Pređi na sadržaj

Geografija Japana

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Japan je arhipelaška zemlja koja obuhvata stratovulkanski arhipelag od preko 3.000 kilometara duž pacifičke obale istočne Azije.[1] Sastoji se od 14.125 ostrva.[2][3] Četiri glavna ostrva su Hokaido, Honšu, Kjušu i Šikoku. Japanska vlada klasifikuje ostalih 14.120 ostrva kao „udaljena ostrva“.[2][4] Ostrva Rjukju i ostrvo Nanpo su južno i istočno od glavnih ostrva.

Teritorija obuhvata 377.973,89 kvadratnih kilometara.[5] To je četvrta po veličini ostrvska država na svetu i najveća ostrvska država u istočnoj Aziji.[6] Zemlja ima 6. najdužu obalu sa 29.751 kilometar i 8. po veličini ekskluzivna ekonomska zona od 4.470.000 kvadratnih kilometara u svetu.[7]

Teren je uglavnom krševit i planinski, sa 66% šuma.[8] Stanovništvo je grupisano u urbanim područjima duž obale, ravnica i dolina.[9] Japan se nalazi u severozapadnom Vatrenom pojasu Pacifika na više tektonskih ploča.[10] Istočno od japanskog arhipelaga nalaze se tri okeanska rova. Japanski rov nastaje kada se okeanska Tihookeanska ploča povlači ispod kontinentalne Ohotske ploče.[11] Kontinuirani proces subdukcije uzrokuje česte zemljotrese, cunamije i stratovulkane.[12] Ostrva su takođe pogođena tajfunima. Subdukcione ploče su povukle japanski arhipelag na istok, stvorile Japansko more i odvojile ga od azijskog kontinenta šireći se unazad pre 15 miliona godina.[10]

Karta Japana

Klima varira od vlažne kontinentalne na severu do vlažnih suptropskih i tropskih prašumskih na jugu. Ove razlike u klimi i pejzažu omogućile su razvoj raznovrsne flore i faune, sa nekim retkim endemskim vrstama, posebno na Boninskim ostrvima.

Japan se prostire od 20° do 45° severne geografske širine (Okinotorišima do Benten-džime) i od 122° do 153° istočne geografske dužine (Jonaguni do Minami Torišima).[13] Japan je okružen morima. Na severu je Ohotsko more odvaja Japan od ruskog Dalekog istoka ; na zapadu ga Japansko more odvaja od Korejskog poluostrva ; na jugozapadu, Istočno kinesko more odvaja ostrva Rjuku od Kine i Tajvana; na istoku je Tihi okean.

Japanski arhipelag je dugačak preko 3.000 kilometara u pravcu sever-jug od Ohotskog mora do Filipinskog mora u Tihom okeanu.[14] Uzano je i nijedna tačka u Japanu nije veća od 150 kilometara od mora. U 2023. vladino ponovno prebrojavanje ostrva sa digitalnim mapama povećalo je ukupan broj sa 6.852 na 14.125 ostrva.[15] Pet glavnih ostrva su (od severa ka jugu) Hokaido, Honšu, Šikoku, Kjušu i Okinava. Tri od četiri glavna ostrva (Honšu, Kjušu i Šikoku) odvojena su uskim moreuzama unutrašnjeg mora i čine prirodnu celinu. 6.847 manjih ostrva se nazivaju udaljena ostrva.[16][17] Ovo uključuje Boninska ostrva, ostrva Daito, Minami-Tori-šima, Okinotorišima, ostrva Rjukju, ostrva vulkana, ostrva Nansei i ostrva Nanpo, kao i brojna ostrva, od kojih je 430 naseljeno. Ostrvima Senkaku upravlja Japan, ali ih Kina osporava. Ovo isključuje sporne severne teritorije (Kurilska ostrva) i stene Liankur. Ukupno, od 2021. godine, teritorija Japana je 377.973,89 kvadratnih kilometara, od čega 36.454.641 kvadratni kilometar je zemljište i 13.430 kvadratnih kilometara je voda.[18] Japan ima šestu najdužu obalu na svetu (29.751 kilometar). To je najveća ostrvska država u istočnoj Aziji i četvrta po veličini ostrvska država na svetu.[19]

Zbog mnogih udaljenih ostrva i duge obale Japana, ova zemlja ima obiman morski život i prirodne resurse u okeanu. Ekskluzivna ekonomska zona Japana obuhvata 4.470.000 kvadratnih kilometara i 8. je po veličini na svetu. To je više od 11 puta veće od površine same zemlje.[20] Ekskluzivna ekonomska zona se proteže od osnovne linije do 370 kilometara od svoje obale. Njeno teritorijalno more 22,2 kilometra je, ali između 5,6 i 22,2 kilometra u međunarodnim moreuzima— La Peruz, Cugaru, Osumi i Cušima.

Japan ima 126 miliona stanovnika u 2019.[21] To je 11. najnaseljenija država na svetu i druga najnaseljenija ostrvska država.[22] 81% stanovništva živi na Honšuu, 10% na Kjušuu, 4,2% na Hokaidu, 3% na Šikokuu, 1,1% u prefekturi Okinava i 0,7% na drugim japanskim ostrvima kao što su Nanpo.

Karta Japana

[uredi | uredi izvor]
Regioni i prefekture Japana

Japan je formalno podeljen na osam regiona, od severoistoka (Hokaido) do jugozapada (Rjukju ostrva):[23]

Svaki region sadrži nekoliko prefektura, osim regiona Hokaido, koji obuhvata samo prefekturu Hokaido.

Regioni nisu zvanične administrativne jedinice, ali se tradicionalno koriste kao regionalna podela Japana u brojnim kontekstima. Na primer, karte i udžbenici geografije dele Japan na osam regiona; vremenski izveštaji obično daju vreme po regionima; i mnoga preduzeća i institucije koriste svoju matičnu regiju kao deo svog imena dok Japan ima osam viših sudova, njihove nadležnosti ne odgovaraju osam regiona.

Sastav, topografija i geografija

[uredi | uredi izvor]
Topografska karta Japana

Oko 73% Japana je planinsko,[24] sa planinskim vencem koji prolazi kroz svako od glavnih ostrva. Najviša planina u Japanu je Fudži, sa nadmorskom visinom od 3.776 metara. Stopa šumovitosti Japana je 68,55% pošto su planine jako pošumljene. Jedine druge razvijene zemlje sa tako visokim procentom šumovitosti su Finska i Švedska.[25]

Pošto ima malo ravnih površina, mnoga brda i planine na nižim nadmorskim visinama oko gradova i gradova se često obrađuju. Kako se Japan nalazi u vulkanskoj zoni duž pacifičkih dubina, česti zemljotresi niskog intenziteta i povremena vulkanska aktivnost se osećaju na svim ostrvima. Razorni zemljotresi se dešavaju nekoliko puta u veku. Termalni izvori su brojni i eksploatisani su od strane industrije slobodnog vremena.

Uprava za geoprostorne informacije Japana svake godine meri teritoriju Japana kako bi kontinuirano shvatila stanje zemlje. Od 1. jula 2021, teritorija Japana je 377.973,89 kvadratnih kilometara. Povećava se po površini usled vulkanskih erupcija kao što je Nišinošima (西之島), prirodnog širenja ostrva i melioracije.[26]

Ova tabela prikazuje korišćenje zemljišta u 2002. [27]

Šuma Poljoprivredno zemljište Stambena oblast Vodena površina, reke, vodeni putevi Putevi Divljina Ostalo
66.4% 12.8% 4.8% 3.6% 3.4% 0.7% 8.3%
251.000 kv. km. 48.400 kv. km. 18.100 kv. km. 13.500 kv. km. 13.000 kv. km. 2.600 kv. km. 31. 300 kv. km.

Lokacija

[uredi | uredi izvor]

Japanski arhipelag je relativno udaljen od azijskog kontinenta. Kjušu je najbliži najjužnijoj tački Korejskog poluostrva, sa rastojanjem od 190 kilometara, što je skoro šest puta dalje nego od Engleske do Francuske preko Lamanša. Dakle, istorijski gledano, Kjušu je bio kapija između Azije i Japana. Kinu deli 800 kilometara mora sa velikih japanskih ostrva . Hokaido se nalazi u blizini Sahalina, koji je bio pod okupacijom Japana od 1905. do 1945. godine. Većina stanovništva živi na pacifičkoj obali Honšua. Zapadna obala okrenuta prema Japanskom moru je manje gusto naseljena.[28]

Japanski arhipelag je bio teško dostupan od davne istorije. Tokom paleolita, oko 20.000 godina pre nove ere, na vrhuncu poslednjeg glacijalnog maksimuma, postojao je kopneni most između Hokaida i Sahalina koji je povezivao Japan sa azijskim kontinentom. Kopneni most je nestao kada je nivo mora porastao u Đomon periodu oko 10.000 p. n. e.[29]

Daleka lokacija Japana, okružena ogromnim morima, neravnim, planinskim terenom i strmim rekama, čini ga sigurnim od osvajača i nekontrolisane migracije sa azijskog kontinenta. Japanci mogu zatvoriti svoju civilizaciju izolacionističkom spoljnom politikom. Tokom Edo perioda, Tokugava šogunat je sprovodio Sakoku politiku, koja je zabranila većinu spoljnih kontakata i trgovine od 1641. do 1853.[30] U savremeno doba, priliv ljudi se upravlja preko morskih luka i aerodroma. Dakle, Japan je prilično izolovan od kontinentalnih problema.

Tokom istorije, Japan nikada nije bio potpuno invaziran ili kolonizovan od strane drugih zemalja. Mongoli su dva puta pokušali da napadnu Japan i nisu uspeli 1274. i 1281. godine. Japan je kapitulirao samo jednom nakon nuklearnih napada u Drugom svetskom ratu. U to vreme, Japan nije imao nuklearnu tehnologiju. Ostrvska geografija je glavni faktor u izolacionističkim, poluotvorenim i ekspanzionističkim periodima japanske istorije.

Planine i vulkani

[uredi | uredi izvor]

Planinska ostrva japanskog arhipelaga čine polumesec na istočnoj obali Azije. Od kontinenta ih deli Japansko more, koje služi kao zaštitna barijera. Japan ima 108 aktivnih vulkana (10% aktivnih vulkana na svetu) zbog aktivne tektonike ploča u Vatrenom prstenu.[31]

Pre oko 15 miliona godina, vulkanska obala azijskog kontinenta bila je istisnuta u niz vulkanskih ostrvskih lukova.[32] Ovo je stvorilo „zalučne basene“ poznate kao Japansko more i Ohotsko more sa formalnim oblikovanjem japanskog arhipelaga.[32] Arhipelag takođe ima vrhove na planinskim grebenima koji su bili izdignuti blizu spoljne ivice kontinentalnog pojasa. Oko 73 odsto japanske oblasti je planinsko, a raštrkane ravnice i međumontanski baseni (u kojima je koncentrisano stanovništvo) pokrivaju samo oko 27 odsto. Dugačak lanac planina proteže se sredinom arhipelaga, dele ga na dve polovine: "lice", okrenuto prema Tihom okeanu, i "leđa" prema Japanskom moru. Na strani Pacifika su strme planine visoke od 1.500 do 3.000 metara, sa dubokim dolinama i klisurama.

Centralni Japan je obeležen konvergencijom tri planinska lanca — planine Hida, Kiso i Akaiši — koje formiraju japanske Alpe, čiji su neki vrhovi viši od 3.000 metara. Najviša tačka japanskih Alpa je planina Kita na 3.193 metra. Najviša tačka u zemlji je planina Fudži, vulkan koji miruje od 1707. godine i dostiže 3.776 metara iznad nivoa mora u prefekturi Šizuoka. Na strani Japanskog mora nalaze se visoravni i niske planinske oblasti, sa nadmorskim visinama od 500 do 1.500 metara.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Water Supply in Japan”. Ministry of Health, Labour and Welfare. Arhivirano iz originala (website) 26. 1. 2018. g. Pristupljeno 26. 9. 2018. 
  2. ^ a b „Recount with digital map leads to doubling of listed Japanese islands”. Japan Times. 15. 2. 2023. Arhivirano iz originala 15. 2. 2023. g. 
  3. ^ „離島とは(島の基礎知識)” (na jeziku: japanski). Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism. Arhivirano iz originala (website) 13. 11. 2007. g. Pristupljeno 3. 10. 2018. 
  4. ^ „離島とは(島の基礎知識) (what is a remote island?)”. MLIT (Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism) (na jeziku: japanski). Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism. 22. 8. 2015. Arhivirano iz originala (website) 2007-11-13. g. Pristupljeno 9. 8. 2019. „MILT classification 6,852 islands (main islands: 5 islands, remote islands: 6,847 islands)” 
  5. ^ „【お知らせ】令和3年全国都道府県市区町村別面積調（7月1日時点）, Reiwa 3rd year National area of each prefecture municipality (as of July 1)” (na jeziku: japanski). Geospatial Information Authority of Japan. 23. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 4. 2022. g. Pristupljeno 15. 10. 2021. 
  6. ^ „Island Countries Of The World”. WorldAtlas.com. Arhivirano iz originala 2017-12-07. g. Pristupljeno 2019-08-10. 
  7. ^ „日本の領海等概念図”. 海上保安庁海洋情報部. Arhivirano iz originala 12. 8. 2018. g. Pristupljeno 12. 8. 2018. 
  8. ^ „Forest area”. The World Bank Group. Arhivirano iz originala 2015-10-16. g. Pristupljeno 2015-10-11. 
  9. ^ „地形分類” (PDF). Geospatial Information Authority of Japan. Arhivirano (PDF) iz originala 2016-03-05. g. Pristupljeno 2015-10-14. 
  10. ^ a b Barnes, Gina L. (2003). „Origins of the Japanese Islands: The New "Big Picture"” (PDF). University of Durham. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 4. 2011. g. Pristupljeno 11. 8. 2009. 
  11. ^ Sella, Giovanni F.; Dixon, Timothy H.; Mao, Ailin (2002). „REVEL: A model for Recent plate velocities from space geodesy”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 107 (B4): ETG 11—1—ETG 11—30. Bibcode:2002JGRB..107.2081S. ISSN 0148-0227. doi:10.1029/2000jb000033. Arhivirano iz originala 2020-06-07. g. Pristupljeno 2019-07-01. 
  12. ^ „Tectonics and Volcanoes of Japan”. Oregon State University. Arhivirano iz originala 4. 2. 2007. g. Pristupljeno 27. 3. 2007. 
  13. ^ „GeoHack – Geography of Japan”. GeoHack. Arhivirano iz originala 15. 4. 2020. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  14. ^ „Water Supply in Japan”. Ministry of Health, Labour and Welfare. Arhivirano iz originala (website) 26. 1. 2018. g. Pristupljeno 26. 9. 2018. 
  15. ^ „Recount with digital map leads to doubling of listed Japanese islands”. Japan Times. 15. 2. 2023. Arhivirano iz originala 15. 2. 2023. g. 
  16. ^ „離島とは(島の基礎知識)” (na jeziku: japanski). Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism. Arhivirano iz originala (website) 13. 11. 2007. g. Pristupljeno 3. 10. 2018. 
  17. ^ „離島とは(島の基礎知識) (what is a remote island?)”. MLIT (Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism) (na jeziku: japanski). Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism. 22. 8. 2015. Arhivirano iz originala (website) 2007-11-13. g. Pristupljeno 9. 8. 2019. „MILT classification 6,852 islands (main islands: 5 islands, remote islands: 6,847 islands)” 
  18. ^ „【お知らせ】令和3年全国都道府県市区町村別面積調（7月1日時点）, Reiwa 3rd year National area of each prefecture municipality (as of July 1)” (na jeziku: japanski). Geospatial Information Authority of Japan. 23. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 4. 2022. g. Pristupljeno 15. 10. 2021. 
  19. ^ „Island Countries Of The World”. WorldAtlas.com. Arhivirano iz originala 2017-12-07. g. Pristupljeno 2019-08-10. 
  20. ^ „日本の領海等概念図”. 海上保安庁海洋情報部. Arhivirano iz originala 12. 8. 2018. g. Pristupljeno 12. 8. 2018. 
  21. ^ „Population Estimates Monthly Report June 2019”. www.stat.go.jp. Statistics Bureau Japan. 20. 6. 2019. Arhivirano iz originala 6. 6. 2019. g. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  22. ^ „Island Countries Of The World”. WorldAtlas.com. Arhivirano iz originala 2017-12-07. g. Pristupljeno 2019-08-10. 
  23. ^ „Regions of Japan on japan-guide.com”. Arhivirano iz originala 2006-07-10. g. Pristupljeno 2018-09-26. 
  24. ^ „Statistics Bureau Home Page/Statistical Handbook of Japan 2022”. www.stat.go.jp. Arhivirano iz originala 2021-10-23. g. Pristupljeno 2023-04-14. 
  25. ^ „Forest area”. The World Bank Group. Arhivirano iz originala 2015-10-16. g. Pristupljeno 2015-10-11. 
  26. ^ „【お知らせ】令和3年全国都道府県市区町村別面積調（7月1日時点）, Reiwa 3rd year National area of each prefecture municipality (as of July 1)” (na jeziku: japanski). Geospatial Information Authority of Japan. 23. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 4. 2022. g. Pristupljeno 15. 10. 2021. 
  27. ^ „土地総合情報ライブラリー 平成16年土地の動向に関する年次報告 第2章 土地に関する動向” (PDF) (na jeziku: japanski). 国土交通省. Arhivirano (PDF) iz originala 2013-01-20. g. Pristupljeno 2007-02-17. 
  28. ^ „Japan – Places in the News | Library of Congress”. www.loc.gov. Arhivirano iz originala 2017-02-02. g. Pristupljeno 2017-01-30. 
  29. ^ Campbell, Allen; Nobel, David S (1993). Japan: An Illustrated Encyclopedia. Kodansha. str. 1186. ISBN 406205938X. 
  30. ^ Ronald P. Toby, State and Diplomacy in Early Modern Japan: Asia in the Development of the Tokugawa Bakufu, Stanford, California: Stanford University Press, (1984) 1991.
  31. ^ „Tectonics and Volcanoes of Japan”. Oregon State University. Arhivirano iz originala 4. 2. 2007. g. Pristupljeno 27. 3. 2007. 
  32. ^ a b Barnes, Gina L. (2003). „Origins of the Japanese Islands: The New "Big Picture"” (PDF). University of Durham. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 4. 2011. g. Pristupljeno 11. 8. 2009. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Географија_Јапана&oldid=28534942”