Pređi na sadržaj

Georgije I Gruzijski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Georgije I, kralj Gruzije

Georgije I Gruzijski (998/1002 - 16. avgust 1027), kralj Gruzije (1014—1027) iz dinastije Bagrationa. Veći deo svoje vladavine ratovao je sa Vizantijskim carstvom.

Početak vladavine[uredi | uredi izvor]

Georgije I je rođen u Abhaziji ili Iberiji (zapadna Gruzija) [1] 996. godine [1] ili 998.[2] godine, ili, prema kasnijoj verziji gruzijskih hronika, 1002. godine. Kralj Bagrat III od Gruzije je do 1010. uspeo da pobedi svoje rivale - vladare Kahetije i Heretija, pripojivši ove posede svom carstvu [3]. Posle smrti oca Bagrata III 7. maja 1014. godine,[4] Georgije je u svojoj 16-toj godina nasledio kraljevstva Abhaziju, Kartlija i Kahetiju, ujedinjene u jedinstvenu državu [7]. Tako se ispostavilo da je otac mladog princa, koji je uspeo da proširi uticaj Gruzije na jermensku [5] i severnokavkasku zemlju [9], jedan od najmoćnijih monaha na Kavkazu [6].

Aznauri (plemići), opisani u gruzijskim hronikama kao „izdajnički“, koji su živeli u privilegovanim uslovima dok je Kahetija bila nezavisna prognani u zapadnu Gruziju [7], pobunili su se protiv moći mladog kralja i ujedinjenja zemalja. Uzeli su za taoce guvernere (eristavi) koje je imenovala carska vlada iz Kutaisija [4], pozivajući na obnavljanje nezavisnosti Kahetije, kao u stara vremena.

Pošto je kralj bio mlad, najviše plemstvo je smatralo da može da deluje samostalno. Tako su se istočni regioni Kahetija i Heretija odvojili od države Gruzije pod vođstvom Kvirikea III Velikog, koja je takođe zauzela deo Arana. Georgije je bio primoran da sklopi savez sa njim, budući da nije mogao da vrati ove oblasti pod svoju vlast.

Car Georgije takođe je bio primoran da ukloni „Ran“ i „Kakh“ iz očeve titule, zadržavši samo sledeću titulu „Kralj Abhaza i Kartvela“ (puni naslov: „Kralj Abhaza, Kartvela, Ransa, Kaha i Jermena“).[8]

Uticaj Gruzije na Kavkazu[uredi | uredi izvor]

Kada je Bagrat III umro 1014. godine, gruzijsko kraljevstvo se moglo opisati kao „glavna snaga Kavkaza“. U stvari, u to vreme je samo nekoliko država moglo to da zahteva. Severnokavkaska plemena su bila pod uticajem Gruzije na osnovu suvereniteta, mada su neka plemena (poput Alana) bila faktički van jurisdikcije Bagrationa [9]

Treba napomenuti da kada Bagrat III nije uspeo da u potpunosti završi političko ujedinjenje zemlje i ojača centralnu moć monarha. Tbilisi sa oblastima susednim gradu još uvek je bio u rukama arapskog emira [10].

Rat sa Vizantijom[uredi | uredi izvor]

Glavni politički i vojni događaj tokom vladavine Georgije je bio je rat sa Vizantijom. Sukob je započeo pobunom Davida III Kuropalata protiv cara Vasilija II, usled čega su se Tao-Klarjeti i susedne zemlje, nakon smrti Davida III, morali povući nazad u Vizantijsko carstvo. Davidov naslednik - Bagrat III - nije uspeo da spreči ovaj povratak. 1015.-1016, Georgije je zauzeo Tao-Klarjeti, stupivši u savez sa Fatimidskim kalifom Al-Hakimom, čije su akcije prisilile Vasilija II da se uzdrži od trenutnog odgovora na gruzijski napad.

Vizantija je u to vreme bila uključena u rat sa Zapadnobugarskim carstvom, koje je vezivalo svoje snage na zapadu. Međutim, nakon smrti Al-Hakima, kada je Bugarska već bila osvojena, Vasilije II je poslao svoje trupe protiv Gruzije (1021). Rat koji je trajao dve godine završen je pobedom Vizantije i mira, čiji uslovi nisu bili samo odricanje Gruzije od svojih pretenzija na Tao-Klarjeti, već i nekih jugozapadnih regiona gruzijske države. Pored toga, trogodišnji sin Georgijev, Bagrat, dve godine (do 1025) postao je talac cara Vasilija II. Posle toga, Konstantin VIII je želeo da ga vrati u Carigrad, ali je odbio. Sve je to, zajedno sa otkrivenom zaverom koju je organizovao arhont Vaspurakan uz navodno učešće Georgija, pogoršalo vizantijsko-gruzijske odnose.

Rat je imao izuzetno negativne posledice i po jermensko kraljevstvo. Budući saveznik Georgija, jermenski kralj Hovhanes-Smbat, posle poraza, zaveštao je jermensko kraljevstvo Vizantiji potpisivanjem sporazuma o Trebizondu rukom katolikosa Petrosa I Getadara.

Georgije nije imao vremena da se osveti za poraz, jer je neočekivano umro u Trialetiju 16. avgusta 1027. Sahranjen je u hramu Bagrat u Kutaisiju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Foundation for Medieval Genealogy, «Georgia — Gurgen I of Kartli» [archive] (consulté le 27 juillet 2009).
  2. ^ Marie-Félicité Brosset, op. cit., p. 310.
  3. ^ Marie-Félicité Brosset, Histoire de la Géorgie, de l'Antiquité au XIXe siècle, Saint-Pétersbourg, 1848-1858, p. 299.
  4. ^ Marie-Félicité Brosset, op. cit., p. 302.
  5. ^ Marie Félicité Brosset, op. cit., p. 301, et note 1.
  6. ^ René Grousset, Histoire de l’Arménie des origines à 1071, Paris, Payot, 1947 (réimpr. 1973, 1984, 1995, 2008), 644 p., p. 537.
  7. ^ Marie-Félicité Brosset, op. cit, p. 299.
  8. ^ Nodar Assatiani et Otar Janelidze, History of Georgia, Tbilissi, 2009, p. 176.
  9. ^ David Mouskhelichvili, Atlas de l'Histoire de la Géorgie, Tbilissi, 2003, p. 20.
  10. ^ Istoriя Gruzii v 3-h tomah. Tom 1 (s drevneйših vremen do 60-h godov XIX veka). Redkollegiя: N.A. Berdzenišvili (glavnый redaktor), V.D. Dondua, G.A. Melikišvili. Tbilisi, (1962), str. 69.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Георгије_I_Грузијски&oldid=26849210”