Geologija Azerbejdžana
Geologija Azerbejdžana čini sastavni geološki deo alpskog nabora pojasa. Sedimentne naslage koje obuhvataju jugozapadne delove Velikog i Malog Kavkaza, uključujući međuplaninsko korito reke Kura, kao i srednji i južnokaspijski basen koji sastoje se od sistema diverziteta. Debljina Zemljine kore u Azerbejdžanu varira u rasponu od 38 do 55 km. Njegova maksimalna debljina je zabeležena u oblasti Malog Kavkaza, dok je minimalna debljina tipična za Tališko podnožje. Geološku postavku područja čine sedimentne, vulkansko-sedimentne, vulkanske i kopnene naslage koje obuhvataju skoro ceo stratigrafski opseg počevši od prekambrija do holocena.
Minerali
[uredi | uredi izvor]Azerbejdžan je bogat rudnim i nerudnim mineralima. Rudni i nerudni minerali rasprostranjeni su uglavnom na planinskim teritorijama (Mali i Veliki Kavkaz), fosilna goriva na ravničarskim teritorijama i Južnokaspijskom basenu. Zauzvrat, to je izazvalo razvoj industrije rude na zapadu i industrije nafte i gasa na istoku.
Resursi fosilnih goriva
[uredi | uredi izvor]
Resursi fosilnih goriva u Azerbejdžanu predstavljaju nafta, gas, uljni škriljci, treset itd. Naftna industrija je najvažniji sektor lokalne privrede. Nafta se proizvodi i na kopnenim i na kaspijskim priobalnim naftnim poljima. Azerbejdžan (posebno Apšeronsko poluostrvo) se naziva najstarijim regionom za proizvodnju nafte na svetu. Čak i tokom 7.–6. veka pre nove ere, nafta se vadila na Apšeronskom poluostrvu i izvozila u mnoge različite zemlje. Od 1985. godine u Azerbejdžanu je proizvedeno oko 1,2 milijarde tona sirove nafte (od toga 25% iz naftnih polja na moru).
Resursi metalne rude
[uredi | uredi izvor]Metalne rude (magnetit i hematit) u Azerbejdžanu spadaju u četiri generičke klase: magmatska segregacija, skarn-magnetit (kontaktno-metasomatska), hidrotermalna-metasomatska i sedimentna.
Nemetalni mineralni resursi
[uredi | uredi izvor]Nemetalni mineralni resursi igraju značajnu ulogu u ukupnom bilansu sirovinskih resursa Azerbejdžana. U tu grupu sirovina spadaju halit, gips, anhidrit, alum, bentonit, građevinski materijali, pirit, borat, drago kamenje (dragi i poludragi kamen), dolomit, islandski špart i dr.[1]
Podzemne vode
[uredi | uredi izvor]Podzemne vode se smatraju jednim od najvažnijih prirodnih resursa Azerbejdžana. Zbog razlika u hemijskom sastavu, svrstavaju se u nekoliko vrsta, kao što su servisne vode, vode za piće, medicinske vode i vode koje se koriste u raznim industrijskim sektorima.
Blatni vulkani
[uredi | uredi izvor]Procenjuje se da se 300 od oko 700 blatnih vulkana na planeti nalazi u istočnom Azerbejdžanu i Kaspijskom jezeru.[2]
Vulkani blata su rasprostranjeni u Azerbejdžanu. Na lokalnom jeziku, blatni vulkani su takođe poznati kao "pilpila", "ijanardag", "bozdag", "ahtarma", "gajnarja" itd. U Azerbejdžanu postoji preko 220 blatnih vulkana ( Apšeronsko poluostrvo, Gobustan, jugoistočna širvanska ravnica, Samur - ravničarski teren Sabran, i Abšeron i Baku arhipelag. Najveći su Galmas, Toragaj, Veliki Kanizadag itd. Većina njih ima konusni oblik. Njihova visina varira u rasponu od 20 do 400 metara, dok prečnik osnove može varirati od 100 do 4500 metara.
Godine 2001. jedan blatni vulkan 15 kilometara od Bakua dospeo je na naslovnice sveta kada je iznenada počeo da izbacuje plamen visok 15 metara.[3]
Seizmičnost
[uredi | uredi izvor]Prvu seizmičku stanicu u Azerbejdžanu osnovao je E. Nobel ubrzo posle 1902. godine u Bakuu. Nakon toga su postavljene seizmičke stanice u različitim oblastima u Azerbejdžanu (Balahani, Zurnabd, Šamahi, Gandža, Nahčivan, Lankaran, ostrvo Čilov i Mingečevir).
Azerbejdžan je od davnina doživeo razorne zemljotrese. Prvi izveštaji o „ukupnom razornom događaju koji je uništio sve gradove i sela“ datiraju iz 427. i 1139. Azerbejdžan je doživeo razorni zemljotres jačine IX. Grad Gandža je potpuno i grubo uništen[pojasniti] gde ima prijavljenih žrtvi. Gojgolsko jezero je nastalo kao rezultat tog istog zemljotresa.
U 19. veku nove ere, Šamahi je pretrpeo nekoliko razornih zemljotresa. Za nekoliko njih koji su se dogodili 1856, 1861, 1872 i 1902, a koji se smatraju najjačim i najrazornijim, procenjeno je da imaju intenzitet od VII–X.