. g. Pristupljeno 15. 9. 2018.
- ^ „CIA World Factbook, Guatemala”. jul 2011. Pristupljeno 22. 12. 2011.
- ^ a b v INE 2013, str. 13.
- ^ Morán Mérida 1994, str. 14.
- ^ Morán Mérida 1994, str. 14–17.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Almengor, Oscar Guillermo (1994). „La Nueva Guatemala de la Asunción y los terremotos de 1917-18”. Ciudad de Guatemala (na jeziku: španski). Guatemala: Centro de estudios urbanos y regionales-USAC.
- Assardo, Luis (2010). „Llueve ceniza y piedras del Volcán de Pacaya”. El Periódico. Guatemala. Arhivirano iz originala 4. 7. 2014. g. Pristupljeno 28. 5. 2010.
- Baily, John (1850). Central America; Describing Each of the States of Guatemala, Honduras, Salvador, Nicaragua, and Costa Rica. London: Trelawney Saunders. str. 72.
- Barrios Vital, Jenny Ivette (2006). Restauración y revitalización del complejo arquitectónico de la Recolección (PDF) (Teza) (na jeziku: španski). Guatemala: University of San Carlos of Guatemala. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 11. 2014. g. Pristupljeno 2. 9. 2013.
- Bascome Jones, J.; Scoullar, William T.; Soto Hall, Máximo (1915). El Libro azul de Guatemala (na jeziku: španski). Searcy & Pfaff. „relato é historia sobre la vida de las personas más prominentes; historia condensada de la república; artículos especiales sobre el comercio, agricultura y riqueza mineral, basado sobre las estadísticas oficiales”
- Comisión para el Esclarecimiento Histórico: Vol. IV,2 (1999). „Atentados contra la libertad”. Programa de Ciencia y Derechos Humanos, Asociación Americana del Avance de la Ciencia (na jeziku: španski). Guatemala: memoria del silencio. Arhivirano iz originala 22. 5. 2011. g. Pristupljeno 20. 9. 2014.
- Comisión para el Esclarecimiento Histórico: Vol. IV (1999). „Atentados contra sedes municipales”. Programa de Ciencia y Derechos Humanos, Asociación Americana del Avance de la Ciencia (na jeziku: španski). Guatemala: memoria del silencio. Arhivirano iz originala 6. 5. 2013. g. Pristupljeno 20. 9. 2014.
- Conkling, Alfred R. (1884). Appleton's guide to Mexico, including a chapter on Guatemala, and a complete English-Spanish vocabulary. Nueva York: D. Appleton and Company.
- Dary Fuentes, Claudia (1994). „Una ciudad que empezaba a crecer”. Revista Crónica, suplemento Revolución (na jeziku: španski). Guatemala: Editorial Anahté.
- Diario de Navarra (2010). „El volcán Pacaya continúa activo y obliga a seguir con evacuaciones”. Diario de Navarra (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 31. 7. 2014. g. Pristupljeno 5. 6. 2010.
- El País (2010). „Socavón causado por la tormenta Agatha”. El País (na jeziku: španski). Madrid, Spain. Arhivirano iz originala 18. 2. 2012. g.
- El Periódico (31. 1. 2012). „Quema de embajada española”. elPeriódico (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 30. 10. 2013. g. Pristupljeno 8. 10. 2013.
- Figueroa, Luis (2011). „Bombazo en el Palacio Nacional”. Luis Figueroa Blog (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 26. 6. 2014. g. Pristupljeno 25. 10. 2014.
- González Davison, Fernando (2008). La montaña infinita;Carrera, caudillo de Guatemala (na jeziku: španski). Guatemala: Artemis y Edinter. ISBN 978-84-89452-81-7.
- Guateantaño (17. 10. 2011). „Parques y plazas antiguas de Guatemala”. Guatepalabras Blogspot. Guatemala. Arhivirano iz originala 27. 1. 2015. g.
- Halliday, W.R. (2007). „Pseudokarst in the 21st century”. Journal of Cave and Karst Studies. 69 (1): 103—113.
- INE (2013). „Caracterización Departamental, Guatemala 2012” (PDF). Instituto Nacional de Estadística (na jeziku: španski). Guatemala: Gobierno de Guatemala. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 6. 2014. g.
- Hernández de León, Federico (1959). „El capítulo de las efemérides”. Diario La Hora (na jeziku: španski). Guatemala.
- Hernández de León, Federico (1930). El libro de las efemérides (na jeziku: španski). III. Guatemala: Tipografía Sánchez y de Guise.
- La Hora (2013). „Una crónica impactante en el aniversario de la quema de la Embajada de España tras 33 años de impunidad”. Diario La Hora (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 7. 12. 2013. g. Pristupljeno 8. 10. 2013.
- La otra memoria histórica (5. 12. 2011). „Guatemala, viudas y huérfanos que dejó el comunismo”. La otra memoria histórica (na jeziku: španski). Guatemala. Arhivirano iz originala 7. 12. 2013. g. Pristupljeno 10. 10. 2013.
- Milla y Vidaurre, José (1980). Cuadros de Costumbres. Textos Modernos (na jeziku: španski). Guatemala: Escolar Piedra Santa.
- Moncada Maya, José Omar (n.d). „En torno a la destrucción de la ciudad de Guatemala, 1773. Una carta del ingeniero militar Antonio Marín”. Ub.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 8. 7. 2009.
- Morán Mérida, Amanda (1994). „Movimientos de pobladores en la Ciudad de Guatemala (1944-1954)” (PDF). Boletín del CEUR-USAC (na jeziku: španski). Guatemala: Centro de estudios urbanos y regionales-USAC (23). Arhivirano iz originala (PDF) 18. 10. 2014. g. Pristupljeno 27. 9. 2014.
- Mundo Chapín (2013). „La Aurora y el Hipódromo del Sur”. Mundo Chapín. Guatemala. Arhivirano iz originala 30. 3. 2014. g. Pristupljeno 23. 9. 2014.
- Municipalidad de Guatemala (2007). „Conmemoración de los doscientos treinta años de fundación de la Ciudad de Guatemala”. Boletín de la Municipalidad de Guatemala. Arhivirano iz originala 20. 3. 2013. g. Pristupljeno 18. 8. 2009.
- Municipalidad de Guatemala (2008). „Plan de Ordenamiento Territorial, Ciudad de Guatemala” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 18. 9. 2009. g.
- Municipalidad de Guatemala (8. 2008a). „Paso a desnivel de Tecún Umán”. Segmento cultural de la Municipalidad de Guatemala (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 24. 2. 2011. g. Pristupljeno 27. 9. 2014.
- Municipalidad de Guatemala (2014). „Mi barrio querido, Ciudad de Guatemala” (na jeziku: španski). Guatemala City. Arhivirano iz originala 28. 8. 2008. g. Pristupljeno 15. 7. 2015.
- Museo Ixchel (2008). „Museo Ixchel”. Museo Ixchel del traje indígena (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 2. 2. 2008. g. Pristupljeno 25. 7. 2009.
- Population data (2012). „Guatemala population”. Population data. Arhivirano iz originala 26. 12. 2013. g. Pristupljeno 12. 12. 2012.
- Prensa Libre (6. 9. 1980). „Avalancha terrorista en contra de la manifestación de mañana; poder público y transporte extraurbano blancos de ataque”. Prensa Libre (na jeziku: španski). Guatemala.
- Reilly, Michael (2. 6. 2010). „Don't Call the Guatemala Sinkhole a Sinkhole”. Discovery News. Arhivirano iz originala 05. 06. 2010. g. Pristupljeno 9. 6. 2010.
- Sharer, Robert J.; Traxler, Loa P. (2006). The Ancient Maya
(6th (fully revised) izd.). Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 0-8047-4817-9. OCLC 57577446. - Sydney Morning Herald (2010). „Hole that swallowed a three-story building”. Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 3. 7. 2014. g.
- Walker, Peter (2010). „Tropical Storm Agatha blows a hole in Guatemala City”. The Guardian. London, UK. Arhivirano iz originala 19. 3. 2013. g.
- Waltham, T. (2008). „Sinkhole hazard case histories in karst terrains”. Quarterly Journal of Engineering Geology and Hydrogeology. 41 (3): 291—300. S2CID 128585380. doi:10.1144/1470-9236/07-211.
- Woodward, Ralph Lee, Jr. (2002). „Rafael Carrera y la creación de la República de Guatemala, 1821–1871”. Serie Monográfica (na jeziku: španski). CIRMA y Plumsock Mesoamerican Studies (12). ISBN 0-910443-19-X. Arhivirano iz originala 1. 3. 2019. g. Pristupljeno 1. 2. 2015.
- Woodward, Ralph Lee, Jr. (1993). Rafael Carrera and the Emergence of the Republic of Guatemala, 1821-1871. Athens, Georgia: University of Georgia Press. Pristupljeno 28. 12. 2014.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Zvanični veb-sajt
- Official Website of the Municipalidad de Guatemala Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2008)
| Države | |
|---|---|
| Zavisne teritorije | |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
