Gimnazija „Stevan Jakovljević” Vlasotince
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. (jul 2019) |
Gimnazija „Stevan Jakovljević” | |
---|---|
Tip | gimnazija |
Osnovana | avgust 1962. |
Lokacija | Mihajla Mihajlovića bb, Vlasotince |
Država | Srbija |
Direktor | Živan Šušulić |
Gimnazija „Stevan Jakovljević” je osnovana 1962. godine i danas je jedina gimnazija u Vlasotincu. Njen prvi direktor bio je profesor istorije i sociologije Radomir Katić, a sadašnji je profesor matematike Živan Šušulić. Gimnaziju pohađa preko 400 učenika, a upisuju se dva smera: društveno-jezički i matematički smer.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Gimnazija „Stevan Jakovljević” ima svoje korene u Građanskoj školi, Državnoj mešovitoj nepotpunoj gimnaziji (Nižoj gimnaziji) i Višoj mešovitoj gimnaziji.
Građanska škola
[uredi | uredi izvor]Građanska škola je otvorena 14. novembra 1929. godine pod nazivom Državna mešovita građanska škola u Vlasotincu i bila je njegova prva srednja škola. Trajala je četiri godine, a u njoj su se izučavali sledeći predmeti: nauka o veri, maternji jezik (srpski), strani jezik (francuski), zemljopis, istorija, botanika i zoologija, higijena, račun sa prostim knjigovodstvom, geometrija sa geometrijskim crtanjem, slobodno crtanje, pevanje, gimnastika i ručni rad, domaćinstvo i pisanje (od prvog do četvrtog razreda), fizika i hemija (treći i četvrti razred), pouka o građanskim pravima i družnostima (četvrti razred). Škola je nastavu održala u zgradi Osnovne škole „Siniša Janić”, a za realizaciju nastave gimnastike i pevanja korišćene su i prostorije Narodnog doma. Nakon atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marselju, 9. oktobra 1934. godine, škola je promenila naziv u Državna mešovita građanska škola Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Takođe, prema željama meštana, a i prema mesnim prilikama, doneta je odluka da prva škola bude škola trgovačkog smera; uvedeni su novi predmeti: knjigovodstvo, nauka o trgovini i stenografija sa daktilografijom (svi u 3 razredu). Nakon aprilskog sloma, naziv škole je promenjen u Državna mešovita građanska škola trgovačkog smera, a nastavni plan je izmenjen, sadržeći nemački kao strani jezik. Građanska škola je postojala do 1945. godine, kada je nova vlast izvršila reformu obrazovanja. Odlukom Ministarstva prosvete, odeljenja za srednju nastavu, od 29. avgusta 1945. godine, Građanska škola je ukinuta, a umesto nje otvorena je Nepotpuna mešovita (niža) gimnazija koja je počela sa radom početkom školske 1945/46. godine. Ona je nasledila svu zaostalu imovinu bivše građanske škole.[1]
Državna mešovita nepotpuna gimnazija u Vlasotincu
[uredi | uredi izvor]Vlasotince je oslobođeno 10. oktobra 1944. godine, a borbe za oslobođenje jugoslovenskog prostora završene su 15. maja 1945. godine. Nova vlast je preduzela niz mera na obezbeđenju opšteg obrazovanja svih radnih ljudi. Stvoren je jedinstven školski sistem, proklamovana je svetovnost nastave i izdati su novi nastavni planovi i programi. Šestog decembra 1945. godine u NR Srbiji donet je Zakon o uvođenju obaveznog sedmogodišnjeg školovanja. Ukinute su građanske škole i preobražene su u niže gimnazije i progimnazije. Zadaci novog školstva definisani su na Petom kongresu CKKPJ 1948. godine i Rezolucijom Trećeg plenuma CKKPJ zadacima o školstvu, od decembra 1939. godine.
Škola u Vlasotincu je dobila naziv Državna mešovita nepotpuna gimnazija u Vlasotincu. Početkom 1945/46. godine u školi je bilo sedam odeljenja od kojih tri muška i četiri mešovita, i to: I razred dva odeljenja, II razred dva odeljenja, III razred dva odeljenja, i IV razred jedno odeljenje sa ukupno upisanih 249 učenika, od kojih 181 muškaraca i 68 devojčica. Izučavani su sledeći predmeti: srpski jezik, ruski jezik, istorija, zemljopis, prirodopis, matematika, pisanje, crtanje, verska nastava (1946/47. ukinuta) i gimnastika, fizika i ženski ručni rad koji su pridodati u drugom razredu, te hemija, pridodata u četvrtom razredu. Diploma škole se dobijala završetkom četvrtog razreda i polaganjem nižeg tečajnog ispita. Škola je i dalje radila u zgradi Osnovne škole. Nastavu je kontrolisao direktor škole i sreski prosvetni referent. Svi nastavnici su činili Nastavni savet kao stručni organ škole. Školski savet je bio rukovodeći organ. Pri školi su postajali i drugi organi i organizacije, kako stručni tako i politički. Postojala je stručna konferencija nastavnika, čiji je sadržaj rada bio organizovanje i održavanje stručnih predavanja. Sa ostalim prosvetnim radnicima sreza, činili su sresku konferenciju prosvetnih radnika. Svi radnici škole su bili učlanjeni u konferenciju sindikalne podružnice. Učenici su bili članovi pionirske i omladinske organizacije. Ovim organizacijama su rukovodili članovi Mesne omladisnke organizacije USAOS. Škola je pored budžeta, novčanih fondova, raspolagala i zemljištem za obradu. To je bila takozvana školska gradina koju su obrađivali učenici. U školskoj 1945/1946. godine je tako proizvedeno oko 400 kilograma luka.
Početkom školske 1946/1947. godine otvoren je Gimnazijski internat koji je nosio ime prvoborca Siniše Janića i u kome je zbrinuto četrdesetoro socijalno ugrožene dece. Prvi upravnik internata bio je Sreten Valčić, učitelj. Po odluci Ministarstva prosvete, školovanje u nižoj gimnaziji je 1947. godine skraćeno na tri godine. U školskoj 1949/50. broj učenika se naglo povećao. Jedan od razloga je bio taj što su učenici materijalno stimulisani. Učenicima koji su stanovali u gradu davani su bonovi za snabdevanje hranom. Upisano je ukupno 17 odeljenja sa 710 učenika (7 odeljenja u prvom razredu, 6 odeljenja u drugom razredu i 4 odeljenja u trečem razredu). U školi je tada predavalo 14 nastavnika, računajući i direktora. U školi je radila Đačka biblioteka, a osnovana je i Školska radionica u kojoj je pravljen školski inventar.
U školskoj 1950/1951. godini, na osnovu Rezolucije III Plenuma CKKPJ-a počelo se sa otvaranjem obaveznih osmogodišnjih škola. Prve osmoljetke u srezu vlasotinačkom su se otvorile u Crnoj Travi, Grdelici i Prisjanu. U Vlasotincu se zadržala Niža gimnazija, završno sa školskom 1953/1954. godini. Na osnovu stavova Trećeg plenuma, Vlada FNRJ je 20. maja 1952. godine donela Opšte uputstvo o obaveznom osmogodišnjem školovanju dece od 7 do 15 godina.[2]
Viša mešovita gimnazija u Vlasotincu
[uredi | uredi izvor]Viša mešovita gimnazija u Vlasotincu je nastala 1950. godine, kada je upisan IV razred kao nastavak Niže gimnazije. U školskoj 1954/1955. godini Niža gimnazija je preobražena u osnovnu osmogodišnju školu, a početni razred Više gimnazije bio je peti. Škola je i dalje radila u zgradi Osnovne škole, koja nije imala dovoljno prostora i učila. Pored redovne nastave nastavnici su bili angažovani u radu slobodnih učeničkih aktivnosti. U školi je radilo sedam naučnih grupa, tri kružoka, Literarna družina, Debatni klub, Dramska sekcija i Folklorna sekcija.
Uspeh učenika se ocenjivao ocenama od 2 do 5. Učenik koji je na polugođu imao četiri ili više dvojki isključivan je iz škole, a onaj koji bi na kraju nastavne godine imao dve dvojke ponavljao je razred. Učenici završenog četvrtog razreda (tj. osmog) polagali su viši tečajni ispit, pred ispitnim odborom, iz sledećih predmeta: srpski jezik, strani jezik, istorija, matematika i Fizika. Ispitni odbor su činili predsednik, potpredsednik, sekretar i ispitivač. Predsednik odbora je bio izaslanik Ministarstva prosvete, dok su ispitivači bili profesori iz iste škole.
U FNRJ je 1950. godine donet Zakon o radničkom samoupravljanju, a 1953. godine donet je Ustavni zakon o samoupravljanju. Praktična primena ovih zakona je bila najpre u privrednim organizacijama. U školama se uvodi samoupravljanje od 1955. godine, jer je marta iste godine donet Osnovni zakon o društvenom upravljanju u školstvu. Na osnovu ovog zakona obrazovani su Školski odbor i Nastavničko veće, a za učenike Đačke organizacije i Omladinske organizacije. Školski odbor je bio glavni organ, a raspravljao je o budžetu škole, pripremnom za početak školske godine, ekskurzijama učenika, proslavi državnih praznika, žalbama učenika i drugom. Predmetni nastavnici su činili nastavničko veće. Na sastancima nastavničkog veća raspravljalo se o podeli predmeta na nastavnike, radu stručnih aktiva, kriterijumu ocenjivanja, formiranju kabineta, društveno-moralnom vaspitanju učenika, reformi obrazovanja. Tako je na osnovu mišljenja nastavničkog veća da postojećim programima učenici dobijaju malo stručnog znanja, doneta odluka da se u Vlasotincu ukine Viša gimnazija, a da se prenese Građevinska srednja tehnička škola iz Crne Trave.
U okviru Omladinske organizacije u Gimnaziji, radili su Debatni klub, Književni klub, Šahovska sekcija i Savet narodne tehnike. U okviru Debatnog kluba realizovano je i političko vaspitanje učenika.
Školske 1956/1957. godine počela je sa radom Građevinska tehnička škola u Vlasotincu. Radila je u zgradi nekadašnjeg Sreskog suda, današnje Osnovne škole „8. oktobar”. Škola je zgradu dobila od SO Vlasotince. Viša mešovita gimnazija je nastavila sa radom do 1958. godine, bez upisivanja petog razreda. Njeni nedovršeni učenici nastavili su školovanje u Leskovačkoj gimnaziji. U četiri generacije Više mešovite gimnazije upisano je ukupno 380 učenika, a viši tečajni ispit je položilo 155 učenika.[3]
Gimnazija „Stevan Jakovljević”
[uredi | uredi izvor]Inicijativa za ponovno otvaranje gimnazije u Vlasotincu potekla je od društveno-političkih organizacija Vlasotinca, od pojedinih organa SO Vlasotince, pojedinih prosvetnih radnika iz Vlasotinca i Prosvetno-pedagoškog zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u Leskovcu. Pošto je Savet za prosvetu i kulturu Srbije obećao saglasnost, preko savetnika Marka Šijačkog koji je posetio Vlasotince juna 1962. godine radi utvrđivanja materijalnih i kadrovskih uslova za rad, SO Vlasotince je donela odluku o osnivanju Gimnazije. Savet je 23. jula 1962. godine izdao rešenje kojim je dao formalnu saglanost.
Za direktora škole je postavljen Radomir Katić, dotadašnji direktor Osnovne škole „Siniša Janić” u Vlasotincu. Škola je smeštena u zgradi današnje Osnovne škole „8. oktobar”. Tokom juna i avgusta je nabavljen nameštaj i učila. Deo nameštaja je pozajmljen od Osnovne škole, a deo nameštaja je izradilo Stolarsko preduzeće „Besko” iz Vlasotinca. Na raspisanom konkursu za prijem učenika u prvi razred Gimnazije, prijavilo se 206 kandidata, od kojih je na prijemni ispit izašlo 197. Od toga je položilo 142 i formirana su tri odeljena. Prijemni ispit je polagan iz Srpskohrvatskog jezika i Matematike, a učenici koji su 7. i 8. razred Osnovne škole završili sa odličnim uspehom bili su ga oslobođeni.
Škola je počela sa radom 11. septembra 1962. godine. Školom je upravljao Školski odbor, konstituisan 8. oktobra, a činili su ga predstavnici radnika Škole, učenika, roditelja i Opštine. Školske organke su činili i Roditeljski savet (formiran 21. oktobra), Nastavničko veće i Savez omladine Škole (formiran 6. oktobra 1962. godine, a sastojao se od učenika).
Uz saglanost Skuptine opštine Vlasotince i udovice Vojke Jakovljević, škola je dobila naziv po preminulom književniku, akademiku, profesoru dr Stevanu Jakovljeviću. Direktor škole Radomir Katić je tada lično posetio Vojku Jakovljević u Beogradu, i dogovorio da se datum rođenja Stevana Jakovljevića (7. decembar) slavi kao Dan škole.
Gimnazija je od 1968. godine radila u novopodignutoj zgradi (današnja zgrada Gimnazije i Tehničke škole) u ulici Mihajla Mihajlovića bb. Zgradu je izgradila Skupština opština Vlasotince i 1971. dala na korišćenje „Školskom centru za stručno usavršavanje kadrova u privredi u Vlasotincu” (srednjoj školi, preteče Tehničke škole). Kako je postojeća zgrada bila nedovoljna za rad dveju škola, Skupština opština Vlasotince je ustupila na korišćenje i „malu zgradu” na istom placu, 1972. godine.
Krajem 1976. godine i 1977. doneti su novi zakoni o obrazovanju (Zakon o zajedničkoj osnovi Srednjeg usmerenog obrazovanja i vaspitanja i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju) kojim se srednje obrazovanje deli na dve faze: zajedničku osnovu u dvogodišnjem trajanju i drugu fazu, od jedne ili dve godine, kojom se sticao treći i četvrti stepen stručnosti u okviru 42 struke i 572 zanimanja. Ova nova forma srednjeg obrazovanja uzrokovala je integraciju Gimnazije „Stevan Jakovljević” i Školskog centra za stručno obrazovanje kadrova u privredi „Milentije Popović”, što je odlučeno na referendumu radnih ljudi dveju škola. Samoupravni sporazum o udruživanju potpisan je 8. novembra 1976. godine. Do kraja 1976. doneta su normativna akta, formirani su zajednički organi upravljanja i društveno-poliitčke organizacije (Savet Škole, Osnovna organizacija sindikata, Osnovna organizacija SKJ). Za direktora je izabran Petar Sinadinović, a on je imao dva pomoćnika. Škola je organizaciono podeljena na prvu i drugu fazu.
Naziv škole bio je Obrazovni centar „Milentije Popović”, a počela je sa radom 1. januara 1977. godine. Kontinuitet Gimnazije održao se preko birotehničko-pravne, prirodno-tehničke struke i matematičko-tehničke struke.
Nakon donošenja novog Zakona o usmerenom obrazovanju i vaspitanju 1986. godine, po kojem je usmerenje učenika za struke i zanimanja bilo ponovo od prvog razreda, a škole su mogle da obučavaju najviše tri struke, izvršena je reogranizacija Obrazovnog centra. Zbog potrebe za većim brojem struka u okviru Obrazovnog centra su 1987. godine formirane dve škole: OUR — Škola „Vuk Karadžić” i OOUR — Škola „1 oktobar”. Kontinuitet Gimnazije nosila je Škola „Vuk Karadžić”, koja je upisivala sledeće struke: kulturno-jezičke struke, pravne i prirodno-matematičke struke.
Godine 1990. donet je nov Zakon o gimnazijama i srednjim stručnim školama, po kojem je predviđeno da Gimnazije budu samostalne škole. Glavni organi Obrazovnog centra i njegovih škola (Saveti) usvojili su 30. avgusta 1990. godine Elaborat, po kojem je Obrazovni centar „Milentije Popović” prestao da postoji, a škole „Vuk Karadžić” i „1. oktobar” su postale samostalne ustanove. Elaboratom je podeljena imovina, inventar i radnici. Prvi put u svojoj istoriji Gimnazija je postala suvlasnik školskog prostora. Naziv „Stevan Jakovljević” vraćen je 30. oktobra 1990. godine.[4]
Direktori
[uredi | uredi izvor]- Radomir Katić, profesor istorije; direktor Gimnazije 1962—1965.
- Svetilslav Vučković, profesor istorije; direktor Gimnazije 1965—1973.
- Jovan Maljković, profesor matematike; direktor Gimnazije 1973—1976.
- Petar Sinadinović; direktor Obrazovnog centra „Milentije Popović” 1977—1981.
- Rastko Krčmarik; direktor Obrazovnog centra „Milentije Popović” 1981.
- Velimir Stamenković, profesor istorije; direktor Obrazovnog centra „Milentije Popović” 1987—1993.
- Petar Šušilić, profesor fizičkog vaspitanja; direktor Škole „Vuk Karadžić” 1987—1990, direktor Gimnazije „Stevan Jakovljević” 1990—1993.
- Momčilo Pop-Ilić, profesor matematike; direktor Gimnazije „Stevan Jakovljević” 1993—2001.
- Dragan Dimanić, profesor geografije; direktor Gimnazije 2001—2007.
- Jovan Karuović, profesor informatike i matematike; direktor Gimnazije 2007—2011.
- Živan Šušulić, profesor matematike; direktor Gimnazije 2011—2019.
- Dragiša Pop-Ilić, profesor matematike; direktor Gimnazije 2019-danas.
Znameniti profesori i učenici
[uredi | uredi izvor]- Profesor Radomir Katić
- Profesor Velimir Stamenković-Lima
- Prof. dr Momčilo Gorunović
- Prof. dr Stevan N. Ilić
- Prof. dr Žika Lepojević
- Prof. dr Snežana Đekić (Savić)
- Danilo Kocić, novinar "Politike", pravnik i profesor, nekadašnji učenik i profesor ove škole
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Glavna zgrada Gimnazije, sadašnji izgled
-
Zastave Gimnazije i Tehničke škole
-
Glavna zgrada Gimnazije, sadašnji izgled 2
-
Glavni ulaz
-
Službeni ulaz
-
Ulaz za učenike
-
Glavna zgrada, slikana iz dvorišta
-
Dvorište Gimnazije
-
Dvorište Gimnazije
-
Igralište za mali fudbal
-
Igralište za košarku
-
Parking
-
Amblemi Gimnazije „Stevan Jakovljević”
-
„Mala zgrada” Gimnazije „Stevan Jakovljević”
-
„Mala zgrada” Gimnazije „Stevan Jakovljević”
-
„Mala zgrada” Gimnazije „Stevan Jakovljević”
-
Ulaz u „Malu zgradu”
-
Ulaz u „Malu zgradu”
-
Glavni hodnik „Male zgrade”
-
Vajarsko delo profesora Nebojše Mitrovića Puše
-
Milentije Popović, spomenik u dvorištu srednjih škola
-
Dvorište Gimnazije
-
Gimnazija spolja
-
Gimnazija iz dvorišta
-
Dvorište gimnazije
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Stamenković, Velimir (2004). Vlasotinačka gimnazija. Vlasotince: Kulturni centar Vlasotinca. ISBN 978-86-83805-20-4.
- ^ Stamenković, Velimir (2004). Vlasotincačka Gimnazija. Kulturni centar Vlasotinca. ISBN 978-86-83805-20-4.
- ^ Velimir, Stamenković (2004). Vlasotinačka Gimnazija. Vlasotince: Kulturni centar Vlasotinca. ISBN 978-86-83805-20-4.
- ^ Stamenković, Velimir (2004). Vlasotinačka Gimnazija. Kulturni centar Vlasotinca. ISBN 978-86-83805-20-4.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Živojin, Đorđević (1958). Istorija vaspitanja u Srba. Beograd: Naučna knjiga.
- Građanska škola u Vlasotincu (Istorijski arhiv u Leskovcu: Izveštaji, Škole, dokumenti i upisnice)
- Državna mešovita nepotpuna gimnazija (Istorijski arhiv u Leskovcu: upisnice, izveštaji i dokumenta; arhiva OŠ „Siniša Janić”)
- Viša mešovita gimnazija: Istorijski arhiv u Leskovcu (upisnice, izveštaji, dokumenta), Letopis škole 1962—1965 (od Radomira Katića, Arhiva škole)
- Obrazovni centar Milentije Popović (Arhiva škole; upisnice i dokumenta)
- Gimnazija „Stevan Jakovljević” od 1990. godine (Arhiva škole; upisnice i dokumenta)